Порекло презимена Николић

3. фебруар 2012.

коментара: 190

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ НИКОЛИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Николић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Чачак, Србија

Крсна слава: Лазаревдан

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: R1a L1280 општи кластер

Порекло: Југославија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: Е1b род Куча

Порекло: Кржања, Подгорица, Црна Гора

Крсна слава: Митровдан

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: I2a DS род У

Порекло: Босна и Херцеговина

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Николић

Хаплогрупа: I2a DS род Ђ

Порекло: Гркиња, Гаџина Хан, Заплање, Сrбија

Крсна слава: Ђурђиц

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

 

НИКОЛИЋИ у селу Дулићи код Гацка воде поријекло од братства Грбљановића, које је некада живјело у Дробњаку, одакле се иселило у Озриниће, код Никшића, а одатле у мјесто Баљке, код Билеће. Из Баљака Никола се одсели у Дулиће, гдје се његови потомци по њему прозваше Николићи.

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (190)

Одговорите

190 коментара

  1. vojislav Ananić

    NIKOLIĆI su srednjovekovna humska vlastelinska porodica prepoznatljiva po posjedu područja Popovog polja.

    Uz vlastelu Milatoviće, Sankoviće i Radivojeviće NIKOLIĆI su najvažniji predstavnici Humske zemlje u razvijenom srednjem vijeku. Najvažniji predstavnici su Knez Grgur Nikolić i vojvoda Radoje Nikolić. Nikolići su priznavali prevlast Sankovića i Kosača kao gospodara dijela Huma. Kao vlasnici posjeda u župi POPOVO ubirali su mogoriš koji su Dubrovčani plaćali Slavenima u zaleđu zbog korišćenja njihovih posjeda za ispašu svoje stoke i za vinograde.

  2. vojislav Ananić

    NIKOLIĆI su bili poznati vlastelinski rod u Popovu. Smatra se da su daljim porijeklom od kneza Miroslava, brata Stevana Nemanje. Ovoj lozi, vjerovatno, pripadaju i NIKOLIĆI koji se pominju krajem 14. vijeka. Među njima se spominju i dva kneza, Vukosav i Grgur Nikolić-Vukosavić, sin kneza Vukosava. Krajem 14. vijeka u Popovu se pominju knezovi Jovan i Bogdan Nikolić. Nikolići su, vjerovatno živjeli u Tulju, gdje se nalazi jedna stara čatrnja koju zovu “Nikolića čatrnja”. Nikolići su živjeli u Volujcu kod Trebinja, ali su u 17. vijeku promijenili prezime i prozvali se Kneževići. Nikolića ima i u Dulićima (Gacko). Nikolići u Orašcu, Proslapu, Rumbocima i Slatini (Prozor); Doljanima (Jablanica); Domanovićima (Čapljina) i u Dužicama (Široki Brijeg). U Orašac su došli iz Proslapa. Zovu ih Prco. U Proslapu je jedan zaselak po njima nazvan Nikolići. U Rumbocima su ogranak starog roda Milišića. Zovu ih Džolani. U Slatini su “od roda Nikolića” iz Orašca.U ovo selo Nikolić-Prco došao je iz Ljubunaca “posle okupacije oko 1878.” U Doljane su doselili iz Orašca 1923. godine. Potiču od Nikolića-Prca. Ima ih u Prozoru, gdje su došli oko 1903. godine iz Kovačeva Polja. U Domanoviće je jednim porodicama Nikolića predak došao iz Metkovića kad je “Vrancuz gradio cestu”, a drugi su starinom iz Broćna. Predak im je došao za “Dadićeva vakta”. U Dužicama su Nikolići starinom iz Stona i zvali su se Mikulići. Došli su u Dužice oko 1800. godine. Slavili su Đurđevdan.

    • I ja sam dosao do slicnih podataka kada sam istrazivao poreklo svog prezimena.Moji su poreklom iz Dubljana-Popovo polje,Hercegovina.U svim izvorima ,Srpskim i Hrvatskim se kaze da su Vukosavici prvi iza Nikolica i da su mnoga prezimena i rodovi nastali od Nikolica pa Vukosavica u Popovu polju.Cak se u Humskom zborniku br 10 dovode u direktnu vezu sa knezom Miroslavom,Pa Andrijom pa Nikolom rodonacelnikom Nikolica.Ali se ogradjuju da se ne zna tacno jeli to tako i da su istoricari svojevoljno zamrsili kreiranje genealogije?!

    • Marko

      DA li Nikolici koji su promenili prezime u Knezevic dolaze iz Hercegovine i rod su Nikolica u popovu dok postoji druga teorija da su od Nikolica sa Ceva,

  3. vojislav Ananić

    Prethodni tekst je preuzet iz knjige Riste Milićevića “Hercegovačka prezimena”.

  4. vojislav Ananić

    Dinastija NIKOLIĆ

    Porodica nikolići, gospodari popovog polja, bili su potomci humskog kneza Miroslava, brata Stefana Nemanje, a sestrići bosanskog bana Stjepana 1. Kotromanića. Župan Nikola, praunuk humskog kneza Miroslava imao je dva sina, Vladislava i Bogišu. Malo je podataka o prvim članovima ove porodice, poslednji put se pominju 1363. godine, najverovatnije kao vladari humskih oblasti. sa knezovima Vukosavom, Petrom i Milišom Nikolićem, otpočinje drugo pokoljenje ove porodice.Poznato je da je ime njihove majke bilo Stanislava, ali je neizvesno da li im je otac bio Vladislav ili Bogiša. Budući da je Vladislav bio stariji, a i iz nekih drugih izvora, može se pretpostaviti da je on bio otac trojice pomenutih župana. Uspon braće Nikolića počinje posle smrti kralja Tvrtka 1, 1391. godfine.Kao pristalice novog kralja Dabiše, njihov ugled vidno raste, i već u decembru 1392.godine, Dubrovačka Republika prima ih za svoje građane. Dolaskom kralja Ostoje na bosanski presto, Nikolići su se, kao pristalice kraljice Jelene, našli u nezavidnom položaju, te su bili prisiljeni da traže utočište na dubrovačkoj teritoriji. U ratu Bosne i Dubrovnika, kao vlastelin vojvode Sandalja Hranića Kosače, učestvovao je i Vukosav Nikolić. Poginuo je prilikom jednog okršaja sa Dubrovčanima, a sahranjen je u Stonu, 28.novembra 1403.godine.
    Grgur, sin Vukosava Nikolića, prisutan je u istorijskim zbivanjima u Bosni tokom borbi Tvrtka 2. protiv Ostoje. Od 1414.godine, Nikolići primaju mogoriš po ovlašćenju kralja Ostoje, što je neposredan dokaz da su se nalazili među njegovim pristalicama. Znak veće samostalnosti Nikolića u ovom periodu ogleda se u postavljanju carina. Međutim, 6. jula 1418. godine, Grgur Nikolić je izdao povelju o ukidanju carina. Do naročitog osamostaljenja Grgura Nikolića došlo je u vreme građanskog rata za vlade kralja Stefana Ostojića. Pošto se nalazio na strani kralja Stefana Ostojića, direktno je okrenuo leđa svom gospodaru Sandalju Hraniću. Uz pomoć Dubrovnika, strasti su se sišale i Nikolići više nisu pokušavali da se oslobode vlasti bosanskog vojvode. Posle njegove smrti, Nikolići su ostali verni njegovom nasledniku, Stefanu Vukčiću Kosdači. Grgur Nikolić umro je u julu 1436. godine.
    Sinovi Grgura Nikolića, Vuk i Vukašin, nastavili su zavistan odnos prema Stefanu Vukčiću Kosači.Vukašin Grgurevuć bio je uz njega u pokušajima da se dokopa Zete. Godine 1442. Vukašin je pao u mletačko ropstvo, ali je uz pomoć Dubrovčana pušten na slobodu. Poslednje vesti o Nikolićima su iz 1453. godine, kada su i dalje bili na strani Stefana Vukčića Kosače. Neizvesno je kako su završili, ali je sigurno da su sa svoje oblasti iščezli daleko pre nego što su Turci zavladali Humskom.

  5. vojislav Ananić

    Ne postoji mnogo podataka za rekonstrukciju grba Nikolića. Poznata su samo dva pečata. Jedan je pečat stanislave Nikolić iz 1393. a drugi pečat njenog unuka iz 1418. Na oba pečata je jednoglavi orao sa poluraširenim krilima. Glava orla je okrenuta na heraldičku levu stranu. Grb se ne nalazi u “ilirskim” grbovnicima. Zbog toga je nesigurna rekonstrukcija boja grba ali je pretpostavka da je orao srebrni na crvenom štitu.

    (literatura:Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele)

    • Rade cvorak nikolic

      Mozete li mi pomoci oko mojih predaka- moj deda je jos uvek ziv ima 88g- pa mi kaze da se njegov deda zvao isto petar a petrov deda nikola koji je dosao iz bileca iz hercegovine- slavimo slavu sv.ignjatije bogonosac.jel mogu kakvu informaciju dobiti koji su ostali preci.

  6. vojislav Ananić

    Baron Fedor Nikolić je imao posed u Rudni, u rumunskom delu Banata, istočno od Itebeja. Rođen je u Temišvaru 1836. Po materi je bio unuk kneza Miloša Obrenovića, čija je ćerka Savka bila udata za barona Jovana Nikolića zvanog “Svileni”. Prava je završio u Gracu i postao je stalni član županijske skupštine u Zrenjaninu, gde je 1894. godine bio jedan od osnivača Fabrike tepiha. Od 1882. do 1886. bio je pomoćnik zapovednika u Bosni i Hercegovini, a od 1884. imao je titulu tajnog carskog savetnika. Od 1886. uvršten je kao doživotni član ugarske vladarske kuće. Godine 1892. je postao carski poverenik na srpskom crkvenom i narodnom saboru u Karlovcima, a od 1897. i pri Sinodu. Kao najbliži srodnik kralja Aleksandra Obrenovića prema pisanju nekih bečkih listova, bio je još 1901. određen za naslednika, za slučaj da kraljica Draga ne bude imala dece. I prema iskazu nekih očevidaca, godine 1903. posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, na Nikolićevom imanju u Rudni osvanula su dva srpska oficira koja su mu ponudila krunu, ali je on to odbio. Umro je u Rudni, gde je i sahranjen.

  7. vojislav Ananić

    CRTICE O BARONSKOME DOMU NIKOLIĆA – PODRINSKIH

    Prvi od Nikolića, koji je dobio priznanje plemićskoga dostojanstva i ugarsku baronsku titulu bio je Vojvoda Sava Nikolić. Teško je naći srpskije ime i prezime pod kapom nebeskom! Vojvoda i Baron Sava Nikolić – Podrinski, zapovednik krajiške vojne komande u Bjelovaru je potomak blagorodne porodice iz Podrinja. Visokoblagorodni Gospodar Sava je plemićsku Povelju i Grbovnicu primio 1688. godine Gospodnje, blagovoljenjem NJ.C.V.Cara Leopolda I.
    Prvi su se od Nikolića u Zagreb doselili Baron Ivan 1816., a za njim i njegova braća Nikola, Andrija i Aleksandar, 1918. godine. Interesantno je da su Baroni Nikolići napustili Bjelovar pod vrlo dramatičnim okolnostima. Naime, potomci Vojvode i Barona Save su u jednome trenutku okrenuli svoje mačeve protiv legitimne vlasti Cara Leopolda II. Tada su mnogi od Nikolića stradali u odmazdi, a preostali su se nastanili u Karlovcu. Dr Vladimir Pl. Nikolić – Podrinski bio je Podban Kraljevine Hrvatske, Slavonije i Dalmacije.

  8. vojislav Ananić

    “…Николићи су највероватније потомци Николе жупана у Попову,односно Мирослава,хумског кнеза,Немањиног брата или како народ вели полубрата тј.Никола је унук хумског кнеза Андрије,Мирослављевог сина.Николини синови,Владислав и Богиша помињу се ‘на југу Захумља’1342-е године, чија је мајка Катарина (тј.жена Николе),сестра србскога бана Стефана Котроманића,па су његови нећаци ‘сродници србске краљевске куће’.
    Године 1349-е Владислав и Богиша били су у завади са ујаком. Никола и Тољен потомци су кнеза Андрије и Петар Томљеновић се спомиње у другој и трећој деценији 14-ог вијека.
    Једни Николићи,господари Попова потомци су хумског кнеза Мирослава,полубрата Стефана Немање,они су и сестрићи Стефана првог Котроманића.
    Једни Николићи се помињу у Дечанским хрисовуљама1335-е године,а Богослав и Беран Николићи уписани су у Дечанску хрисовуљу 2. По повратку с јужних граница Србске државе ‘Нови Николићи’,како их неки историчари називају,Вукосав,Петар и Милиша,јављају се у Попову иза 1391-е године.Сва три су,као властела србскога краља Дабише,примљени за дубовачке грађане,а краљ Дабиша пренесе на кнеза Милишу право примања могориша кога су Дубровчани ‘давали вазда и оцу му и стрицу’. И за владе Јелене Дабишинице,Николићи су уживали наклоност’ србске круне области Босне, и дизали по Јелениној жељи могориш на рачун Хума. Касније су Николићи били десна рука и великом војводи Сандаљу и херцегу Шћепану. НМС: СПВСС*,на стр.150 пише:’Гргур Вукосалић (Николић) на првом мјесту’уговара с Дубровчанима 10.октобра 1435.године као кнез и свједок ‘изабране властеле’, кога је издао херцег Стефан у Невесињу’под градом Винчацем’.
    (Невесиње је одвазда припадало Немањићкој Србији и тако се и данас осјећа).
    Прве несугласице око граница између дубровачке земље и Земље синова Гргура Николића су 1438-е године код села Трновице и Мравинаца.
    Једни Николићи из Волујцас (код Требиња) су од 17-ог вијека Кнежевићи…
    …У Попову су од Николића који сде помињу,од 1342-е настали Вукосалићи,Богишићи и Гргуревићи.
    Једни Николићи живе у мјесту Шетоње (Петровас,Србија).

    (из књиге “СРБИЈА”/илиЗАГОРЈЕ,стара србска презимена,сеобе…/друга књига,ЗАГОРЈЕ,2008.-страница 585-586-а),аутор Петар Ашкраба Загорски, издавач Књижевни фонд “Свети Сава”,Пале,штампа “Мићо Соколовић”,Рогатица)

  9. Milojko nikolić

    Молим све који знају да ми помогну да сазнам порекло фамилије Николић из Велике Реке. Мој отац звао се Драго деда Младен прадеда Драго чукундеда Никола. Даље не знам.

  10. Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    НИКОЛИЋ

    -Трстеница-1, стара породица, Ђурђевдан.
    -Грабовац*-1, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
    *Николићи старином, данас Бранковићи, најугледније грабовачке породице су од таковских Марковића и из њихове породице је Бранко Николић, буљубаша кнеза Алексе Ненадовића. У селу се зову још и: Чолићи, Танкосићи и Бранковићи.
    -Зукве-1, прва половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Никољдан.
    -Калиновци*, прва половина 18. века, Бирач, Митровдан.
    *Ова је породица старином од Бирча, прво насељена у Томњу код Крупња, па одатле дошла два брата: Димитрије и Маринко. Маринко, зват Маша оде, као удовац без деце, удовици у кућу у Каленић и од њега су тамошњи Машићи а Димитрије остави после себе сина Николу, чији су потомци ови Николићи.
    -Љубинић, прва половина 18. века, Крнуле у Посавској Тамнави, Никољдан.
    -Стубленица*-1, прва половина 18. века, Приштина, Јовањдан.
    *Николићи су потомци малог Николице и његових пет синова и зову се још и: Ивановићи, Миловановићи, Живановићи, Леонтићи, Мирковићи, Јанковићи, Алимпијевићи и Косанићи и сви су у Горњем Крају до Паљува.
    -Трстеница-2, прва половина 18. века, Сипић у Старој Србији, Ђурђевдан, уз Кованџиће.
    -Зукве-2, друга половина 18. века, Туђин у Подгорини, Јовањдан, повећа и угледна задруга.
    -Коцељева, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Лучиндан, повећа и угледна задруга.
    -Кртинска-1, друга половина 18. века, Вранић-округ београдски, Јовањдан.
    -Мургаш, друга половина 18. века, Миличиница у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Ратари, друга половина 18. века, Мојковићи у Рађевини, Стевањдан.
    -Руклада, друга половина 18. века, Вражегрмци у Црној Гори, Св. Петка.
    -Стублине*, друга половина 18. века, Осат, Ђурђевдан.
    *Николића предак славио је Аранђеловдан, па како му се у зидарском послу десио неки несрећан случај, променио је славу и узео славити Ђурђевдан.
    -Врело, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан и Јовањдан, уљези у Маринковиће.
    -Вукона, после 1827. године, Срем, Никољдан.
    -Гвозденовић, после 1827. године, Љубање у Старом Влаху, Никољдан.
    -Грабовац-2, после 1827. године, Бањалука, Пантелијевдан.
    -Докмир, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Дрен-1, после 1827. године, Бачка, Аранђеловдан.
    -Дрен-2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
    -Забрежје-1, после 1827. године, Ваљево, Јовањдан трговачка породица.
    -Забрежје-2, после 1827. године, Петровчић у Срему, Никољдан.
    -Јабучје, после 1827. године, Маковиште-округ ужички, Ђурђевдан.
    -Јошева, после 1827. године, Врело у суседству, Ђурђиц, доводци.
    -Кртинска-2, после 1827. године, Б. Крајина, Никољдан.
    -Свилеува, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан.
    -Скела-1, после 1827. године, Ушће у суседству, Никољдан, занатлије.
    -Скела-2, после 1827. године, Ратари у суседству, Никољдан, од ратарских Крстића.
    -Стубленица-2, после 1827. године, Баталаге у области, Ђурђиц, доводци.
    -Стубленица-3, после 1827. године, Љутице-округ ужички, Никољдан и Ђурђиц, уљези у Лазиће.
    -Тврдојевац, после 1827. године, Котешица у Колубари, Јовањдан.
    -Трлић-1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
    -Трлић-2, после 1827. године, Луг у Јадру, Јовањдан.
    -Трњаци, после 1827. године, Крајина, Никољдан.
    -Уровци, полсе 1827. године, Влашка, посрбљени Румуни, уљези у Гајиће.
    -Чучуге, после 1827. године, Козличић у Колубари, Никољдан.
    -Шарбане, после 1827. године, Бојић у Поцерини, Ђурђиц.