Порекло презимена Марковић

3. фебруар 2012.

коментара: 202

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МАРКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Марковић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Била, средња Босна

Крсна слава:

Контакт:
________________________

Марковић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Станојевићи, Бела Црква, Крупањ, Србија

Крсна слава: Томиндан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: R1a

Порекло: Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Крижевићи, Олово

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: J2b M205 род Годијеља

Порекло: Крупице, Пљевља, Црна Гора

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: Q

Порекло: Панчево, Србија

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

Марковић

Хаплогрупа: I2a DS род С

Порекло: Кожуар, Уб, Србија

Крсна слава: Митровдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

МАРКОВИЋИ

(у Јелиној Гори)

Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу. У Шаранце су се доселили Мића и Радуле, с породицама, и населили се у Јелиној Гори. Неки од њих су прешли на Луку Перовића.

Једно вријеме су били бројни, све до 1938. године, када се дио овог братства одселио у пљеваљску Буковицу, а у Јелиној Гори су остали браћа Ненад и Милика, са породицама.

Ненад је учесник НОР-а 1941-1945. године, када и гине 1941. године, у борбама против непријатеља на Липову. Остала су му три сина – Радојица, Бошко и Војислав. Од Милике је остао син Милорад.

Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.

Сада од овог братства нико не живи стално у Јелиној Гори, већ долазе повремено на своја имања, која одржавају сезонски-љети.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (202)

Одговорите

202 коментара

  1. 22. јун 2012. у 23:12

    Vladimir

    Prema nekim mojim saznanjima, ova familija vodi poreklo sa tromeđe Srbije, Crne Gore i Hercegovine. U tursko doba je pobegla u zapadnu Srbiju u podrinje. U Crnoj Gori i danas postoji selo Markovići. Krsna slava moje porodice je Vaskrsenje Lazarevo (Vrbica, Lazareva subota). Muški predaci rađali su se ovim redom. Đuro,Krste,Ljubo,Vidoje,Dragan i ja sam Vladimir kao 6. koleno porodice ovog prezimena. Danas moji rođaci žive u selu Postenje kod varošice u zapadnoj Srbiji koja se zove Ljubovija.

    Одговори

  2. 23. јун 2012. у 23:28

    Nebojsa

    Владимире,шаљем вам прилог из књиге “Соколска нахија” .

    Постење:

    Најстарији су род Вујиновићи. Не знају одакле су, али како говоре западним дијалектом, вероватно да су са запада, од оних рударских крајева, где се говорило овим дијалектом. Вујиновићи знају да су стари рудари, да су им стари копали руде на руднику за време аустријске окупације, пре 200 година, да су се тамо селили и да тамо и данас имају потомства, да су за време наших ратова пре на Јагодњи вадили олово, носили на пазар у Соко, Ужице и Сарајево и продавали, да су радили на самоковима око Ниша и по Власини. Око године 1731. дође с Рудника у Постење рудар Обрад Влајиновић и насели се уз Вујиновиће, којих је тада било три куће. У једној од тих Вујиновића кућа била је остала удова без деце и млада и њој уђе у кућу Обрад и с њиме роди три сина: Станоја, Марка и Максима. Кућа Обрадова била је тада на Рудници, на излазу из Склопова, а на данашњим местима, где су његови потомци биле су три муслиманске махале: Муктијићи, Ибрићи и Рамићи, све помуслимањени староседеоци овог села. Марко је оставио синове Милована и Веселина; Милован је имао синове Игњата и Живана и од њих су Игњатовићи и Живановићи на Рамића имању. Веселинје имао сина Јована и од њега су Јовановићи на Муктијић имању. Максим је оставио синове: Ранка и Симу и од њих су Ранковићи, Николићи и Симићи на Ибрића имању. Станоја је отац нагнао да се врати на Рудник и тамо је оставио и потомства. Вујиновићи су се дуго држали као о концу, и стално се селили. За двојицу се зна да су отишли за копањем руда у Маџарску и тамо су изгубили. Овде су се полако погубили, а њих су заменили Влајиновићи, који су признати рудари по целој земљи (63 куће.; Св. Лазар).
    Млађи родови су дошли после 1802. год. и то: Глигорићи из Горње Љубовиђе (b к.; Михољдан). — Марковићи из Богоштице (6 к.; Св. Јован). — Митровићи од Штибића из Костојевића (8 к.; Јован Милостиви). — Панићи су прешли из Узовнице, а у њу дошли 1834. год. из Кратова код Прибоја (15 к.; Св. Никола). — Манојловићи су из Богоштице(4 к; Св. Јован). — Митровићи и Марковићи су из Оклеца,од истог рода (6 к.; Св. Никола). — Миловановићи Цигани из Доње Љубовиђе (4 к.; Св. Василије). — Мићићи од Васића с Торника (2 к.; Св. Јован). — Живановићи су из Грачанице(3 к.; Св. Алимпије). — Марковићи рудари из ваљевског Осладића (2 к.; Св. Ђурђе). — Крсмановић ушао на имање из Осата (1 к.; Св. Лазар). — Дамњановић из Дрлача од Живковића (1 к.; Св. Трифун). У Постењу има 13 родова са 121 домом.

    Одговори

  3. 17. новембар 2012. у 16:58

    Aleksandar Markovic

    Postovani,zanima me rodoslov mog prezimena,ali nisam uspeo da pronadjem dovoljno podataka. Markovici iz sela Klepani kod Ivanjice… Znam samo da je cukundeda je bio trgovacki putnik u vreme Turaka koji su ga ubili,ako vam to bude od pomoci,ne znam nista vise… :\ Bio bih vam zahvalan na pomoci. Puno uspeha u buducem radu!

    Одговори

  4. 10. јануар 2013. у 00:10

    Milan Markovic

    Muka mi je od licitiranja i price da svi poticemo iz jedne male krsevite drzave Crne Gore i da je svo stanovnistvo sa tih prostora naselilo Srbiju. Dragi moji, migracije zbog raznih ratova na ovom malom prostoru koji su bili stalni ljudi su bezali iz nase Srbije da sacuvaju svoje potomstvo u raznim smerovima.Po zavrsetku tih ratova isti ti su se vracali u svoja mesta ili neka druga u Srbiji.Tako da nema nikakve veze da smo to Boze poreklom iz Crne Gore.Moguce je da su se u te planine odlazili ( deo naroda ) da sacuvaju porodice i potomstvo.Tamo sigurno nije bilo Turaka. Po zavrsetku tih ratova vracali se u svojoj Srbiji gde je zivot bio mnogo laksi.Sve te koji to pricaju VOLEO IH DA MI DAJU POREKLO NEKE PORODICE od neke 1350 ili 1600 godine. Naravno da bih tada prica bila sasvim drugacija, U TO NIMALO NE SUMNJAM.

    Одговори

  5. 10. јануар 2013. у 19:12

    Александар Маринковић

    Господине Марковићу,
    у великој мери нисте у праву. У пописима ондашње Србије, крајем 19. века, утврђено је да само око 7 % становништва себе сматра староседеоцима. Око 8-9 % није знало ништа о свом пореклу. Чак и када би прихватили да је и тих 8-9 % такође староседелачко, то је свега 15-16% популације ондашње Србије. Остали знају да су ”дођоши” из разиних крајева: Херцеговина, ЦГ, Маћедонија, Бугарска, Косово, а долазили су и власи, Цинцари, Бугари, шиптари. Половина села с краја 19.века је имала између 10 и 20 Вероватно јесте у праву када кажете да се део људи враћао из тих планина назад у село, али њих је очигледно јако мали број. А те планине у шуме нису биле удаљене 100 или више километара већ се радило о оближњим шумама које су познавали. Зато су и многа данашња села у Шумадији и настала као избегличка. Такође, након 1690.г., Београдски пашалук је опустео…требало је скоро пола века да се у већину насеља врати или досели понека породица и први свештеници. Објекти су били срушени од запуштености. Пред српске устанке, Београд је имао свега 25.000 људи (Турака, Срба, Цинцара, јевреја, шиптара…), а у јеку турске власти у 17.веку, око 50.000. Аустријанци су забележили да је у њихово време околина Београда била пуста: људи су умирали у епидемији куге и од глади, а што није умрло од тога, побегло је главом без обзира. Пишу да су виђали тек понеку људску авет како једе коњску цркотину поред пута. Густо насељена Шумадија је постојала до 1459. год. и такву су је описивали и странци. Падом Деспотовине, становништво се масовно исељава…ако се неко и вратио, очигледно је да се није ни сећао Шумадије као своје колевке. Заборавило се кроз генерације. Према подацима које су прикупили Аустријанци с краја 18.в., више од пола села у Србији имало је од 1-10 односно 10-20 кућа.Пописи становништва из 1600. год. које прижељкујете, можете наћи али су Турци уписивали само име човека и име оца…презимена нема. За утврђивање порекла у тако далекој прошлости, може послужити днк анализа па ћемо видети с којим породицама су сродни данашњи житељи Шумадије и Поморавља. С обзиром на оно што су људи говорили и знали крајем 19.в., за многа села се не може баш рећи да ”имају тарабу старију од Америке”.

    Одговори

    • 19. децембар 2014. у 21:13

      Nenad Obradovic

      postovanje gospodine . zanima me poreklo Obradovica sa podrucja Aleksandrovca / Rasinski okrug /

      Одговори

      • 19. децембар 2014. у 21:34

        Александар Маринковић

        Милисав Лутовац у књизи ”Жупа Александровачка” наводи Обрадовиће (10 кућа) у селу Дашница. Не наводи славу, али каже да су у Дашницу дошли из Осредака (Копаоник) и да су даљим пореклом из Рашке. Такође вели да се ”рођакају” са братствима у Шљивову. Надаље, Лутовац бележи и Обрадовиће у селу Мрмош за које вели да су Пештерци и поново не наводи славу. Премда су обе породице Обрадовић дошле из истог краја, изгледа да нису међусобно повезане тј. да нису истог рода.
        Наиме, у оквиру пројекта САНУ чији су резултати објављени и на Српском ДНК пројекту, један Обрадовић из Александровца је тестирао ДНК порекло и испоставило се да је припадних хаплогрупе E1b-V13, а други тестирани Обрадовић је испао I2a dinaric South. Који је од ових Обрадовића из Дашнице, а који из Мрмоша, не знамо. Такође, ни академик Ивица Тодоровић, који руководи пројектом, упркос бројним молбама још увек није пружио податке о славама па нисмо у могућности да вам кажемо нешто више.
        Дакле, или сте припадник E1b-V13 или I2a dinaric South, али у оба случаја, ваше даље порекло се везује за Рашку и Пештерску висораван.
        Свако добро!

        Одговори

        • 10. децембар 2017. у 17:13

          Nenad Markovic

          Pozdrav!Ja sam Markovic iz Borče od oca Milana iz Beograda od oca Ljubivoja Markovic iz okoline Ljiga.
          Krsna slava sv. Arhangel Mihajl
          Od majke Marije devojacko(Obradovic)od oca Veljka iz sela sljivova kod Aleksandrovca.
          slava Djurdjevdan.
          To je sve sto znam o svojim Markovicima i Obradovicima

          Одговори

          • 19. децембар 2023. у 19:24

            Markovic

            Марковићи-Сакићи, Милановићи, Стојановићи, Марковићи (Кендићи): Пред Кочину Крајину доселили су се у ово село Марковићи-Сакићи из Осата у Босни, са њима су у сродству остале поменуте фамилије, има их 9 кућа и славе Ђурђевдан.

            Одговори

  6. 11. јануар 2013. у 00:37

    Milan Markovic

    Gospodine Marinkoviću,
    Hvala što ste se uključili u ovu diskusiju.Zato bih Vas zamolio da mi kažete odakle toliko stanovništvo na tako jednom malom i još krševitom prostoru gde su uslovi šivota tj da se preživi nikakvi? Odakle je poreklo stanovništva koje je došlo u Crnu Goru? Podatke koje navodite govore ono što ja kao laik tvrdim.Velika većina porodica koja se vraćala u Srbiju su bili potomci predaka koji su morali bežati iz Srbije da bih sačuvali potomstvo.To se prenosilo s kolena na koleno odakle su.Svi pričamo o 18 i 19 veku kada su Turci bili na putu za Tursku. Tj od kada postoje neki pisani tragovi.Od kada je to skup ljudi na jednom fudbalskom igralištu mogao gusto naseliti jednu državu? Ne treba tu neko znanje, to svako dete zna a kamoli mi odrasli.

    Kada je u pitanju prezime MARKOVIĆ ono što ja znam prvo se pojavljuje u Dalmaciji i Italiji.Odatle ih put vodi u rudnike u Srbiju odakle se šire dalje….Danas u Italiji možete sresti bezbroj Italijana sa prezimenom Marković.Moj deo roda je ostao tu i za vreme Turaka u brdima Rađevine gde su se krili.Po odlasku Turaka ponovo je krenuka migracija prema Macvi i drugim mestima. Naravno ta priča o mom rodu Markovića je mnogo šira, ovo bi bilo ukratko.

    I kada bih mogla de se uradi DNK analiza, prvo bi je trebalo uradi u Crnoj Gori da vidimo odakle tamo tako veliki broj stanovnistva koje naseli jednu veliku državu po prosranstvu za razliku od tog prostora koje pokriva ta teritorija.

    Одговори

  7. 11. јануар 2013. у 01:01

    Milan Markovic

    Dal je moguće da razni ljudi koji se bave poreklom STANOVNIŠTVA u Srbiji pokušavaju da istoriju porekla SRBA svedu na 150 godina a ona je MNOGO,MNOGO DUŽA.
    Teško da ćemo ikada dobiti valjan odgovor za to što zbog tih koji hoće da nas strpaju u 150 godina, raznih ratova na ovom prostoru, migracija, velikih seoba, 500 godina robovanja pod Turcima……….

    Одговори

  8. 11. јануар 2013. у 09:52

    Небојша Новаковић

    Милане, на овом порталу нико не тврди да су Срби “пореклом из Црне Горе”. Баш напротив, у више наврата је било приче о насељавању те исте ЦГ. Сами путописци из средњег века су забележили да је ЦГ углавом пуст простор (што је и логично).

    Сама ЦГ, односно тада Зета (делић данашње ЦГ), била је насељена у средњем веку јаче само у приморским градовима и околини Скадра.

    Веће миграције на те просторе започињу прво приликом “ширења” српске државе, а затим и након пада великог броја српских земаља.

    Опште је познато да велики број црногорских племена води порекло најпре из Босне и Херцеговине.

    Примера ради, скоро цела Стара Црна Гори води порекло баш из БиХ. (Цуце, Озринићи/Чевљани, итд..)

    Чак и многа брдска племена воде порекло из Херцеговине (која је раније обухватала много већи простор него данас). Навешћу само Васојевиће, Дробњаке, Куче, Братоножиће, итд..

    Један број племена води порекло са простора Косова, или северне Албаније. Најбољи пример за то су Бјелопавлићи (север Албаније/Метохија) и Пивљани (Косово).

    Наравно не треба заборавити да је било константног уплива становништва са југа (Косово, Македонија), после пада јужних српских земаља. Чак и генетика ово потврђује, пошто је у источној ЦГ, у Васојевићима и Кучима у великој мери заступљена “влашка” Е1б1.

    Што се тиче Шумадије, не верујем да се то становништво “склањало” у Црну Гору, можда појединци. Ипак су се Шумадинци углавном исељавали у Војводину (Угарску). Александар Маринковић је то лепо објаснио када је помињао “опустелу Србију”.

    Значи још једном – нико не тврди да су Срби из ЦГ пореклом, напротив. У ту ЦГ су “стигли” поглавито из Босне и Херцеговине и јужних српских земаља.

    О каснијем насељавању Србије је све познато. Људи су из тих “кршевитих” крајева населили ове, за живот лакше пределе и то у више наврата, етапа, таласа…

    Одговори

  9. 11. јануар 2013. у 13:47

    Milan Markovic

    Pokušaću da iskoristim neke istorijske karte koje sam kopirao u jednom arhivu u Italiji.
    Sredinom 10 veka na prostoru balkana postoje 4 države: SRBIJA ( koja se posle raznih ratovanja prostire na moru od Bara do iznad Dubrovnika, današnja istočna Bosna i Posavina, deo Mačve odnosno sadašnja Zapadna Srbija.Naravno da se STANOVNIŠTVO povlačilo iz dela koje su osvojili Bugari, Madjari za svojom vojskom i naseljavalo te nove teritorije.), Bugarska,Madjarska i Hrvatska. Što govori da su te prostore sadašnje Crne Gore, Hecegovine…. naseljavali Srbi iz tadašnje Srbije bežeci od osvajaca povlačeći se sa svojom vojskom a kasnije kroz istoriju potomstvo se vraćalo nazad.
    Oko 1070 godine Srbija se sužava na severu ali se proširuje na moru od Ulcinja preko reke Neretve tj današnjeg Metkovića u čijem je sastavu ostrva Mljet, Lastovo, korčula, Pelješac. Logicno bi bilo da to opet naseljavaju ponovo proterani i pobegli Srbi iz tog dela Srbije koje osvajaju razni osvajači.
    Oko 1300 godine proširili su svoju teritoriju na deo Albanije i sadašnju istočnu Srbiju.Od Mačve, dela Istočne Bosne, Šumadije i današnjeg Podunavskog okruga stvara se država VLADANJE SRPSKOG RASKRALJA STJEPANA DRAGUTINA.
    Oko 1360 godine Srbija poriva današnju Albaniju a gubi Beograd i Mačvu.
    Oko 1559 godine pominje se CRNA GORA stvorena od jednog malog dela tadašnje Srbije odnosno Otomanskog carstva.Taj mali deo Crne Gore počinje da pripaja ostale delove današnje teritorije 1860, 1878 i 1913.Vreme proširenja teritorije nastaje tek po odlasku Turaka.
    Od 1804 – 1913 Srbi se povlače ( ne svi ) sa prethodnih teritorija Hercegovine, Dalmacije, sadašnje Crne Gore osvajajući sadašnju Srbiju i veliki
    deo Makedonije ( ta pripajanja su bila u etapama 1833, 1878, 1913 ).

    Ukratko kretanje SRPSKIH PORODICA i vraćanje nazad odakle su njihovi preci krenuli pred osvajačima.I SRBI su osvajali druge teritorije, proširivali, gubili terotorije, naseljavali te teritorije…..A što se tiče CRNOGORACA, HERCEGOVACA,DALMATINACA,DELA ALBANIJE zar to nisu SRBI koji su naseljavali Hercegovinu, Dalmaciju, Crnu Goru ( sve bila Srbija nekada )povlačeči sa svojom vojskom od raznih osvajača.
    To što su nekada komunisti pokušali da umanje ko su Srbi,njihovu istoriju, stvorili neke nove države,NARODNOSTI,Austrijanci nam pisali istoriju drugog rata a mi prihvatili.Danas sve znamo što ne treba a bitno prećutkujemo.Pokušavaju da nam poture da smo postali od nekog drugog naroda koji nikada nije postajao.
    Dal je negde zapisano ime i prezime SRBA kojie su poubijali Srbi u drugom ratu.Te istorije nema. Zato ima sve što će umanjiti ko su SRBI i njihovo poreklo.

    Одговори

    • 11. јануар 2013. у 19:23

      Александар Маринковић

      Mилане,
      1) ”Sredinom 10 veka na prostoru balkana postoje 4 države” где наводите Србију, Бугарску, Мађарску и Хрватску. Морам да укажем да у то време није постојала Србија, већ Рашка…такође, УГАРСКА (ако ћемо прецизно) и није била на Балкану већ у Панонији. На Балкан долази касније. А где је Византија???? Такође, те ”државе” не могу бити аргумент ваших тврдњи из више разлога: нити се могу поистоветити са данашњом држ. организацијом, нити су то биле националне државе јер нација у то време није било, нити је било државних граница као што су данас. Ако се ”држава” називала Србијом, не значи да су у њој били само Срби, нити да Срба није било изван ње. Надаље, какве везе има 10.век??? Срба је на Балкану било и пре 10.века. Срби су имали средиште у ондашњој провинцији Далмацији која обухвата потоње ”државе” Захумље, Травунију, Неретванску област, Босну, Рашку па и Дукљу. Има помена Срба и у Лици или зап. Босни у 9.в., коју Срби држе у већини, како кажу Франци. Дакле, Срби се наводе у западнијим крајевима него што је данашња Р.Србија. Бугари су током 10.века били у Поморављу, Византија (коју ниси ни поменуо) нешто јужније, а ”држава” Србија само у шумадијском Подрињу. Порекло средњевековног племства је такође из тих западнијих крајева: Немањићи, Бранковићи, Алтомановићи, Мрњавчевићи… Шумадија није била ”душа Србије” у то време већ само област у којој се гаје воће, поврће и прасићи. У периоду између 11.в. и моћне немањићке Србије, вероватно јесте било неких миграција људи из Шумадије ка планинама, али тамо су већ одавно били Срби. Документовани у страним изворима, а не некакви потомци избеглица из Шумадије. У историји познат је у 9.в. ”пребег” кнеза Борне и његових Тимочана и Гудушчана у Далмацију где постаје локални кнез. У Шумадији и Поморављу су били Срби али и разни Словени (нису баш били Срби у ужем смислу). И кад се све ово узме у обзир, онда се јасно може видети да се не ради о територији величине фудбалског терена већ о добром делу Балкана и о мноштву Срба, а не шаци уплашених избеглица.
      2) Нема области на простору бивше СФРЈ који у неком тренутку није опустео и који није насељен живљем из других области. Познате су миграционе струје које су населиле Шумадију: динарска је у великој мери ишла у зап. Шумадију, док су из Македоније долазили у дан. јужну Србију. Струја с Космета је између њих итд.
      3) Милане, ишао сам у талијанску осн. школу и могу рећи да нисам никад чуо за иједног Талијана који се презива Марковић, а камоли да их има БЕЗБРОЈ 😀 Али нема везе, вероватно си се погрешно изразио.

      Одговори

  10. 11. јануар 2013. у 22:33

    Milan Markovic

    Dragi moj Aleksandre, ( moj sin se zove Aleksandar, rodjen u Italiji..)

    Danas je bar lako proveriti dali u Italiji postoje italijanske porodice sa PREZIMENOM MARKOVIC. Ja cu vam dati dve Fabricia i Feruca.
    Sto se tice mojih podataka, govorio sam o imenima danasnjih naziva tih drzava.
    Uzeo sam 10 vek da bih dao sliku kretanja Srba u zadnjih 10 vekova.Zeleo sam da to bude ukratko i sazeto da svi mogu razumeti.
    Mozemo i o detaljima, dokazima koje ja posedujem, nazivima, analiziranjem tih istorijskih karti koje sam kopirao u Italijanskom arhivu o kretanju Srba i teritorije.
    Na Svakoj ok tih karti jasno stoje granice tadasnje drzave i naziv drzave.Zar je bitno kako se koja regija zove u njoj? Sve te karte mnogo govore o kretanju SRBA ma koliko Vi pokusavali da to okrenete na drugu stranu.
    To sto navodite te oblasti koje su bile u sastavu Srbije u to vreme ( zasto bi navodio te oblasti, to je bila tadasnja Srbija i teritorija pod njenom upravom a koje su tu oblasti nije od znacaja). Isto kao kada bih ja rekao u Srbiji je ta i ta regija koja cini Srbiju.
    Kazete – Бугари су током 10.века били у Поморављу – Ako pogledate jos jednom videcete da sam naveo granice te Srbije polovinom 10 veka i tu nema teritotija koje su bile pod Bugarskom kontrolom vec samo deo sadasnje Zapadne Srbije.

    Sta vam ovo znaci = Шумадија није била “душа Србије“ у то време већ само област у којој се гаје воће, поврће и прасићи.= o cemu Vi pricate ( da to nisu mozda radili ARNAUTI, CRNOGORCI, DALMATINCI ili mozda neki narod po imenu SRBI doseljenici sa vekovnih ognjista u Crnoj Gori).
    Ako vec zelite da mi odgovorite ili me demantujete onda govotite o onom sto sam napisao a ne dali je SUMADIJA DUSA SRBIJE U TO VREME.
    Sumadiju sam naveo samo u ovom kontekstu = Oko 1300 godine proširili su svoju teritoriju na deo Albanije i sadašnju istočnu Srbiju. Od Mačve, dela Istočne Bosne, Šumadije i današnjeg Podunavskog okruga stvara se država VLADANJE SRPSKOG RASKRALJA STJEPANA DRAGUTINA.= tako da ne razumem tu pricu o pokusaju saranizacije jedne regije, SUMADIJE.
    Nemojte to ciniti, ako su to radili nasi neprijatelji ne trebamo i mi.
    Navescu Vam samo jedan primer iz drugog rata. HRVATI se i dan dan hvale svojom bojnom koja je ucestvovala na strani NEMACA i nanela mnogo zla SRPSKOM RODU…. a pojedinci iz naseg SRPSKOG RODA, to i sami znate da vam nepisem.Zato se i dan danas ne znaju grobovi i mesta MNOGO SRBA poubijanih od “SVOJE BRACE SRBA”. Ne razvodnjavajmo nasu istoriju koja je MNOGO DUGA I TUZNA.

    Одговори

    • 8. јул 2016. у 09:10

      brana

      Aleksandre, zanima me kako da saznam nešto više o tim Markovićima kojih je puna Italija od davnina. Ukucao sam prezime u italijanski telefonski imenik i odbio sve same sveže doseljene naših imena – Slađane i sl.

      http://www.paginebianche.it/ricerca?qs=markovic&dv=&p=3

      zanimljiva mi je tvoja teza o povezanosti Markovića najrazličitijih i bavljenja rudarstvom od davnina sa migracijama ….

      Одговори

    • 29. јул 2017. у 02:48

      Dragan

      Postovani Milane Markovicu vidim da posedujete puno zaboravljenog znanja o rodu Srpskog naroda iako je proslo od toga 4ipo godine iu nadi da ce te mi se javiti da malo popricamo jer ja isto podobrno trazim svoje korene drugog prezimena i pokusavam dokazima da dokazem ono sto su zaboravili , moja mail adresa je [email protected] nadam se da cete procitati ovaj post i javiti mi se da bi mogli popricati o svemu hvala unapred Dragan Ciric

      Одговори

    • 12. март 2018. у 20:07

      Стварност

      За почетак, са вашом почетном тезом да је доста становништва из данашње Црне Горе пореклом из других крајева – са тиме се слажем. Начин на који сте ви то аргументовали, поготову посматрањем карата је апсолутно погрешан, као и да потпуно нисте разумели Александра – а и замолио бих Вас да му не “убацујете” тврдње које није рекао – нико није рекао овде да ти Црногорци, Херцеговци и други нису Срби, али говори о регионалним називима који се користе данас. Између осталог, Ви сте управо почели са том праксом, споменувши Црну Гору, јер назив Црна Гора није постојао пре 13. века (односно 15-16. за назив територије/државе) већ су били Зета и раније Дукља.

      За почетак, Срби су на Балкан дошли крајем 6/ почетком 7. века (по Византијским изворима). Дошли су као етничка група то јест народ. Уосталом, питао бих само Брану следеће: Каже да Срби нису етничка група, а онда каже да Срби управљају том државом – па јел Срби јесу или нису етничка група? Уосталом, зашто Константин Порфирогенит њих спомиње као народ који се доселио у Склавиније, а не као неку властелу која је дошла и покорила многобројне народе прогласивши их кметовима? Зашто их Јован Скилица често спомиње исто тако? Зашто је то такође исти принцип и за друге Словене? Не, Срби управу већ тада имају елементе етничке групе, али немају нацију и та два појма, један кулутролошки, а други политички, никако не треба мешати.

      Дакле, Срби су дошли на Балкан и населили су територије данашње Босне, Херцеговине (Травунија, Захумље), Јужне Далмације (Далмација до Омиша, укључујући Омиш – Паганија), Црне Горе (Дукља), централне Србије (Рашка, а изван Рашке су под Византијом/Бугарском, како је ко преовладао, живели на Космету и делом у БРЈМ). Када су Срби дошли, затекли су староседеоце (старе Влахе или Романе) и које су асимиловали. Да су староседеоци живели на овим просторима, говори много топонима попут Стари Влах у Расу, Романија у Босни и слично. Тај процес је у многим деловима већ био готов до 14. века, цар Душан додуше спомиње Влахе вероватно мислећи на оне на простору БРЈМ, али да не улазим у то, већ да кажем да је процес већ у 15. веку завршен и они су се стопили са нама и то су такође данас Срби. То што он има 26 маркера (посебне огранке хаплогрупе Е1б пошто се и ти огранци често разликују у периоду настанка што говори о вероватној и не претераној блискости са другим популацијама са тим огранком, нпр Васојевићи одступају од Куча и вероватно и јесу дошли из Херцеговине), који говоре да је у далекој прошлости, пре 250, 300, 400 или више година био Влах, то не може да замени чињеницу да он прича српским језиком, да има нашу културу, наш менталитет, нашу традицију и обичаје, често и заједничку веру, наш идентитет, а тек да не говорим о многобројним личностима баш са тим хаплогрупама које су веома допринели нашој култури и испали већи Срби од многих других који имају И2а нпр. Ово чисто напомињем да људи схвате да то што имате И2а или не знам коју групу, не може вас учинити већим Србином од других – а говорим јер и сам имам И2а. Тако да, Србин је много сложенија ствар од обичне генетике – говорити некоме коме су се преци пре више векова утопили у српство да није Србин је крајње смешно. Између осталог, има ту и других гена који се измешају, али да не дужим.

      Дакле, Срби су населили и формирали мале земљице које сам споменуо, Рашку (касније из ње поизашла Босна), Дукљу, Захумље, Травунију и Паганију. Често су се уједињавале у једну (хајде да то назовемо Србија, како су то често називали Византинци), а то се дешавало наизменично – прво под окриљем Рашке, па онда под окриљем Дукље (која је постала прва српска краљевина са првим српским краљем Михаилом Војислављевићем и од 9. до 11. века чешће била називана Србијом од стране Византинаца, него и Рашка – зато што, кад једна државица падне под Византију, друга се често уздигне па наследи то име Србија – дакле и у једној и у другој живе Срби), па поново под окриљем Рашке (под Немањићима, који је, као и његов син, Дукљу сматрао не отачаством само него и правом дедовином својом – ово цитирам из Житија Светог Симеона, а иначе, наводим као још један контрааргумент коју брана наводи, јер какав је то “народ свој” у градовима Дукље Стефан Немања оставио – откуд појам “народ”, а прочитајте цео пасус о заузимању Дукље па ћете видети да не говори о својим поданицима него о свом народу, за разлику од “Грка” (читај Византинаца да кажем тако, односно Ромеја) који су преплавили Дукљу па их је из ње протерао). Дакле, да је Срба било у Дукљи, било их је. Простор Зете (око Скадарског језера) је посебно био насељен, као и приморски градови попут Котора, Будве, Бара и Улциња.

      Оно што у Вашој аргументацији није било добро јесте што поистовећујете границе са кретањем становништва. Са тиме се уопште не слажем – то што су Бугари заузели Рашку, не значи нужно да су сви из Рашке побегли у Дукљу – маса њих углавном остаје. То је средњи век, тада се границе релативно брзо померају. То нема никакве везе – Срби су ту живели без обзира што су то Бугари заузели. Исто тако, ево контрапитање – велики део територије Космета је био под Византијом и Бугарском. Зашто је онда Стефан Немања, када је кренуо у ослобађање “српских земаља”, зашто је кренуо ка остатку Космета? Ту јесу живели Словени – али који? Да нису били Руси? Не, него Срби. Да су били други Словени, лако би дошло до побуна и слично – и сигурно да не би ту подизали највише манастира и цркава Немањићи.

      Што се тиче пада под Османску власт, слажем се да је било сигурно повлачења становништва са територија Старе Србије и Централне Србије у територију данашње Црне Горе, али опет, користећи Вашу логику, дајем Вам контрапитање – а откуд толико становнитшва у том “кршу” (а да не спомињем да је помало увредљиво сводити целу област која иначе припада Вашој култури такође, на крш, иако су, ако ћемо тако, баш у тој области за разлику од Рашке били утврђени богати градови попут Котора, Будве, Бара и Улциња)? Како је тај крш толико станоништва у време Османлија примио? Дакле, да су сви становници Црне Горе пореклом из данашње Србије – па то је крајње смешно. Ко је онда живео у Дукљи? Како је та Дукља тако малобројна била, а толико јака да уједини Рашку и остале српске земље у неким периодима? Тих, назовимо “староседелаца” Срба у Црној Гори је и тек како било и тек како их има и данас. А не заборавимо и то да је Скадар и област око њега, био под том Дукљом – зато се падом под Османлије, становништво из тих равница повлачило у тај крш – дакле, то су ти који су дошли са територије које данас зовемо Албанијом, односно северном Албанијом. Дакле, има и других “дођоша”, што Вам је Александар и рекао. А где су “староседеоци” Срби из данашње Србије – па, лепо Вам је Александар и рекао, а између осталог, верујем и да у Италији могу да се набаве књиге из историје везане за Србе и да се окрене део ка “Велика сеоба Срба” и да Вам она послужи као показатељ у ком смеру се становнитшво Старе Србије исељавало – помоћ: Ишло је на север и, мање на запад. И те сеобе су биле, пре бих рекао континуиране (дакле текле, у неком периоду мањој, неком у већој мери), са већим “порастима” попут Великих сеоба Срба.

      Што се тиче тога откуд толико Срба у Србији који су из Црне Горе, нешто се не слажем са Вашом тврдњом. Тачније, крајње сте је преувеличали, јер нити се по подацима то види, нити је ама баш ико рекао да је 90% Срба из Србије из Црне Горе пореклом (мислим на ту територију). Напротив, више сам видео да има прилива из Херцеговине, него Црне Горе. А узмите у обзир да су те фамилије тамо биле многобројне, и да су се зато исељавали јер услови тамо нису омогућавали да издрже веће породице – а многобројност је и тек како битна ако ратујете са Турцима. Зашто не мислите да се та традиција није наставила и кад су дошли на територију данашње Србије? То што су они заиста дали већи број познатих личности – па, тај крш и лом очеличе човека, можда? Можда тај сиромах из крша и лома дође у друге сигурније крајеве са жељом да успе, па се потруди јаче? Можда то није случај само код нас – погледајте и друге земље? То треба социолошки посматрати, и лако се ваде закључци. Ал то никако не значи да су сви познати Срби из Црне Горе и да је то “једино што ваља код Срба” и сличне глупости. Има их доста који нису. По свему судећи, рекао бих да је у Србији око 230,000-600,000 људи пореклом из Црне Горе. Данашња Црна Гора има 600,000 становника (са националним мањинама), а огроман број се иселио у крајеве који могу да издрже више становништва и боље услове живота омогућавају. Зато бих рекао да број заиста иде ка 600,000, ако се узме раст популације. Видите, веома лако може да се објасни и та чињеница, само треба сести и мало размислити о свим параметрима и рачунати. Наравно, ово наводим приближно и као моју процену на први поглед, али тиме се треба позабавити.

      У сваком случају, надам се да Вам је јасно ово што сам Вам изнео.

      Одговори

      • 23. мај 2019. у 22:57

        Ирина

        Та подла тврдња немачке критичко историјске школе, базиране на Порфирогениту да смо дошли у почетком 6. века, веше једноставно не стоји, нарочито услед генетских потврда аутохтоног хаплотипа. У контрадикцији сте. Учили смо потпуно лажну историју, као што сам ја лажни Марковић, а заправо Матић из јадарског округа.

        Одговори

        • 24. октобар 2023. у 13:04

          Rade

          Poštovana,
          Irina zdravo!, što se tiče Matića i Markovića i Aleksića,Mitrovića,Vilotića,Đurđevića,Stjepanovića,….,iz sela Grčić(dobio naziv po staroj porodici u Onogoštu-Nikšiću odselila u 17 vijeku) ispod Trešnjice u Ljuboviji,oni su potomci Miladina( sveštenik) i Krsta ( kovač) Rubežanina – Jakiĉića i Onogošta. Miladin je preko Dalmacije,Imotskog,Senja stigao u Ogulinsku kapetaniju kao vojnik- graničar,i zbog pobune jer su bili loši uslovi,glad i želje da produźi u Ðersku županiju kod svojih brastvenika Rubešića- Rubića,oni du kao vođe ustanka osuđeni i izdat je nalog za hapšenje i nagrada koji su vrlo često uzimali Janjičari-naši muslimani od AustroUgarske.
          Miladin pop Krsto su 1715.god.morali da bježi na teritorije koje su nekad bile u vlasništvo njihovih predaka i potomaka dinastije Vojislavljević- Radoslavić( kralj Radoslav i njegovi unuci vazalni kraljevi Gradinja i Grubeža,kao i praunuci župani Vladislav,Radoslav,Jovan) i kasnije njihov rod Nemanjići.
          Svi su oni ostavili potomstvo a bogami u priličnom broju u Rimu,Padovi,Firenci,Veneciji tamo su učili škole,i ulagali i trošili novce od srebra i olova iz rudnika oko Drine i drugih brojnih rudnika..,najveći broj je uźivao na moru u njihovom ili našem Dubrovniku,Kotoru,i td…,tu su srebro pretvarali u zlatnike kod svojih rođaka.
          A Krsto i Miladin Rubežić-Jskiĉić-Marković,…., su imali osim brastvenika u Onogoštu i bogate plemiće brastvenike u Omišu,Braču, Makarskoj,… i dr,rođaci vlastela su bili Nenadići(Nenadovići),Rubići-Rubĉići,Nelipići(sve Rubeźići iz Onogošta),Jakiĉići,Jakovići,Vlastelinovići..
          Istina je da se krajem 5 vijeka desila velika organizovana prisilna seoba 100000 stanovnika sa zapada Srpskih zemalja na teritoriju Soluna i Makedonije,ali isto tako se desila druga najveça seoba oko 200000 u periodu od 1460-80.god.,iz straha od Turskih osvajača sa prostora Stare Srbije na prostore zapadnih krajeva u Crnu Goru,Dalmacije i zapadne Hercegovine.
          Toliko,od mene ako imate rodoslove ovih porodica iz Grĉića pošaljite na email: [email protected]

          Одговори
1 2 3 … 12