[toggle title=”TESTIRANI DUKIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU”]
Dukić
Haplogrupa: I2a rod L
Poreklo: Gračac, Deringaj, Lika
Krsna slava: Stevanjdan
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Poštovani,
pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
11. februar 2013. u 11:50
milan
POREKLO PREZIMENA DUKIĆ
Klasifikacijom ličkih prezimena, prezime Dukić, po svom nastanku, spada u
grupu prezimena koja su nastala od Milja (tepanja, milošte i dragosti.
Duka, Duki, Duća, Dujo, sve su lični nadimci (špicnameti) imena Dušan.
Nadimci od Milja.
Mletački zemljišnik za 1709. godinu potvrđuje da su od Duke (lični nadimak
od milja) nastalo prezime Dukić iliti Dučić, već zavisi kako su zapisivači
zapisivali. Sve je to zavisilo u kojem su vremenskom periodu to radili.
Mletački zemljišnik za 1711. godinu potvrđuje da je prezime Dukić iliti
Dučić, jedno te isto i da je nastalo od ličnog nadimka Duka (Dušan).
U Alberghettijevu zemljišniku (1725-1729) prezime glasi Dukić (Mićo Duchich).
Tako su pastirska naselja nazivana Dukići iliti Dučići.
Prezimena Dukići i Dučić, zbog nesređene ortografije, tog vremena, različito
su pisana i čitana.
Selo Jasenik (Gacko) u Hercegovini je staro stanište VLADISLAVIĆA iliti VLAI-
SAVLJEVIĆA (sve varijante), kao i izvedena prezimena od njih: VUKOMANOVIĆI,
DUKIĆI iliti DUČIĆI (pesnik Jovan Dučić), MAKSIMOVIĆI i POPOVIĆI.
Sva ova prezimena slave Đurđevdan.
Turski begovi Čengići stalno su pokušavali da prisvoje vlastelinski posed
Jasenik VLAISLAVA VLAISAVLJEVIĆA. Zbog toga je je Vlaislav morao da napusti
Jasenik, te je otišao u Rusiju gde je dobio plemstvo. Dva brata Vlaisavljeva:
Duka (Dušan) i Vukoman) ostali su u Jaseniku i Berušici (Gacko) u Hercegovini,
na svojoj zemlji. Begovi Čengići (iako su znali da su bili Srbi) stalno su im
dodijavali i na sve načine pokušavali da im otmu posede. Kada je došlo, stani
pani, potomci Vlaislava Vlaisavljevića oko 1700. godine ubiju bega Čengića.
Čengići su od srpske više vlastele i jednoga istoga porekla sa Pucićima
(Medo Pucić) u Dubrovniku. Zbog ubistva ovog bega Vlaisavljevi potomci su mo-
rali da potraže nova staništa. Jedan od njih otišao je u Rusiju. Bjele, Duka
(Dušan) i Lako pređu u Zaagoru (Popovo). Kasnije Bjele i Duka pređu u Bjelošev
Do (Ljubinje).
Unuk VLAISLAVA VLAISAVLJEVIĆA bio je ruski grof SAVA VLADISLAVIĆ RAGUZINSKI, koji
je zauzimao visoko mesto na carskom dvoru Petra Velikog i Ekaterine I. Isti nikada
nije zaboravi ni Hercegovinu, ni potlačeni zavičaj svojih predaka, nego je svakom
prilikom radio, da svom narodu olakša tešku sudbinu pod Turcima.
Grof SAVA VLADISLAVIĆ RAGUZINSKI je razgraničio, odnosno postvio je granicu
između Rusije i Kine, te je ostavio trajan pečat prijateljstva između Rusa i
Srba, dva istorodna naroda.
DUKIĆI, Đurđevdan, VLAISAVLJEVIĆI (sve varijante)
DUKIĆI, Nikoljdan, PREDOJEVIĆI
NAPOMENA: Mnogobrojni Vlaisavljevići (sve varijante) došavši u Liku menjali
su krsne slave plašeći se turskih uhoda.
Dukići koji su živeli u Doljanima (Donji Lapac), u Suvaji (Srb) i u Bruvnu
(Gračac) potražili su bolja staništa u Bosanskoj Krajini. Iseljavanja iz Like
u Bosansku Krajinu bilo je u više navrata. Lika nije imala dovoljno dobre
zemlje da prehrani svoje mnogobrojno stanovništvo. U Bosanskoj Krajini nije
se davala ni vojska, ni trećina, samo što se beglučilo. I to je bio dovoljan
razlog za seobu.
Poznato je da su Ličani osnovali Bosanski Petrovac, kao i sva sela oko njega.
U tim selima našli su i Dukići svoja nova staništa.
Dukići naseljavaju najviše u Bjelajskom polju selo Skakavac. U bosansko-krupskom
srezu Dukići naseljavaju sela: Varoška Rijeka, Vranjska Mosura, Gornji Bušević
i Gudavac, te cazinski okrug i najviše u selo Osredak.
Seobe koje su vodili Ilija Smiljanić, a posle i Stojan Janković iz Like, u neko-
liko navrata, u Dalmaciju i Ravne Kotare. Tako, Ti isti Ličani su se u manjim
seobama vraćali u Liku na svoju starinu. Jednom prilikom je Stojan Janković
izveo iz Like oko 5000 čeljadi u Dalmaciju i Ravne Kotare. Nema pouzdanih poda-
taka, niti Ja za svojih 45 godina istraživačkog rada ne mogu da dokažem, kada
je koje prezime došlo iz Like u Dalmaciju i Ravne Kotare, a koja su prezimena
ostala, a koja su se vratila u Liku. Kada posmatramo psiho-fizičke osobine taj
narod je isti. Svi smo mi Srbi. I narod Like je odvajkada na ovom prostoru,
kao Srbi, odnosno ilirska plemena: Japodi i Deuri.
Gore sam naveo da se bavim istraživačkim radom 45. godina. Obišao sam arhive,
gde mnogi istoričari nisu ni kročili. Bečke arhive, od Senja do Kotora, u Dubro-
vačkom arhivu 12 puta, u Vatikanskoj biblioteci dva puta, Kijev, Lenjingrad,
Moskva, Odesa, Istambul. Bio sam u Egipatskom arhivu. Na Sinajskoj gori, u
pravoslavnom manastiru “Sveta Katarina”, čiji je glavni donator bila ruska
carica Katarina Velika, SRBkinja. Zašto nas zovu, i zašto se sami zovemo,
nebeski narod. Da li si čuo Nešo, da postoji na Sinajskoj gori planina koja se
zove SRBska planina, na kojoj je Bog dao Mojsiju 10 božijih zapovedi. Moja je
noga kročila na tu planinu, sa dvojicom prijatelja egipatskih Kopta, koji su
Pravoslavne vere. Svi arapi zovu ovu planinu SRBSKA PLANINA.
45 godina istraživačkog rada posvećen Lici i Ličanima proslaviću u avgustu
ove godine i 42 napisane knjige, da li je vredno zdravlja. Naime, imao sam tešku
operaciju tumora prostate. Svaki dan je za mene godina. Stalno sebi kažem bar
još jednu knjigu da objavim. Eto Nešo nešto više znaš o meni.
Pozdrav i nastavi da istražuješ, Ti si mlađi, zemljače moj.
MILAN DIVJAK LIČKI
U Novom Sadu, 7521. (2013) godine
20. septembar 2019. u 08:29
SNEŽANA TOMOVIĆ DEVOJAČKO DUKIĆ
Poštovani,
moji Dukići slave slavu svetog Ahranđela 21.novembra …a živeli su u Gornjem Dubcu zaseok Livade – Opština Lučani – Čačak ,na žalost jos samo malo ih ima… ima ih i u selima Adrani i Drakčići – Opština Kraljevo, pa me zanima da li neko zna poreklo ovih Dukića.
17. oktobar 2020. u 19:32
Jovica Dukić
Postovana Snezana,zovem se Jovica Dukić,nadjoh vas komentar ovde,pa me zanima da li imate vise informacija o poreklu prezimena Dukić..moj otac je iz Donjeg Dubca od oca Mirka Dukić,otac mi se zove Ljubomir 1936 godiste imate li koga starijeg od koga mozemo nesto vise saznati..pozdrav
23. februar 2021. u 21:01
Branislav
Dukići iz Gornjeg Dubca su došli iz Brusnika,sela na Goliji ,opština Ivanjica.Tamo su slavili Tomindan,a dolaskom u G.Dubac i Adrane,promenili slavu(verovatno bežeći od krvne osvete)
Pogledati poreklo selo Brusnik,još ima tamo Dukića.
Inače sam poreklom od Dukića iz Gornjeg Dubca.
Pozdrav
11. februar 2013. u 15:53
Nebojša Novaković
Puno Vam hvala još jednom gospodine Divjak! Jako mi znači kada neko ko je toliko godina posvetio ovom poslu, da svoj sud o nekom prezimenu, a naročito kada je reč o mom rodu.
Naravno, ja ću nastaviti sa proučavanjem porekla porodica/prezimena i tako bar malo doprineti očuvanju tradicije kod Srba na ovim prostorima.
Što se Dukića tiče, veoma mi je zanimljiva ta veza sa hercegovačkim Dučićima. Još ranije sam primetio da neki autori povezuju ove porodice, upravo zbog različitog upisivanja u knjige tokom vekova. (Dučić-Dukić)
Međutim, ono što se da primetiti je to da u Hercegovini ima više različitih grana Dukića. Većina slavi Đurđevdan, a neki Nikoljdan i Arlijevdan.
Ti Dukići koji vode poreklo od Vladisavljevića su mogli da “nastanu” tek početkom 18. veka. Posle toga, postoji podatak da su se raseljavali po Hercegovini, ne povezuje ih ništa sa Likom i Dalmacijom.
Ovo je zanimljivo i zato što se u krajiškom popisu stanovništva, krajem 17. veka već pominju porodice Dukić (Srbi iz Divosela). Nešto kasnije, početkom 18. veka u okolini Gračaca pominje se puno kuća Dukića. Sve ovo ukazuje na to da su ovi krajiški Dukići dugo na tim prostorima, tako da se to ne uklapa sa nastankom ovih hercegovačkih Dukića.
U Hercegovini međutim postoji grana Dukića (Đurđevdan), koji su poreklom iz Krivošija. Navodno su od Mrnjavčevića. U Kučima postoji selo Dučići i stare porodice sa ovim prezimenom, tako da nije isključeno kao opcija ni to. Možda su se ovi Dukići rano iseljavali iz Hercegovine ka Krajinama, ali opet, ta seoba nije zabeležena. Može se samo pretpostaviti da se desila kad i veći broj istih, u 16. veku.
Ono što se pouzdano zna o Dukićima u Dalmaciji (a samim tim i Lici) je to da su došli iz Bosne u 17. veku (Savo Nakićenović misli da je u pitanju 16. vek).
Ove porodice su živele u Biljanima Gornjim, Varivodama, Žagroviću i drugim mestima po Dalamciji, odakle su i naselili Liku u 17. i 18. veku. Migracije su često bile “povratne”, tako da su možda već pre toga bili u Lici.
Ono što sam mogao da zaključim je činjenica da su Dukići (Stefanjdan/Đurđevdan) srodni velikoj grupi rodova u Dalmaciji, Lici i Bos. Krajini. Ima ih sa izvedenim prezimenima Trninić, Dobrijević, Miljević, Šerbedžija, Rokvić, itd…Većina slavi Sv. Stevana (kao i moji), ali ima i onih koji slave Đurđevdan i to pre svega u Dalamciji (Miljevići i Dobrijevići). Ovo je naravno samo pretpostavka. Ono što mi je dalo osnova za ovakvo razmišljanje je isti migracioni put, ista slava, kao i činjenica da ove porodice žive u istim mestima gde i Dukići.
Treba pomenuti i drobnjačke Dukiće, koji su poreklom od Slijepčevića iz Gacka, mada ne verujem da oni mogu imati veze sa ovom granom u Lici.
Ipak mislim da je u pitanju neka porodica koja je poreklom iz Bosne, ili je u prvim seobama stigla iz Hercegovine.
Ovo su neke opcije, jako je teško bilo šta utvrditi zato što je prezime Dukić jako često na tim prostorima (Dalmacija, Lika) i ne mora da znači da je reč o istorodnim porodicama.
Imam jedno pitanje : Šta se zna o ovim Dukićima (Stefanjdan) od Predojevića? Gde njih ima, da nije možda to ta grana? Mada, meni je poznato da hercegovački Predojevići slave Nikoljdan, mada možda je došlo do promene slave u Bosni. Nisam do sada “čuo” za te Dukiće.
Hvala puno i svako dobro!
11. februar 2013. u 16:52
Nebojša Novaković
Vladislav Skarić pominje Dučiće na jedan zanimljiv način, kada se bavi poreklom Žumberačkih Uskoka :
” Dučići su stekli svoje prezime po vrlo rasprostranjenom imenu Duka, koje se u srpskim krajevima javlja u poznom srednjem veku u Skadru i Drivastu. “(što opet upućuje na Kuče i okolinu)
Takođe navodi da je u poznijim vremenima Duka vrlo često ime u Boki Kotorskoj. (blizu Krivošija)
Ovo opet može da ukazuje na to da je poreklo hercegovačkih Dučića upravo iz tih južnih krajeva. Ovo se slaže i sa onim što tvrdi i J. Dedijer, kada govori o poreklu Dučića.
Ovo je naravno bitno i za Dukiće, ako se pouzdano utvrdi da vode poreklo od Dučića iz Hercegovine.
6. avgust 2018. u 22:16
Dusan Dukic
Hvala puno na informacijama ali ja i moji Dukici slavimo Lazarevu Subotu a nigde se ne pominje
11. februar 2013. u 20:53
Nebojša Novaković
Jevto Dedijer je svoja istraživanja o poreklu hercegovačkih porodica sprovodio krajem 19. veka (1897-1899. godine). S obzirom da je naveo da je ubistvo bega Čengića bilo “pre 200 godina”, to nas vraća u period s kraja 17. veka, pa je relano pretpostaviti da je bilo vremena da se ovi Dučići od Vladisavljevića isele i ka Dalmaciji i Lici.
Potrebno je naglasiti da pored ove grane Dučića, u Hercegovini postoji još jedna, starija grana. Oni su dugo u Hercegovini i ne znaju odakle su se doselili, smatraju se starosedeocima.
Od ovih Dučića/Vladisavljevića je Jovan Dučić, kao i Nićifor Dučić. Jovan je slavio Nikoljdan, a Nićifor Đurđevdan.
13. februar 2013. u 08:45
milan
POREKLO PREZIMENA VLADISLAVIĆ (VLAISAVLJEVIĆ)
U istorijskim izvorima XIV i XV veka Vladislavići (Vlaisavljevići sve varijante)
spominju se veoma retko s obzirom na njihov status na dvoru Nikole Altomanovića,
gospodara Gacka.
Izaslanik župana Nikole Altomanovića, gospodara Gacka, spominje se 1396. godine
Vukša Vladislavić (“Vuchssa Vladislauich, zuppani Nicoli di Altomanno”).
Dubrovački arhiv (fol. 7, 132/Gacko, za 1932. godinu.
MILAN DIVJAK LIČKI
U Novom Sadu, 7521. (2013) godine
13. februar 2013. u 14:08
Nebojša Novaković
Poštovani gospodine Divjak,
Pokušavam da se fokusiram na povezivanje Dučića (Vlaisavljevića) iz Hercegovine i Dukića (Sv. Stevan) iz Like, ali nemam “opipljivih” dokaza za to.
Zanima me i koji su ti Dukići od Predojevića (Stefanjdan)?
Ne znam šta mislite o tom migracionom smeru koji pominje A. Bačko kada su u pitanju Dukići iz Dalmacije (koji su kasnije odatle prešli na zrmanjsko i bruvansko područje)? On navodi da su došli iz Bosne u 17. veku. Bilo ih je puno u Biljanima Gornjim gde su slavili Sv. Stevana. U Varivodama su slavili Đurđevdan, ali su srodni ovoj grani u B. Gornjim.
Ako uzmemo u obzir da je već u 17. veku tih Dukića bilo u Lici i Dalmaciji u velikom broju, a da su Dučići (od Vlaisavljevića) nastali tek početkom 18. veka, teško je povezati ove dve grane.
Opet, postoji šansa da su krajiški Dukići od ovih starijih hercegovačkih Dučića. Ali ništa se sa sigurnošću ne može tvrditi.
Zanima me i Vaše mišljenje o teoriji B. Kljajevića da su svi lički Dukići poreklom od Dukića iz Samobora (Gacko). Ta porodica je poreklom od Slijepčevića, koji su od drobnjačkih Abazovića, a pripadaju bratstvu Kosovčića? Ranije prezime ovih Dukića bilo je Davidović. Ogranci ovog roda koji su živeli u Samoboru (Gacko) su : Davidovići, Starovići, Popovići i Slijepčevići.
U vreme Kandijskog rata (1645-1669) u Samoboru se pominje Duka Davidović, koji je navodno rodonačelnik ovih Dukića.
Ovo može biti jedna od opcija, ako uzmemo u obzir da se puno Drobnjaka iseljavalo u Liku (Mandići, Zorići, i dr).
I u Vašoj knjizi “Lički kalendar za svaku godinu” sam pročitao da su se ogranci Kosovčića u velikom broju iseljavali ka Krajinama, možda su i među njima bili ovi Dukići?
13. februar 2013. u 14:48
Nebojša Novaković
Za ove samoborske Dukiće se tvrdi da su se selili u Srbiju (Užice), ne pominje se Lika. Mada, ogranci ove porodice (Slijepčevići, Dabovići, Jevtanovići, Despići, i dr) su se iz okoline Gacka raseljavali na sve strane, a mnogi i u Bosnu.
Veoma me zaintrigirala ta veza Dučići – Dukići. Trudiću se da istražujem više u tom pravcu.
8. septembar 2022. u 23:32
Herc 78
Da li možete da mi kažete nešto o poreklu Dukića iz sela Ravnje u Mačvi. Slave Đurđevdan.
13. februar 2013. u 19:05
milan
NEŠO primetio sam grešku:
DUKIĆ, Nikoljdan, PREDOJEVIĆ
……………………….
Mnogobrojni Vlaisavljevići (sve varijante), kao i prezimena izvedena od
ovog starog gackonjskog plemena izbegla su, posle ubistva bega Čengića,
na sigurnija staništa, među njima bilo je i: Vukomanovića, Dukića, Maksi-
movića i Popovića. Normalno je, da svi Dukići nisu u srodstvu, iako imaju
istu krsnu slavu. Da li su ova prezimena koja su izvedena od Vlaisavljevića,
menjala krsne slave nije mi poznato. Svi Dukići, iako imaju istu krsnu slavu,
ne moraju biti i istog porekla.
O radu gospodina Božidara Kljajevića nisam dobro upoznat. Jedino se sa njim ne
slažem da su Tesle od Orlovića (Jovanjdan). Tesle slave Đurđevdan. Vidi Tesle
(poreklo) sve će ti biti jasno.
Što se tiče Zorića, oni pripadaju starom plemenu Kričima i staro im je
prezime Kričković (Đurđevdan). Istom plemenu pripadaju i Drobci.
Vladislavić, Vladisavljević i Vlaisavljević (sve varijante), jedno je te isto
prezime i pojavljuje se na dvoru župana Nikole Altomanovića, gosporara Gackog,
krajem XIV veka.
MILAN DIVJAK LIČKI
Novi Sad, 7521. (2013) godine
13. februar 2013. u 19:37
Nebojša Novaković
Ovo je za mene nov podatak, zato me toliko i zanima. Znao sam da u okolini Trebinja ima tih Dučića od Vladislavića, ali nisam znao da su se raseljavali ka Lici gde su “postali” Dukići.
Ni ja nisam preterano upućen u rad B. Kljajevića, ali neke stvari se svakako ne podudaraju. Recimo, to generalizovanje da su svi krajiški Dukići od ovih iz Samobora nema potporu, tj ne postoji ni jedan dokument, ili predanje koji potvrđuju tu priču.
13. februar 2013. u 19:43
Nebojša Novaković
Inače, tih Dukića iz okoline Gračaca je bilo puno u Deringaju i Tomingaju. Izgleda da je i tamo bilo onih koji slave i Đurđevdan. Većina je ipak slavila Stefanjdan.
To su pretpostavljam isti Dukići kao i oni iz Suvaje (Srb), Doljana i Bruvna. Tu su došli iz severne Dalmacije i Bukovice, ali nikako ne mogu da ispratim dalje od toga, osim što se nagađa da su iz Bosne (Bosna je bila prelazna oblast svakako).