Порекло презимена Марковић
ТЕСТИРАНИ МАРКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ
Марковић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Била, средња Босна
Крсна слава:
Контакт:
________________________
Марковић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Станојевићи, Бела Црква, Крупањ, Србија
Крсна слава: Томиндан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: R1a
Порекло: Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Крижевићи, Олово
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: J2b M205 род Годијеља
Порекло: Крупице, Пљевља, Црна Гора
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: Q
Порекло: Панчево, Србија
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
Марковић
Хаплогрупа: I2a DS род С
Порекло: Кожуар, Уб, Србија
Крсна слава: Митровдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
МАРКОВИЋИ
(у Јелиној Гори)
Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу. У Шаранце су се доселили Мића и Радуле, с породицама, и населили се у Јелиној Гори. Неки од њих су прешли на Луку Перовића.
Једно вријеме су били бројни, све до 1938. године, када се дио овог братства одселио у пљеваљску Буковицу, а у Јелиној Гори су остали браћа Ненад и Милика, са породицама.
Ненад је учесник НОР-а 1941-1945. године, када и гине 1941. године, у борбама против непријатеља на Липову. Остала су му три сина – Радојица, Бошко и Војислав. Од Милике је остао син Милорад.
Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.
Сада од овог братства нико не живи стално у Јелиној Гори, већ долазе повремено на своја имања, која одржавају сезонски-љети.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
Vladimir
Prema nekim mojim saznanjima, ova familija vodi poreklo sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Hercegovine. U tursko doba je pobegla u zapadnu Srbiju u podrinje. U Crnoj Gori i danas postoji selo Markovići. Krsna slava moje porodice je Vaskrsenje Lazarevo (Vrbica, Lazareva subota). Muški predaci rađali su se ovim redom. Đuro,Krste,Ljubo,Vidoje,Dragan i ja sam Vladimir kao 6. koleno porodice ovog prezimena. Danas moji rođaci žive u selu Postenje kod varošice u zapadnoj Srbiji koja se zove Ljubovija.
Jelena
Moja familija je došla iz Crne Gore u Crnu baru celo pored Sapca
Jelena
Krsna slava Arandjelivdan
Jelena
Arandjelovdan
aleksandar
Pozdrav moji su svi rodjeni u Sumadiji tj ja sam 10 koleno Markovica rodjeno u Kragujevcu prema nekim saznanjima koje imam porkelo vodimo iz Crne gore!Takodje krsna slava je Arandjelovdan
kokii
Aleksandre i ja takođe sam to načula!
Бојан
Поздрав Владимире, пошто је и моја слава Врбица, а исто као и ти се презивам Марковић па ме интересује одакле си извлачио податке? Пошто ја не знам даље од чукун деде, а мој чукун деда као и сви после њега су живели у Барајеву у околини Београда. Волео бих када бих нашао још које колено па те због тога питам за податке. Поздрав
Михајло
Бојане мислим да ти могу много помоћи, молим те контактирај ме на мој мејл [email protected]
Поздрав!
Dragorad Markovic
Odakle su dosli na tromedju ja sam iz iz Gracanice o Ljubovija moji su podnokopaonicka sela sa Kosova.
Nebojsa
Владимире,шаљем вам прилог из књиге „Соколска нахија“ .
Постење:
Најстарији су род Вујиновићи. Не знају одакле су, али како говоре западним дијалектом, вероватно да су са запада, од оних рударских крајева, где се говорило овим дијалектом. Вујиновићи знају да су стари рудари, да су им стари копали руде на руднику за време аустријске окупације, пре 200 година, да су се тамо селили и да тамо и данас имају потомства, да су за време наших ратова пре на Јагодњи вадили олово, носили на пазар у Соко, Ужице и Сарајево и продавали, да су радили на самоковима око Ниша и по Власини. Око године 1731. дође с Рудника у Постење рудар Обрад Влајиновић и насели се уз Вујиновиће, којих је тада било три куће. У једној од тих Вујиновића кућа била је остала удова без деце и млада и њој уђе у кућу Обрад и с њиме роди три сина: Станоја, Марка и Максима. Кућа Обрадова била је тада на Рудници, на излазу из Склопова, а на данашњим местима, где су његови потомци биле су три муслиманске махале: Муктијићи, Ибрићи и Рамићи, све помуслимањени староседеоци овог села. Марко је оставио синове Милована и Веселина; Милован је имао синове Игњата и Живана и од њих су Игњатовићи и Живановићи на Рамића имању. Веселинје имао сина Јована и од њега су Јовановићи на Муктијић имању. Максим је оставио синове: Ранка и Симу и од њих су Ранковићи, Николићи и Симићи на Ибрића имању. Станоја је отац нагнао да се врати на Рудник и тамо је оставио и потомства. Вујиновићи су се дуго држали као о концу, и стално се селили. За двојицу се зна да су отишли за копањем руда у Маџарску и тамо су изгубили. Овде су се полако погубили, а њих су заменили Влајиновићи, који су признати рудари по целој земљи (63 куће.; Св. Лазар).
Млађи родови су дошли после 1802. год. и то: Глигорићи из Горње Љубовиђе (b к.; Михољдан). — Марковићи из Богоштице (6 к.; Св. Јован). — Митровићи од Штибића из Костојевића (8 к.; Јован Милостиви). — Панићи су прешли из Узовнице, а у њу дошли 1834. год. из Кратова код Прибоја (15 к.; Св. Никола). — Манојловићи су из Богоштице(4 к; Св. Јован). — Митровићи и Марковићи су из Оклеца,од истог рода (6 к.; Св. Никола). — Миловановићи Цигани из Доње Љубовиђе (4 к.; Св. Василије). — Мићићи од Васића с Торника (2 к.; Св. Јован). — Живановићи су из Грачанице(3 к.; Св. Алимпије). — Марковићи рудари из ваљевског Осладића (2 к.; Св. Ђурђе). — Крсмановић ушао на имање из Осата (1 к.; Св. Лазар). — Дамњановић из Дрлача од Живковића (1 к.; Св. Трифун). У Постењу има 13 родова са 121 домом.
Aleksandar Markovic
Postovani,zanima me rodoslov mog prezimena,ali nisam uspeo da pronadjem dovoljno podataka. Markovici iz sela Klepani kod Ivanjice… Znam samo da je cukundeda je bio trgovacki putnik u vreme Turaka koji su ga ubili,ako vam to bude od pomoci,ne znam nista vise… :\ Bio bih vam zahvalan na pomoci. Puno uspeha u buducem radu!
Milan Markovic
Muka mi je od licitiranja i price da svi poticemo iz jedne male krsevite drzave Crne Gore i da je svo stanovnistvo sa tih prostora naselilo Srbiju. Dragi moji, migracije zbog raznih ratova na ovom malom prostoru koji su bili stalni ljudi su bezali iz nase Srbije da sacuvaju svoje potomstvo u raznim smerovima.Po zavrsetku tih ratova isti ti su se vracali u svoja mesta ili neka druga u Srbiji.Tako da nema nikakve veze da smo to Boze poreklom iz Crne Gore.Moguce je da su se u te planine odlazili ( deo naroda ) da sacuvaju porodice i potomstvo.Tamo sigurno nije bilo Turaka. Po zavrsetku tih ratova vracali se u svojoj Srbiji gde je zivot bio mnogo laksi.Sve te koji to pricaju VOLEO IH DA MI DAJU POREKLO NEKE PORODICE od neke 1350 ili 1600 godine. Naravno da bih tada prica bila sasvim drugacija, U TO NIMALO NE SUMNJAM.
Александар Маринковић
Господине Марковићу,
у великој мери нисте у праву. У пописима ондашње Србије, крајем 19. века, утврђено је да само око 7 % становништва себе сматра староседеоцима. Око 8-9 % није знало ништа о свом пореклу. Чак и када би прихватили да је и тих 8-9 % такође староседелачко, то је свега 15-16% популације ондашње Србије. Остали знају да су “дођоши“ из разиних крајева: Херцеговина, ЦГ, Маћедонија, Бугарска, Косово, а долазили су и власи, Цинцари, Бугари, шиптари. Половина села с краја 19.века је имала између 10 и 20 Вероватно јесте у праву када кажете да се део људи враћао из тих планина назад у село, али њих је очигледно јако мали број. А те планине у шуме нису биле удаљене 100 или више километара већ се радило о оближњим шумама које су познавали. Зато су и многа данашња села у Шумадији и настала као избегличка. Такође, након 1690.г., Београдски пашалук је опустео…требало је скоро пола века да се у већину насеља врати или досели понека породица и први свештеници. Објекти су били срушени од запуштености. Пред српске устанке, Београд је имао свега 25.000 људи (Турака, Срба, Цинцара, јевреја, шиптара…), а у јеку турске власти у 17.веку, око 50.000. Аустријанци су забележили да је у њихово време околина Београда била пуста: људи су умирали у епидемији куге и од глади, а што није умрло од тога, побегло је главом без обзира. Пишу да су виђали тек понеку људску авет како једе коњску цркотину поред пута. Густо насељена Шумадија је постојала до 1459. год. и такву су је описивали и странци. Падом Деспотовине, становништво се масовно исељава…ако се неко и вратио, очигледно је да се није ни сећао Шумадије као своје колевке. Заборавило се кроз генерације. Према подацима које су прикупили Аустријанци с краја 18.в., више од пола села у Србији имало је од 1-10 односно 10-20 кућа.Пописи становништва из 1600. год. које прижељкујете, можете наћи али су Турци уписивали само име човека и име оца…презимена нема. За утврђивање порекла у тако далекој прошлости, може послужити днк анализа па ћемо видети с којим породицама су сродни данашњи житељи Шумадије и Поморавља. С обзиром на оно што су људи говорили и знали крајем 19.в., за многа села се не може баш рећи да “имају тарабу старију од Америке“.
Nenad Obradovic
postovanje gospodine . zanima me poreklo Obradovica sa podrucja Aleksandrovca / Rasinski okrug /
Aleksandar I1
Милисав Лутовац у књизи “Жупа Александровачка“ наводи Обрадовиће (10 кућа) у селу Дашница. Не наводи славу, али каже да су у Дашницу дошли из Осредака (Копаоник) и да су даљим пореклом из Рашке. Такође вели да се “рођакају“ са братствима у Шљивову. Надаље, Лутовац бележи и Обрадовиће у селу Мрмош за које вели да су Пештерци и поново не наводи славу. Премда су обе породице Обрадовић дошле из истог краја, изгледа да нису међусобно повезане тј. да нису истог рода.
Наиме, у оквиру пројекта САНУ чији су резултати објављени и на Српском ДНК пројекту, један Обрадовић из Александровца је тестирао ДНК порекло и испоставило се да је припадних хаплогрупе E1b-V13, а други тестирани Обрадовић је испао I2a dinaric South. Који је од ових Обрадовића из Дашнице, а који из Мрмоша, не знамо. Такође, ни академик Ивица Тодоровић, који руководи пројектом, упркос бројним молбама још увек није пружио податке о славама па нисмо у могућности да вам кажемо нешто више.
Дакле, или сте припадник E1b-V13 или I2a dinaric South, али у оба случаја, ваше даље порекло се везује за Рашку и Пештерску висораван.
Свако добро!
Nenad Markovic
Pozdrav!Ja sam Markovic iz Borče od oca Milana iz Beograda od oca Ljubivoja Markovic iz okoline Ljiga.
Krsna slava sv. Arhangel Mihajl
Od majke Marije devojacko(Obradovic)od oca Veljka iz sela sljivova kod Aleksandrovca.
slava Djurdjevdan.
To je sve sto znam o svojim Markovicima i Obradovicima
Milan Markovic
Gospodine Marinkoviću,
Hvala što ste se uključili u ovu diskusiju.Zato bih Vas zamolio da mi kažete odakle toliko stanovništvo na tako jednom malom i još krševitom prostoru gde su uslovi šivota tj da se preživi nikakvi? Odakle je poreklo stanovništva koje je došlo u Crnu Goru? Podatke koje navodite govore ono što ja kao laik tvrdim.Velika većina porodica koja se vraćala u Srbiju su bili potomci predaka koji su morali bežati iz Srbije da bih sačuvali potomstvo.To se prenosilo s kolena na koleno odakle su.Svi pričamo o 18 i 19 veku kada su Turci bili na putu za Tursku. Tj od kada postoje neki pisani tragovi.Od kada je to skup ljudi na jednom fudbalskom igralištu mogao gusto naseliti jednu državu? Ne treba tu neko znanje, to svako dete zna a kamoli mi odrasli.
Kada je u pitanju prezime MARKOVIĆ ono što ja znam prvo se pojavljuje u Dalmaciji i Italiji.Odatle ih put vodi u rudnike u Srbiju odakle se šire dalje….Danas u Italiji možete sresti bezbroj Italijana sa prezimenom Marković.Moj deo roda je ostao tu i za vreme Turaka u brdima Rađevine gde su se krili.Po odlasku Turaka ponovo je krenuka migracija prema Macvi i drugim mestima. Naravno ta priča o mom rodu Markovića je mnogo šira, ovo bi bilo ukratko.
I kada bih mogla de se uradi DNK analiza, prvo bi je trebalo uradi u Crnoj Gori da vidimo odakle tamo tako veliki broj stanovnistva koje naseli jednu veliku državu po prosranstvu za razliku od tog prostora koje pokriva ta teritorija.
Milan Markovic
Dal je moguće da razni ljudi koji se bave poreklom STANOVNIŠTVA u Srbiji pokušavaju da istoriju porekla SRBA svedu na 150 godina a ona je MNOGO,MNOGO DUŽA.
Teško da ćemo ikada dobiti valjan odgovor za to što zbog tih koji hoće da nas strpaju u 150 godina, raznih ratova na ovom prostoru, migracija, velikih seoba, 500 godina robovanja pod Turcima……….
Небојша
Милане, на овом порталу нико не тврди да су Срби „пореклом из Црне Горе“. Баш напротив, у више наврата је било приче о насељавању те исте ЦГ. Сами путописци из средњег века су забележили да је ЦГ углавом пуст простор (што је и логично).
Сама ЦГ, односно тада Зета (делић данашње ЦГ), била је насељена у средњем веку јаче само у приморским градовима и околини Скадра.
Веће миграције на те просторе започињу прво приликом „ширења“ српске државе, а затим и након пада великог броја српских земаља.
Опште је познато да велики број црногорских племена води порекло најпре из Босне и Херцеговине.
Примера ради, скоро цела Стара Црна Гори води порекло баш из БиХ. (Цуце, Озринићи/Чевљани, итд..)
Чак и многа брдска племена воде порекло из Херцеговине (која је раније обухватала много већи простор него данас). Навешћу само Васојевиће, Дробњаке, Куче, Братоножиће, итд..
Један број племена води порекло са простора Косова, или северне Албаније. Најбољи пример за то су Бјелопавлићи (север Албаније/Метохија) и Пивљани (Косово).
Наравно не треба заборавити да је било константног уплива становништва са југа (Косово, Македонија), после пада јужних српских земаља. Чак и генетика ово потврђује, пошто је у источној ЦГ, у Васојевићима и Кучима у великој мери заступљена „влашка“ Е1б1.
Што се тиче Шумадије, не верујем да се то становништво „склањало“ у Црну Гору, можда појединци. Ипак су се Шумадинци углавном исељавали у Војводину (Угарску). Александар Маринковић је то лепо објаснио када је помињао „опустелу Србију“.
Значи још једном – нико не тврди да су Срби из ЦГ пореклом, напротив. У ту ЦГ су „стигли“ поглавито из Босне и Херцеговине и јужних српских земаља.
О каснијем насељавању Србије је све познато. Људи су из тих „кршевитих“ крајева населили ове, за живот лакше пределе и то у више наврата, етапа, таласа…
Milan Markovic
Pokušaću da iskoristim neke istorijske karte koje sam kopirao u jednom arhivu u Italiji.
Sredinom 10 veka na prostoru balkana postoje 4 države: SRBIJA ( koja se posle raznih ratovanja prostire na moru od Bara do iznad Dubrovnika, današnja istočna Bosna i Posavina, deo Mačve odnosno sadašnja Zapadna Srbija.Naravno da se STANOVNIŠTVO povlačilo iz dela koje su osvojili Bugari, Madjari za svojom vojskom i naseljavalo te nove teritorije.), Bugarska,Madjarska i Hrvatska. Što govori da su te prostore sadašnje Crne Gore, Hecegovine…. naseljavali Srbi iz tadašnje Srbije bežeci od osvajaca povlačeći se sa svojom vojskom a kasnije kroz istoriju potomstvo se vraćalo nazad.
Oko 1070 godine Srbija se sužava na severu ali se proširuje na moru od Ulcinja preko reke Neretve tj današnjeg Metkovića u čijem je sastavu ostrva Mljet, Lastovo, korčula, Pelješac. Logicno bi bilo da to opet naseljavaju ponovo proterani i pobegli Srbi iz tog dela Srbije koje osvajaju razni osvajači.
Oko 1300 godine proširili su svoju teritoriju na deo Albanije i sadašnju istočnu Srbiju.Od Mačve, dela Istočne Bosne, Šumadije i današnjeg Podunavskog okruga stvara se država VLADANJE SRPSKOG RASKRALJA STJEPANA DRAGUTINA.
Oko 1360 godine Srbija poriva današnju Albaniju a gubi Beograd i Mačvu.
Oko 1559 godine pominje se CRNA GORA stvorena od jednog malog dela tadašnje Srbije odnosno Otomanskog carstva.Taj mali deo Crne Gore počinje da pripaja ostale delove današnje teritorije 1860, 1878 i 1913.Vreme proširenja teritorije nastaje tek po odlasku Turaka.
Od 1804 – 1913 Srbi se povlače ( ne svi ) sa prethodnih teritorija Hercegovine, Dalmacije, sadašnje Crne Gore osvajajući sadašnju Srbiju i veliki
deo Makedonije ( ta pripajanja su bila u etapama 1833, 1878, 1913 ).
Ukratko kretanje SRPSKIH PORODICA i vraćanje nazad odakle su njihovi preci krenuli pred osvajačima.I SRBI su osvajali druge teritorije, proširivali, gubili terotorije, naseljavali te teritorije…..A što se tiče CRNOGORACA, HERCEGOVACA,DALMATINACA,DELA ALBANIJE zar to nisu SRBI koji su naseljavali Hercegovinu, Dalmaciju, Crnu Goru ( sve bila Srbija nekada )povlačeči sa svojom vojskom od raznih osvajača.
To što su nekada komunisti pokušali da umanje ko su Srbi,njihovu istoriju, stvorili neke nove države,NARODNOSTI,Austrijanci nam pisali istoriju drugog rata a mi prihvatili.Danas sve znamo što ne treba a bitno prećutkujemo.Pokušavaju da nam poture da smo postali od nekog drugog naroda koji nikada nije postajao.
Dal je negde zapisano ime i prezime SRBA kojie su poubijali Srbi u drugom ratu.Te istorije nema. Zato ima sve što će umanjiti ko su SRBI i njihovo poreklo.
Александар Маринковић
Mилане,
1) “Sredinom 10 veka na prostoru balkana postoje 4 države“ где наводите Србију, Бугарску, Мађарску и Хрватску. Морам да укажем да у то време није постојала Србија, већ Рашка…такође, УГАРСКА (ако ћемо прецизно) и није била на Балкану већ у Панонији. На Балкан долази касније. А где је Византија???? Такође, те “државе“ не могу бити аргумент ваших тврдњи из више разлога: нити се могу поистоветити са данашњом држ. организацијом, нити су то биле националне државе јер нација у то време није било, нити је било државних граница као што су данас. Ако се “држава“ називала Србијом, не значи да су у њој били само Срби, нити да Срба није било изван ње. Надаље, какве везе има 10.век??? Срба је на Балкану било и пре 10.века. Срби су имали средиште у ондашњој провинцији Далмацији која обухвата потоње “државе“ Захумље, Травунију, Неретванску област, Босну, Рашку па и Дукљу. Има помена Срба и у Лици или зап. Босни у 9.в., коју Срби држе у већини, како кажу Франци. Дакле, Срби се наводе у западнијим крајевима него што је данашња Р.Србија. Бугари су током 10.века били у Поморављу, Византија (коју ниси ни поменуо) нешто јужније, а “држава“ Србија само у шумадијском Подрињу. Порекло средњевековног племства је такође из тих западнијих крајева: Немањићи, Бранковићи, Алтомановићи, Мрњавчевићи… Шумадија није била “душа Србије“ у то време већ само област у којој се гаје воће, поврће и прасићи. У периоду између 11.в. и моћне немањићке Србије, вероватно јесте било неких миграција људи из Шумадије ка планинама, али тамо су већ одавно били Срби. Документовани у страним изворима, а не некакви потомци избеглица из Шумадије. У историји познат је у 9.в. “пребег“ кнеза Борне и његових Тимочана и Гудушчана у Далмацију где постаје локални кнез. У Шумадији и Поморављу су били Срби али и разни Словени (нису баш били Срби у ужем смислу). И кад се све ово узме у обзир, онда се јасно може видети да се не ради о територији величине фудбалског терена већ о добром делу Балкана и о мноштву Срба, а не шаци уплашених избеглица.
2) Нема области на простору бивше СФРЈ који у неком тренутку није опустео и који није насељен живљем из других области. Познате су миграционе струје које су населиле Шумадију: динарска је у великој мери ишла у зап. Шумадију, док су из Македоније долазили у дан. јужну Србију. Струја с Космета је између њих итд.
3) Милане, ишао сам у талијанску осн. школу и могу рећи да нисам никад чуо за иједног Талијана који се презива Марковић, а камоли да их има БЕЗБРОЈ 😀 Али нема везе, вероватно си се погрешно изразио.
Milan Markovic
Dragi moj Aleksandre, ( moj sin se zove Aleksandar, rodjen u Italiji..)
Danas je bar lako proveriti dali u Italiji postoje italijanske porodice sa PREZIMENOM MARKOVIC. Ja cu vam dati dve Fabricia i Feruca.
Sto se tice mojih podataka, govorio sam o imenima danasnjih naziva tih drzava.
Uzeo sam 10 vek da bih dao sliku kretanja Srba u zadnjih 10 vekova.Zeleo sam da to bude ukratko i sazeto da svi mogu razumeti.
Mozemo i o detaljima, dokazima koje ja posedujem, nazivima, analiziranjem tih istorijskih karti koje sam kopirao u Italijanskom arhivu o kretanju Srba i teritorije.
Na Svakoj ok tih karti jasno stoje granice tadasnje drzave i naziv drzave.Zar je bitno kako se koja regija zove u njoj? Sve te karte mnogo govore o kretanju SRBA ma koliko Vi pokusavali da to okrenete na drugu stranu.
To sto navodite te oblasti koje su bile u sastavu Srbije u to vreme ( zasto bi navodio te oblasti, to je bila tadasnja Srbija i teritorija pod njenom upravom a koje su tu oblasti nije od znacaja). Isto kao kada bih ja rekao u Srbiji je ta i ta regija koja cini Srbiju.
Kazete – Бугари су током 10.века били у Поморављу – Ako pogledate jos jednom videcete da sam naveo granice te Srbije polovinom 10 veka i tu nema teritotija koje su bile pod Bugarskom kontrolom vec samo deo sadasnje Zapadne Srbije.
Sta vam ovo znaci = Шумадија није била “душа Србије“ у то време већ само област у којој се гаје воће, поврће и прасићи.= o cemu Vi pricate ( da to nisu mozda radili ARNAUTI, CRNOGORCI, DALMATINCI ili mozda neki narod po imenu SRBI doseljenici sa vekovnih ognjista u Crnoj Gori).
Ako vec zelite da mi odgovorite ili me demantujete onda govotite o onom sto sam napisao a ne dali je SUMADIJA DUSA SRBIJE U TO VREME.
Sumadiju sam naveo samo u ovom kontekstu = Oko 1300 godine proširili su svoju teritoriju na deo Albanije i sadašnju istočnu Srbiju. Od Mačve, dela Istočne Bosne, Šumadije i današnjeg Podunavskog okruga stvara se država VLADANJE SRPSKOG RASKRALJA STJEPANA DRAGUTINA.= tako da ne razumem tu pricu o pokusaju saranizacije jedne regije, SUMADIJE.
Nemojte to ciniti, ako su to radili nasi neprijatelji ne trebamo i mi.
Navescu Vam samo jedan primer iz drugog rata. HRVATI se i dan dan hvale svojom bojnom koja je ucestvovala na strani NEMACA i nanela mnogo zla SRPSKOM RODU…. a pojedinci iz naseg SRPSKOG RODA, to i sami znate da vam nepisem.Zato se i dan danas ne znaju grobovi i mesta MNOGO SRBA poubijanih od „SVOJE BRACE SRBA“. Ne razvodnjavajmo nasu istoriju koja je MNOGO DUGA I TUZNA.
brana
Aleksandre, zanima me kako da saznam nešto više o tim Markovićima kojih je puna Italija od davnina. Ukucao sam prezime u italijanski telefonski imenik i odbio sve same sveže doseljene naših imena – Slađane i sl.
http://www.paginebianche.it/ricerca?qs=markovic&dv=&p=3
zanimljiva mi je tvoja teza o povezanosti Markovića najrazličitijih i bavljenja rudarstvom od davnina sa migracijama ….
Dragan
Postovani Milane Markovicu vidim da posedujete puno zaboravljenog znanja o rodu Srpskog naroda iako je proslo od toga 4ipo godine iu nadi da ce te mi se javiti da malo popricamo jer ja isto podobrno trazim svoje korene drugog prezimena i pokusavam dokazima da dokazem ono sto su zaboravili , moja mail adresa je [email protected] nadam se da cete procitati ovaj post i javiti mi se da bi mogli popricati o svemu hvala unapred Dragan Ciric
Стварност
За почетак, са вашом почетном тезом да је доста становништва из данашње Црне Горе пореклом из других крајева – са тиме се слажем. Начин на који сте ви то аргументовали, поготову посматрањем карата је апсолутно погрешан, као и да потпуно нисте разумели Александра – а и замолио бих Вас да му не „убацујете“ тврдње које није рекао – нико није рекао овде да ти Црногорци, Херцеговци и други нису Срби, али говори о регионалним називима који се користе данас. Између осталог, Ви сте управо почели са том праксом, споменувши Црну Гору, јер назив Црна Гора није постојао пре 13. века (односно 15-16. за назив територије/државе) већ су били Зета и раније Дукља.
За почетак, Срби су на Балкан дошли крајем 6/ почетком 7. века (по Византијским изворима). Дошли су као етничка група то јест народ. Уосталом, питао бих само Брану следеће: Каже да Срби нису етничка група, а онда каже да Срби управљају том државом – па јел Срби јесу или нису етничка група? Уосталом, зашто Константин Порфирогенит њих спомиње као народ који се доселио у Склавиније, а не као неку властелу која је дошла и покорила многобројне народе прогласивши их кметовима? Зашто их Јован Скилица често спомиње исто тако? Зашто је то такође исти принцип и за друге Словене? Не, Срби управу већ тада имају елементе етничке групе, али немају нацију и та два појма, један кулутролошки, а други политички, никако не треба мешати.
Дакле, Срби су дошли на Балкан и населили су територије данашње Босне, Херцеговине (Травунија, Захумље), Јужне Далмације (Далмација до Омиша, укључујући Омиш – Паганија), Црне Горе (Дукља), централне Србије (Рашка, а изван Рашке су под Византијом/Бугарском, како је ко преовладао, живели на Космету и делом у БРЈМ). Када су Срби дошли, затекли су староседеоце (старе Влахе или Романе) и које су асимиловали. Да су староседеоци живели на овим просторима, говори много топонима попут Стари Влах у Расу, Романија у Босни и слично. Тај процес је у многим деловима већ био готов до 14. века, цар Душан додуше спомиње Влахе вероватно мислећи на оне на простору БРЈМ, али да не улазим у то, већ да кажем да је процес већ у 15. веку завршен и они су се стопили са нама и то су такође данас Срби. То што он има 26 маркера (посебне огранке хаплогрупе Е1б пошто се и ти огранци често разликују у периоду настанка што говори о вероватној и не претераној блискости са другим популацијама са тим огранком, нпр Васојевићи одступају од Куча и вероватно и јесу дошли из Херцеговине), који говоре да је у далекој прошлости, пре 250, 300, 400 или више година био Влах, то не може да замени чињеницу да он прича српским језиком, да има нашу културу, наш менталитет, нашу традицију и обичаје, често и заједничку веру, наш идентитет, а тек да не говорим о многобројним личностима баш са тим хаплогрупама које су веома допринели нашој култури и испали већи Срби од многих других који имају И2а нпр. Ово чисто напомињем да људи схвате да то што имате И2а или не знам коју групу, не може вас учинити већим Србином од других – а говорим јер и сам имам И2а. Тако да, Србин је много сложенија ствар од обичне генетике – говорити некоме коме су се преци пре више векова утопили у српство да није Србин је крајње смешно. Између осталог, има ту и других гена који се измешају, али да не дужим.
Дакле, Срби су населили и формирали мале земљице које сам споменуо, Рашку (касније из ње поизашла Босна), Дукљу, Захумље, Травунију и Паганију. Често су се уједињавале у једну (хајде да то назовемо Србија, како су то често називали Византинци), а то се дешавало наизменично – прво под окриљем Рашке, па онда под окриљем Дукље (која је постала прва српска краљевина са првим српским краљем Михаилом Војислављевићем и од 9. до 11. века чешће била називана Србијом од стране Византинаца, него и Рашка – зато што, кад једна државица падне под Византију, друга се често уздигне па наследи то име Србија – дакле и у једној и у другој живе Срби), па поново под окриљем Рашке (под Немањићима, који је, као и његов син, Дукљу сматрао не отачаством само него и правом дедовином својом – ово цитирам из Житија Светог Симеона, а иначе, наводим као још један контрааргумент коју брана наводи, јер какав је то „народ свој“ у градовима Дукље Стефан Немања оставио – откуд појам „народ“, а прочитајте цео пасус о заузимању Дукље па ћете видети да не говори о својим поданицима него о свом народу, за разлику од „Грка“ (читај Византинаца да кажем тако, односно Ромеја) који су преплавили Дукљу па их је из ње протерао). Дакле, да је Срба било у Дукљи, било их је. Простор Зете (око Скадарског језера) је посебно био насељен, као и приморски градови попут Котора, Будве, Бара и Улциња.
Оно што у Вашој аргументацији није било добро јесте што поистовећујете границе са кретањем становништва. Са тиме се уопште не слажем – то што су Бугари заузели Рашку, не значи нужно да су сви из Рашке побегли у Дукљу – маса њих углавном остаје. То је средњи век, тада се границе релативно брзо померају. То нема никакве везе – Срби су ту живели без обзира што су то Бугари заузели. Исто тако, ево контрапитање – велики део територије Космета је био под Византијом и Бугарском. Зашто је онда Стефан Немања, када је кренуо у ослобађање „српских земаља“, зашто је кренуо ка остатку Космета? Ту јесу живели Словени – али који? Да нису били Руси? Не, него Срби. Да су били други Словени, лако би дошло до побуна и слично – и сигурно да не би ту подизали највише манастира и цркава Немањићи.
Што се тиче пада под Османску власт, слажем се да је било сигурно повлачења становништва са територија Старе Србије и Централне Србије у територију данашње Црне Горе, али опет, користећи Вашу логику, дајем Вам контрапитање – а откуд толико становнитшва у том „кршу“ (а да не спомињем да је помало увредљиво сводити целу област која иначе припада Вашој култури такође, на крш, иако су, ако ћемо тако, баш у тој области за разлику од Рашке били утврђени богати градови попут Котора, Будве, Бара и Улциња)? Како је тај крш толико станоништва у време Османлија примио? Дакле, да су сви становници Црне Горе пореклом из данашње Србије – па то је крајње смешно. Ко је онда живео у Дукљи? Како је та Дукља тако малобројна била, а толико јака да уједини Рашку и остале српске земље у неким периодима? Тих, назовимо „староседелаца“ Срба у Црној Гори је и тек како било и тек како их има и данас. А не заборавимо и то да је Скадар и област око њега, био под том Дукљом – зато се падом под Османлије, становништво из тих равница повлачило у тај крш – дакле, то су ти који су дошли са територије које данас зовемо Албанијом, односно северном Албанијом. Дакле, има и других „дођоша“, што Вам је Александар и рекао. А где су „староседеоци“ Срби из данашње Србије – па, лепо Вам је Александар и рекао, а између осталог, верујем и да у Италији могу да се набаве књиге из историје везане за Србе и да се окрене део ка „Велика сеоба Срба“ и да Вам она послужи као показатељ у ком смеру се становнитшво Старе Србије исељавало – помоћ: Ишло је на север и, мање на запад. И те сеобе су биле, пре бих рекао континуиране (дакле текле, у неком периоду мањој, неком у већој мери), са већим „порастима“ попут Великих сеоба Срба.
Што се тиче тога откуд толико Срба у Србији који су из Црне Горе, нешто се не слажем са Вашом тврдњом. Тачније, крајње сте је преувеличали, јер нити се по подацима то види, нити је ама баш ико рекао да је 90% Срба из Србије из Црне Горе пореклом (мислим на ту територију). Напротив, више сам видео да има прилива из Херцеговине, него Црне Горе. А узмите у обзир да су те фамилије тамо биле многобројне, и да су се зато исељавали јер услови тамо нису омогућавали да издрже веће породице – а многобројност је и тек како битна ако ратујете са Турцима. Зашто не мислите да се та традиција није наставила и кад су дошли на територију данашње Србије? То што су они заиста дали већи број познатих личности – па, тај крш и лом очеличе човека, можда? Можда тај сиромах из крша и лома дође у друге сигурније крајеве са жељом да успе, па се потруди јаче? Можда то није случај само код нас – погледајте и друге земље? То треба социолошки посматрати, и лако се ваде закључци. Ал то никако не значи да су сви познати Срби из Црне Горе и да је то „једино што ваља код Срба“ и сличне глупости. Има их доста који нису. По свему судећи, рекао бих да је у Србији око 230,000-600,000 људи пореклом из Црне Горе. Данашња Црна Гора има 600,000 становника (са националним мањинама), а огроман број се иселио у крајеве који могу да издрже више становништва и боље услове живота омогућавају. Зато бих рекао да број заиста иде ка 600,000, ако се узме раст популације. Видите, веома лако може да се објасни и та чињеница, само треба сести и мало размислити о свим параметрима и рачунати. Наравно, ово наводим приближно и као моју процену на први поглед, али тиме се треба позабавити.
У сваком случају, надам се да Вам је јасно ово што сам Вам изнео.
Ирина
Та подла тврдња немачке критичко историјске школе, базиране на Порфирогениту да смо дошли у почетком 6. века, веше једноставно не стоји, нарочито услед генетских потврда аутохтоног хаплотипа. У контрадикцији сте. Учили смо потпуно лажну историју, као што сам ја лажни Марковић, а заправо Матић из јадарског округа.
Небојша
Ацо, како није постојала Србија пре Рашке?:) Ваљда је старије име „Србин“, него „Рашанин“?:)
Рашка је један део великог простора који су насељавали Срби, а од које се касније образовала држава…исто као и Босна и Зета…
Александар Маринковић
Небојша, немој мешати етничко име Србин са називом племенске државе Рашке. Наравно да су у Рашкој живели Срби, као што су Срби живели и у Југославији нпр. Опет, питање је колико њих је за себе говорило да су Рашани. Ако их је и било…Ипак, њихова “држава“ се звала Рашка, као и Босна или Травунија итд. Тек у каснијем периоду, када су те области уједињене, можемо говорити о Србији као држави која носи име већинског и “оснивачког“ народа.
brana
„Srbin“ u srednjem veku uopšte nije etničko ime u današnjem smislu, već (na)rod vladara, feudalnih osvajača… „Srblji“ ne znači „Srbi“ u etničkom smislu, nego stanovnici zemlje kojom vladaju Srbi… malo je verovatno da su kmetovi istog roda ko i gospodari – osvajači… na primeru BUgara i HRvata, čija se postepena poslovenjivanja ličnih imena prate otprilike dva veka, je to svima jasno .. sa Srbima je manje, jer su oni ranije poosvajali silne prostore sve do Baltika… pa su verovatno ranije poslovenjeni.. „SRBI su se nekad izgovarali S’RBI, sa jednim poluglas(nik)om kao što se čita engleski član A. To ‘ se još ranije izgovaralo kao I, odnosno E, a završno -I kao -OI, dakle praizgovor je SIRBOI, odnosno SERBOI. I upravo u tom obliku Srbe beleže Plinije Stariji, Ptolomej i Konstantin Porfirogenit, a Plinije Stariji još kaže da SRBI znači ,,glavobije“. Tako se dolazi do toga da je SR- ,,glava“ ili ,,rog“ kao u reči SRNA, a BI- je glagol BITI. A ,,Glavobije“ ili ,,Rogobije“ značilo bi ,,ratnici hrabri kao bikovi, junačko pleme“.
„… Ako tome dodamo da Plinije Stariji kaže da naziv SRBI znači ,,glavobije“ onda dolazimo do sanskrta u kome takva složenica: *SARBHAJAH znači upravo ,,oni koji se biju glavom ili rogovima“! U kom smislu? To je sinonim za reč ,,bikovi“, na sanskrtu VRŠABHAH, i označava kao i reč ,,bikovi“ jedno ,,hrabro pleme, prave borce“. Stoga, možemo sa izvesnošću reći da je naziv naroda SRBI(N) potekao iz sanskrta te da su u tome smislu Pra-pra-prasrbi potekli sa područja drevneindijske, vedske kulture. Ovo je etimologija najvećeg slaviste XX veka, Trubačeva“
Небојша
У сваком случају и пре Рашке се помињала Србија и постојала је као држава. Пример је Србија Властимировића, итд..о томе причам. Рашка је свакако касније формирана..
Александар Маринковић
Небојша, Србија Властимировића, упркос мутним границама (што је нормално за оно доба) је била западније од Рашке. Њихова Србија јесте прва српска држава забележена као таква, на Балкану. Ипак, данашња Србија је настала из Рашке.
Небојша
Србија је Србија..мада, колико је мени познато, та Србија Властимировића је обухватала и „Рашку“. Рас је био најисточнији град ове Србије.
Александар Маринковић
Баш затрпавамо ову рубрику, али шта је ту је. Рекох “МУТНЕ ГРАНИЦЕ“…говори само за себе. Даље, “друштвено-политичка“ слика феудализма се не може поредити са данашњим приликама и схватањима. Постојао је систем “сизерена – вазала“ на свим нивоима: ниже племство – високо племство (с владаром на челу), али и ти владари су били можда нечији вазали (јачег владара). У раном феудализму, статус племства је био врло промењив као и однос вазалних држава и оних које можемо назвати потпуно независним. Често су се статуси везивали за личност, па се статус губио смрћу неког вазалног владара – његов наследник би губио тај мали степен аутономије. Исто тако, било је и оних који би се дрзнули да се ослободе вазалства…и тако у круг. Сама “држава“, поготово мања, била је искључиво везана за личност владара и његову способност наметања власти околним главешинама, а не за народ и тачно одређену територију. Од свих српских области, једино је Босна задржала некакву независност према Србији, али то није сметало њихове владаре, чак и католика Матију Нинослава, да свој народ зове Србљем.
Radoljub Markovic
Veliki pozdrav svima koji ovo budu citali.
I ja bih voleo saznati moj koren odnosno poreklo Markovica.
Rodjen sam u Oklecu,zaseok Minici-Jelcici izmedju LJubovije i Bajine Baste,opstina Bajina Basta zadnja posta Rogacica.
Otac Milomir,deda Miloje.Slavim Lazarevu suboto-Vrbicu.
Nista vise ne znam,a sada mi se javio poriv saznanja.
Unapred zahvalan
Небојша
У Оклетцу само једна фамилија слави Лазаревдан, а то су Минићи. Минићи су настањени на путу за Стрмово. Пореклом су из Пријепоља. Претпостављам да Ваши Марковићи воде порекло од њих.
Соколска Нахија, Љуба Павловић, 1930. године
M. Markovic
Osma sam generacija pretka Marka koji je dosao iz okoline Nisa u Pocerinu ( podrucje Cera, pored Macve ), a koji nam je doneo slavu Sv. Luka. Imao je pet sinova (stari, sad vec pokojni mestani sela u kom se nastanio, verovali su cak i sest) , od imena svakog sina nastalo je po jedno prezime: Vasiljevici (Vasilj), Milivojevici (Milivoje), Ristivojevici (Ristivoje), Lukici (Luka) i peti cije ime nije poznato, a za koga se zna da je otisao u selo Budjanovci u Macvi (tamo su sada dve familije Markovica koje slave Sv. Luku, tako da je potraga malo otezana). Naime, prezime Vasiljevic se koristi samo lokalno, jer je Vasilj bio najstariji sin sa kojim je otac Marko ostao u kuci, a svaki od sinova po zenidbi se nastanio u razlicitim mestima (tako da danas imamo pet mala, ili mahala), i umesto prezimena Vasiljevic, ja sada koristim prezime Markovic. Na Vasiljevom grobu, na kamenoj ploci uklesani su minimalni podaci koje je zub vremena ostetio i postali su necitljivi.
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАРКОВИЋ (1)
-Калиновци*, стара породица, Ђурђевдан.
*Марковићи воде порекло од некакве Калине, која је имала доста синова и звали се Калиновци, па се тако прозвало и село. Потомство Калиноваца је спало на једну кућу и која се тешко одржава.
-Совљак*-1, стара породица, Ђурђевдан.
*Марковићи 1, стара совљачка породица је из велике давнине и њени потомци зову се још и: Бартулићи, Николићи, Тадићи, Кулићи, Андрићи, Ђурковићи и Младеновићи.
-Градојевићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Ђурђиц.
*Марковићи, старија градојевачка породица, је од исте породице од које су и голочељански Игљатовићи.
-Букор, прва половина 18. века, Босна, Часне Вериге, уз Чугуровиће.
-Забрежје*, прва половина 18. века, Гвозденовић у области, Ђурђиц, уз Јеладијевце.
*Јеладијевци, названи по свом заслужном претку Јеладију, који је живео пре 100 година и учествовао у борбама за наше ослобођење, пореклом је од гвозденовачких Ђелмаша. Отуда је Јеладије и био у служби кући Ненадовића, почем је његова сестра од стрица родила проту Ненадовића.
-Уровци*, прва половина 18. века, Ђурђиц, уз Поповиће.
*Марковићи су необично стара свештеничка породица, досељена као таква. Она је не само у селу него и Српству дала виђених и угледних свештеника и синова, који су своје животе принослили на олтар отаџбине. Из ове породице је виђени и угледни Тамнавац из прве половине 19. века поп Леонтије Марковић, који је први подигао устанак против Турака и својски га помагао, не изостајући нигде из првих редова. Такав је и његов у сваком погледу примерен син поп Живко, који је онако видну улогу вршио при заузећу Обреновца 1815. године. Од ових Поповића су звечански Нинковићи.
-Свилеува*-1, прва половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански, уз Јеврстратиће.
*Јеврстратићи се зову још и Гуњачани, досељени из Гуњака, те се у селу зову још и Марковићи, Софронићи и Нешовановићи и сви су до Баталага.
-Слатина, прва половина 18. века, Ораховица у Азбуковици, Никољдан, уз Лазиће.
-Таково*-1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
*Марковићи су из Дробњака и овде су се доселила три брата: Марко, Бранко и Сава (Саватије). Марко је био поп и у почетку поделио браћу, Бранка преселио у Дрен, Саву ближе цркви врељанској, а оне се насеелио преко реке, пошав Љубинићу. Бранку се не свиди Дрен него пређе у Грабовац и тамо остане, а Сава се помакне још на исток, под Врело. Поп Маркова је кућа и данас на истом месту, и његово огњиште се још није угасило. И поп Марко и сви његови потомци гледали са да сарађују са највиђенијим породицама у области, одкуда су и данас, као и увек, најугледније, највиђеније и најимућније свештеничке, трговачке и ратарске породице, које су из поп Марковог дома излазилле. У селу се зову још и: Поповићи, Максимовићи, Вићентићи, Ђукићи, Саватићи и Петровићи.
-Врховине, друга половина 19. века, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан, велика и угледна задруга.
-Гуњевац-1, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Марковдан, уз Илиће.
-Гуњевац-2, друга половина 18. века, Близоње у Колубари, Јовањдан.
-Дрен, друга половина 18. века, Варна у Бугарској, Алимпијевдан, уљези у Радулиће.
Наставиће се…
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАРКОВИЋ (2)
-Дружетић-1, друга половина 18. века, Б. Крајина, Никољдан.
-Дружетић-2, друга половина 18. века, Осат, Трфундан, уз Јовановиће.
-Звечка, друга половина 18. века, Брезовица у Рађевини, Ђурђевдан, повећа задруга.
-Јабучје-1, друга половина 18. века, Белошевац у Колубари, Ђурђевдан.
-Јабучје-2, друга половина 18. века, Бујачић у Колубари, Трифундан.
-Каленић, друга половина 18. века, Причевић у Подгорини, Митровдан, уз Мијаиловиће.
-Лајковац Село, друга половина 18. века, Струганик у Колубари, Никољдан, уз Миловановиће.
-Љутице, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђевдан.
-Свилеува-2, друга половина 18. века, Грабовац у Срему, Никољдан, уљези у Пуретиће.
-Скела, друга половина 18. века, Јошева у Подгорини, Никољдан.
-Совљак-2, друга половина 18. века, Осат, Никољдан, уљези у Којиће.
-Трњаци, друга половина 18. века, Његуши, Стевањдан.
-Шарбане, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.
-Бањани, после 1827. године, Банат, Јовањдан.
-Мали Бошњак, после 1827. године, Зворник, Јовањдан.
-Брезовица, после 1827. ггодине, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
-Вукићевица, после 1827. године, Белотић у Рађевини, Аранђеловдан.
-Јабучје-3, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, уљези у Смиљаниће.
-Коцељева, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
-Лончаник, после 1827. године,Врбић у Рађевини, Лазаревдан.
-Орашац-1, после 1827. године, Доње Кошље у Азбуковици, Јовањдан.
-Орашац-2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
-Паљуви-1, после 1827. године, Б. Крајина, Јовањдан.
-Паљуви-2, после 1827. године, Сеча Река-округ ужички, Ђурђевдан, уљези у Поповиће 1.
-Свилеува-3, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
-Стублине, после 1827. године, Пљевље, Матијевдан.
-Таково-2, после 1827. године, Бријежђе у Колубари, Аранђеловдан.
-Ђуковине, после 1827. године, Букор, Аврамијевдан.
-Ушће-1, после 1827. године, Јазовик у Посавској Тамнави, Митровдан.
-Ушће-2, после 1827. године, Крнић у Посавској Тамнави, Св. Петка.
-Ушће-3, после 1827. године, Грабовац у околини, Ђурђевдан, од Николића-Бранковића из Грабовца.
Наставиће се…
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАРКОВИЋ (3)
-Чучуге-1, после 1827. године, Јошева у Подгорини, Јовањдан.
-Чучуге-2, после 1827. године, Шеврљуге-округ ужички, Илиндан.
-Чучуге-3, после 1827. године, Стрмово-округ ужички, Ђурђевдан.
Крај!
milos
pozdrav svima.voleo bih da saznam nesto vise o poreklu svojih Markovica.zivimo u selu Americ na padinama Kosmaja.krajem 18veka su se selili u Srem ali su se vratili.krsna slava Nikoljdan.unapred zahvalan.
Небојша
Нема података о даљем пореклу ових Марковића. Једни Марковићи у Америћу славе Св. Стевана, а пореклом су са Косова, тачније из Пећи.
За Марковиће који славе Никољдан се зна само да имају надимак „Сремци“, управо због те сеобе у Војводину.
nesomark
Poštovani,
Interesuje me porijeklo Markovića koji su danas nastanjeni u selu Zavait pored Foče, čiji se predak Đuro Marković (rođen oko 1830.) iz Donjeg Kolašina doselio u selo Zavait. Imao je sinove Milovana i Sava. Dalje od Đura Markovića, odnosno od 1830. godine nemam informacije, da li su Markovići bili starosjedioci u Donjem Kolašinu, da li su i odakle su se doselili u Donji Kolašin,… Slava nam je sveti Đorđe, a prislužujemo svetog Arhangela Mihaila.
Ako ima neko više informacija, bilo bi mi drago da prodiskutujemo.
Srdačno,
ratomir
postovani neso,
ako si jos uvijek na vezi, i moji su markovici, imali smo predka djuru koji je zivio do 1900 godine, njegov unuk se zvao milovan i ilija, itd sve do danas, jesmol rod,daj da vidimo
ratomir
neso molim te javi se na moju adresu da razmotrimo stavove
Драган
Поштовани Нешо, касно се јављам, уколико си још увијек на овом порталу, Марковићи у Доњем Колашину из села Водно су старосједиоци, помињу се 1673. године у раду“ Белешке и натписи“ Љ. Ковачевића. Иначе, у нашем Родослову помињу се Марковићи из Заваиту.
Ненад Марковић
Мој отац је родом из села Грушић код Шапца. Тамо славе Мратиндан, и колико сам схватио једна су од старијих породица у селу вероватно у сродству са обор-кнезом Илијом Марковићем. Овде сам прочитао да је од презимена Марковић старије њихово раније презиме Лајновић. На жалост, нисам нигде нашао на било какве информације о том старијем презимену и одакле су Марковићи дошли у Подцерину.
Поздрав,
Небојша
Презиме Лајновић се помиње у околини Херцег Новог, пореклом су из Херцеговине.
Д Марковић
Поздрав свима. Желела бих да сазнам нешто о пореклу мојих Марковића из села Вашице код Шида (Срем). Знам само како иде породично стабло од прадеде Гаврила Марковића и прабабе Милице. Славимо Светог Аврамија Затворника.
Aleksandar I1
За све оне који славе Св. Аврамија, посетите наш Форум: http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=214.0 , где је отворена и посебна тема о Аврамијевштацима.
За Форум је потребна једноставна регистрација.
Такође, било би добро да се јавите Младену Гајићу на: [email protected]
Свако добро!
Branko Marković
Molim vas ako neko zna bilo šta o precima Markovića iz Zavlake opština Krupanj, bio bih vam zahvalan da mi neko javi.
Slave slavu SV. Nikola a preslavljaju SV. Trojice
Милодан
Фамилије-презимена Марковић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Марковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
Балиновић, Белошевац-1, Белошевац-2, Близоње, Бобова, Богатић, Бранковина, Брежђе, Горња Буковица-1, Горња Буковица-2, Велишевци-1, Велишевци-2, Врачевић, Градац, Грабовица, Гуњица, Дегурић, Дивци, Дучић, Жабари, Златарић, Јајчић, Јасеница, Јошева, Клинци, Команице-1, Команице-2, Команице-3, Лесковице-1, Лесковице-2, Лозница, Лопатањ, Лукавац-1, Лукавац-2, Лукавац-3, Маљевић, Маркова Црква, Миличиница, Мионица, Мрчић, Горњи Мушић, Оглађеновац, Остружањ, Петница, Плужац, Попаре, Рађево Село, Ракари, Ратковац, Робаје, Сандаљ, Словац, Совач, Стрмово, Струганик, Суводањ, Табановић, Толић и Тубравић
Marina Markovic
Moj deda, Ratko Markovic, je poginuo 1945 u bombardovanju Beograda. Njegova porodica i dan danas zivi u selu Radljevo, opstina UB. Volela bih da znam poreklo tih Markovica. Nasa slava je Djurdjevdan.
Unapred vam hvala
Nadica Petrovic
Poticem od Markovica iz Radljeva koji slave Djurdjevdan.Znam da postoji u Radljevu jos sa istim prezimenom al ne znam sta slave,kuca im je blizu crkve u Radljevu.negde sam nasla da krajem 18 veka iz crnogorskog bratstva Drobnjaci doseljavaju se u Selevac kod Smedereva braca Antonije i Maleta pa kasnije dolaze u valjevsku nahiju i nastanjuju se u Radljevu.Maleta je dobio 5 sinova;Simu,Jeremiju,Lazara,Marka i Isaila pa otuda Markovici od Marka.Dalji rodoslov ja ne znam a volela bih da znam, P.S.Moj deda je Bogoljub Markovic i bio je 1901.god.
Милодан
Marina Markovic
29. август 2013. at 19:16 · Одговор
Moj deda, Ratko Markovic, je poginuo 1945 u bombardovanju Beograda. Njegova porodica i dan danas zivi u selu Radljevo, opstina UB. Volela bih da znam poreklo tih Markovica. Nasa slava je Djurdjevdan.
Unapred vam hvala
———————————————————————————-
По књизи Љубомира Павловића из 1912. године, која обрађује то подручје, а зове се „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ у Радљеву 1907. године није било Марковића.
Nadica Petrovic
Poticem od Markovica iz Radljeva koji slave Djurdjevdan.Znam da postoji u Radljevu jos sa istim prezimenom al ne znam sta slave,kuca im je blizu crkve u Radljevu.negde sam nasla da krajem 18 veka iz crnogorskog bratstva Drobnjaci doseljavaju se u Selevac kod Smedereva braca Antonije i Maleta pa kasnije dolaze u valjevsku nahiju i nastanjuju se u Radljevu.Maleta je dobio 5 sinova;Simu,Jeremiju,Lazara,Marka i Isaila pa otuda Markovici od Marka.Dalji rodoslov ja ne znam a volela bih da znam, P.S.Moj deda je Bogoljub Markovic i bio je 1901.god.
Milan Marković
Želeo sam da sa datim komentarima gore završim javljanje o poreklu prezimena.
No vidim da uporno pokušavate da istoriju Srba svedete na zadnjih 200 godina što je nemoguće a sve Srbe svedete da im je poreklo iz takozvane Crne gore.
Non stop se pozivate na Ljubomira Pavlović koji je uspeo uraditi samo kraj o nekom prezimenu ili kretanje stanovništva u zadnjih 150-200 godina.
Srpska prezimena su duga 1500 godina i duže kao i sami Srbi
Ako se bavite nečim to treba raditi ozbiljno a ne dovoditi ljde u zabludu da su poreklom iz Crne Gore ( nebih o detaljima kada se pominje Crna Gora i kada je stvorena……) samo ću mnoge posetiti da se Srbija od 950 godine do 1640 na moru prostirala od velikog dela današnje Albanije do preko Nerete iznad današnjeg Metkovića.
Onaj ko razume shvatiće.
Slobodan Marković
Prema pričama mojih starih predaka Moji Markovići su živeli i radili uz i niz Dunav u proteklih nekoliko hiljada godina. Od Vince i Lepenskog Vira. Neki su odlazili do Jadranskog mora a neki do Egejskog, Crnog mora i vraćali se a neki ostajali. Neki su odlazili ka severu i zapadu i vrećali se a drugi ostajali. Moji Markovići su po dedi i pradedi iz Batajnice, krsna slava Sv. Stevan. Neki su i promenili svoje prezime u prezime Marković.
Видак Марковић
Поријекло Марковића из Водног (Пљевља) је из Марковине (Општина Цетиње-Катунска нахија). Милане, Црна Гора се спомиње прије више од 1000 г, али као што се Србија звала Рашка, ЦГ се у то вријеме звала Дукља (по римском цару Диоклецијану), односно Зета. Од Србије је освајана у доба Немањића и припојена Југославији у доба Карађорђевића, 1918. Остало вријеме је била независна; наравно међународно призната 1878 на берлинском конгресу. Слабо познајеш историју. Велики дио Србије је насељен људима из ЦГ и Херцеговине, јер су се Србијанци у доба Турака највише исељавали и примали ислам.
Milan
Pozdrav rođacima pošto vidim da nas ima posebno za Vidaka. Ja sam takođe iz Vodnog (Pljevlja). Problem sa porijeklom prezimena Marković jeste što je to prezime najčešće kao i druga nastajalo iz imena. Ljudi su ranije bježeći od Turaka mijenjali prezime i pravili su ga na osnovu imena u ovom slučaju Marko koje je baš često ime. Imamo tako primjere Perović, Matović, Stefanović i td. Ne kažem da su sva prezimena takva već da ima dosta primjera. Tako npr samo u Pljevljima postoji više Markovića koji nisu u srodstvu što se vidi po krsnim slavama. Meni je drago što moje pleme ima svoj rodoslov koji je i zapisan tako da znamo odakle smo i ko su nam rođaci. Tako npr znamo da su Markovići iz Mojkovca naše pleme i znamo da smo bliski rođaci sa njima. Mada slažem se sa imenjakom Milanom da je malo nerealno da baš 90% ljudi koji zive u Srbiji su iz Crne Gore. Evo primjera jednog sajta koji opisuje porijeklo prezimena u Crnoj Gori. Bukvalno nema prezimena koje nije iz Crne Gore. http://www.montenegro.org.au/M.html .
nikola markovic
moj praprapra predak je bio perovic pa posle markovic upravo od marka kao sto kaze milan.. odselio se u ostravicu kod tutina a sada smo u lazarevcu kod beograda, veci deo markovica . krsna slava nam je arandjelovdan..
Видак Марковић
Милане, да ли би могао да ми пошаљеш родослов ?
Milan
Vidace oprosti sto kasnije odgovaram. Nisam te shvatio jel ti treba rodoslov nase porodice zajedno sa knjigom koja je odstamplana??? Moj mail je [email protected] pa me mozes kontaktirati
Милодан
Породична презимена у Качеру, Марковић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.
Остале податке породица Марковић – порекло, одакле су и када досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Бољковци
-Дићи
-Живковци
-Козељ
-Пољанице
-Рељинци
-Рудник
-Угриновци
sasa m
zeleo bih da saznam nesto o Markovicima koji su nastanili selo Konjic,opstina Pecka,moj otac je odatle,imao je 6 brace i jednu sestru,pa me intresuje poreklo,slavimo sv Jovana,pozdrav svim mogucim rodjacima sirom sveta
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Марковић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Марковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
Цветовац, Баћевац, Араповац, Баљевац, Барајево, Барзиловица, Барич, Барошевац, Брајковац, Велики Борак, Венчани, Вранић, Вреоци, Петка, Дудовица, Зеоке, Јунковац, Конатице, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Мали Црљени, Мељак, Миросаљци, Прогореоци, Рудовци, Степојевац, Стрмово, Стубица, Трбушница, Ћелије, Шопић и Шушњар.
Mиша Марковић
И ја славим славу Ђурђевдан, ја сам прави Марковић!
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Марковић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Старо Село
-Белосавци
-Крњево
-Марковац
-Велика Плана
-Сипић
Milan
Da li imate podatke kad su Markovići dosli u selo Slavkovica,“ispod Rajca“, Ljig, i odakle? Slave Nikoljdan.
Branko
Molim Vas, interesuju me poreklo porodice Markovic, Barajevo, pradeda Aleksandar (poginuo na Solunskom frontu) slava Lazareva subota (vrbica)
sonja
Zanima me poreklo porodice Markovic iz Bastava, kod Krupnja. Slave Sv. Arhndjela Mihaila.
Небојша
Марковићи су у Бастав дошли из Црне Горе почетком 18. века. Старије презиме Шубинац. Имају огранке и у Скупљену.
Милодан
Фамилије-презимена Марковић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Борина
-Радаљ
-Читлук
-Узовница
-Постење 1
-Постење 2
-Постење 3
-Читлук
-Гуњаци 1
-Гуњаци 2
-Пецка
-Јакаљ
-Дуб
-Пилица
-Јакаљ
-Варда
-Црвица
Milica Markovic
Postovani,pozdrav svima koji citaju ovo.Ja sam iz porodice Markovic, krsna slava nam je Sv.Arhangel Mihailo.Cukundeda mi je Antanasije.Nista vise neznam.Hvala unapred!!!
Aleksandar I1
Милице,
ако би навели место порекла, можда би вам неко и могао помоћи. Овако….
Predrag Marinkovic
Moje poreklo vodi od bratstva MARKOVIC iz Tutina,kada se moj pradeda preselio za vreme I balkanskog rata u Spance pored Kursumlije, jer je ubio turcina. Promenio je slavu i prezime u Marinkovic.
Moze li mi neko pomoci o poreklu tog bratstva MARKOVIC?
nikola markovic
moji su iz tutina tacnije iz ostravice kod tutina.. ako je tako kako kazes onda smo mi rod.. poreklo ti je od perovica iz rudnice pre markovica, mislim da mi je otac rekao da nas ima u kursumliji jos markovica tako da eto ti nasao si rodjake! 😀
Милодан
Фамилије-презимена Марковић, по местима живљења. Према књизи Косте Јовановића „Горње Драгачево“.
-Бијели Камен
-Вич
-Властељице
-Губеревац
-Доњи Дупац
Милодан
Фамилије-презимена Марковић, по местима живљења. Према књизи Радомира Илића „О љубићским селима“.
-Лађевци
-Бресница, уз Зечевиће
-Бечањ, уз Маринковиће
-Тамник, уз Ђуричиће
Милодан
Фамилије-презимена Марковић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.
-Амерић
-Бељина
-Мала Врбица
-Гараши
-Губеревац
-Ђуринци
-Велика Иванча
-Кораћица
-Лисовић
-Манић
-Међулужје
-Поповић
-Пружатовац
-Раља
-Рогача
Марковић Милош
Јел може неко да ми каже порекло Марковића, општина Крупањ, село Брштица, засеок Горња мала. Крсна слава је Св. Стефан Дечански-Мратиндан? Према неким непровереним информацијама моји претци су се пре око једног века доселили у Брштицу негде са територије Љубовије или њене околине. Истраживао сам по овом сајту али немогу да нађем ништа о томе.
Небојша
На сајту постоји податак о Марковићима из Брштице:
http://www.poreklo.rs/2014/05/05/poreklo-prezimena-selo-brstica-krupanj/
Марковић Милош
Да прочитао сам то. Ти Марковићи о којима има речи на сајту славе Лучиндан и нису у фамилијарној вези са нама који славимо Мратиндан.Ми и они живимо у истом засеоку али не водимо исто порекло. У горњој мали има 9 кућа Марковића који славе Лучиндан и 6 кућа Марковића који славе св. Стефана Дечанског-Мратиндан. Па мене занима порекло Марковића који славе Мратиндан?
Милодан
Фамилије-презимена Марковић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.
-Мајур
-Бресје
-Драгошевац
-Беочић
-Драгоцвет
-Буковче
-Рибаре
-Мијатовац
vladan
Markovici iz sela Godjevici,Osat,Rep.Srpska.Slava sv.Lazar(Vrbica).Najstariji za koga znam popTodor Markovic(XIXvek),zatim Jevrem,Krsto,Radenko…i ja,Vladan.Dosta sam trazio,saznao sam da su taj kraj naselili sa Kosova,Crne Gore i Hercegovine?Hvala
Милодан
Фамилије-презимена Марковић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.
Десимировац, Доброводица (Ресавци), Доброводица (Брзанци), Лапово, Мали Крчмар (Никољци), Мали Крчмар (Ранђеловци), Брзан, Мала Врбица, Велики Шењ, Горње Јарушице (Мратинци), Горње Јарушице (Ђурђевци), Вучић, Шљивовац, Вишевац, Рача (Књажевчани), Рача (Кривовирци), Рача (Лукањци), Рача (Адровци), Рача (Горовци), Рача (Трнавци), Баре, Јовановац, Мала Пчелица, Бошњан, Мечковац, Баточина Варош, Велики Крчмар (Митровци), Марковац, Горње Јарушице, Доње Јарушице, Велики Крчмар (Никољци), Чумић, Кутлово, Трмчиште (Цигани-Роми), Губеревац, (Цигани-Роми), Доње Јарушице (Цигани-Роми) и Трмбас.
aleksandar
Pozdrav brate Ovo su sve sela i naselja u Kragujevcu,ja sam takodje Markovic,slavimo Sv.Arhangela ima nas dosta ovde!Takodje imam neke NEPROVERENE informacije da smo porkelom iz Crne gore.tj neki nasi predci su presli iz Crne gore u Krvi vir a nakon toga u selo MARSIC pored kragujevca takodje znam da je staro prezime UROSEVIC,takodje postiji kuca Urosevic koja slavi istu slavu kao i mi!ako znate nesto vise odgovorite pozdrav!
MIloš
Moze li mi neko reci poreklo porodice Markovic, selo Gvozdenovici, opstina Ub… slave Jovanjdan?
Nadica Petrovic
Poticem od Markovica iz Radljeva koji slave Djurdjevdan.Znam da postoji u Radljevu jos sa istim prezimenom al ne znam sta slave,kuca im je blizu crkve u Radljevu.negde sam nasla da krajem 18 veka iz crnogorskog bratstva Drobnjaci doseljavaju se u Selevac kod Smedereva braca Antonije i Maleta pa kasnije dolaze u valjevsku nahiju i nastanjuju se u Radljevu.Maleta je dobio 5 sinova;Simu,Jeremiju,Lazara,Marka i Isaila pa otuda Markovici od Marka.Dalji rodoslov ja ne znam a volela bih da znam, P.S.Moj deda je Bogoljub Markovic i bio je 1901.god.
slaviša marković
Poštovani, zanima me porijeklo prezimena Marković slava SV. Jovan! ono što znam i šta vam mogu reći da mi je pokojni deda rođen u selu Markovići na Kupreskom polju. U drugom svjetskom ratu su tu upale ustaše i pobile čitavo selo te je deda zavrsio u sarajevu. Zanima me odakle su markovići došli u to selo, a pretpostavlja se da su porijeklom iz crne gore, volio bi da tačno saznam odakle smo tačno te vas molim ako možete da pomognete 🙂 hvala puno
srđan
Da li neko zna odakle su se doselili Markovići u Banjeviće, opština Bratunac. Slavimo Lazarevu subotu (vrbica).
Radoljub
Zivim u Novom Sadu,rodjen selo Okletac opstina Bajina Basta.Krsna Slava Lazareva subota.U pravu ste kada kazete da smo iznikli iz kuce prezimena Minic,mislim da ste u pravu jer su moja baba i deda pricali da su Minici i Markovici bili jedna kuca,i Lazarevu subotu slavili.Znate li u tom slucaju poreklo i odakle su dosli Minici i kako smo mi Markovici od njih ,nastali,?Ako jos nesto znate cinjenicno recite,bicu Vam zahvalan.
Radoljub Markovic Novi Sad 063 531 330.
Veliki pozdrav svima!
Sanja Vulic
Moja majka je iz porodice Markovic iz okoline Bele Crkve tacnije selo Vracev gaj. Volela bih da saznam poreklo moje porodice. Krsna slava nam je Arandjelovdan. Koliko ja znam samo tu slavu slave Markovici iz Bele Crkve.
Defendor
Марковића има у Доњој Грапској код Добоја.
Црквене матичне књиге Српске православне парохије српско-грапске с почетка XIX века као најстарије Марковиће у овом месту бележе Цвију Марковић (1833-1904), удову, и њеног сина Симеуна Марковића, рођеног 1860. године.
Симеун се 1860. године оженио за Митру (немам сад овде њено презиме, али оно је доступно у књигама), са којом је имао четворо деце, Марка (рођ. 1889), Благоја (1895-1895), Василију (рођ. 1892) и Милана (1898-1904).
Марко Марковић је имао двојицу синова и две кћери, синови су били Дамјан и Владо, а кћери Петра и још једна која се утопила на као дете.
Потомство Дамјана и Владе данас живи у Добоју и у Паризу.
Крсна слава Марковића је Симеондан.
Nebojsa Markovic
ja saam
Neboja. moji su doseljeni iz Tutina selo Lukavica deda mi se zvao Vlatko a otac Milos krsna slava mi je Nikoljdan sada zivimo u selu kod Kraljeva moji su pricali da smo poreklom iz Andrijevice Crne Gore voleo bi da znam vise o tacnim podacima o nama
nikola markovic
nebojsa moji su iz tutina selo ostravica, blizu lukavice, samo sto mi slavimo arandjelovdan.. cukundeda mi se zvao jovica,prededa vuka, deda dragomir, otac svetislav i ja..
Defendor
Марковића је 1911. године пописано три домаћинства и у селу Бушлетић код Добоја. Ниједно домаћинство није имало исту славу. Крсне славе су им биле Симеондан, Јовандан и Никољдан.
Ostoja
Pozdrav,zivim u Podgorici,otac mi je Mihailo Markovic rodjen u sapcu,deda Ostoja Markovic iz Bastava…Krsna slava Sv.Arhangel Mihailo,zanima me porijeklo. Unaprijed zahvalan
Milovan Cicvaric
Markovici u Meljaku kod Pljevalja poticu od Zujica iz Bobova odnosno Jovana Gagovica iz Pive od koga poticu i moji Cicvarici .
Nikola Marković
Pozdrav, da li iko zna nešto o doseljavanju Markovića ili Petrovića na prostor Dobriča (konkretno selo Krajkovac, Mali Jastrebac). Uspeo sam da dodjem do podatka da je od navrndede Marka Petrovića krenulo prezime Marković, ali me zanima zbog čega je moglo da dođe do promene prezimena. Inače, za Marka kažu da je služio na nekom kraljevskom ili kneževskom dvoru i da je bio jako poštovan. Postoji priča da su koreni negde u Crnoj Gori i Kosovu, a zaseok u kome žive preci zove se Sibovac ( to selo postoji i u Bosni i na Kosovu). Familiju odvajkada zovu Čerkezi jer su galamdžije, ali i pošteni i hrabri, pomalo inadžije. Slava svih je Đurđic, a možda podatak da je čukundeda Draga imao i svirao gusle može da doprinese etimologiji prezimena.
Moja hipoteza je da je u nekoj od Seoba raja krenula sa Kosova i ostala tu u krajnjem selu tik uz Jastrebac. Crkvene knjige u seoskoj crkvi su spalili Bugari, pa me zanima da li postoji ikakva literatura vezana za migracije i ovo područje.
Јоксим
Никола урадите ДНК тест по мушкој линији. Марковић је често презиме у српским земљама.
Vladan
Interesuje me, je li neko od Markovica na ovoj stranici, upoznat sa nazivom ,Jankovci, ? Moji stari su se doselili iz okoline Sjenice u Branicevski okrug i iz tog kraja sa sobom doneli prezime Markovic, taj naziv i slavu Sv. Stefana. Hvala unapred.
Dimitrije Markovic
Poštovani, da li neko ima više podataka od Markovićima iz sela Šljivovo, opština Aleksandrovac? Krsna slava je sv. Đorđe (zimski), a stariji iz sela pričaju da je Markov otac Mina sišao sa Kopaonika negde krajem 18., početkom 19. veka i tu zasnovao selo. Imao je 5 sinova, (Radosav, Obrad, Jovan – Jota, Marko i još jedan koji nije imao dece) po kojima se porodice koje žive u selu dobile prezimena. Hvala unapred.
Srđan Marković
Poštovani Dimitrije,
Ja sam „od tih Markovića“. Ono što sam čuo od svojih rođaka se poklapa sa ovim što ste vi napisali, to jest, sa onim što piše na ovom sajtu za selo Šljivovo (Aleksandrovac) na linku http://www.poreklo.rs/2015/10/22/poreklo-stanovnistva-selo-sljivovo-aleksandrovac/.
Srdačno,
—
Srđan Marković
Stefan Marković
Ja sam Stefan od oca Radenka, živim u Višegradu i od pradede Luke Markovića imamo saznanja da vodimo porijeklo iz Kolašina u Crnoj Gori. Da li neko ima podatke odakle su se doselili Markovići u Kolašin ?
Драган
Stefane,
Ako ste još uvijek posjetilac portala javite se na mejl [email protected] , možda mogu pomoći o porijeklu Markovića iz Kolašina,
И.М.
Поздрав! Да ли се нешто зна о Марковићима који славе Св. Стефана (9.Јануар) пореклом из околине Бања Луке (шумари Мањаче). Постоје индиције да су тамо дошли из Шапца.
Хвала унапред!
Marko
Pozdrav, „moji“ Markovići su iz sela Cvrtkovci u blizini Doboja. Mog dedu Trivuna ubile su ustaše 1944. godine, a pradeda se zvao Simo. Krsna Slava je Jovandan i to je sve što znam. Hvala unapred!
Љубиша Марковић
Помаже Бог и братски поздрав свим Mарковићима!
Славимо св. Николу. Говори се о Милану, Ивану, Симеуну,…претцима пре 2. св. Рата. Зову нас Баримци, село Рујковац, општина Медвеђа, јабланички срез. Повезују нас како са Косовом тако и са Црном гором… Био бих веома захвалан за било какве информације о нашем даљнем пореклу. Срдачно, Љубиша Марковић.
Ostoja
Poštovani prezimenjače,
Markovići koji slave svetog Nikolu i pretka Simeona su iz Cuca kod Cetinja,nastali od Lakovica iz Kuca.
Pozdrav i sve najbolje!
Marija
Postovani,…moji Markovići slave svetog Jovana(nije mijenjana). Naseljeni u opštinu Trnovo nadomak Sarajeva. Nekih preciznih podataka nema, osim usmenog predanja da su se naselili iz Crne Gore sredinom 19 vijeka na ove prostore. Ako neko ima neke podatke, voljela bih saznati odakle su konkretno došli… Želja mi je posjetiti postojbinu, ali ne znam gdje bih pošla,.. 🙂 …Hvala
Milovan Cicvaric
Koliko mi je poznato Markovici u Meljaku kod Pljevalja poicu od Zujica iz Bobova a svi poticu od Jovana Gagovica od koga su i moji Cicvarici u Srbiji .
Slavoljub
Pozdrav svima.
Zovem se Slavoljub Markovic iz Beograda.Slavim Krsnu Slavu Svetog Simeona Stolpnika 14.09. Moji preci su svi poreklom iz Osecine selo Osecina,svi su tu rodjeni ukljucujui i mogg oca unazad 200 godina za koliko imam pisani trag.Dalje knjige ne postoje jer su spaljene.Ono sto znam jeste da su se doselili iz Pipera potkraj 17 veka i da su ih zvali Nenadovci i zajedno sa Nedicima su naselili mesto zvano Banovo brdo.Obe porodice Slave istu Krsnu Slavu i do danas ove porodice se bracno nikada nisu ukrstale a staro groblje im je zajednicko.Kumovi od starina su nam DJukii koji su sredinom 19 veka promenili prezime u Glisic ( po Glisi DJukicu).Evo mog rodoslova pocev od mog oca pa nadalje pa ako se neko prepozna neka me kontaktira.
Aleksandar Markovi 20.03.1953
Ranko Markovic 14.06.1929. (imao brata Svetomira,supruga Slavka iz Mijailovica)
Slavoljub Markovic 03.04.1898 (supruga Petra iz Panica)
Pantelija Markovic 06.12.1864. (imao brata Zivka,supruga Neda iz Urosevica)
Stojan Markovic (imao brata Ivka,Ivkovi sinovi Zivko i Ilia, majka im se zvala
Krunia,suprua DJurdjia iz Jovanovica)
Bili imucna porodica kuca,vocnjaci,livada,vodenica – Popis stanovnistva Valjevskog okruga 1863,Karnegijeva 2 Arhiv Srbije,rolna 10,knjigga 150,strana 480. plus podaci iz Valjevskog arhiva kao i matinih knjigga opstine Osecina
Darko Markovic
Postovanje
Ja sam iz mesta Lugavcina kod Smedereva.Deda mi se zvao Svetislav Markovic.Slavim slavu sv.Jovan.U mom mestu postoje jos 4-5 porodica Markovic,koje nisu u medjusobnom srodstvu.U tekstu koji je ovde dostupan o Lugavcini navodi se da Marijanovic i Markovic slave svetog Stevana sto je tacno samo za Marijanovice…Ako nego moze da mi pomogne bio bih mu zahvalan.
Milos Markovic
Pozz ja sam Markovic slava Mitrovdan ono sto znam je da su tri brata Antonije (od kog sam ja) Mihajlo I Danilo dosli iz Rumunije iz nekog mesta Velika Arada 1848. U selo gornje Kordince u blizini Prokuplja zna li neko nesto detaljnije o nama?
Milos Markovic
Pogresio sam samo Antonije je rodjen 1848 a doselio se u Srbiju krajem 19. Veka posle oslobodjenja ovih krajeva od turaka..
Defendor
Коју славу славите, Милоше?
Goran Čormarković
E.. ovako ja sam Čormarković, rodjen u Beogradu, deda mi je iz sela Plavnice kod Bjelovara, slava mi je sv.Georgije. Ćor su ubacili Hrvati jer nisu dali čisto Srbsko prezime Marković, kod mog dede je doslo do pisane greske mesto Ć ostade Č. Taj deo u Hrvatskoj to jest Lika je zanimljiva iz razloga jer sa tih postora su Turci rasterali Hrvate, u tom delu je bila granica sa Austrougarskom. Srbi su masovno naselili Liku za vreme Turaka. U 17-18 veku je bila velika seoba Srba sa Kosova pod Arsenijem III Čarnojević(Crnojević) jedan deo je naselio Liku a drugi otisao u Vojvodinu. Može se reći da Markovića ima na celom Blakanu na svim stranama. Evo jednog mog logičnog razmišljanja o poreklu prezimena Marković. Svi znaju da su se dosta dugo Rimljani(Romani) dugo zadrzali na Balkanu i da je 22 Rimska impratora rodjeno na Balkanu. Italijansko ime Marco je izvedeno od imena Marcus, od toga je izvedeno Marković prezime. Ime Marco na Italijnskom značenje je Mars, Romanski bog rata.
Nenad
Molim sve koji u familiji imaju Markoviće koji slave Aranđelovdan da mi se jave na [email protected]
Војислав Ананић
МАРКОВИЋ (п.к). Марковићи (п) су настањени у Жакову (Подбрђе, Требиње), Мркоњићима и Дријењанима (Попово), Калађурђевићима (Шума требињска), Меданићима (Гацко), Мостару… Поријеклом су, вјероватно, из Туља у Попову гдје су некада живјели. Има и мишљења да су далеком старином Рачићи из Грбића у Лугу (Тре- биње). Прије доласка у Меданиће боравили су и у другим гатачкима мјестима: Колторини, а потом и у Наданићима. Марковићи су стара мостарска породица која води поријекло из Туља. У првој половини 19. вијека помиње се Марковић Ато Сломо за кога сц каже да је био „једини светионик у мостарском књижевном језгру“. Сломо је описивао народне обичаје у Херцеговини и објављивао их у Српско- далматинском магазину. Био је истовремено и „етнолог и књижевни стваралац и истраживач“ (177:55). Сви Марковићи у наведеним мјестима славе Јовањдан (59:202,271:75:1200:84:170,171172). Марковићи (к), у Аладинићима и Тријебњу (Столац), Клепцима (Чапљина) и Хумцу (Љубушки). У Аладинићима су поријеклом из Боројевића (Столац), одакле су им доселили „прадједи“ Стојан, Влахо и Михо. Влахо је имао „10 година кад је дошао, живио је 120 година, а умро прије 15 година“ (око 1885). У Тријебањ су дошли из Крушева (Мостар) око 1750. године. У Клепце је Марковић дошао „с Кошћеле“ у Крушеву, Сви су славили Ђурђевдан (59:257,258.262,263). Има их и у Мостару.
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Slobodan
Koliko znam moji preci su došli iz mesta Dume ispod Šar planine slavimo MARKOVDAN naseljeni smo u selu LESKOVAC opština LAZAREVAC molim vas da mi pomognete da li su ove predpostavke tačne ili ukoliko neko0 zna za poreklo moje familije da mi se javi.
Katarina
Poštovani, tragam za poreklom svoje porodice. Kada sam ja rođena, osim mog oca i strica, niko od Markovića nije ostao da širi znanje o našem poreklu. Jedino znam da smo u nekom trenutku živeli na prostoru današnje Crne Gore, slavili Đurđevdan. Odatle su moji prešli u Vojvodinu (tačno mesto nepoznato), a potom negde oko 1925. Blagoje i Ljuba Marković se naselili u selu Aleksandrovo, okolina Niša. Imali dve ćerke i sina Radomira. Oko 1950. svi su prešli u Niš i od tada ovde živimo i radimo.
Ivana
Draga Katarina, ja potičemo od Markovića iz Aleksandrova, znam da su se doselili iz Knez Sela,kod Niša i to je sve.
Pra deda Božidar Marković, slava Petrovdan.
Davor Marković
Poštovani
Rođen sam u Subotici, poreklo moje vodi iz mesta Ćuprija, tačnije Senje kod Jagodine.
Naj dalja meni poznata informacija je da mi je pradeda Stanoje Marković koji je imao sinove Dragana, Danila i Ljubinku.Deda Dragan za vreme komunističke Jugoslavije prvo odlazi u Novi Sad, tamo dobija sina za mene nepoznatog. Zatim odlazi u Suboticu i dobija Stanoja ( moga oca) , Sinišu i Sašu.
ukoliko ima neko saznanja o poreklu Markovića iz Ćuprije biću mu zahvalan da podeli tu informaciju samnom
Hvala
Vladimir
Молим Марковића из Јарковца код Сечња, који припада хаплогрупи Q да ми се јави, имамо подударања, волео бих да се упознамо јер постоји могућност рођачке повезаности, у нади да ће ово прочитати срдачан поздрав.
ИВАН МАРКОВИЋ
Поздрав ,
да ли неко има неке информације о Марковићима из Ђуниса
Крсна слава Никољдан
Моји су из Винче ,Београдске
Aleksandar Markovic
Markovici iz Barica pokraj Beograda,slavimo Djurdjic,dosli smo u posavinu 1800-neke iz Čoke.
Dva rodjena brata i jedan od strica te 1800-neke su pobili neke austrougarske vojnike u Čoki i prebegli u Srbiju!
Neki Markovici su kasnije u Čoki imali prezime Markov gde su kasnije po oslobodjenju i osvajanju Vojvodine vratili na prvobitno!
Interesuje me dolazak Markovica u Čoku i trenutni njihov status u istom.
Sve najbolje i Haval.
Aleksandar Markovic