Порекло презимена Николић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ НИКОЛИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Николић Хаплогрупа: I2a Порекло: Чачак, Србија Крсна слава: Лазаревдан Контакт: ____________________ [toggle title="ТЕСТИРАНИ НИКОЛИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Николић Хаплогрупа: I2a Порекло: Чачак, Србија Крсна слава: Лазаревдан Контакт: ____________________ Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Николић

Порекло презимена Николић

ТЕСТИРАНИ НИКОЛИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Николић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Чачак, Србија

Крсна слава: Лазаревдан

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: R1a L1280 општи кластер

Порекло: Југославија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: Е1b род Куча

Порекло: Кржања, Подгорица, Црна Гора

Крсна слава: Митровдан

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: I2a DS род У

Порекло: Босна и Херцеговина

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: I2a DS род Ђ

Порекло: Гркиња, Гаџина Хан, Заплање, Сrбија

Крсна слава: Ђурђиц

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

 

НИКОЛИЋИ у селу Дулићи код Гацка воде поријекло од братства Грбљановића, које је некада живјело у Дробњаку, одакле се иселило у Озриниће, код Никшића, а одатле у мјесто Баљке, код Билеће. Из Баљака Никола се одсели у Дулиће, гдје се његови потомци по њему прозваше Николићи.

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (113)

  • vojislav Ananić

    NIKOLIĆI su srednjovekovna humska vlastelinska porodica prepoznatljiva po posjedu područja Popovog polja.

    Uz vlastelu Milatoviće, Sankoviće i Radivojeviće NIKOLIĆI su najvažniji predstavnici Humske zemlje u razvijenom srednjem vijeku. Najvažniji predstavnici su Knez Grgur Nikolić i vojvoda Radoje Nikolić. Nikolići su priznavali prevlast Sankovića i Kosača kao gospodara dijela Huma. Kao vlasnici posjeda u župi POPOVO ubirali su mogoriš koji su Dubrovčani plaćali Slavenima u zaleđu zbog korišćenja njihovih posjeda za ispašu svoje stoke i za vinograde.

    Одговори
  • vojislav Ananić

    NIKOLIĆI su bili poznati vlastelinski rod u Popovu. Smatra se da su daljim porijeklom od kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje. Ovoj lozi, vjerovatno, pripadaju i NIKOLIĆI koji se pominju krajem 14. vijeka. Među njima se spominju i dva kneza, Vukosav i Grgur Nikolić-Vukosavić, sin kneza Vukosava. Krajem 14. vijeka u Popovu se pominju knezovi Jovan i Bogdan Nikolić. Nikolići su, vjerovatno živjeli u Tulju, gdje se nalazi jedna stara čatrnja koju zovu „Nikolića čatrnja“. Nikolići su živjeli u Volujcu kod Trebinja, ali su u 17. vijeku promijenili prezime i prozvali se Kneževići. Nikolića ima i u Dulićima (Gacko). Nikolići u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor); Doljanima (Jablanica); Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). U Orašac su došli iz Proslapa. Zovu ih Prco. U Proslapu je jedan zaselak po njima nazvan Nikolići. U Rumbocima su ogranak starog roda Milišića. Zovu ih Džolani. U Slatini su „od roda Nikolića“ iz Orašca.U ovo selo Nikolić-Prco došao je iz Ljubunaca „posle okupacije oko 1878.“ U Doljane su doselili iz Orašca 1923. godine. Potiču od Nikolića-Prca. Ima ih u Prozoru, gdje su došli oko 1903. godine iz Kovačeva Polja. U Domanoviće je jednim porodicama Nikolića predak došao iz Metkovića kad je „Vrancuz gradio cestu“, a drugi su starinom iz Broćna. Predak im je došao za „Dadićeva vakta“. U Dužicama su Nikolići starinom iz Stona i zvali su se Mikulići. Došli su u Dužice oko 1800. godine. Slavili su Đurđevdan.

    Одговори
    • Gagi Vukosavic

      I ja sam dosao do slicnih podataka kada sam istrazivao poreklo svog prezimena.Moji su poreklom iz Dubljana-Popovo polje,Hercegovina.U svim izvorima ,Srpskim i Hrvatskim se kaze da su Vukosavici prvi iza Nikolica i da su mnoga prezimena i rodovi nastali od Nikolica pa Vukosavica u Popovu polju.Cak se u Humskom zborniku br 10 dovode u direktnu vezu sa knezom Miroslavom,Pa Andrijom pa Nikolom rodonacelnikom Nikolica.Ali se ogradjuju da se ne zna tacno jeli to tako i da su istoricari svojevoljno zamrsili kreiranje genealogije?!

      Одговори
  • vojislav Ananić

    Prethodni tekst je preuzet iz knjige Riste Milićevića „Hercegovačka prezimena“.

    Одговори
  • vojislav Ananić

    Dinastija NIKOLIĆ

    Porodica nikolići, gospodari popovog polja, bili su potomci humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, a sestrići bosanskog bana Stjepana 1. Kotromanića. Župan Nikola, praunuk humskog kneza Miroslava imao je dva sina, Vladislava i Bogišu. Malo je podataka o prvim članovima ove porodice, poslednji put se pominju 1363. godine, najverovatnije kao vladari humskih oblasti. sa knezovima Vukosavom, Petrom i Milišom Nikolićem, otpočinje drugo pokoljenje ove porodice.Poznato je da je ime njihove majke bilo Stanislava, ali je neizvesno da li im je otac bio Vladislav ili Bogiša. Budući da je Vladislav bio stariji, a i iz nekih drugih izvora, može se pretpostaviti da je on bio otac trojice pomenutih župana. Uspon braće Nikolića počinje posle smrti kralja Tvrtka 1, 1391. godfine.Kao pristalice novog kralja Dabiše, njihov ugled vidno raste, i već u decembru 1392.godine, Dubrovačka Republika prima ih za svoje građane. Dolaskom kralja Ostoje na bosanski presto, Nikolići su se, kao pristalice kraljice Jelene, našli u nezavidnom položaju, te su bili prisiljeni da traže utočište na dubrovačkoj teritoriji. U ratu Bosne i Dubrovnika, kao vlastelin vojvode Sandalja Hranića Kosače, učestvovao je i Vukosav Nikolić. Poginuo je prilikom jednog okršaja sa Dubrovčanima, a sahranjen je u Stonu, 28.novembra 1403.godine.
    Grgur, sin Vukosava Nikolića, prisutan je u istorijskim zbivanjima u Bosni tokom borbi Tvrtka 2. protiv Ostoje. Od 1414.godine, Nikolići primaju mogoriš po ovlašćenju kralja Ostoje, što je neposredan dokaz da su se nalazili među njegovim pristalicama. Znak veće samostalnosti Nikolića u ovom periodu ogleda se u postavljanju carina. Međutim, 6. jula 1418. godine, Grgur Nikolić je izdao povelju o ukidanju carina. Do naročitog osamostaljenja Grgura Nikolića došlo je u vreme građanskog rata za vlade kralja Stefana Ostojića. Pošto se nalazio na strani kralja Stefana Ostojića, direktno je okrenuo leđa svom gospodaru Sandalju Hraniću. Uz pomoć Dubrovnika, strasti su se sišale i Nikolići više nisu pokušavali da se oslobode vlasti bosanskog vojvode. Posle njegove smrti, Nikolići su ostali verni njegovom nasledniku, Stefanu Vukčiću Kosdači. Grgur Nikolić umro je u julu 1436. godine.
    Sinovi Grgura Nikolića, Vuk i Vukašin, nastavili su zavistan odnos prema Stefanu Vukčiću Kosači.Vukašin Grgurevuć bio je uz njega u pokušajima da se dokopa Zete. Godine 1442. Vukašin je pao u mletačko ropstvo, ali je uz pomoć Dubrovčana pušten na slobodu. Poslednje vesti o Nikolićima su iz 1453. godine, kada su i dalje bili na strani Stefana Vukčića Kosače. Neizvesno je kako su završili, ali je sigurno da su sa svoje oblasti iščezli daleko pre nego što su Turci zavladali Humskom.

    Одговори
  • vojislav Ananić

    Ne postoji mnogo podataka za rekonstrukciju grba Nikolića. Poznata su samo dva pečata. Jedan je pečat stanislave Nikolić iz 1393. a drugi pečat njenog unuka iz 1418. Na oba pečata je jednoglavi orao sa poluraširenim krilima. Glava orla je okrenuta na heraldičku levu stranu. Grb se ne nalazi u „ilirskim“ grbovnicima. Zbog toga je nesigurna rekonstrukcija boja grba ali je pretpostavka da je orao srebrni na crvenom štitu.

    (literatura:Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele)

    Одговори
    • Rade cvorak nikolic

      Mozete li mi pomoci oko mojih predaka- moj deda je jos uvek ziv ima 88g- pa mi kaze da se njegov deda zvao isto petar a petrov deda nikola koji je dosao iz bileca iz hercegovine- slavimo slavu sv.ignjatije bogonosac.jel mogu kakvu informaciju dobiti koji su ostali preci.

      Одговори
  • vojislav Ananić

    Baron Fedor Nikolić je imao posed u Rudni, u rumunskom delu Banata, istočno od Itebeja. Rođen je u Temišvaru 1836. Po materi je bio unuk kneza Miloša Obrenovića, čija je ćerka Savka bila udata za barona Jovana Nikolića zvanog „Svileni“. Prava je završio u Gracu i postao je stalni član županijske skupštine u Zrenjaninu, gde je 1894. godine bio jedan od osnivača Fabrike tepiha. Od 1882. do 1886. bio je pomoćnik zapovednika u Bosni i Hercegovini, a od 1884. imao je titulu tajnog carskog savetnika. Od 1886. uvršten je kao doživotni član ugarske vladarske kuće. Godine 1892. je postao carski poverenik na srpskom crkvenom i narodnom saboru u Karlovcima, a od 1897. i pri Sinodu. Kao najbliži srodnik kralja Aleksandra Obrenovića prema pisanju nekih bečkih listova, bio je još 1901. određen za naslednika, za slučaj da kraljica Draga ne bude imala dece. I prema iskazu nekih očevidaca, godine 1903. posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, na Nikolićevom imanju u Rudni osvanula su dva srpska oficira koja su mu ponudila krunu, ali je on to odbio. Umro je u Rudni, gde je i sahranjen.

    Одговори
  • vojislav Ananić

    CRTICE O BARONSKOME DOMU NIKOLIĆA – PODRINSKIH

    Prvi od Nikolića, koji je dobio priznanje plemićskoga dostojanstva i ugarsku baronsku titulu bio je Vojvoda Sava Nikolić. Teško je naći srpskije ime i prezime pod kapom nebeskom! Vojvoda i Baron Sava Nikolić – Podrinski, zapovednik krajiške vojne komande u Bjelovaru je potomak blagorodne porodice iz Podrinja. Visokoblagorodni Gospodar Sava je plemićsku Povelju i Grbovnicu primio 1688. godine Gospodnje, blagovoljenjem NJ.C.V.Cara Leopolda I.
    Prvi su se od Nikolića u Zagreb doselili Baron Ivan 1816., a za njim i njegova braća Nikola, Andrija i Aleksandar, 1918. godine. Interesantno je da su Baroni Nikolići napustili Bjelovar pod vrlo dramatičnim okolnostima. Naime, potomci Vojvode i Barona Save su u jednome trenutku okrenuli svoje mačeve protiv legitimne vlasti Cara Leopolda II. Tada su mnogi od Nikolića stradali u odmazdi, a preostali su se nastanili u Karlovcu. Dr Vladimir Pl. Nikolić – Podrinski bio je Podban Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije.

    Одговори
  • vojislav Ananić

    „…Николићи су највероватније потомци Николе жупана у Попову,односно Мирослава,хумског кнеза,Немањиног брата или како народ вели полубрата тј.Никола је унук хумског кнеза Андрије,Мирослављевог сина.Николини синови,Владислав и Богиша помињу се ‘на југу Захумља’1342-е године, чија је мајка Катарина (тј.жена Николе),сестра србскога бана Стефана Котроманића,па су његови нећаци ‘сродници србске краљевске куће’.
    Године 1349-е Владислав и Богиша били су у завади са ујаком. Никола и Тољен потомци су кнеза Андрије и Петар Томљеновић се спомиње у другој и трећој деценији 14-ог вијека.
    Једни Николићи,господари Попова потомци су хумског кнеза Мирослава,полубрата Стефана Немање,они су и сестрићи Стефана првог Котроманића.
    Једни Николићи се помињу у Дечанским хрисовуљама1335-е године,а Богослав и Беран Николићи уписани су у Дечанску хрисовуљу 2. По повратку с јужних граница Србске државе ‘Нови Николићи’,како их неки историчари називају,Вукосав,Петар и Милиша,јављају се у Попову иза 1391-е године.Сва три су,као властела србскога краља Дабише,примљени за дубовачке грађане,а краљ Дабиша пренесе на кнеза Милишу право примања могориша кога су Дубровчани ‘давали вазда и оцу му и стрицу’. И за владе Јелене Дабишинице,Николићи су уживали наклоност’ србске круне области Босне, и дизали по Јелениној жељи могориш на рачун Хума. Касније су Николићи били десна рука и великом војводи Сандаљу и херцегу Шћепану. НМС: СПВСС*,на стр.150 пише:’Гргур Вукосалић (Николић) на првом мјесту’уговара с Дубровчанима 10.октобра 1435.године као кнез и свједок ‘изабране властеле’, кога је издао херцег Стефан у Невесињу’под градом Винчацем’.
    (Невесиње је одвазда припадало Немањићкој Србији и тако се и данас осјећа).
    Прве несугласице око граница између дубровачке земље и Земље синова Гргура Николића су 1438-е године код села Трновице и Мравинаца.
    Једни Николићи из Волујцас (код Требиња) су од 17-ог вијека Кнежевићи…
    …У Попову су од Николића који сде помињу,од 1342-е настали Вукосалићи,Богишићи и Гргуревићи.
    Једни Николићи живе у мјесту Шетоње (Петровас,Србија).

    (из књиге „СРБИЈА“/илиЗАГОРЈЕ,стара србска презимена,сеобе…/друга књига,ЗАГОРЈЕ,2008.-страница 585-586-а),аутор Петар Ашкраба Загорски, издавач Књижевни фонд „Свети Сава“,Пале,штампа „Мићо Соколовић“,Рогатица)

    Одговори
  • Milojko nikolić

    Молим све који знају да ми помогну да сазнам порекло фамилије Николић из Велике Реке. Мој отац звао се Драго деда Младен прадеда Драго чукундеда Никола. Даље не знам.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    НИКОЛИЋ

    -Трстеница-1, стара породица, Ђурђевдан.
    -Грабовац*-1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
    *Николићи старином, данас Бранковићи, најугледније грабовачке породице су од таковских Марковића и из њихове породице је Бранко Николић, буљубаша кнеза Алексе Ненадовића. У селу се зову још и: Чолићи, Танкосићи и Бранковићи.
    -Зукве-1, прва половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Никољдан.
    -Калиновци*, прва половина 18. века, Бирач, Митровдан.
    *Ова је породица старином од Бирча, прво насељена у Томњу код Крупња, па одатле дошла два брата: Димитрије и Маринко. Маринко, зват Маша оде, као удовац без деце, удовици у кућу у Каленић и од њега су тамошњи Машићи а Димитрије остави после себе сина Николу, чији су потомци ови Николићи.
    -Љубинић, прва половина 18. века, Крнуле у Посавској Тамнави, Никољдан.
    -Стубленица*-1, прва половина 18. века, Приштина, Јовањдан.
    *Николићи су потомци малог Николице и његових пет синова и зову се још и: Ивановићи, Миловановићи, Живановићи, Леонтићи, Мирковићи, Јанковићи, Алимпијевићи и Косанићи и сви су у Горњем Крају до Паљува.
    -Трстеница-2, прва половина 18. века, Сипић у Старој Србији, Ђурђевдан, уз Кованџиће.
    -Зукве-2, друга половина 18. века, Туђин у Подгорини, Јовањдан, повећа и угледна задруга.
    -Коцељева, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Лучиндан, повећа и угледна задруга.
    -Кртинска-1, друга половина 18. века, Вранић-округ београдски, Јовањдан.
    -Мургаш, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Ратари, друга половина 18. века, Мојковићи у Рађевини, Стевањдан.
    -Руклада, друга половина 18. века, Вражегрмци у Црној Гори, Св. Петка.
    -Стублине*, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан.
    *Николића предак славио је Аранђеловдан, па како му се у зидарском послу десио неки несрећан случај, променио је славу и узео славити Ђурђевдан.
    -Врело, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан и Јовањдан, уљези у Маринковиће.
    -Вукона, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Гвозденовић, после 1827. године, Љубање у Старом Влаху, Никољдан.
    -Грабовац-2, после 1827. године, Бањалука, Пантелијевдан.
    -Докмир, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Дрен-1, после 1827. године, Бачка, Аранђеловдан.
    -Дрен-2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
    -Забрежје-1, после 1827. године, Ваљево, Јовањдан трговачка породица.
    -Забрежје-2, после 1827. године, Петровчић у Срему, Никољдан.
    -Јабучје, после 1827. године, Маковиште-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Јошева, после 1827. године, Врело у суседству, Ђурђиц, доводци.
    -Кртинска-2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
    -Свилеува, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан.
    -Скела-1, после 1827. године, Ушће у суседству, Никољдан, занатлије.
    -Скела-2, после 1827. године, Ратари у суседству, Никољдан, од ратарских Крстића.
    -Стубленица-2, после 1827. године, Баталаге у области, Ђурђиц, доводци.
    -Стубленица-3, после 1827. године, Љутице-округ ужички, Никољдан и Ђурђиц, уљези у Лазиће.
    -Тврдојевац, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.
    -Трлић-1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Трлић-2, после 1827. године, Луг у Јадру, Јовањдан.
    -Трњаци, после 1827. године, Крајина, Никољдан.
    -Уровци, полсе 1827. године, Влашка, посрбљени Румуни, уљези у Гајиће.
    -Чучуге, после 1827. године, Козличић у Колубари, Никољдан.
    -Шарбане, после 1827. године, Бојић у Поцерини, Ђурђиц.

    Одговори
  • vojislav ananić

    О прапореклу Николића говори и Михаило Динић у књизи „Хумско-Требињска властела“, односно, да су били блиски сродници Немањића и да се за њих знало у оно време кад код обичног народа презимена нису ни постојала.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Николић по местима живљења у Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Николић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бабајић
    -Бошњановић
    -Брезовице
    -Брежђе
    -Бујачић
    -Гуњица
    -Дегурић
    -Дучић
    -Златарић
    -Котешица
    -Лелић
    -Лопатањ
    -Лукавац
    -Маљевић
    -Мионица
    -Ракари
    -Славковица
    -Стубао
    -Суводањ
    -Табановић
    -Толић
    -Туђин

    Одговори
  • Милодан

    Породична презимена у Качеру, Николић. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ.

    Остале податке породица Николић – порекло, одакле су и када досељени и Крсне славе можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Угриновци
    -Бранчићи
    -Лалинци

    Одговори
  • Nikola Nikolic

    Znate li iz kog je plemena Nikola moj daleki deda rodjen oko 1770.u Crnoj Gori,imao je tri brata sinovca Gavrila i brata Mica(mislim),krsna slava Jovanjdan,zivimo u Gorobilju kod Pozege(Zapadna Srbija).

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Николић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Николић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    Арнејево, Барајево, Бождаревац, Барич, Барошевац, Бистрица, Велики Борак, Велики Црљени, Венчани, Вранић, Врбовно, Вреоци, Гунцате, Мељак, Даросава, Дражевац, Дудовица, Зеоке, Јасенак, Јунковац, Конатице, Крушевица, Лазаревац, Лесковац, Миросаљци, Мислођин, Прогореоци, Соколово, Степојевац, Стрмово, Ћелије, Чибутковица, Шиљаковац и Шопић.

    Одговори
  • Mladen

    Poreklo Nikolića u južmoj Srbiji , okolina Niša , opština Gadžin Han , selo Taskovići ?

    Одговори
  • Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Николић.
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    Старо село, Баничина, Белосавци, Букуровац, Горња Јарушица, Крњево, Лозовик, Мраморац, Велика Плана, Мала Плана, Придворица, Радовање, Ракинац, Ресник и Сипић.

    Одговори
  • Stefan Nikolic

    Prezivam se Nikolic i jako malo znam o svojim korenima slavim Sv.Petku i zivim u selo SAKULE, a otac mi je pricao da je moj pradeda ima 3 brata od koji su se raselili na tri strane jedan se dosao u Sakule jedan je u Uzdinu ali nisam siguran i navodno jedan je u rumuniji i prezime mu je Nikolau a to znam iz price mog oca Stanka a takodje deda mog oca se zvao Stanko a moj deda Stojan ja unazada za svoju porodicu znam samo do svog prandede a za cukun dedu nemam nikakve podatke i unazad a jako bi voleo da znam odakle poticu koreni moje porodice ako neko zna nesto ili ima informacije ili zna nesto slicno neka mi pomogne.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Стефане,
      постоји више породица Николић у Сакулама, али је Ердељановић само код једне забележио крсну славу (Аранђеловдан). Због тога она не долази у обзир, а ионако је срвстана у новије родове непознатог порекла. Преостале су две:
      1) Николићи тзв. Неузински
      2) Николићи – Танини
      Пошто није назначена слава, помогло би ако знате породични надимак.

      Одговори
  • Stefan Nikolic

    Pa koliko znam govorili su mi da smo Neuzinski !

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Стефане,
      сам надимак Неузински указује да сте из Сакула дошли из села Неузина, у општини Сечањ. Исто је констатовао и Ердељановић, али није навео даље порекло (можда је било непознато и самој породици Николић). Ердељановић каже да је била само 1 кућа Николића – Неузинских.
      Данашња Неузина је село настало спајањем Српске и Хрватске Неузине. Наиме, у Хрв. Неузини су насељени кајкавски Хрвати из Туропоља, али их данас скоро и нема.
      Ако сте у могућности, обратите се православној цркви у Неузину и питајте где су и да ли су уопште, сачуаване матичне књиге. За неко даље истраживање пожељно је да направите ДНК тест којим би се могло утврдити из којих крајева сте дошли у Банат и с којим породицама сте повезани.

      Одговори
  • Slobodan Nikolic

    Kako da saznam moje poreklo,odakle su moji preci?Ja sam iz Kraljeva,slavimo Sv Jovan

    Одговори
  • Tijana Nikolic

    Prezivam se Nikolic, deda je bio Bozidar Nikolic, rodjen u Kragujevcu, a pradeda Borivoje Nikolic iz negotina. Bio je oficir kraljeve vojske i cesto se selio zbog posla. Imao je dva sina, Bogoljuba i Bozidara (mog dedu). Moj deda se doselio kasnije u Novi sad, dobio sina, mog oca Mihajla i danas moj otac i ja zivimo u Novom Sadu.
    Kako da saznam poreklo porodice. Slavimo Arandjelovdan. Da li je moguce da „moji“ Nikolici poticu iz Crne Gore?

    Одговори
    • Шарко

      Tijana Nikolić

      Po čemu je značajno za tebe ako tvoji potiču iz Crne Gore? Šta ako ti ja kažem da si poreklom iz Bugarske? Hoćeš li se raztužiti?

      Одговори
    • Miloš

      Ja sam Nikolić iz Crne Gore, slavim Aranđelovdan. Potomci smo Ozra ( Ozrinići), koji je na Čevo došao početkom XV vijeka ( po predanju iz okoline Vučitrna). Prezime smo dobili po Nikoli, a rodoslov do Ozra je : Nikola – Ivan – Dragoje – Marko – Jovan – Ozro. Nikola je imao 4 sina i to : Tomaša, Šćepana, Prentaša i Kojicu i na njih se na uže dijele Nikolići. Nikolin brat je Đukan, od koga je porodica Đukanović.

      Одговори
      • Петар

        Газда, ми смо вероватно род. Ја сам Николић из Београда а ђед ми је рођен на Чеву (део Папратни До), као и већина мојих пре 1950. Такође славимо Аранђеловдан. Реци својим старима да сам праунук Драга Ћеткова, можда ће знати да ти кажу да ли смо у сродству. Свако добро.

        Одговори
  • administrator

    Аутор : Tijana
    Коментар:
    Necu, naravno. Naprotiv, bice mi drago da znam.
    Zelim da saznam svoje poreklo kao i vecina na ovom sajtu.

    Одговори
  • andrija nikolic

    Ovako rodom sam sa Kosova iz sela Skulanovo KRSNA SLAVA SVETI JOVAN KRSTITELJ,deda Damnjan,pradeda Vitko, cukundeda Nikola.INTERESUJE ME ODAKLE SMO MI DOSLI NA kOSOVO,i KOJI SU MOJI PRECI ODAKLE SU..Molim vas da mi to pojasnite,znam da smo mozda bili Mirkovici,ali bih i to proverio .
    unapred hvala i svaka cast za odgovore iz predhodnih pitanja
    veliki pozdrav

    Одговори
  • Шарко

    Andrija Nikolić

    Evo ja ću da ti pojasnim odakle su tvoji poreklom, samo budi iskren i odgovori mi na sledeća pitanja? Šta se vi po nacionalnosti Srbi pravoslavci ili Romi pravoslavci? Da li ste nekada slavili Sv. Vasilija tj. Vasilicu kako je na Kosovu zovu. Dr. Atanasije Urošević je prilikom ispitivanja Skulanova oko 1931 godine zabeležio, deset srpskih rodova sa 32 domaćinstava – jednu kuću pravoslavnih Cincara doseljenih iz Makedonije, jednu kuću muslimanskih Roma i četiri roda pravoslavnih Roma sa 6 domaćinstava. Žabeležen je rod pravoslavnih Roma: Mirkovići (1., kuća, slave Sv. Vasilija). doseljeni iz Vragolije oko 1890 godine. Vragolije je selo koje pripada današnjoj opštini Kosovo Polje. Da li ste vi od ove porodice? Kosovski Romi pravoslavci su nekada za vreme truske vladavine slavili mahom Sv. Vasilija, po oslobodjenju od Turaka Kosovski Romi pravoslavne veroispovesti uzimaju druge krsne slave kako bi se distancirali od svog romskog porekla, jer su se stidili svoga porekla o ovom je pisao Etnograf dr. Atanasije Urošević. Romi pravoslavci bi prestali da slave Sv. Vasilija i uzimali bi druge slave koje slave njihove komšije Srbi.

    Одговори
  • Nebojša Babić

    Tijana,
    u Vasojevićima ima bratstvo Nikolića, slave Arandjelov-dan.
    Ali, prezime je jako često, a i slava, pa da ne tvrdim napamet.
    Valjalo bi da se raspitaš po familiji odakle ti je pradeda došao u Negotin.
    Bio je jedan talas doseljavanja iz Crne Gore u istočnu Srbiju, mislim krajem 19. veka…

    Одговори
  • Tijana Nikolic

    Hvala, Nebojsa.

    Одговори
  • Vladimir Zdero

    poreklo mog prezimena Zdero potice od Nikolica iz sela Vrlika kod Knina.Cuo sam od starih Vrlicana da je postojalo to prezime tamo i da je posle drugog svetskog rata izumrlo.Mene interesuje poreklo porodice Nikolic iz Vrlike ako mi mozete odgovoriti?

    Одговори
  • nikolic dejan

    veliko postovanje moje ime je dejan a prezivam se nikolic inace sam iz vrnjacke interesuje me bliza informacija porekla porodice inace slavimo nikolj dan i drugi dan duhova imam podatke o imenima pet generacija unazad i to moj otac verolju deda radmilo dalje cedomir jovan i mihajlo dalje nemam podataka znam jedino da se moj predak mihailo u poreskom hatiserifu iz 1864 vodi kao damjanovic a ne nikolic e tu se javlja problem dali smo mi od damjanovica iz tresnjeva od bratstva nikolica ili nikolici od plemena dajanaca iz roda pavla orlovica i ako imate nekih blizih podataka o kretanjima porodica u rasejanju pravca stara hercegovina kosovo srbija veliki pozdrav od porodice nikolic iz vrnjacke banje

    Одговори
  • Halil Nefret Nikolic

    Ja sam musliman, ali se isto prezivam Nikolic. Cudno zar ne ?

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Нека си ти нама жив и здрав Халиле, а чуда су чудна све док се не упознају, а онда су мања од маковог зрна.
      Свако добро пријатељу и останите и даље са нама.

      Одговори
  • Bojana Jelic

    Mene interesuju Nikolici iz Vojvodine iz Sivca u okolini Sombora.Mi slavimo svetog Nikolu zimskog i pricao mi je otac da su njemu rekli da su nasi dosli sa Kosova pod Carnojevicem iz okoline Peci.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      У пописима за Сивац из 1794. и 1799. године, не помиње се презиме Николић. Можда сте се у град населили у 19.веку или сте променили презиме. Забележено је презиме Николин, али је поистовећивање Николина и Николића обично нагађање без опипљивијих доказа.

      Одговори
    • Olivera Cicovic

      Otac moje majke je bio 1917 godiste, majcino devojacko je Nikolic, isto mi je pricao da su dosli pod Carnojevicima u Alibunar.Moj pradeda se zvao Jovan, cukundeda se zvao Sava Nikolic.
      Moj deda se kasno ozenio pa je eto dosta popamtio, a pradeda mi je rodjen 1800 i neke godine, mislim da mi je pricao deda da se moj cukuncukundeda a njegov pradeda zvao Adam Nikolic.
      Slava je Djurdjevdan.

      Одговори
  • SLAVICA NIKOLIC

    Moji su Nikolici iz Ozrinica u Crnoj Gori.Pradeda sa preselio u selo Velimlje,u blizini Ozrinica,tamo nam je i porodicna grobnica.Koliko se sjecam,prvi u „porodicnom stablu’je bio vojvoda Grdan.Moj deda Obrad,sin Blagojev i unuk Mijajlov,se preselio u Bosnu nakon Drugog svjetskog rata,iz koje smo izbjegli devedesetih.Sada smo u Rumi,slavimo Malu Gospojinu.Po dedinoj prici,nekada smo slavili Arandjelovdan,ali zbog lose srece kad su neki clanovi porodice umrli zavejani u snijegu pred samu Slavu,ista je pomjerena na isti datum dva mjeseca ranije.Tako sam srecna sto sam NIKOLIC!

    Одговори
  • SLAVICA NIKOLIC

    Nisam napisala da je vojvoda Grdan iz Huma,mozda mu je to samo bio nadimak ali tako je pisalo u stablu.Ako mozete provjerite mi taj podatak pa mi javite da li se takva licnost igdje spominje.Mnogo bi mi znacilo da znam ko je bio taj Prvi,da znam prenijeti mojoj djeci.

    Одговори
  • dejan

    postovanje,interesujeme poreklo prezimena Nikolic iz okoline Pirota,slava sveti Dimitrije,posle 2 sv rata moj pradeda je dosao u Odzake u Vojvodinu

    Одговори
  • Natasa

    Poštovani,
    da li neko ima informacije o poreklu porodice Nikolić iz Vršca?
    Hvala unapred

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Николић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Бајина Башта 1
    -Бајина Башта 2
    -Заовине
    -Доња Тријешњица
    -Вољевци
    -Постење
    -Грачаница
    -Читлук
    -Доња Буковица
    -Царина
    -Горња Буковица (Вршићи)
    -Стрмово (Барани)
    -Јакаљ
    -Рогачица
    -Добротин
    -Церје
    -Злодол
    -Пилица
    -Дуб (Божићи)
    -Пепељац

    Одговори
  • Zeljko Nikolic

    Deda mi se zvao Petar Nikolic ziveo je u Banatu selo Grebenac(rumunsko selo) opstina Bela Crkva,
    slava Nepoznata. Vise nazalost neznam.

    Одговори
  • Dušan Nikolić

    Moji Nikolići su iz sela Ljubanje koje je nadomak Užica, prema Zlatiboru.
    Čitao sam knjigu Ljubanje i Zbojštica i tamo sam dosta informacija saznao.
    Negde oko 1880 godine na poziv kuma, koji je u to vreme živeo u selu Ljubanje,
    Nikolići su došli iz Crne Gore. Pretpostavlja se da je okolina Nikšića. Imam jedan ambar
    na čijim vratima je uklesano 1884, što potvrđuje da smo vekovima nastanjeni tu.
    Interesuje me da li postoje negde informacije da li stvarno potičemo iz okoline Nikšića i da
    li se zna nešto o Nikolićima koji su nam zajednički preci.
    Slavimo Đurđevdan, kažu da prezimena koja slave istu slavu potiču od istog pretka.

    Одговори
    • Aleksandar Nikolić

      Dušane moji preci su iz okoline gradića Rudo u BiH, po djedovoj priči preci su došli sa Zlatibora u Rudo a iz Drobnjaka na Zlatibor, mada to je sve djedovo predanje i ja bih volio da istražim priču detaljnije. Krsna slava mi je Đurđevdan a jedini Nikolići u CG koji slave tu slavu su iz Drobnjaka, Nikolići sa Čeva slave Aranđelovdan. Možda smo neki daljni rođaci.

      Одговори
  • Zeljko Nikolic

    Zna li neko poreklo familije Nikolic,iz sela Sivcina opstina Ivanjica.Slavimo zimskog Svetog Nikolu. Imam podatke od otprilike 1840 godine,ali ne znam za ranije?

    Одговори
  • zoran nikolić

    MOŽE li mi neko reći nešto o poreklu nikolića iz vračevića kod lajkovca slava sveti dimitrije doseljeni u vračević krajem devetnaestog ili početkom dvadesetog veka

    Одговори
  • Igor Nikolić

    Poštovanje,zovem se Igor od Nikolića,poreklom sa juga iz Vranja,tj.moj deda Uroš je došao u Senjski Rudnik kod Ćuprije u istoimeni rudnik,trbuhom za kruhom iz sela Klisurica,prema Krivofeji.Molim vas ako iko može da mi pomogne da saznam odakle potiču moji Nikolići,ukoliko smo oduvek bili Nikolići? Krsna slava nam je Savindan,ali moj deda kaže da smo mi slavili Nikoljdan.Imam saznanja za dedu(Uroša)i paradedu(Manasija). Unapred zahvaljujem.

    Одговори
  • milka nikolic

    Zna li neko koje je poreklo Nikolica iz Kosovskog sela Lause. Njih tamo odavno nema ali su do pre drugog svetskog rata bili tu.

    Одговори
    • Небојша

      Николићи из Лауше (Дреница) су поарбанашени Срби. Досељени су из Кошутова у Ибарском Колашну, па их стога зову и „Кошутове“. Дошли су у Дреницу 1915. године.

      У селу живе углавном Албанци, 6 родова српског порекла, са 22 куће, који су се поарбанашили, а занимљив је и род „цигана“ Раденоваца.

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимана Николић, по местима живљења. Према књизи Јована Ердељаноића „Доње Драгачево“.

    -Лисице
    -Дљин
    -Лис
    -Пилатовићи
    -Тијање
    -Зеоке

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Николић по местима пребивалишта. Према књизи Радомира Илића „О љубићским елима“.

    -Брђани
    -Бресница
    -Остра
    -Прељина
    -Горња Трепча. уз Антонијевиће
    -Доња Трепча. уз Удовичиће

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Николић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Космај“.

    -Амерић
    -Мала Врбица
    -Губеревац
    -Дучина
    -Велика Иванча
    -Лисовић
    -Младеновац
    -Неменикуће
    -Пружатовац
    -Раља
    -Рожанци
    -Сопот
    -Стојник

    Одговори
  • Bobo Nikilic

    Моји Николићи су из Крмина под Осмачом у близини Бања Луке, још увек их има тамо доста. Једино што знам да су били тамо већ због овога „Препис из црквене књиге ШЕМАТИЗАМ православне митрополије и архидијецезе дабро-босанске за годину 1882.“ а пре тога и одакле су дошли нисам успео да сазнам. Поздрав!

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Николић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    -Остриковац
    -Мајур
    -Бунар
    -Лозовик
    -Црнча
    -Багрдан
    -Ловци
    -Милошево
    -Трнава
    -Буковче
    -Рибник
    -Мијатовац

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Николић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    Голочело, Сипић (Ђорђевци), Сипић (Ђурђевци), Сипић (Лучинци), Сипић (Петковчани), Сипић (Никољци), Марковац (Ранђеловци), Марковац (Никољци), Доња Рача, Брзан, Вучић, Доброводица, Дреновац, Горње Јарушице, Јовановац, Лапово, Лапово (Знепољци), Прекопеч, Доња Сабанта, Чумић, Ботуњ, Поскурице, Доброводице, Миронић (Никољци), Миронић (Ђурђевци), Рача (Алимпијевци), Рача (Никољци), Рача (Петковчани), Рача (Јовањци), Рача (Ранђеловци), Цветојевац, Дивостин, Велики Крчмар, Никшић (Ђорђевци), Никшић (Петковчани), Петровац, Губеревац, Баточина Село, Баточина Село (Лаповци), Црни Као, Теверич, Велики Шењ, Ђурисел, Горња Сабанта (Цигани-Роми), Корићани (Цигани-Роми), Лапово (Цигани-Роми), Ботуњ (Цигани-Роми) и Ракинац (Цинцари).

    Одговори
  • Slobodan Nikolic

    Postovanje
    Ako moze mala pomoc, interesuje me ako mi na bilo koji nacin mozete pomoci. Srbin, pravoslavne sam vere slavim Svetog Aleksandra Nevskog i Svetoga Savu. Svetog Savu prvo su slavili pa onda i Svetog Aleksandra. deda Tomislav, pradeda Milozar,cukundeda Ljubomir, navrndeda Toma ili Tomo. Inace familija je na planini Goliji u zapadnoj Srbiji, mesto Dajici. Svaka pomoc bi mi dobro dosla ili neki trag posto pokusavam da napravim svoj rodoslov.
    puno pozdrava, sve najbolje

    Одговори
  • Nenad

    Prezime mi je Nikolić, naseljeni (starosedeoci) smo u mestu Stepojevac koje se nalazi u Blizini Lazarevca. Slavimo krsnu slavu Sveti Aleksandar Nevski. Možete li mi preciznije dati neke podatke odakle tačno potičemo tj. odakle su nam koreni i kada smo došli u Stepojevac?
    Unapred hvala

    Одговори
  • Ацо Николић

    Из књиге „Доње Драгачево“ Јована Ердељановића, фамилија Николић је досељена из Црне горе од Васојевића у село Лис(предак Никола), од њих су Кочовићи, Вучићевићи и Ранђићи(предак Милисав Николић је променио презиме у Ранђић после досељавања). Сви славе Св. Сергија и Вакха – Срђевдан.

    Па ме занима ако неко нешто зна о овим породицама првенствено о породици НИКОЛИЋ, када су досељени у Драгачево, да ли су мењали крсну славу итд.

    Илија Николић 1768-1868, одликован Таковским крстом 1815.
    Вучић Николић 1779- , син Јован
    Милица Николић 1823-
    Милисав и Никола браћа
    Марко Николић, син Гаврило 1799-27.09.1859., син Вуле Николић…
    Дмитар Ш. Николић 1826-15.10.1876.
    Од Дмитра имам цео родослов, занимљиво је ово Ш које је вероватно од презимена Шевић које се помиње у попису становништва пореских обвезника за 1839. годину – бр. тефтера 532. Иначе један део Николића и данас зову Шевићи али се то презиме губи почетком XX века у селу Лис.

    Унапред захвалан!

    Ацо Николић
    село Пухово

    Одговори
  • Nenad

    Slobodane mozda smo i rodjaci, slavimo istu slavu sv.Aleksandar Nevski…

    Одговори
  • Милан Николић

    Поштовани, да ли ми неко са странице може помоћи да сазнам порекло породице Николић из Срема, тачније село Обреж на реци Сави. Колико ја знам овде смо неких 250 година. Занима ме одакле смо дошли? Хвала

    Одговори
    • Aleksandar I1

      MIHAILO NICOLICH je уписан као становник села Обреж 1736/7. године. Уписан је и извесни Mihailo Niculadsch – можда се ради чак и о истој особи, али је тешко рећи због искривљеног писања.

      Одговори
  • Милан Николић

    Још нешто бих да додам, Поред породица Радосављевић и Ковановић Николићи су староседеоци у Обрежу. Крсна слава нам је свети Никола. Хвала још једном

    Одговори
    • Aleksandar I1

      У то време нико није био уписан с презименом (или патронимиком) Радосављевић или Ковановић.

      Одговори
      • Милан Николић

        Добро, а зна ли се одакле Николићи у Срему, када почиње досељавање? Још бих Вас замолио да ми препоручите неку литературу на ову тему. Захваљујем на помоћи и одвојеном времену.

        Одговори
        • Aleksandar I1

          Ако у породици немате представу одакле сте дошли, тешко је дати ваљанији одговор. Презиме и слава неће много помоћи. Једини начин да се сазна нешто више јесте ДНК тест прапорекла па да се пронађу сродне породице и тако добије ново и поуздано сазнање. Срем је био насељаван у више таласа у дужем временском периоду и немогуће је рећи када су и како ваши Николићи учествовали. Можда сте чак и староседеоци, ко зна.

          Одговори
  • Милан Николић

    Добро, а откуда Николићи у Срему? Зна ли се одакле долазе? Хвала на информацији и одвојеном времену.

    Одговори
  • Александар Николић

    Поштовани,
    Презивам се Николић, Слава-Свети Никола, староседеоци смо били на Косову и Метохији у Призрену-Мала Круша.Велика смо фамилија, међу најбројнијим у Метохији. Деда ми се звао Душан, имао је још 4 брата Лазара, Стевана, Милоша, Петка и 3 сестре.Прадеда ми је био Јован Николић преседник призренског среза за време Краљевине .Прадеде Јована је отац био Никола Николић, а Николе је био Јован.Имам урђено комплетно породично стабло од 17 века, али не могу још неке прецизније информације да добијем.За неку паралелу са Никшићком жупом и Пивом сам чуо, само што мислим да су Николићи са Косова и Метохије насељавали ЦГ, Херцеговину и Војну Границу.Дакле овде је највећа популација Николића који славе Никољдан била, реч је о Призренском округу-од Призрена до Велике Хоче.Уколико имате неке битне информације за моје порекло и Николиће, радо бих их чуо.Хвала унапред.

    Одговори
    • Дејан

      Зовем се Дејан Николић. Живео сам у Призрену, а пореклом смо из Мале Круше. Отац Драгомир, деда Панта, прадеда Ђорђе. Вероватно смо рођаци 🙂 Ако имате неку информацију о томе, било би ми драго да ме контактирате. Имате мој меил.Поздрав!

      Одговори
  • Дане Николић

    Поздрав, можете ли ми помоћи да сазнам порекло свог презимена, моји Николићи данас живе у Шапцу, а ђед је дошао из Горње Сипуље село између Лознице и Шапца, слава је свети Јован? И порекло презимена Ппетровић од мајке, пар генерација су у Поцерини, знам да је су њихови даљи корени у Херцеговини, је л имају какве везе за династијом Петровић-Његош они су исто из Херцеговине? Хвала унапред,

    Одговори
  • Milos Nikolic

    Prezivam se Nikolic sada zivim u Sremu u selu Donji Tovarnik otac Djordje rodjen 1956 deda Dragoljub rodjen 1929 pradeda Nikola rodjen 1909 umro 1992 cukundeda Bogosav(bio na kosovu u prvom svetskom rtatu-kao vojnik)… Ovde smo se doselili 1953 iz Krupnja tacnije selo Bogostica,slavimo slavu sv.Jovan…Sad me zanima ako neko zna kako su mi se zvali ostali preci i odakle su dosli u Krupanj (Bogostica selo)… HVALA UNAPRED …. POZDRAV

    Одговори
  • Nenad Nikolic

    Prezivam se Nikolic zivim u Bajinoj Basti,slavimo Jovandan,deda iz Skelana tacnije selo Kalimanici u bosni, pradeda se zvao Vitor cukundeda Zarija.

    Одговори
  • Slavoljub

    Voleo bih da saznam nesto o porodici Nikolic koja zivi u selu Studena kod Nisa. Neznam da li je gornja ili donja Studena. Trebalo bi da slave Sv. Nikolu. Moj. cukun deda zvao se Krsta a njegov rodjeni brat Nikola. Zbog toga mislim da se oni prezivaju Nikolic jer, se ja prezivam Krstic po cukun dedi koji se zvao Krsta.

    Одговори
  • Dragisa

    Ja se zovem nikolic dragisa rodjen sam u lesak toje okolina kosova odac mi se zvao milorad deda ljubomir para deda dragoslav cukun deda milos i hteo bi da znam odakle potice moje prezime nikolic po nacijonalosti sam ROM moja krsna slava bozic

    Одговори
  • nikola

    Postovani,
    prezivam se Nikolic i zelio bi da saznam vise o svom porijeklu. Moji Nikolici su iz Snjegotine kod Teslica. Krsna slava nam je Sveti Ignjatije Bogonosac. Cukundjed mi se zvao Jakov.

    Одговори
  • Ivan

    Postovani,

    prezivam se Nikolic. Mi smo iz sela Kumanica pored Ivanjice u jugozapadnoj Srbiji. Deda mi se zvao Mileta, pradeda Mato, rodjen 1807. Slavimo Djurdjevdan. Deda Mileta je imao bracu – Urosa, Veljka i Mihajla, kao i sestre – Ilinku i Zlatu.

    Одговори
  • MIODRAG

    ŽIVIM U VELIKM CRLJENIMA . MOJ OTAC JOVAN JE DOŠAO IZ RIJEKE , HRVATSKA, A POREKLOM JE SA GORNJE KRŽANJE . KUČI . CRNA GORA .

    Одговори
  • Marina

    Pozdrav. Prezivam se Nikolic, iz Beograda sam. Deda mi je pricao da su nasi pretci dosli iz okoline Prilepa ( Makedonija) u Srbiju u 19. veku. Pradeda se zvao Cedomir iz Mirijeva je, stolar po zanimanju. Slavimo Arandjeldovan. To je sve sto znam 🙁

    Одговори
  • Dragan Kujundžić

    Moj deda po majci se zvao Petar Nikolic, rodjen je 1912. u selu Prnjavor na Fruškoj Gori (manastir Krušedol). Krsna slava mu je bila Sveti Toma. Imalo je i tzv špicname Lubenić.
    Da li znate koje je poreklo te porodice i da li mozda u manastiru Krušedol bih mogao da se raspitam o predacima?
    Hvala unapred

    Одговори
  • Vladan Nikolic

    Citam komentare ali nigde ne procitah….Moj pradeda Arandjel je iz sela Stupnica kod Leskovca pa deda Mladen i otac Perica i ja na kraju jedini ostao . Krsna slava je sv.Toma . Gde mogu da nadjem poreklo dolaska u ove krAjeve ili da mi neko kaze. Unapred hvala.

    Одговори
  • Зоран Николић

    Ја сам Зоран Николић из Ваљева. Крсна слава јесте нам Св. Јован. Прадеда Милорад и његов брат Маринко дошли су из околине Никшића. Како да сазнам више и дубље о пореклу, могу ли рачунати на помоћ Вашег поштованог сајта ? Моје знање такође је скромно и о пореклу баке Јелисавете, за коју знам да је у Ваљево дошла породично у другој деценији 20 . века, Обрадовићи из Тепаца, као десетогодишњакиња. Моја искрена захвалност за какву, и најмању помоћ, до које би Ваш цењени труд довео…
    Зоран Николић

    Одговори
  • vojislav ananić

    На ФОРУМУ се 3. септембра 2016. Рамбо Џ. Реџовић интересовао за порекло хумских Николића. Не знам да ли је мислио има ли данас жив још неко од потомака те династије, или о њиховом пореклу уопште. О пореклу Николића сам писао доста, што је и објављено на сајту „Порекло“ 3. фебруара 2012.
    О хумским Николићима, прилажем и овај линк:
    http://www.stratilat.org/forum/index.php?topic=84.15;wap2

    ДИНАСТИЈА НИКОЛИЋ
    ——————————————————————————————————————

    Такође је на ФОРУМУ било питање и о српском принцу ВЛГДРАГУ. И о њему прилажем линк:
    http://www.vaza.co.rs/index.phpoption=com_content&view=article&id=159:dici&catid=44:arheologija&Itemid=213

    ВЛГДАРГ
    ___________________________________________________________________

    Молим историчаре да ми одговоре, да ли је српски јунак Милош Обилић уствари Никола Вратковић, брат кнегиње Милице, који је столовао у Ивановој Кули, код Куршумлије?
    Хвала на одговору!
    Војислав

    Одговори
    • Трипко

      Иако ово није мјесто за овакво питање и одговор, прича о Милошу Обилићу и Николи Вратковићу је само нагађање.

      Татомир Вукановић, Дреница, друга српска Света Гора, Треће издање, Београд, 2005. стр. 90 и 91.
      У боју на пољу Косову, Мурата је убио легендарни витез Милош Обилић. Према традицији Срба у Метохији, када се доселио у Дреницу, Милош је основао село Копилић, данас Милош Обилић – Копилић. У то време, од села Рудник у Метохијском Подгору, па до Горњег Копилића, налазило се тако густо насеље, да је “мачка с куће на кућу прелазила“.
      По предању, мајка је Милоша Обилића родила у дворцу браће Војиновић у Вучитрну и није хтела да каже с ким је зачела. У катастарском попису области Бранковића из 1455. помињу се села Горњи и Доњи Копилић, као што народ и данас говори, иако су српске власти, након Првог балканског рата 1912. ово замениле називом Обилићево – Обилић.
      Према легенди из Дренице, Милоша Обилића, чобанче од осам година, нашао је цар Душан и узео код себе на двор. Кажу да је Милошева мајка имала тако велике сисе да их је при ходу морала преко рамена забацивати. Кад је то цар видио, рекао је: “Од кобиле и ждребе“ – па су га по томе и прозвали – Кобилић.
      По традицији Срба на Косову, Милош Обилић је копиле Војихне, зета цара Душана. Када се родило у Вучитрну, дете је одмах склоњено у Дреницу, у близини Овчарева и Тушиља где су чуване овце Немањића. Милош је углавном живио у овом селу, које је по њему и названо Копилић. Тамо се и данас налазе рушевине његовог двора и воденице.

      Одговори
  • vojislav ananić

    Хвала, господине Трипко, за Ваш одговор и мишљење о пореклу Милоша Обилића. Знам да није било место за такво питање, али на форум нисам могао. Углавном, историчари се и данас баве том темом. И сами сте навели назив једног аутора књиге. Тачно је то за величину си*а његове мајке. Поседујем књигу Милорада Ђурића „Дечко који се ничега не плаши“, у којој на страни114-ој, постоји прича „Милош Обилић познаје мајку“, где је , након извођења много жена по наредби цара, Милош препознао мајку по величини си*а које је „преко рамена претурила“. У закључку приче пише да ју је онда цар задржао да буде до смрти ту код цара и сина.
    Колико сам начуо, сад су отворени турски архиви о Киосовској бици. Вероватно тамо има негде записно и ко им је убио цара, мада се, и то кажу, то име крило због турске срамоте. Можда се још неко укључи у ову тему? Увек се нађе људи који знају нешто више од других. А, био би и ред да се једном да прави одговор о пореклу великог српског јунака. Већ сад га својатају неке наше комшије.

    Одговори
  • Zoran Nikolic

    Postovani,
    Bio bih Vam veoma zahvalan ako biste mi poslali informaciju u vezi sa poreklom porodice Nikolic koja je nastanjena u selu Grevci, pored Krusevca.
    Krsna slava nam je Sveti Stefan (9. januar tj. treci dan Bozica).

    Unapred srdacno zahvaljujem na odgovoru!

    Pozdrav

    Одговори
  • vojislav ananić

    НИКОЛИЋ
    Трагови од XVIII вијека

    На основу доступних извора Николиће можемо пратити на простору Босне и Херцеговине од прве половине XVIII вијека до данас.
    Луција Николић-Парађина из Сарајева жели да сазна нешто о поријеклу своје породице Николића. Наводи да су Николићи којима она припада католици из околине Вареша.
    Данас је презиме Николић често и код Хрвата и код Срба. У Босни и Херцеговини постоји шест насеља са називом Николићи, што подразумијева да у тим насељима живе или су пак некада живјеле породице са презименом Николић. Тако постоји село Николићи код Рудог, те истоимени засеоци села: Лијешња (Зворник), Козице (Сански Мост), Брешке (Тузла), Прослапа (Прозор) и Бистрице (Фојница). Крајем XIX вијека у прва три села живјели су искључиво Срби, а у Брешкама и Прослапу највећим дијелом Хрвати а мањим дијелом Муслимани, а у Бистрици искључиво Хрвати. Поред наведених насеља (села и заселака) за које смо сигурни да су у њима некада живјели или данас живе Николићи, неспорно је да Николића данас има у многим насељима Босне и Херцеговине. На подручју Хрватске по завршетку Другог свјетског рата презиме Николић је евидентирано у 465 насеља. Нас у овом приказу интересује хрватски род Николића са подручја средње Босне.
    На основу доступних извора Николиће, католике, можемо пратити на босанско херцеговачком простору од прве половине XVIII вијека до данас. Било их је тада (1743. године) у Босни и Херцеговини свега 16 породица, са укупно 119 чланова, највише на подручју жупе Крешево седам породица (у селима: Томић, Лепеница, Покојиште, Корча). У Броћну су биле три породице. На подручју жупе Сутјеска биле су двије породице у селу Сеоце. По једна породица била је у селима: Волари (Мајдан), Прослап (Рама), Јелеч (Јајце), Живинице (Тузла). Након 25 година (1768. године) било је 27 породица Николића са укупно 214 чланова у сљедећим селима: Крушвићи двије породице (жупа Броћно), Вилић поље двије (Скопље), Град Вакуф двије (Скопље), Крешево шест, Лапеница двије (Крешево), Бијело Поље четири (Сутјеска), Себешић једна (Сутјеска), Тешево једна (Сутјеска), Волар четири (Водичево), Поповићи једна (Комушина), Лупоглаво једна (Жепче), Живинице једна (Тузла), Свилај (Вучјак), Аргови једну (Вучјак).
    У средњој Босни су Николићи током XVIII вијека угледан род. Босански викар био је 1726. године Павао Николић. Међу крешевским фратрима у осамнаестом вијеку налазимо и Николиће: Мартина, Илију, Бартола и Јуру.
    Из изложених података може се закључити да су Николићи, већ у XVIII вијеку били бројни и раширени по Босни и Херцеговини, те да се селе и на нова подручја. Детаљна истраживања би нам можда помогла да утемељимо претпоставку да су се Николићи на подручје средње Босне доселили са југозапада, из западне Херцеговине (Броћно) задржавајући се у Рами. Са друге стране, из средње Босне мислимо да су се Николићи селили на сјевер на подручје Жепча и Комушине, у Живинице и на Вучјак и одатле даље у Славонију. Једна грана, која је кренула према сјеверозападу, преко јајачког подручја зауставила се у околини Санског Моста, а неки њени огранци вјероватно су се селили даље на сјеверозапад, изван граница Босне и Херцеговине. Несумњиво је да би детаљна истраживања показала да су од тада па до данас многи Николићи промијенили презиме и да се другачије презивају, Тако на примјер у Бијелом Пољу, гдје их је 1768. године било двије породице са укупно 28 чланова, данас нема Николића, али има Конша, Павловића, Беговића и Кокора који знају да су старином Николићи.
    На основу доступних података, које нам је доставила читатељка, те расположиве грађе, претпостављамо да и варешки Николићи припадају средњобосанским Николићима, о којима смо говорили у овом прилогу. Николићи су се, према нашем мишљењу, у Вареш могли доселити приликом локалних миграција које су се на средњобосанском подручју одвијале у временском распону од краја осамнаестог вијека до данас.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори
  • Драган

    Поздрав за све Николиће!
    Моји преци, прадеда Милан, деда Вукашин/носилац албанске споменице,…..Сврљишка Топла, Сврљиг, слава св. Петка.
    Има ли неких података?

    Одговори
  • Goran

    Pozdrav,molim vas da li mozete reci nesto vise o familji Nikolic istocna Bosna Fakovici,hvala!

    Одговори
  • Војислав Ананић

    БАРОН ФЕДОР НИКОЛИЋ ОД РУДНЕ

    Владимир Миланков

    Знаменити Србин ca тла данашње Румуније, барон Федор Николић од Рудне, коме је посвећен овај рад, родом је из Темишвара, али је деловао на ширем српском простору и оставио знатне трагове у XIX веку као политичар, правник и народни добротвор. Потиче из старе српске властелинске породице.
    Племићки лист и грбовница издати су 1693. године Мирославу Николи, „иначе Николићу (Никола aliter Nikolicz)”, а 26. марта следеће, 1694. године, племство су добили Николи, или другачије Никола Николић, и синови му, Емануел, Петар и Славон. Петровом праунуку Јовану, житељу Осека, који је био ожењен Маријом Јанковић, дата је 4. фебруара 1778. године потврда о племству у пештанској жупанији. Јован је 1781, заједно са Тодором Јовановићем Миријевским, купио пустару Рудна за 52.028 форинти, после чега му је, 18. априла 1783, потврђено племство. Имање на пустари Рудна било је доста неугледно. Пред лицитацију у Бечу, августа 1779, сва су имања подељена у четири категорије: прву су чинила она чија се процењена вредност кретала између 300 и 400 хиљада форинти (било их је само 4), другу имања између 150 и 300 хиљада, трећу од 50 до 150, и последњу, четврту, она која нису прелазила 50 хиљада форината. Колико је, реално, мали био рудњански посед јасније се види кад се упореди са најскупље продатим. Браћа Кристофер и Кирил Нако су, наиме, платили чак седамсто хиљада форинти за Наково и Велики Сент Миклош са пустарама Маријенфелд, Велики Комлош и Длбрехтсфлур. У освајању пустара предњачили су граничарски капетани — Текелије, Вулини, Вујићи, Зорићи, Витковићи, Хорвати, Николићи. Јован је једва смогао снаге да купи половину једне од најмањих које су се нашле на лицитацији. Но, ипак је био угледни племић: краљевски дворјанин, витез Златног руна и судија табле у Торонталској, Темишварској и Сремској жупанији.
    Темишварском сабору, 1790. године, присуствовало је, поред осталих делегата, и осамнаест племића. Један од њих био је „Johan von Nikolita, zu Rudna Torontaler Comit. Assesor”. Добио је предикат „од Рудне”, али се у списковима саборским води као „депутир из Осека”. Још увек је и само „асесор”, пристав, нижи судски или управни службеник. То звање има још само Петар Маленица од Великог Гаја, који је асесор Темишварског комитата.
    На крају заседања Сабор је изабрао депутацију која ће однети закључке цару и замолити га да их потврди. На челу се налазио генерал барон от Папила, а један од шест изабраних спахија био је Јован Николић. Како је заседање трајало пуна три месеца — од 20. августа до 22. новембра — Николић се добро упознао и спријатељио са новоизабраним митрополитом Стеваном Стратимировићем, којем пише из Рудне, 15. септембра 1797, да је поправио своју кућу и позива га да му дође у госте.
    Рудна је тад мала насеобина. Имала је, 1787. године, само 72 дома у којима је живело 107 породица, односно 350 становника. Пописан је један свештеник, а у рубрици „племићи” није унет никакав податак. По пописима из 1792. и 1816, власници Рудне су Николићи и Јоановићи, земља је прве „контрибуентске класе”, а вредност имања је 41.018,29 форинти. Мацедонија је тад била у поседу породице Видак, а њена вредност износила је 40.246,47 форинти. Рудна је брзо расла. Године 1824/25. већ је имала 247 кућа и 1815 душа, од којих су 98,7% православни, католика је само 1,2%, а један је житељ протестант. У једном дому живи просечно „само” 7,3 становника, што је испод просека за село (7,5) и вароши и села заједно (7,6). У једном од места живи чак преко 12 житеља у просеку, по једном дому.
    Јован није имао деце, па је адоптирао Јована Белчића, пренео на њега презиме и грб, а негде првих година четврте деценије деветнаестога века га и оженио Јелисаветом, Савком Обреновић, млађом кћерком кнеза Србије, Милоша Великог. Нешто пре тога Јован Николић је Матици српској приложио 250 форинти (1832. године) и тако постао први од српских племића који су новчано помогли ову српску културну установу. Пет година касније основаће Јован Нако задужбину од 5.000 форинти, коју је, после чешћих ургирања, исплатио тек 1844, дванаест година после Јовановог прилога.
    Млади супружници су имали петоро деце. Старији од двојице синова, Федор, родио им се у Темишвару 7. јуна / 26. маја 1836. године. Школовао се у Темишвару и Пешти, а при крају 1851. приватни му је учитељ био свршени правник Светозар Милетић, који је 10. новембра дошао у Беч да код тамошњег адвоката Дворачека, no препоруци Јована Хаџића, практицира. „Пре подне приправљам се за полагање мојих наука, после подне практицирам код Г. Дворачека; три пут у недељи дајем часове синовима Г. Николића (потоњим баронима Федору и Михајлу), јер другога (ваљда учитеља) није хтео имати”, наводи Милетићеве речи Васа Стајић. Светозар је нешто пре тога добио 500 форинти стипендије од кнеза Михајла, па је сасвим сигурно да је Михајло препоручио зету Јовану да синове повери управо њему, јер је и сам веома ценио Милетића. Правне науке Федор је свршио у Грацу, 1858. године. Намесништво Српске Војводине и Тамишког Баната извештава га 5. новембра 1859. да му је одобрен пасош за путовање по Србији. То, међутим, није његов циљ. Од 25. јануара исте године његов је дед Милош поново кнез Србије, а ујак Михајло врховни командант, па двадесеттрогодишњи мађарски барон, свршени правник, жели да оде у домовину своје мајке да види деду и ујака, али и да тамо буде виђен. До 1860. службовао у Војводовини српској, положио адвокатски испит, неко време практиковао као адвокат, али се убрзо посветио политици. Изабран је 1861. за земаљског посланика у пардањском срезу, са листе Деакове странке, а на следећим изборима 1865. освојио је мандат у жомбољском срезу. Као посленик ли- бералне странке био је члан српског клуба.
    Тад је већ и веома активан у националној култури. Године 1865. је Матици српској приложио 100 форинти (уписан је као „барон Федор пл. Николић Маћедонски”), а на главној конститутивној скупштини Друштва за Српско народно позориште, која се држи 18, 19. и 20. новембра исте године, изабран је у Економски одсек. Већ 12. јануара следеће године, можда баш и захваљујући њему, одржана је у Пешти веома успела „српска беседа”, којој су присуствовале многе познате личности српског политичког и јавног живота: Стеван Брановачки (у својству начелника Друштва за Српско народно позориште), Ђорђе Стратимировић, барон Федор Николић, његов стриц Александар „Рудњански”, Светозар Милутиновић и Јован Дамаскин, али и Карађорђев син, кнез Александар, са супругом, књегињом Персидом, па кнез Верде и неколико мађарских великодостојника.
    У културном делу програма учествовала је шестогодишња Милетићева кћерка Милица, која је рецитовала народну песму Смрт мајке Југовића, и неки други извођачи. Тај је део завршен хорском песмом Даворина Јенка Што ћутиш Србије витешки? У другом је делу била игранка, која је потрајала до јутарњих сати. „Прва је игра била коло, које се тако добро и одушевљено одиграло да ти је долазило као да си гдегод усред равне Бачке. У коло се прва ухватила млада књегињица Јелена Карађорђевић и тако га је лепо одиграла да је милина било гледати”. Том је приликом сакупљено 500 форинти за српско народно позориште. Кнез Александар је сам приложио 10 дуката, његова супруга 50 форинти, патријарх Самуило Маширевић исто толико, владика будимски 20, „а познати србољуб Венијамин Калајлија 25 фв. а. вр.” Кнез Михајло није присуствовао, али је и он послао 10 дуката. Мађарски спахија Венијамин (Бењамин) Калаи Нађкаловски /којег аутор ове новинске вести зове „познати србољуб”/ ce заиста трудио да докаже своју наклоност Србима. При ceнтaндрejcкoj Препарандији oсновao je фондацију ИЗ кoje ће се сваке године давати два дуката ученику КОЈИ постигне најбољи успех из српског jeзикa, а jeедан дукат оном ко ce будe „одликовао у православном катихизису”.
    Федор je волео позориште. Кад су год Темишварци сакупљали прилогe да би омогућили гocтoвaњe Српског народног позоришта, увек je давао позамашне суме. На Главној скупштини Друштва за Српско народно позориште, кoja ce држи у Новом Саду 17. и 18. августа 1867, допуњен je Управни одбор у којем су сад, поред осталих, Антоније Хаџић, Јован Суботић, Јован Јовановић (3мaj), чији je заменик Јован Хаџић, па песник Лаза Костић. Први на списку чланова Економског одсека je „барон Федор Николић Рудњански”. Његов je заменик Јован Радовановић, а чланови су још и Јован Малетић, „као најстарији”, па Ђорђње Шевић, Коста Новаковић и други. Тако ce и унук Милошев сврстао у сам врх cрпcкe кyлтyрнe eлитe у Угарској.
    Политика му je, мeђyтим, животно oпрeдeљeњe. Две године, 1867. и 1868, провео je „по eврoпcким државама и проучавајући политичко-административно устројство и eкoнoмcкe односе и установе”. Hajдуже je боравио у Бриселу и Лондону. Путовање je морао да прeкинe на вест да му je ујак, кнез Србиje, Михајло, yбиjeн у Кошутњаку, па су он и отац му, Јован, 12. jyнa 1868. стигли у Београд. Ту их je дочекао Бeњaмин Kaлaj, у СВОЈСТВУ ЈЕДНОГ од главних организатора погреба. Михајло je погинуо, а за собом ниje оставио тecтaмeнт. Од cyпрyгe Jyлиje ce развео 1865. и том приликом joj дао ЈЕДНУ зграду у Бечy и годишњу рeнтy од 5.500 гулдена, плаћену yнaпрeд, и гарантовану његовим имањем Пољана Долж. Цeлoкyпнa његова имовина je, према томе, трeбaлo да припaднe његовим cecтрaмa, Пeтриjи од Варадија и потомцима ПОКОЈНЕ Савке, Николићима од Рудне. Али, на вест о смрти у Београд je допутовао и проф Зичи да види да ли ce што може приграбити за бившу Михајлову супругу, коју je он заступао. Зичи je, у том смислу, оспоравао ваљаност акта о „растави од стола и постеље”, који je сачинио бискуп Јосип Јурај Штрocмajeр између Михајла и Jyлиje, па je ишао од jeднoгa до другога и распитивао ce о српском правосуђу. Kanaj ce сврстао на страну Федора Николића, којег je од рaниje познавао.
    Михајло je сахрањен 15. jyнa у 8 часова прe подне, а 2. jyлa je држана скупштина, на КОЈОЈ je за кнеза изабран мaлoлeтни унук Милошевог брата Jeврeмa, Милан Обреновић, будући први српски крунисани краљ после Косова. И тада je у Београду био гроф Зичи. „Пошто желим да нacлeдcтвo до6ију Николићеви, писао сам одмах Федору Николићу и обавестио га о свему што сам знао о 3ичијевим плановима” — записао je у свом Дневнику Бењамин Калaj.
    Београдски суд je пoкрeнyo оставинску расправу и цeлoкyпнy имовину поделио на Пeтриjy Бајић од Варадија, cтaриjy cecтрy, и барона Федора и Mихajлa Николића од Рудне, синове млађе cecтрe покојника. Кнегиња Jyлиja ce на том рочишту са СВОЈИМ захтевом ниje пojaвљивaлa, али je већ jaнyaрa 1869. њен адвокат поднео захтев суду жyпaниje Илфов да покрене процес против наследника. Cпop je вођен од јануара до 12. априла, кадa je донетa коначна пресуда на Јулијину штету и пресуда београдског суда постала коначна.
    Наследници једно време нису делили имовину. Учинили су то тек 8. јуна 1873. споразумом потписаним у Букурешту, по којем је Федору припало: „Имање Мавродин и Бузесцу у жупанији Телеорман, имање Тамадеа-Тамасести у жупанији Илфов и једна четвртина имања Андра- сести”. Нико од наследника тада није боравио у Румунији, па су имањима управљали државни правобраниоци. Године 1879. Јефта Танасијевић је у име барона Федора Николића, од суда жупаније Илфов тражио препис споразума из 1873. за имање Тамадеа-Тамасести, које је купио Георгије Хараламбу. Млађи Федоров брат Михајло је своја имања Херешти и Casciorele продао 1892. године Атанасију Столожану.
    Градили су Обреновићи и цркве по Румунији. Михајло је подигао 1856. године храм Преображења господњег у селу Мавродин, 11 километара удаљеном од града Александрија. О томе постоји запис на унутрашњој страни западног зида, на којем је, поред осталог, и податак да је црква „преправљена и сликана уз помоћ становника и барона Федора Николића 9. априла 1892. и Панаита Георгија зуграфа”. Милошева и Михајлова имања у Румунији доносила су годишње приходе између 70 и 80 хиљада дуката. То значи да је Федору са те стране пристизало близу двадесет хиљада на годину дана. Тада је већ економски значајно ојачао, па је одлучио да део новца уложи у подизање парног млина у Великој Кикинди. Са групом темишварских трговаца формирао је конзорцијум, први који је дотада настао од велепоседничког и трговачког капитала. За 1500 деоница акционари су уплатили 450.000 форинти и 1869. године подигли велики, модеран парни млин капацитета 150.000 метричких центи мељаве годишње, чије ће се брашно убрзо после тога трошити и на бечком двору.
    Те исте године Федору се указао зрачак наде да постане наследни кнез Србије. Намесници малолетног Милана, Јован Ристић и Миливоје Блазнавац, тајно су се договорили да у Устав Србије, који је донет 1869. године, унесу одредбу да ће престолонаследник српског двора бити барон Федор Николић од Рудне у Банату. Током путовања за Крагујевац, где је Скупштина заседала, Ристић је дошао у фијакер Стевче Михајловића, тутора малолетног Милана, и упознао га са овом идејом. Образложење му је било „да се фамилија умножи те да не мисле непријатељи да нема који да наследи”. Увече пред заседање дошли су код Михајловића и Ристић и Блазнавац да чују његово коначно мишљење. „Но кад им ја на све те говоре одједанпут одговорим да ја нигда на то пристати нећу да дворим маџарског барона као српског престолонаследника, који двори Маџарима, они веле: да ли ће овако бити то бити и онако…” Сутрадан, после фруштука, намесници су Стевчи саопштили да су се договорили „да пред Скупштину не износе оно” што су синоћ с њим расправљали — да у Устав неће стављати питање престолонаследника. Барон Федор Николић тако, мада је имао сасвим реалне изгледе, јер су Блазнавац и Ристић били веома утицајни људи у Србији, није постао кнез Србије.
    Барон Николић се, у политици, све више удаљава од свог некадашњег учитеља Светозара Милетића. И он ће се наћи, почетком 1872, међу водећим нотабилитетима на договору око тога како да обезбеде победу на предстојећем Сабору. Присутни су били и епископ Никанор Грујић, архимандрити Анђелић и Михајловић, Самуило Маширевић, Ливије Радивојевић, сремски жупан Кушевић, Александар Стојачковић и министарски саветник Теодор Мандић. Помиње се, међутим, и у некаквим сумњивим пословима. Брат песника Јована Јовановића Змаја Корнел Јовановић кренуо је из Новог Сада за Вршац 7. јуна 1876, 9. је приспео у Чаково одакле је отишао у Рудну баронима Николићима, па из ње дошао у Кикинду, Башаид и Меленце, где је ухапшен. Он је тврдио да путује „ради пласирања српског зајма”, а кикиндски срески начелник Лујановић, који га је лишио слободе, да се распитивао о расположењу народа за револуцију у Војводини.
    Децембра 1878. барон Федор Николић је изабран за члана Управног одбора Друштва за Српско народно позориште у Новом Саду. На место председника је дошао истакнути члан Народне странке др Стеван Павловић, за начелника је изабран др Михајло Полит-Десанчић, а за подначелника Антоније Хаџић. Само су Јовану Ђорђевићу, Јовану Суботићу, Јовану Бошковићу и њему изабрани и заменици.
    Две године касније, 6/18. септембра 1880, на скупштини Матице српске примљено је чак 114 нових чланова. Међу њима и барон Федор Николић од Рудне, др Игњат Брлић из Славонског Брода, др Милан Јовановић Батут, лекар у Сомбору, Арса Пајевић, штампар у Новом Саду, Аксентије Мародић, академски живописац из Суботице, и неки други. Николић је, како је напред наведено, још 1865. године приложио Матици 100 форинти, али није сматран њеним чланом све до 1880, када је званично примљен. Те године добио је и једно од највиших признања за једну дипломатску мисију коју је са успехом обавио у Румунији.
    Неколико година после анексије, Аустроугарска је (тек крајем 1882) коначно завршила озбиљнију реорганизацију своје управе у Босни и Херцеговини. На предлог министра финансија, Бењамина пл. Калаја, цар је својим решењем од 15. јула именовао барона Федора Николића од Рудне за цивилног адлатуса. На нову дужност је дошао 1. августа, заједно са министром Калајем. У Блажују су их дочекали многобројни службени изасланици. Убрзо потом су уследиле и друге промене. Царевом одлуком од 9. августа 1882. разрешен је дужности поглавар Дален и за командујућег генерала и поглавара земаљске владе постављен је коњички генерал барон Јован Апел, Немац из Славоније, који је помало знао „земаљски језик.” Њега је у Броду дочекао барон Николић, па су заједно ушли у Сарајево 26. августа.
    Решења за нове људе налазио је и цару предлагао министар Калај. Када је барон Федор Николић у питању, тешко да је могао наћи боље. Био је Србин и по оцу и по мајци, по којој чак и врло близак сродник владајуће династије у Србији. То би требало да задовољи и умири босанске Србе. Николићу je, пак, као противтежу поставио Немца који je требало да контролише његове поступке. Па ипак су прилике за Србе биле доста повољне. Заменик војног гувернера био је једно време Србин, генерал Јовановић. Ћирилица више није прогањана него је сама влада покренула лист „Просвјета” на том писму, а званичне новине, „Сарајевски лист”, штампане су и ћирилицом и латиницом. Србин Никола Кашиковић је већ 1885. покренуо „Босанску вилу” у којој је јавно смео да полемише са загребачким Хрватима шта је српско, а шта хрватско. Народ ипак није радо прихватао никога из царевине. На једном путовању поштанским колима од Зенице до Сарајева, на којем су били адлатус Николић, министар Калај, тајник легације Хоровиц и мађарски књижевних Ажбот, пресрела их је овећа група људи и уместо обавезујућег „живели”, почела да узвикује: „Ми тражимо правичност иначе морамо пропасти!”
    Почетком септембра 1882. у Бистрику је избио велик пожар који је причинио огромне штете. Већ сутрадан је цивилни управитељ, барон Федор Николић, предао начелнику Раковићу „своту од 50 фор. из својега џепа” — забележио је службени „Сарајевски лист” у среду, 6. септембра 1882, у очигледној намери да подвуче племенит гест дародавца. У јесен исте године барон Николић је боравио у Београду, где га је краљ Милан одликовао највишим тадашњим српским одликовањем, „Великим крстом Таковског реда”. На свечаном ручку, који је том приликом у његову част приређен 21. октобра, Обреновић га је поздравио као свог рођака чије присуство сведочи о добрим односима између Аустро-Угарске и Србије, па су у то име испили здравицу њиховим величанствима, цару Фрањи Јосифу, царици Јелисавети и царевићу Рудолфу. Николић је узвратио наздравивши краљу Милану, краљици Наталији и престолонаследнику Александру — није пропустио да забележи „Сарајевски лист”, 24. октобра/5. новембра 1882. Николићу је убрзо стигло признање и од његовог суверена. Краљ Мађарске га је 1884. године одликовао „Крстом реда гвоздене круне I разреда” и именовао „тајним правним саветником”, а нешто касније и „вековечитим чланом горњег дома”.
    А он је у Сарајеву организовао забаву и за себе и за друге. Николић је као барон по упутству Калаја давао зими сијела и богате закуске у своме дому, гдје му је госпоја један мали театер оперу уредила била, и сама у комадима играла…” Ови су се скупови одржавали једном седмично, од почетка 1883. године, сем у време часног поста, што је било објављено и у званичном листу. О једном од тих „сијела” писао је „Сарајевски лист” 1. марта /12. фебруара 1883. под насловом Из capajeecKož друштва: „Сијело у барона и баронице Николића искупило је и синоћ лијеп број пријашњих гостију из првих овдашњих кругова. Синоћ је домаћински одбор за приређивање овијех забава отпочео низ нових приказивања на нарочито спремљеној маленој позорници у главној пријемној дворани. Ова малена позорница, за коју је овдашњи сликар г. Nijemczek насликао неколике веома лијепе декорације удешена је финим укусом и спретно за приказивање појединих кратких шаљивих комада и хумористичких предавања”. По аутору прилога синоћна представа је била почетак некаквог новог циклуса забава и јако се допала присутнима. У програму су учествовали „госпођица пл Ciolich, кћерка генерала Ciolicha”, пa конзул Muler, те надзорник Вукелић. Управитељ гимназије Jilly je рецитовао познату Шилерову песму Алпински ловац, а барон Молинари и „шумски управник г. Hoffmann су извели некакав скеч.
    Залагао се барон Николић и за оживљавање других културних пројеката у Босни. Земаљска влада је 14. маја 1885. одобрила правила Музејског друштва, па је оно, са проширеним одбором којем је барон Федор Николић био на челу, добило право јавности. Окупило је близу 500 чланова и одмах почело са радом.
    Протокол му, међутим, налаже и многе церемонијалне наступе и појављивања. Присуствовао је, тако, 1. јануара 1885, свечаном пуштању у саобраћај сарајевског трамваја, а почетком маја 1886. је на свечаном дочеку надвојводе Албрехта, члана царске куће, „први пут у Сарајеву обукао сјајно рухо угарског великаша”. Цар му је, као грађанском поглавару Босне и Херцеговине, 10. фебруара 1886. даровао угарско баронство, али га је ипак, 27. октобра исте године, разрешио ове дужности у Босни. По једнима, учинио је то на предлог администрације, јер се осетно променио курс према Србима; по другима, Николић је то сам тражио из породичних разлога. Није спорно да је у граду на Миљацки барон Федор Николић оставио трајни траг свог четворогодишњег боравка: властитим новцем изградио је цркву у Рељеву, уз тамошњу православну Богословију и „украсио је пригодним иконостасом”. Поред ове цркве, „његовим је подвигом земаљска влада наново саградила стародревни срп. правосл. манастир Добруњ код Вишеграда”. За те и друге заслуге варош Сарајево га је прогласила за свог почасног члана.
    У Угарској су га чекали нови избори, који су држани 1887. године. Михајла Полита Десанчића је кандидовала Српска народна слободоумна странка у три изборна среза: тителском, белоцркванском и старобечејском, али је на крају остао без мандата. Сабовљевић је, опет, био присиљен да посланичко место у Великој Кикинди препусти барону Федору Николићу, за владајућу партију поузданијем кандидату, а правнику Михајлу Сабовљевићу је дато место јавног бележника. Поред барона Николића, од Срба су на тим изборима победили још: Федоров теча барон Милош Бајић у моравичком срезу, Александар Стојачковић у белоцркванском, Васа Поповић у старобечејском и Петар Лупа у сентандрејском. Тако је владајућа странка обезбедила да се у парламенту више није могао чути глас критике народносних посланика који би био упућен на рачун мађарске владе и њене великомађарске политике. Рудњански спахија је постао члан „заједничког делегационог поверенства”.
    Сад је групи његових политичких истомишљеника било потребно јавно гласило које би ширило њихове идеје и ставове. „Јавор” је 27. марта 1888. донео кратку белешку о покретању „Српског Дневника”, листа за „политику, просвету, привреду, радиност и трговину. Власник барон Федор Николић. Уредник Александар Стојачковић”. Николић је био иницијатор окупљања групе српских посланика у угарском државном Сабору и разговора око покретања овог листа. Сви су се слагали да се осећа потреба за једним српским новинама које би излазиле у угарској престоници, али je коначан договор постигнут тек кад су барони Милош Бајић и Федор Николић прихватили да у целости финансирају ово гласило. У цитираној белешци у „Јавору” дата је и кратка, али веома прецизна, програмска основа: „заступаће тежње садржане у познатим одлукама „Кикиндског програма” и програма ’Српског клуба’ у Загребу”. Као вид своје помоћи издавачима, Бењамин Калај је владу Босне и Херцеговине претплатио на 25 примерака „Српског дневника”. Новина је, међутим, због тога што јој је власник био припадник владајуће либералне странке, као и зато што га „код народа осумњичише остали новинари”, брзо престала да излази — 31. марта 1889. се појавио последњи број. „Браник” је тријумфовао. „У повоју ето нестаде недоношчета” писао је „Браник”. Његовим власницима је остао само огроман дефицит.
    И друга српска гласила пишу о активности Федора Николића. „Наше доба”, у среду, 11/23. априла 1890, на целој насловној страни, великог формата, поред осталог пише: „Као посланик не врши он своје посланичке дужности само по форми као многи посланици српске и друге народности, него марљиво походи сабор и вазда учествује у важнијим седницама му. С тога је и председник народно-економског одбора посланичке куће, многобројних општекорисних и добротворних друштава у Будимпешти као и ван ње, па не ужива само то одличје по имену него врши те своје почасне дужности са ретком савешћу и оданошћу”. Једна од тих је и дужност председника Српске црквене општине у Будимпешти, чиме је у ствари био и „врховни надзорник одгајања српске младежи у Текелијануму”. На прослави педесете годишњице Текелијине задужбине која је држана „лицем на светога Саву”, 14. јануара 1889. отворио је свечану седницу овим речима: „Господо, с радошћу поздрављам у овој свечаној седници пештанске православне црквене општине наше миле госте, који су нам са свију страна, где наш мили српски народ живи, овамо стигли, да с нама заједно прославе педесетогодишњицу овог од неумрлог Саве Текелије, добротвора нашег народа, основаног завода, који нам је већ и до сада много ваљаних Срба васпитавао, а који ће нам, ако Бог да, још много врлих мужева подарити. Неумрлом Сави Текелији буди слава вечита, а од њега основаном заводу, који се његовим именом дичи, буди дуг, вечити опстанак. И с тим отварам данашњу свечану седницу, а уједно молим г. надзорника текелијиног завода, да би имао доброту овде изнети важније податке о животу и раду великог српског мецената Саве Текелије.”

    Одговори
  • Војислав Ананић

    II
    Наставак о Федору Николићу:

    У Кикинди му, међутим, бар онај део јавног мњења који формира локални лист „Садашњост”, није наклоњен. Средином септембра 1889. читамо у тим новинама да се очекује долазак посланика Федора Николића да онима који су га изабрали ”положи јаван рачун о своме делању у угарском сабору”. Аутор белешке се интересује како је „г. барон испунио она многа обећања своја, која је учинио баш о ’крушеломију’ трибине пред дистриктском куријом”. O самој посети „Садашњост” пише 1. октобра на насловној страници, под насловом Велики гости. Са доста ироније и сарказма лист овако оцењује посету посланика својој изборној бази: „При добром шампањцу је расправљено много важно питање, исправљено je, и то на опште задовољство и питање автономије наше цркве и школе, јер је г. барон категорично изјавио, да он ништа не зна, да се та автономија крњи, и да је у опасности каквој. Па кад г. барон о томе не зна ништа, онда да богме да не може бити ништа у ствари, па да можемо сви скрстити руке и мирно спавати”. Дочеку који му је уприличен и пријему који је он приредио присуствовали су, поред осталих, и Хајм Мор, управник, и Риста Телечки, члан Управног одбора акционог млина, па је барон Николић искористио прилику да са њима поразговара и о пословању овог прерађивачког гиганта, чији је био већински власник.
    Следеће, 1890, године заседао је Српски црквено-народни Сабор у Карловцима на којем је барон Федор Николић био краљевски комесар. Од те до 1899. године био је равно десет пута „краљевским повереником, то на православном народно-црквеном Сабору, то на св. правосл. српском синоду”. Великокикиндска „Садашњост” прати заседање Сабора, посебно делатност својих делегата и свог посланика барона Николића, па тако 6. маја 1890. пише да је краљевски комесар присуствовао полагању камена-темељца за градњу нове зграде гимназије и богословије у Сремским Карловцима. Камен је био „издубљен”, а у то је удубљење смештен запис са потписима барона Федора Николића, Дане Станковића, потпредседника саборског Одбора, градоначелника Милића, управника гимназије Стевана Лазића, Стевана Анђелића и градитеља Ђуле Партоша. Уз ово писмо стављен је и списак са именима свих дотадашњих директора Карловачке гимназије „и сви политични и белетристични листови наши, осим ’Српског народа’ ”.
    У истом броју „Садашњост” преноси писање једног мађарског листа који је овако описао барона Николића: „Барон Федор Николић је већ и за око веома занимљива појава. Када се појави у сјајном мађарском руву од атласа, са скупом первазном лентом на плећима, са богато украшеним мачем о бедру, са блиставим токама, сјајним пером за перваженом кучмом; собољим брком, који му саркастичан осмех не покрива, у крупним очима му жар, пажња и доброта. […] Светина га на улицама поздравља одушевљеним живео и погађа колико села му вреди сјајно руво”. У наставку се описују почасти које су му, као краљевском изасланику, приређиване: „На црквени врати га дочекује патријарх у раскошној одежди православне цркве, с њим је десет попова у светлим одеждама и у такој пратњи — импозантна појава — улази краљ. комисар под блистав иконостас, те тамо намештен престо заузима као заступник Њег. Величанства.”
    Те јесени основан је у Новом Саду Средишни кредитни деоничарски завод већинским капиталом патријарха Бранковића, барона Федора Николића, велепоседника Лазара Дунђерског и „другова”. Већина оснивача и деоничара били су Срби, али је свако могао да буде члан. Циљ оснивача Завода био је да брзим и јефтиним кредитима помажу радиност, трговину „и пољску привреду у Доњој Угарској”. Годишњи промет у 1891. години био је 12.052,244 форинти, а чист приход милион форинти. Управитељ је био Лазар Милошев, а председник Лазар Дунђерски.
    Двојица од тројице оснивача били су у то време најбогатији Срби у Угарској. Лазар Дунђерски, наследник Гедеона, творца породичног богатства, имао је највише земље — 6.729 јутара. Одмах иза њега био је барон Федор Николић са 6.360, а његов брат Михајло имао је 4.631 јутро. Пре но што је наследио имање покојног ујака, Федор је већ имао близу 4 хиљаде јутара обрадиве земље у Влашкој, двадесетак километара од Букурешта. Било је то имање Танадеу Жос, на којем је саградио школу и цркву. Ево још једног показатеља који сведочи о богатству барона Федора Николића: жупанијска скупштина торонталске жупаније имала је 1890. године 300 вирилаца — посланика који плаћају највећи порез и по тој основи улазе у скупштину. Први је на листи био црњански властелин гроф Андрија Чекоњић, који је плаћао 86.081 фр. 15н. годишњег пореза. На списку је било укупно 87 Срба, а „најјачи је барон Федор Николић са 6082 фр. 88 н.” писала је „Садашњост”.
    У истим се новинама, на последњој страни, 22. децембра 1891. године појавио оглас насловљен са Поштовани бирачи у којем се бирачко тело подсећа да ће се земаљски сабор распустити 24. децембра, а нови избори држати између 16. и 25. јануара 1892. године. Кикиндска „Слободоумна странка”, кажу оглашивачи, истакла је за свог кандидата досадашњег посланика „његову преузвишеност” господина барона Федора Николића од Рудне који потпуно поверење бирача ужива”. Збор бирача је заказан за исти дан (била је недеља) у два сата после подне у Кариној арени. На овом се огласу потписало 75 виђенијих Кикинђана.
    У изборну се трку укључио и Паја пл. Еремић, који је сам себе кандидовао. Штампао је оглас „поштованој браћи бирачима”, датиран 5/7. јануара 1892, у којем излаже свој програм: „У државноправним питањима стојаћу на становишту либералне т. ј. слободоумне странке”, каже, а то значи да тражи подршку истих бирача који су се већ определили за барона Федора Николића. Зато се сад, опет, дванаест највиђенијих варошана обраћа 9. јануара преко „Садашњости”, „Браћи својој Србима и бирачима великокикиндским” са „Срби браћо!” Подсећајући читаоце да је пре пет година, противно вољи тамошњег независног српског становништва, истакао „за посланичког кандидата преузвишеног господина барона Федора Николића баш сам г. Паја плем. Еремић”, а сада, кад је овај „са свог коректног држања као краљ. повереник на српском нар. црквеном сабору стекао љубави, поштовања и поверења, сам себе кандидује као његовог противника. Зато они, потписани, свечано изјављују да прихватају кандидатуру барона Николића, уверени да ће он највише учинити за средину која га бира. Међу потписницима су: окружни прота Ђорђе Влаховић, трговац Марко Богдан, његов брат, адвокат др Живко Богдан, начелник Риста Телечки, адвокат Милан Петровић, власник „Садашњости”, још три адвоката, два свештеника и један учитељ. Победио је Федор Николић, али је „Садашњост” донела 8. марта вест да је Еремићева странка напала његов мандат, те да се спор води пред петим судским одбором Угарског сабора. „Г. барон Николић је изјавио, да није вољан да брани свој мандат, но одбрану је узела у руке његова странка”. И чувени Младен Трифунац се својски залагао за избор Федора Николића, a након његовог избора, основао je у Кикинди Одбор тринаесторице Николићевих присталица за борбу против радикала и Политових либерала. У том су одбору били и адвокат Милан Петровић, др Живко Богдан, који ће касније постати градоначелник Кикинде, те његов брат, Марко „гвоздени”. „Раније су били народњаци, заставаши, а сад су за леђима барона Николића”, писала је „Застава” 8. августа 1892. године.
    Испод обавештења да је умро Петар Чарнојевић, „потомак из оне старе породице Чарнојевића из које је и патријарх Арсеније, који нас је из Старе Србије овамо довео, последњи темишварски гроф”, „Садашњост” је 19. априла 1892. године донела и вест да ће посланик Федор Николић, „ идуће недеље око 9. часова пре подне” доћи у посету Кикинди. За свечани дочек именован је посебни одбор. Предвиђено је да му се приреди свечани ручак (банкет), те да га поздраве српски, мађарски и немачки. Увече је требало да се организује бакљада. „Чине се припреме да буде што лепше дочекан” — завршава свој текст уредник „Садашњости”. Ни трага, дакле, од оне раније заједљивости, двосмислености и сарказма који су били тако видљиви у писању истих новина за време претходног мандата истог посланика. Нешто касније, тачније 7. јула, кикиндске новине су објавиле кратку вест под насловом Сватови у кући нашега посланика из које сазнајемо да су се „прошлог четвртка у пештанској српској православној цркви” венчали: Јованка, кћерка барона Николића, и Геза Дука од Кадара.
    По истеку овог посланичког мандата, барон Николић се више није кандидовао за народног посланика, него је само као члан Горњег дома обављао своје дужности у парламенту. „Осим овог дјелокруга барон Николић је као предсједник и управни вјећник разних финанцијалних завода до своје смрти ревно дјеловао на нар. економском пољу.”
    Цар Фрања је Србима одобрио да за 29. јуна /11. јула 1897. године сазову свој Народно-црквени Сабор, за који је, као краљевски повереник, именован барон Федор Николић. Овај је скуп Срба остао познат као Петровдански сабор, јер је почео на овај велики православни празник. Пред сам почетак заседања (11/23. јуна) цар је дозволио да се упоредо одржи и сесија светог Архијерејског синода, којом ће присуствовати исти краљевски изасланик, „прави тајни саветник и наследни члан угарске великашке куће”. Лист „Српски сион” је објавио кратку белешку, у четвртак, 26. јуна, да барон Николић стиже у Карловце „у суботу у очи Петровадна особним возом у 3/45 после подне. Дочек преузвишеног кр. повереника биће по издатом протоколу”. Николић је стигао у најављено време. На станици је дочекан „од градског поглаварства и почасне компаније у присуству много радознала света, уз пуцање топова и свирање војничке банде”. Од станице до патријаршиског двора превезао се свечаним дворским четворопрегом. Иза улаза у двор дочекао га је патријарх Георгије Бранковић са високопреосвештеним епископатом и дворским свештенством. На речи патријархове добродошлице барон Николић је одговорио „да увек радо овамо долази, а најрадије онда, кад може да донесе народу своме срећу, а цркви њезину автономију да потпомогне учврстити”.
    Стан му je био припремљен у патријаршиском двору и ту je, одмах по доласку, примио патријарха и епископе. „После је благоизволео љубазно примити подворење свештенства, војничког часништва, градског поглаварства, котарског суда, автономног чиновништва, Новосадске и Карловачке гимназије и других корпорација”.
    Сабор је почео 29. јуна у подне. „Српски сион” до најситнијих детаља описује церемонију отварања, која је била прецизирана званичним протоколом. У петнаест минута до дванаест часова кренула је поворка црквених великодостојника — патријарх, епископи, дворско и остало свештенство — из патријаршијског двора пут саборнице, која је за ову прилику била уређена у великој гимназијској дворани. Ту је патријарх бираним речима поздравио присутне и замолио их: „одбацимо све оно што нам лепој слози и општем споразуму на путу стоји, па као синови једног Оца небеског и синови једног оца земаљског, употребимо згодну ову прилику, да тај жељени споразум и слогу постигнемо”. Потом је изабрано посебно изасланство које ће позвати краљевског комесара на седницу — по два посланика из сваке епархије, а предводио их је епископ вршачки. Барону Николићу, којег је пратила ова свита, је „почасна компанија пред гимназијском зградом на пијаци одала прописану почаст”, а када је ушао у салу дочекан је бурним „Живео!” Потом „заузима место под балдахином и на мађарском језику” поздравља Сабор. Сигурно је протокол строго предвиђао да се краљевски изасланик, па макар му матерњи језик и био српски, Сабору обрати на језику државе. Барон се том приликом легитимисао. Пред свима је предао и тражио да се прочита краљев указ о његовом именовању за комесара.
    Шестог дана заседања, 5/17. јула, Сабору се, на његово тражење, обратио краљевски комесар. Први део свог говора, у којем је подвукао да, у име Његовог царског и краљевског Величанства, радо прима изјаву лојалности Српског народно-црквеног Сабора, изговорио је на мађарском, а оно што је сматрао значајним да каже рекао је на матерњем, српском језику. Овако је објаснио шта од Сабора очекује цар Франц Јосиф I: „Да се пре свега, и запостављајући сваки други предмет, опетујем пре свега, и запостављајући сваки други предмет (…) састави једноставна српско народно-црквена организација, јер је баш то велика незгода за српску народну цркву и школу, да нема јединствене организације и да се управља засебним, — и често непотпуним уредбама, — међу којима не постоји органичка веза и систематичка постепеност, и из којих је уредаба, не само тешко, но скоро немогуће стећи јасан појам, о правима српске народне православне цркве у домовини нашој”. Његове сугестије нису прихваћене јер „здружене народне странке нису дозволиле да се крњи једно свето право нашега сабора”. Барон Федор Николић је настојао да полако, дипломатски изведе Сабор из заблуда, на начин на који се обратио и заседању светог Синода: „Што се тиче бурнога времена имам изјавити, да се и на мору често подижу буре, али се и стишавају, а лађа броди даље мирно својим путем и стиже даље своме циљу”. Настојао је да „одношаје на пољу црквено народне српске автономије среди и у свој правилан колосек доведе, што му на жалост није пошло за руком.
    У недељу, 1. марта 1898. године одржана je у Текелијануму главна скупштина пештанске Српске црквене општине. Барону Федору Николићу је том приликом захваљено на десетогодишњем председниковању. Он, међутин, не престаје да буде активан. Следеће, 1899. године у Темишвару је основана Добротворна задруга Српкиња. Рудњански спахија је био један од оснивача приложивши позамашну суму. У знак признања Задруга га је изабрала за почасног члана и уврстила у ред својих добротвора. Њега је, у првом реду, интересовала привреда, па је дуже време био председник Тамишко-аграрне штедионице „и многих других привредних установа”.
    Нема сумње да је барон Николић тих година један од највиђенијих Срба велепоседника, о чему се води рачуна у свим приликама. „Српски сион” је 1899. године у 47. броју писао да је Великашка кућа Угарске изабрала у угарску делегацију, од Срба, „патријарха Георгија Бранковића, барона Федора Николића и Светозара Кушевића”. У Одбор за спољне послове изабрани су патријарх Бранковић, Федор Николић и Ђорђе Ђурковић. Ни репрезентативни скупови се не могу замислити без његовог присуства. Патријарх Георгије је 1900. године једном приликом у пештанском хотелу „Бристол” приредио свечани ручак на којем су били: епископ Лукијан Богдановић, „барон Федор Николић”, Светозар пл. Кушевић, Ђорђе Ђурковић, па конзул Краљевине Србије Ђорђе Барловац, вицеконзул Бранко Мушицки, куријални судац Василије Василијевић, Арсен Зубковић, посланици Стеван Јовановић, др Иван Ивановић, Стеван В. Поповић, краљевски саветник Павле Јовановић и протопрезвитер Велимир Недељковић.
    Ближио му се, међутим, крај. Озбиљно је оболео средином 1902, а упокојио се 14/27. фебруара 1903. године, на свом добру у Рудни. „Рудна 15. фебруара. Барон Федор Николић преминуо је овдје синоћ иза дугог и тешког боловања” — писао је 16. фебруара/1. марта 1903. године „Сарајевски лист”. Три дана касније, исте новине донеле су и ову нотицу: „Како смо у прошлом броју кратко јавили преминуо је у петак под ноћ у Рудни (у Банату) на свом добру ц. и кр. тајни савјетник барон Федор Николић од Рудне послије дужег боловања у 67 години живота”. Из једне од многобројних читуља, које објављују скоро сви српски листови, сазнајемо да је једно време био и председник Друштва за регулацију Тамиша и Бегеја.
    Сахрањен је у уторак пре подне, 19. фебруара/4. марта, у породичној гробници на свом поседу у Рудни, уз присуство „хиљада народа и господе из околине, из целе темешке и торонталске жупаније и града Темишвара”. На опелу је чинодејствовао епископ Лукијан Богдановић, са архимандритима Георгијем Летићем и Исаком Дошеном, протама Јованом Ковачевићем и Ђуром Стајићем и дванаест других свештеника. Пештанску црквену општину и Текелијанум представљали су др Младен Мађаревић, парох Владимир Димитријевић и Стева В. Поповић Чика-Стева. Говорио је епископ Лукијан, који је истакао заслуге покојника краљу, домовини и православној цркви. Над гробом се од покојника опростио темишварски адвокат др Светозар Димитријевић. Око одра је стајала ожалошћена најужа родбина: супруга Вилхелмина, брат барон Михајло, који није имао породице, син барон Федор, који је већ тада „царски и краљевски аташе, кћери Јованка, удата за барона Дуку, и Јелисавета, супруга грофа Хардега. Трећа кћерка, баронеса Вилхелмина, која се родила у Сарајеву, умрла је на порођају, али је, са осталом двојицом зетова, ту био и њен муж, Лудвиг од Виха. Оплакивале су га и три унуке: контесе Федора и Вилхелмина Хардег и Мишелина од Виха. Најстарија, баронеса Јованка, није имала порода, баш као ни стриц јој, Михајло, који је усинио (адоптирао) Јована Тирфелдера и 12. августа/7. септембра 1905. пренео на њега баронство, грб и презиме. Јован је том приликом добио и предикат Обреновски (де Обренов).
    „Као човек” — писао је на вест о смрти барона Федора Николића сарајевски „Источник” — „био је у приватном животу јако омиљен, а уз то добра срца и дарежљив. Сиротињу је свугдије потпомагао, која ће га се вазда са благонаклоношћу сјећати”. Ово подсећање на живот и деловање Федора Николића дошло је безмало цео један век после његове смрти.

    Извор: http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/temisvarski_zbornik_3.pdf

    Одговори
  • nikolic

    Postovani,
    da li imate neke informacije o porijeklu Nikolica iz sela Kruškovo polje kod Šamca (Republika Srpska)…Krsna slava je Nikoljdan..Pozdrav za administraztora i sve Nikoliće

    Одговори
  • Marko

    Prezivam se Antic po Anti Nikolicu koji se doselio iz okoline Kolasina u Selovu, opstina Kursumlija. Slavimo sv. Vrace. Zna li neko nesto o tom poreklu.

    Одговори
  • Radmila Nikolic

    Ja sam rodjena u Jagodini, otac Jovica u Djakovici , deda Stanojko u Surdulici i praded Arsa Nikolic u Mackatica – Surdulica .
    Moze li mi neko nesto vise reci?!
    Unapred hvala .

    Одговори
  • Milan Jocić

    Po majčinoj liniji sam Nikolić iz sela Strmova Bačevci na Drini.Deda se zvao Radenko, pradeda se zvao Kosta Nikolić a čukundeda Jevta.Slavili su svetog Nikolu.
    Ako neko ima podataka dalje u proslost nek javi.Pozdrav

    Одговори
  • Olivera

    Moj deda Andrija Nikolic je slavio Svetog Nikolu a ziveo je u selu Cerje kod Nisa. Jedino sto znam je da smo imali rodjake u Cacku i okolini Cacka. Bas bih volela da saznam nesto vise o mom poreklu…

    Одговори
  • Olivera

    Pradeda se zvao Aleksandar a cukundeda Pavle..to je sve sto znam.. 🙁

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НИКОЛИЋИ, 3 куће на Крсцу

    Дошао је Ђоко Станојев као емигрант из Дулића, од Гацка, године 1882. и настанио се на Крсцу. Одмах се почео бавити трговином, зарадио новац и почео куповати земљу. Стекао је лијеп посјед, а поред земљорадње, држао је и бакалску радњу на Крсцу. Имао је сина Пека, који је у рату 1944. године, нестао негдје у Албанији. Ова година није поуздана, можда је то било и 1945., али је умро или погинуо, без насљедства. Негдје касније, емигрира из Гацка и Ђоков рођак Сава и настани се поред Ђока, на Крсцу. Сава је имао два сина — Николу и Максима, који данас живе — Никола у Никшићу, а Максим у Тивту, код својих синова, као пензионер. Никола има Блажа и Радојицу, а Максим Милорада, Ратка, Станка и Мира. Данас, Николића у Дулићима има око петнаест домова, а има их и у Војводини; они су по првом свјетском рату као солунци добили земљу и тамо преселили. По књизи Андрије Лубурића »Дробњаци«, Николићима је најдаља старина из Дробњака, од старе породице Николића. У Дулићима је било вазда богатих и добрих домаћина и људи. И на Солунском фронту је учествовало неколико Николића. Андрија Антов Николић, из националних побуда, дошао је из Америке на Скадар, да ратује с браћом Црногорцима, против вјековних непријатеља Турака; одступио преко Албаније на Крф, а доцније пребачен с осталим Гачанима за Солун. Учествовао је у свим борбама на Солуну и на пробоју Солунског фронта, гдје се показао као врло храбар борац. И данас их у Дулићима има добрих и поштених домаћина; имају врло напредну и добру омладину.
    Слава им је Ђурђевдан, 6. мај.
    Генеалогија: Милорад, Максим, Сава.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

    Одговори
  • Zoran Nikolic

    Otac mi Dragomir Nikolić iz sela Drajčići kod Prizrena, od oca Janka i majke Natalije. Imao je braću Andjelka, Trifuna i Bogoljuba, i sestru Olgu. Ima li bilo kakavih podataka o ovoj porodici? I koju je Slava?

    Одговори
  • Branivoje

    Prezivam se Nikolic moji su iz Toplice selo Visoka kod Kursumlije.U te krajeve su dosli iz okoline Raske ili Novog Pazara 1878 god Cukundeda mi se zvao Zarija krsna slava nam je Sv Nikola.

    Одговори
  • Dusan Nikolic

    Moji su iy sela Neradina,pored Iriga Srem.Najraniji podaci Nicifor Nikolic rodjen u Neradinu 1789,majka Ana umrla je 1833 u Neradinu.Slava Sveti Mrata-Mratindan.
    Ako neko ima dodatne podatke,bio bih mu yahvalan da se javi.
    Pozdrav
    Dule

    Одговори
  • Војислав Ананић

    НИКОЛИЋ (п.к). Николићи (п) су били познати властелински род у Попову. Сматра се да су даљим поријеклом од кнеза Мирослава, брата Стевана Немање. Овој лози, вјероватно, припадају и Николићи који се у Попову помињу крајем 14. вијека. Међу њима се спомињу и два кнеза, Вукосав и Гргур Николић – Вукосавић, син кнеза Вукосава. Крајем 16. вијека у Попову се помињу кнезови Јован и Богдан Николић. Николићи су, вјероватно живјели у Туљу, гдје се налази једна стара чатрња коју зову „Николића чатрња“ (84:42,43.47. 61.6Г.169). Николићи су живјели и у Волујцу код Требиња, али су у 17. вијеку промијенили презиме и прозвали се Кнежевићи (75:1227). Николића има и у Дулићима (Гацко). Николићи (к), у Орашцу, Прослапу, Румбоцима и Слатини (Прозор), Дољанима (Јабланица), Домановићима (Чапљина) и у Дужицама (Широки Бријег). У Орашац су дошли из Прослапа. Зову их и Прцо. У Прослапу је један заселак по њима назван Николићи. У Румбоцима су огранак старог рода Милишића. Зову их и Џолани. У Слатини су „од рода Николића“ из Орашца. У ово село Николић-Прцо дошао је из Љубунаца „после окупације око 1878.“ У Дољане су доселили из Орашца 1923. године Потичу од Николића-Прца. има их и у Прозору, гдје су дошли око 1903. године из Ковачева Поља (79:71,72.95.112,149.163). У Домановиће је једним породицама Николића предак дошао из Метковића кад је „Вранцуз градио цесту“, а други су старином из Броћна. Предак им је дошао за „Дадићева вакта“. У Дужицама су Николићи старином из Стона и звали су се Микулићи. Дошли су у Дужице око 1800. године. Славили су Ђурђевдан (59:253.352). Петрић тврди да Николића нема на подручју Лиштице (189:87).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top