Порекло презимена Тодоровић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ ТОДОРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Тодоровић Хаплогрупа: R1a M458 L1029 кластер Порекло: Вољевци, Велика Река, Мали Зворник, Србија С [toggle title="ТЕСТИРАНИ ТОДОРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Тодоровић Хаплогрупа: R1a M458 L1029 кластер Порекло: Вољевци, Велика Река, Мали Зворник, Србија С Rating: 0
You Are Here: Home » prezimena » Порекло презимена Тодоровић

Порекло презимена Тодоровић

ТЕСТИРАНИ ТОДОРОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Тодоровић

Хаплогрупа: R1a M458 L1029 кластер

Порекло: Вољевци, Велика Река, Мали Зворник, Србија
Старином из прекодринског села Поповић, ”предак дошао цури у кућу, између два српска устанка”, тестирани Тодоровић не слави очеву славу Ђурђевдан него св. Василија Острошког”

Крсна слава: Ђурђевдан / св. Василија Острошки

Контакт:
_________________________

Тодоровић Дугић

Хаплогрупа: I1 род Л

Порекло: Толиса, Модрича, Република Српска / старином из Херцеговине

Крсна слава: Ђурђевдан / раније Игњатијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ТОДОРОВИЋИ

(на Малинску)

Поријеклом су из Липове равни код Никшића, а ту су се доселили из околине Чева, гдје су се раније презивали Ракојевићи. У Малинско су око 1830. године ускочили Драго, Филип и Лазар. Од Лазара и Филипа нема потомства, а од Драга су Тодоровићи на Малинску. Драго је био познати јунак. Опјеван је у народним пјесмама. Јанко Тодоровић је био у комитском покрету 1916-1918. године. Војин Тодоровић је био истакнути родољуб и припадник НОП-а од првих устаничких дана, стријељан је од стране непријатеља августа 1942. године на Боану; Стеван је био борац НОР-а који је погинуо код Бијелог Поља 1941. године; Радивоје Радов је био борац 7. црногорске омладинске бригаде од њеног формирања у којој је и рањаван.

Славе Аћимовдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

____________________

Љубомир Љуба Павловић: „Соколска нахија“

ТОДОРОВИЋИ

(Вољевци, Велика Река, Мали Зворник)

Из доба Првог и Другог српског устанка (раздобље од 1804 до 1817), Тодоровићи су старином из прекодринског Поповића. Предак им ушао девојци у кућу, и славу променио (5 к.).

Славa Ђурђевдан, један кућа слави и св. Василија Острошког.

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић: „Соколска нахија“
____________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам


Коментари (81)

  • lenema

    Todorovici-Rusanj selo pored Beograda,najstariji spomenik muskarac i zena sahranjeni oko 1840 na starom seoskom groblju.Zivan Todorovic -moj pradeda -tri sina i cerka.Dragoljub Tosa Todorovic moj deda i Milisav Todorovic i Radisav Dusan Todorovic- moj otac i stric.Slavio se Sveti Jovan ,u stvari potomci druga dva sina i dalje slave.Koliko znam dosli su iz Kolasina ili okoline davno u zbegu pred Turcima i postali od Todora koji se pre toga prezivao Mihailovic.

    Одговори
    • petar

      Interesanto moj pra deda se prezivao Todorovic inace kako su mene ucili moji sa bratom je ubio Turskog bega ili agu i prebegao u centralnu Srbiju (okolina Cuprije). Brat je nastavio dalje kazu negde prema Vranju ili Leskovcu. Nikola Todorovic promenio je prezime zbog Turske odmazde u Nikolic . Inace naj interesantnije je da slavimo takodje Svetog Jovana krstitelja 20 januara.

      Одговори
      • Dragan

        Takodje slavimo Sv. Jovana (20. januar i 7. juli), takodje iz Pomoravlja (Davidovac kod Paracina).
        Doseljeni sa Kosova, okolina Peci, u vreme vladavine Turaka. Todor Pajtic i pet sinova – po njemu Todorovici.

        Одговори
        • Milan

          I moji vucu korene iz Peci sa Kosova, doselili si se u Prokuplje, ne znam kada su se doselili u Prokuplje, samo znam da mi se prededa zvao Ignjet Todorovic ali slavimo slavu Gospodjindan 28-og avgusta.

          Одговори
      • Novica

        Identicna prica,ka sam Novica Todorovic,iz Bojnika kod Leskovca.

        Одговори
      • lenema

        Da,i moj predak je imao brata s kojim je ubio nekog turskog agu ili tako nesto jer im je silovao sestru,ali je sam dosao u Beograd,odnosno selo Rusanj koje tad nije bilo ni blizu Beograda.

        Одговори
      • Aleksandar

        Moja familija je tu blizu Leskovca, selo Licje, opstina Gadzin han, preko puta suve planine takozvano Zaplanje,slavimo Djurdjevdan,Nikoljdan,deda mi se zvao Milutin i on je bio 9-to dete od oca Petronije Jovanca Todorovic i majke Nikolija bio je 1930 god ,imao je tri brata i 5 sestre.Najstariji brat Djordje-preselio se u Obrenovac-cuveni pinter u tim krajevima,Drugi brat Nikola je ucestvovao u borbama za oslobodjenje naseg naroda, poginuo tu u krajevima blizu naseg sela tacnije u sumi nadomak sela,,treci brat Tiosav se preselio u Bg,ja sam se raspitivao nesto otkuda vodi poreklo nasih Todorovica,dosao sam do saznanja da je to Hercegovina i Crna Gora,ja zivim u Nis

        Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Бањани* (Доњи Бањани). Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
    ТОДОРОВИЋ

    -Баталаге*, прва половина 18. века, Бирач, Јовањдан.
    *Тодоровићи су од Тодора, рођеног брата прадеде попа Луке Лазаревића и од њега су данашњи Баталажани: Тодоровићи, Глувчевићи и Ђурићи.
    -Љубинић, прва половина 18. века, Вршић у Азбуковици, Никољдан.
    -Дрен, друга половина 18. века, Равни Котари, Никољдан и Аранђеловдан, уљези у Илиће-1.
    -Звечка-1, друга половина 18. века, Ковин, Ђурђевдан.
    -Стублине-1, друга половина 18. века, Комирић у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Гуњевац, после 1827. године, Сурчин у Срему, Никољдан.
    -Звечка-2, после 1827. године, Босна, Стевањдан.
    -Стублине-2, после 1827. године, Крајина, Св. Климент.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло становништва села општине Љиг, Бањани* (Доњи Бањани). Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Ово је грешка у претходном коментару. У наслову треба да пише:

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.

    Моје извињење!

    Одговори
  • goranstb

    U Čelincu pored Banjaluke, Todorovići žive u dva sela. Jedni slave Miholjdan, drugi Đurđevdan

    Одговори
  • Nemanja

    Mi smo iz Kosovske Vitine znam do cukundede Ilija se zvao ne znam godinu rodjenja pradeda Dusan 1920 godine rodjen slavimo Svetog Alimpija.Da li jos neko slavi Svetog Alimpija da se preziva Todorovic posto svugde sam trazio niko jos nije rekao da slavi tu slavu i ako neko mozda zna vise nek napise u komentaru.Hvala

    Одговори
  • Шарко

    Здраво Немања,

    Где ти је рођен прадед Душан? Да ли је рођен негде у околини Витине или Гњилана? Да ли имате неке везе са Церницом у околини Гњилана?

    Одговори
  • Nemanja

    Moj deda je rodjen u Cernici ali za pradedu ne znam

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тодоровић, по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Тодоровић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Бобова
    -Бујачић
    -Дегурић
    -Кадина Лука
    -Лопатањ
    -Причевић
    -Табановић

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Тодоровић
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Тодоровић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Велики Борак
    -Дражевац
    -Дрен
    -Јунковац
    -Конатице
    -Крушевица
    -Лесковац
    -Степојевац
    -Шиљаковац
    -Барајево
    -Велики Црљени
    -Мељак

    Одговори
  • Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Тодоровић. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Старо село
    -Жировница
    -Крњево
    -Мраморац
    -Мала Плана

    Одговори
  • nikola todorovic

    dacu i ja nekih informacija isto sam todorovic moji su iz sela donji ribnik pored kljuca 150 kilometara od banja luke na groblju u selu sve todorovici i savici sto sam se i sam uvjerio a imanje koje imam je preko 350 godina u mojoj familiji 1715 godine otac kad je nesto gruntovno prevodio naso u arhivama kupoprodajni ugovor citavo selo su bukvalno todorovici pored planine sise uz rijeku sanu

    Одговори
    • Gojko Todoorivc

      Moj otac je rodjen u Donjem Ribniku i koloniziran 1945 u Novi Sad. Ja ne znam nista dalje od oca posto je deda ubijen za vreme 2sv.rata, a baba je umrla kada sam se ja rodio. Da li bi se mozda mogli pronaci jos neki podaci iz arhiva u selu? Kako ste vi dosli do tih podataka?
      Hvala

      Одговори
      • Marina

        i moje poreklo Todorovica vodi oko te okoline. deda mi je okolina Golupca. al sta sam cula, neko od njegovih je dosao zeni u kuci (znaci to prezime verovatno potice sa zenske strane) i saplecu se sa rumunima i sa madjarima, mesta tacno neznam, jel tog dedu (Stevan Todorovic) nisam nikad upoznala, on je se razveo od moje babe i ozenio se ponovo i valjdal ima jednom sina sa nekom drugom zenom. krsnu slavu od pokojnog dede isto neznam, jel mi je otac uzeo od drugo dede.
        jedini podatci sto ja imam sa dedine strane (Stevana Todorvica) jeste da mu se majka ili baba zvala Romanica ili Milanka (jedna je bila Romanica a jedna Milanka, al neznam tacno ko je koja (verovatno je ta Romanica bila rumunka). Otac mu se zvao Janos . To je sve sto znam, ako neko dolazi iz slicne okoline, i isto se preziva Todorovic, bila bih sretna, kad bi se neko javio.

        Одговори
      • Aleksandar

        Dragi Todorovici,

        Moj deda (Mile Todorovic) rodjen je u Donjem Ribniku, moj pradeda (Lazo Todorovic) ubijen je za vreme drugog svvetskog rata u Ribniku. Slavimo svetog Nikolu. U selu Donji Ribnik ima veoma puno Todorovića, i ja imam dosta rodjaka koji tamo i danas žive, međutim ni oni nisu načisto sa kim su od drugih Todorovica iz istog sela u srodstvu. Neki tvrde da smo svi mi Todorovici poreklom iz Ribnika jedna porodica, dok drugi tvrde da je tu u pitanju više porodica koje se su se, doduše, kasnije mešale brakom, ali su različitog porekla. Bilo kako bilo, ako imate bilo kakve podatke ili zelite da razmenite informacije, slobodno pišite na mail: [email protected]

        Одговори
  • Teodor Todorovic

    Ja sam Todorovic neznam tacno poreklo odakle su moji ali znam da slavimo Nikoljdan dali mozda nekog ima da se preziva Todorovic ali da slavi Nikoljdan?

    Одговори
    • sveto

      SVETOZAR TODOROVIC SLAVI NIKOLJDAN

      Одговори
    • дамјан

      и ја сам тодоровић, и славим никољдан. ја сам из возуће, то је село недалеко од бановића.

      Одговори
    • Milorad

      Pozdrav …nama je isto Slava sv Nikola… Kazu da smo Golijani ili Niksicani poreklom …otac Milos je rodjen u bosni selo ugodnovic. Gornji ….ja sam rodjen u kuli Vojvodina ….izgleda da smo mi svi Jedna velika familija

      Одговори
    • SAŠA TODOROVIĆ

      MOJ OTAC ROĐEN U SELU VRANDOL OPŠTINA BELA PALANKA
      SLAVIMO SVETOG NIKOLU

      Одговори
    • Лука

      Поздрав свима
      Ја сам Тодоровић из Невесиња. Крсна слава нам је Никољдан.
      По предању сви смо из села Чева у данашњој Црној Гори. Сви смо настали од попа Тодора Булајића који је пребјегао у другу нахију због сукоба са Турцима. Имао је три сина која су се распоредила и отишла на три стране. Један је дошао у Невесиње од кога сам и ја, други је отишао у Гацко а трећи у Коњиц. Колико знам јесте да су сви Тодоровићи из Коњица у рату 90 – их избјегли негдје око Зворника.
      Било би ми веома драго ако би се јавио неко од тих Тодоровића из Коњица јер никога не знм од њих.
      Велики поздрав

      Одговори
  • dejan

    Ja sam Todorovic slavim svetoga nikolu iz Obilica sa kosova i metohije stara srpska porodica . nasi su starosedeoci jos za vreme turaka gde su radili kod turkog age ali nisu primili islam samo su nam prababe bile jebane od strane turaka dosli sa prostora Crne gore tacno neznam , u pitanju je posna slava sveti nikola,

    Одговори
  • Stevo Todorović

    Ja se prezivam Todorović, krsna slava Đurđevdan. Todoroviću žive duže od 100 godina u Čengiću pored Bijeljine. Stari kažu da smo iz Hercegovine, a navodno je na ove prostore prvi došao prapradeda Gordijan.

    Ima li neki Todorović iz Hercegovine koji slavi Sv. Đorđa?

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Постоје Тодоровићи у Добрељима (Гацко) и Рогачима (Невесиње), али они славе Св. Николу, а преслављају Савиндан. Потомци су Тодора Булајића с Грахова.

      Одговори
    • Defendor

      Да ли памтите неко старије презиме? И ја се исто презивам, исту славу славим, и пореклом сам такође из Херцеговине. Међутим, моје презиме датира тек од краја XIX века, и по мојим сазнањима вероватно се не презивамо по истом Тодору, али није искључено да су наши преци некада заједно дошли на те просторе упарво из Херцеговине.

      Одговори
    • Marko Todorović

      Ima Todorovića iz Čengića u Ljubljani i Jesenicama.

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тодоровић по местим живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Доња Тријешњица
    -Вољевци
    -Читлук
    -Љубовија
    -Пецка
    -Стрмово (Барани)
    -Овчина
    -Јеловик
    -Обајгоре
    -Бајина Башта
    -Костојевићи (Чогури)
    -Сијерач
    -Црвица

    Одговори
  • JOVAN TODOROVIĆ

    Moje prezime je porijeklom iz Goražda-FBiH selo Zorovići prevoj Orahovice (Oravice) ,a po predanju potičemo iz Crne Gore od tri brata Todor, Risto a treći nije pouzdan podatak od čega su nastali Todorovići ,Rističevići i slave slavu Svetog Arhangela Mihaila.Javite se da razmjenimo korisne podatke.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилје-презимена Тодоровић, према местима живљења. Према књизи Јована Ердељановића „Доње Драгачево“.

    -Негришори
    -Лучани
    -Гуча
    -Граб
    -Пухово

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тодоровић по местима пребивалишта. Према књизи Радомира Илића „О љубићским селима“.

    -Брђани
    -Доња Трепча
    -Лађевци
    -Остра-1
    -Прислоница
    -Остра-2, уз Дуковиће

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тодоровић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    -Влашка
    -Губеревац
    -Велика Иванча
    -Парцани
    -Раља
    -Рогача
    -Ропочево
    -Сибница
    -Сопот

    Одговори
  • Драган Миливојев Тодоровић

    Мој покојни отац, Миливоје, рођ. 1926.г. Парцани, Раља, умро 2009. г. у Аранђеловцу, као најмлађи, имао је два брата, пок. Миодрага, рођ. 1924.г. умро 2008.г у Крагујевцу и Милорада, рођ. 1922.г. жив, у Парцанима. Деда, њихов отац, пок. Јовица, рођен 1899. умро, децембра 1980. Деда Јовица је имао два брата, Радисава, Радојицу и сестру, нисам сигуран за име. Знам још потомака, али за почетак оволико. Ако је неко из ове фамилије, нека се јави, нека да везу, па ћу дати податке за остале које знам, мој ниво и још два колена млађих. Слава је Свети архангел Михаил, Свети Аранђео, Аранђеловдан21. новембар.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тодоровић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    -Лоћица
    -Лукар
    -Црнча
    -Доњи Штипаљ
    -Горњи Рачник
    -Багрдан варош
    -Ловци
    -Стрижило
    -Буковче

    Одговори
  • katarina

    Мене интересује моје порекло,
    Живим у Пријевору,славим слву Свети Алимпије Столник.Чукундеда ми се звао Илија, и имао је 4 сина и две кћерке, жена му се звала Кристина. Па ако можете да ми помогнете јер планирам да напишем своје породично стабло, о селу, а и о свом презимену. Упорно покушавам да отворим али не могу.
    Хвала унапред

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Тодоровић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    Вишевац, Лапово, Лапово (Ђорђевци), Лапово (Мратинци), Патровац (Ђорђервци), Петровац (Никољци), Горња Сабанта, Дивостин, Жировница, Јабучје, Корман, Пиносава, Ракинац, Чумић, Велики Крчмар, Жировница, Баточина Варош (Цинцари), Брзан (Цинцари) и Рача (Цинцари).

    Одговори
  • Miroljub

    Prezivam se Todorović i rođen sam u selu Begaljica, opština Grocka. Čukundeda mi se zvao Svetozar, rođen oko 1860.god. (otac Marko a majka Dobrija iz Velaševića) i imao je još dva brata Milisava i Milinka i dve sestre Selenu i Jelicu. Interesuje me pisani dokumenti porekla moje porodice Todorović i kako doći do njih?
    Unapred se zahvaljujem.

    Одговори
  • Здравко Тодоровић

    Поштовани,

    Желио бих сазнати поријекло свог презимена Тодоровић – деда по оцу звао се Димитрије и живио је у Призрену (род смо са неким Чемерикићима) и био је зидар. Говорили су разни да смо старином из Црне Горе, негдје близу Колашина али не знам колико је то тачно.
    Отац ми се звао Предраг (звали су га и Драган) и службовао је у некадашњој ЈНА као официр. Имао је брата Станислава и сестру Виду који су остали у Србији, а он се након доста премјештаја обрео у Требињу, одакле сам и ја сада.
    Слава је Света Великомученица Варвара, 17/4.12.

    Одговори
  • Слободан Тодорoвић

    Živim u Republici Srbiji i već dugo pokušavam da saznam odakle potiču moji Todorovići? Prađed mi je se zvao Sava, sa akcentom na zadnjem slogu – kao kod Crnogoraca i Hercegovaca, ( živeo je u 19 veku ), đed mi se zvao Radovan ( živeo u 19. i 20. veku ). Slavimo Aranđelovdan. Dobijao sam različite podatke. Da potičemo iz Crne Gore, Hercegovine ili Bosne. Negde sam nalazio na podatke koji upućuju da su svi Todorovići dalekog cincarskog porekla ( od grčkog teodoros- “dar božiji”; jedan stric mi je se zvao Bogoljub )?

    Одговори
    • Aleksandar I1

      “Negde sam nalazio na podatke koji upućuju da su svi Todorovići dalekog cincarskog porekla“
      То су обична наклапања. Колико Тодора толико и Тодоровића и сигурно је да нису сви истог порекла. Урадите ДНК тест па ће се видети с којом скупином породица сте сродни па тако сазнати и област из које потичете.

      Одговори
  • Jelena

    Moja porodica je Todorović, iz sela Kloka kod Topole,
    slavimo svetog Nikolu i znam da je staro prezime bilo Niksić
    (pojavljuje se u knjizi B. Drobnjakovića – Jasenica).
    Niksići, 9k. Slava: sv. Nikola, doselili s pre 80g. iz Čubre (krajinski).

    Ono što pokušavam da saznam je kako se zvao otac Todora od koga smo postali Todorovići. Njegovi potomci su Pera (valjda Petar), Rajko (Radosav), Borislav, Živomir i sada još jedan Borislav Todorović.

    Da li mi možete pomoći?
    Hvala.

    Одговори
  • Danijela Todorovic

    Postovani Todorovici,
    Zovem se Danijela 93ce sam godiste..Nisam upoznata sa svim tim stvarima o poreklu ali me jako zanimaju sve te stvari jer sam nazalost poslednja iz te loze u selu odakle potice moj otac Dusan. Radi se o selu Donja Velesnja pripada Kostajnici(Hrvatskoj) njegov otac se zvao Nikola a njegov deda moj pradeda Stevan ziveo je 95god ali mi nije uspeo preneti svoja znanja a dosta je znao o svemu tome (bila sam mala kada je umro)pricam ekavicom jer sam sa roditeljima dosla u Srbiju 95te ko razume shvatice. Tamo su se moji vratili ali vise tamo Todorovica nema ja sam nazalost poslednja.Ukoliko iko zna moju porodicu od tamo javite mi se za vise info da saznam odakle se moji preci tamo stvorise. jedino sto sam cula je da su o knjigama nekim tamo veoma dugo i da poticemo iz Crne gore. Slavimo Djurdjevdan kao i svi moji preci iz tog mesta.. veeliki pozzz..

    Одговори
  • Тодоровић Марко

    Има ли кога од Тодоровића да су му преци из Црне Горе због убиства турчина побегли у Горњу Шаторњу код Рудника а после поновног убиства пребегли у Водице село код смедеревске Паланке ?

    Одговори
    • Александра

      Поштовани Марко, моја пра баба и Петар Тодоровић, били су брат и сестра. Отац им је Никола Тодоровић, из села Водице…иначе они су из чувене трговачке породице Тодоровић-а из Смедерева. Никола Тодоровић је био извозник жита . Браћа Тодоровић су били толико богати, да се српска привреда доста држала за њих.
      Ако будеш у прилици…јави се, можда смо род…поздрав Александра

      Одговори
  • Тодоровић Марко

    Да нисам напоменуо ако је икоме Пера Тодоровић новинар и један од оснивача радикалне странке са Николом Пашићем даљи предак волео бих да се јави. Такође крсна слава Ђурђевдан.

    Одговори
  • David

    I ja sam Todorović.
    Ćale mi je pričao da je neki naš čukundjed sa porodicom izbjegao iz Crne Gore (ne znam trenutno iz kog mjesta) za vrijeme Osmanske vlasti. Nastanili su se u sada Zeničko-Dobojskoj regiji, tačnije u jednom selu, Brezovi Dani u Maglajskoj opštini.
    Slavimo Svetog Jovana Krstitelja, 20. Januara.

    Одговори
  • Danilo

    Todorovici su porijeklom iz Crne Gore. Sa Markovine (Cevo-Cetinje-Crna Gora). Sada zive u Jasenovom Polju ( Niksic). Slava je Arandjelovdan, a prislava Ilindan.

    Одговори
  • Иван Карличић

    Тодоровића је 1912.године било у мом селу Штављу код Сјенице, али су се иселили између првог и другог светског рата. Позната је породица Тодоровић у граду Сјеници која је још увек ту живела седамдесетих година, а сада их нема, последњи припадници су поумирали између 2005. и 2010.године (сећам се Јеле Тодоровић), а млађи су некуда отишли. Није ми познато у каквом су сродству Тодоровићи из Сјенице и Штавља са Тодоровићима у Крагујевцу, који су врло бројни – али је сродство веома могуће – јер већина такозваних „староседелаца“ Шумадије потичу 150 до 250 година уназад из сјеничког краја, уопште Рашке области и Црне Горе са Брдима.

    Добро је рекао писац и књижевни критичар Јован Скерлић (1877-1914), да парафразирано цитирам:“Ма где били, ма куда отишли, ми увек у души остајемо Сјеничани и Херцеговци“.

    Нико овде од знаменитих људи не помену глумца Марка Тодоровића (1929-2000) познатог по улози Милана Тодоровића у филмском серијалу „Луде године“ и по улози Тита у неколико партизанских филмова, посебно истакнутог у тој улози у телевизијској серији „Одлазак ратника, повратак маршала“, снимљеној 1986.године, коју добро памтим као дете.

    Од глумаца треба истаћи недавно преминулу Миру Тодоровић удату Ступица (1923-2016) и њеног млађег брата Бору Тодоровића (1929-2014). Они слове за „београдске“ глумце јер су се рано доселили у Београд, а заправо им је отац из Орашца код Аранђеловца, а мајка из Ливна у западној српској покрајини Босни.

    Нико се овде не усуђује да помене комунистичког властодршца Мијалка Тодоровића Плавог (1913-1999) из Драгушице код Крагујевца, који је био председник Савезне скупштине СФРЈ од 1971. до 1974, био је проглашен за народног хероја, а сматра се да је прогурао у каријери популарног водитеља и хумористу Милована Илића Минимакса (1938-2005) из Липнице код Крагујевца.

    Желим да о овом некада чувеном државном главешини Мијалку испричам понеку анегдоту уз неке своје оцене и запажања. Пошто се у текстовима о презимену Тодоровић наводе повремено појединци и њихови лични биографски детаљи, неће бити сувишно и о њему нешто написати јер у том презимену није познато да је ико икада имао већу власт од њега, барем у доступној историји.

    Мијалку Тодоровићу је 1974. замерио Борисав Јовић (1928-) на доношењу против-српског католичког „устава“ дробљења Србије и српске државне тековине Југославије пошто је Мијалко био председник уставне комисије. „Друг Плави“ је одговорио Јовићу:“Немој мене да питаш ништа о томе, питај Кардеља“. Јовић му зачуђено рече:“Па како да те не питам? Ти си читао експозе за тај устав!“ Тодоровић узврати горко:“Тај експозе ја нисам писао. Написали су га Кардељ и његови људи, а мени су само дали да га прочитам!“

    Пошто се и самом Мијалку смучио такав диктаторски против-српски поступак католичког руководства око Тита, Кардеља и Крајачића – католичке врхушке наметнуте спољним притисцима српској држави Југославији – „друг Плави“ (Мијалко) је ускоро нешто зуцнуо против злогласног „устава“ па је смењен и отеран у пензију. Но и он сам заједно са Марком Никезићем и Латинком Перовић, спадао је у Титове технократе, повлашћену обогаћену „нову класу“ комунистичких властодржаца који су се превише повезивали са западним капиталом и себично газили права радничке класе, одричући се у пракси својих раније развиканих левичарских идеала којима су обесправљеном народу у почетку пружили наду.

    Ови такозвани „либерали“ су преци Ђинђићевих „демократа“ и већ тада су показивали себичност према српској провинцији и Србима удаљеним од Београда, спремни већ и тада, слично Ђинђићу и Тадићу почетком 21.века, да се нагоде са Хрватима и са западом на штету српског народа. Зато је погрешан став данашње „демократске јавности“ у Београду да треба „жалити“ што су смењени Никезић и Латинка 1972, а за њима и њихов тиши присталица Мијалко Тодоровић Плави 1974. Занимљиво је да се прозападна настројеност Мијалка Тодоровића види чак и у томе да му је надгробни споменик на латиници исписан.

    Већина медија данас бежи од помињања комуниста као од куге, под притиском западне капиталистичке цензуре, па се тако комунистички властодршци приказују бледо и површно као злочинци које треба заборавити и РТС као гласило „новог светског поретка“ не саопштава вести о њиховој смрти, што је нарочито чињено за време квислиншке управе Зорана Ђинђића и Бориса Тадића. Тако на пример на РТС-у нису јављене вести о смрти Светозара Вукмановића Темпа децембра 2000.године и Петра Стамболића септембра 2007.године, док је, парадоксално, у исто време медијски експлоатисано страдање Петровог сестрића Ивана Стамболића (1936-2000).

    Права истина је да су и капиталистичке и комунистичке вође огрезли у крв до лаката – сетимо се најскоријих ратова лидера земаља НАТО пакта – и да зато зарад историје морамо проучавати равномерно и једне и друге, а не да се потискује причање о комунистима „за љубав“ западног капитализма.

    Одговори
  • Иван Карличић

    Пропустих да кажем: познати глумац Марко Тодоровић (1929-2000) је из Прњавора у западној српској покрајини Босни. Пишући дужи текст случајно сам испустио да нагласим место из којег је он.

    Одговори
  • Иван Карличић

    Да се исправим, рекао сам да су Тодоровићи у Сјеници изумрли, али пре десетак дана сам сазнао да Тодоровића у Сјеници још увек има у насељу испод Радишића брда.

    Одговори
  • SAŠA TODOROVIČ

    JA SAM ROĐEN U NOVOM SADU 1971,MOJ OTAC 1946 SELO VRANDOL OPŠTINA BELA PALANKA,DEDA MILAN ROĐEN 1901 SELO VRANDOL OPŠTINA BELA PALANKA.PRADEDA IGA NEZNAM GODINU,POGINUO NA SOLUNSKOM FRONTU I SAHRANJEN JE NA SOLUNSKOM GROBLJU.KAKO SAM JA SVATIO ZNAČENJA NAŠEG PREZIMENA JE BOŽIJI DAR.VELIKI POZDRAV SVIM TODOROVIČIMA

    Одговори
  • SAŠA TODOROVIČ

    SLUČAJNO SAM OTKUCAO Č UMESTO Ć

    Одговори
  • Radica Todorović

    Poštovani Todorovići,

    Moja porodica je iz Raške gde u zaseoku Kućani postoji (postojalo je pre nego što je selo napušteno) oko 10 kuća Todorovića, potomaka Djordja Todorovića, sinovi (moj deda) Radomir,Božidar, Milun i Dragoslav.Niko od mojih rodjaka ne zna odakle vodi poreklo prezimena Todorović jer je pradeda Djordje umro jako mlad verovatno se niko kod njega nije raspitivao(ili nikog nije interesovalo) ko smo i odakle smo.Ja trenutno pravim porodično stablo pa imam poteškoće da pre pradede Djordja pronadjem imena rodjaka tj njegovih roditelja.Stariji koji bi mi išta mogli pomoći su na žalost pokojni,a od mladjih (mislim na mog oca, strica itd),niko ne zna.Dosta bi mi značila bilo kakva pomoć, jednom je neko pomenuo da nam je poreklo iz Crne Gore ali niko sa sigurnošću ne zna.Inače, moja porodica kao i svi Todorovići koji su naseljeni u Raški slave Djurdjic.
    Pozdrav svima.

    Одговори
  • Radica Todorović

    Da dodam,deda Radomir je rodjen 1920 a umro je 1982 godine,moj otac Dragoljub je rodjen 1950.godine,a ja 1971.

    Одговори
  • Nikola

    Moji Todorovići žive u Selu Mlanča pored Manastira Studenice. Po predanju smo tu doseljeni, odakle tačno ne znam. Slavimo Nikoljdan i prekađujemo letnji.
    Antropološka odlika koja se izdvaja kroz generacije i koja mozda može da bude od pomoći je nos orlovskog oblika koji se vremenom javlja kod pojedinih članova familije (muskih i zenskih), izuzetno veliki zalisci kose na glavi kod muških clanova familije. Muški članovi su visoki krupni ljudi kojima veoma sporo sedi kosa (tek posle 55-60god) , a kada posede kosa im pobeli kao mleko da nemaju ama baš ni jednu tamnu dlaku. Karakterna crta koja je dominantna je teranje inata i velika svadljivost i niski stepen tolerancije.Muški članovi su dugovečniji od ženskih i nadmašuju 90. Mada u suštini to je karakteristično za sve planinske ljude.
    Poreklo vodimo od Save (sa akcentom na drugom i cetvrtom slovu) koji je po predanju donet u Mlanču u nekom periodu oko 1830 godine. Donela ga je majka sa ostalom decom kojoj ne znam imena.Majka mu se zvala Ana (Janja) i došla je sa decom bez muža i naselila se na obroncima planine Radočelo. Pretpostavljam da joj je muž ubijen pa je pobegla, samo ne znam odakle.
    Ana (Janja) rodjenja 1800 i ranije
    Sava rodjen oko 1830
    Miloš rodjen oko 1860
    Cvetko Rodjen oko 1890
    Nikola rodjen 1925 itd.
    Ono što jos znam (pretpostavljam) je da familije Todorović, Borisavljević i Antonijević u tom selu imaju istog zajedničkog pretka posle koga se granaju. Sasvim je moguće da se ranije pre 1830 nisu prezivali Todorovici. Ako neko nešto zna ili se prepozna neka piše na [email protected]

    Одговори
  • M.T.

    Pozdrav.
    Moja porodica je Todorovic,iz sela Culine,opstina Mali Zvornik.
    Krsna slava Sveti Stefan.
    Pradeda se zvao Jovan Todorovic.

    Одговори
  • P.

    Todorovici iz Siverica slave Djurdjevdan. Siveric je selo pored Drnisa, u sjevernoj Dalmaciji. Jedan dio je prije ne znam koliko presao na katolicku vjeru i izjasnjavaju se kao Hrvati. Pravoslavci Srbi, koji nisu promijenili vjeru otisli su iz Siverica 1995.g.

    Одговори
  • Saša Todorović

    Moja porodica je porekom sa Kozare, opština Gradiška (ex Bosanska), Turjak, selo Gornja Jurkovica, BiH (R. Srpska). Pokojni deda Ostoja je početkom 60-ih prodao imanje i preselio se u Vojvodinu, s. Šajkaš. Slavimo Časne Verige Sv. Apostola Petra (29. januar). Čuo sam neke priče da smo poreklom iz Crne Gore, pa da su preci kasnije prešli u Bosnu, navodno zbog ubistva nekog Turčina…Živim u Knjaževcu, u Timočkoj krajini (Srbija) i jedina smo porodica koja slavi Časne Verige.

    Одговори
  • Миливоје Станковић

    Поштовани Тодоровићи

    Ако неког занима порекло Тодоровића у селу Облачина јавите се на email, имам сваки детаљ од 1834. до данас

    Одговори
  • sneza Todorovic

    Ja sam Todorovic moj praded Gaja void poreklo iz Crepaje Kod Panceva slavimo Djurdjevdan
    Zivimo I Zveckoj kod Obrenovca

    Одговори
  • Nikola

    Ja sam Nikola Todorovic. Iz Velikog Gradista sam,Branicevski okrug. Jedna smo od brojno najvecih familija u Velikom Gradistu,od oca Djordja,deda mi je Slavoljub,praded „Stanislav“,cukun deda „Lada“….ako neko ima bilu kakvu informaciju o ovoj grani neka se javi na moj E-mail. Hvala i svako dobro….

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТОДОРОВИЋ (п), у Добрељима (Гацко) и Рогачама (Невесиње). У Добрељима су поријеклом од “Тодора Булајића с Грахова који је прије пет кољена дошао у Огризовића у најам, оженио се његовом кћери и остао овдје”. И у Рогачама су старином Булајићи „из Загуља на Грахову“. У Рогаче су дошли из Заборана (Невесиње око 1815. године. Славе Никољдан, а прислужују Савиндан (59 199,222). У изворима се, међу познатијим „гацконским главарима“ помиње Мијо Тодоровић чији се надгробник налази између Автовца и Самобора, познат под називом „Мијов мрамор“ (147 596). Помињу се и у Бијелој (Коњиц).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Milica

    Dobro veče,ja isto tražim porodicu Todorović sa Dvorova u Bosni.Moj pradeda se zvao Jovan Jovo Todorović njegov otac Tomislav Todorović. Pradeda Jovan je rođen 1914.Završio vojnu školu u Zagrebu za potporučnika na službi bio u Šumadiji.Ako neko nešto zna jako bi mi značilo i bila bih mu zahvalna.

    Одговори
  • Stefan Todorovic

    Moj deda, kao i moj pradeda i cukundeda su iz Kormana kod Kragujevca i slave Nikoljdan. E sad sam cuo nekih prica da su se tu doselili u 19 tom veku, negde sa Bugarske strane

    Одговори
  • Filip Todorovic

    Postovani, moji Todorovici su porkelom iz Rovaca u Crnoj Gori, dossli u Sumadiju pred prvi srpski ustanka. MOji preci su se prezivali Maricevici od Teodosija Mareicevica koji je imao kaze se sina po jednom Todoru kao i uglavnom idel loza Todorovica. Mi koji smo poreklom iz Rovaca slavimo svi sv. Luku. Ziveli su Orasac, Arandjelovac, Cacak i u Beogradu deo familije koji su bili oficiri .

    Ako neko ima neke informacije neka mi slobodno pise na [email protected]
    Hvala unapred

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top