Илић
Хаплогрупа: Е1b род Г
Порекло: Лесковац, Србија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_________________________
Илић
Хаплогрупа: I2a
Порекло: Братунац, Република Српска
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Илић
Хаплогрупа: J2b M205
Порекло: Београд, Србија
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
Илић
Хаплогрупа: R1a
Порекло: Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Илић
Хаплогрупа: I2a род L38
Порекло: Лозовик, Велика Плана, Србија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Илић веома је раширено, а портал Порекло као први у низу текстова о Илићима објављјује прилог нашег сарадника Микице Илића о Илићима из села Батковић код Бијељине. Реч је о подацима из његове монографије “Село Босут у Срему”:
Илићи (Стјепањдан) су старином Херцеговци. Ерићи (Липовица) су се доселили у Батковић половином XIX века из Херцеговине. Од Ерића потичу: Кнежевићи (Липовица), Радићи (Клис), Илићи (Греда), Икићи (Греда) и Константиновићи. Од Константиновића су Мићићи (Мала Обарска), Глигорићи (Липовица), Вујићи (Липовица), Јовићи (Мала Обарска) и Петровићи (Липовица). Све ове фамилије славе Светог архиђакона и првомученика Стефана. Илићи су једна од најстаријих фамилија у Батковићу, што се види по парцелама на сеоском гробљу на којима су сахрањивали своје претке, јер су та места на самом почетку гробља. Зову их још и Савићи, по претку Сави. Чланови ове фамилије данас живе у: Батковићу, Босуту, Бијељини, Тузли, Београду и Футогу. Презиме Илић је једно од најфреквентнијих у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини. У Хрватској је презиме Илић најучесталије у селу Пађане у околини Книна, а често је и на подручју целе земље.
КРСНА СЛАВА: Свети Стефан
__________________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ИЛИЋИ
(живе у Пољу Радовића)
Илићи су огранак Милошевића. Презиме су добили по свом претку Илији, који се презивао Кустурић, а живио је у првој половини 18. вијека. Илићи су једно вријеме живјели на Малинску, одакле су их потиснули Ускоци, па су се населили у Поље Радовића, гдје и данас живе.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.
___________
ИЛИЋИ у Леденицама, више Рисна, поријеклом су од Илије, сина кнеза Дракуле Мандића, који се из дробњачког села Придворице доселио на Леденице, гдје његови потомци узеше презиме Илићи.
Славе Ђурђевдан, а прислужују Трнову Петку.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
25. март 2013. у 23:43
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
ИЛИЋ
-Звиздар*, стара породица, Никољдан.
*Ова стара породица била је први пут код Водице, а данас се растурила по целом селу и има општа презимена још: Адамовићи, Костадиновићи и Петровићи.
-Дрен-1, прва половина 18. века, Клинци у Колубари, Аранђеловдан, уз Алимпиће и Васиљевиће.
-Непричава-1, прва половина 18. века, Горњи Лајковац у Колубари, Ђурђиц.
-Црвена Јабука, прва половина 18. века, Ребељ у Подгорици, Јовањдан.
-Бањани-1, Друга половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Алимпијевдан.
-Бањани-2, друга половина 18. века, Завлака у Рађевини, Алимпијевдан.
-Бело Поље, друга половина 18. века, Бањалука, Јовањдан, уз Кузмановиће*.
*Предак Кузман доселио се као воденичар прво на Сави, а после и на КОлубари где су га Карићи из овог села, као свога сељака, довели у село за своју одиву и окућили.
-Бргуле-1, друга половина 18. века, Бајице у Црној Гори, Јовањдан.
-Грабовац-1, друга половина 18. века, Осат, Никољдан.
-Гуњевац, друга половина 18. века, Љештанско-округ ужички, Јовањдан, уз Марковиће, велика и угледна задруга.
-Дрен-2, друга половина 18. века, Сушица у Подгорини, Јовањдан, уљези у Гавриће.
-Каленић, друга половина 18. века, Брезовица у Подгорини, Михољдан, уз Јевремовиће.
-Кртинска, друга половина 18. века, Осат, Томиндан.
-Љубинић, друга половина 18. века, Грачаница у Азбуковици, Ђурђевдан, уз Аћимовиће.
-Љутице, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан, уз Живковиће.
-Орашац, друга половина 18. века, Бабина Лука у Колубари, Пантелијевдан, уз Ћебиће.
-Пироман, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Јовањдан.
-Тврдојевац, друга половина 18. века, Семетљево-Стари Влах, Јовањдан, повећа и виђена задруга.
-Црниљево-1, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Аранђеловдан, уз Сукоњиће.
-Црниљево-2, друга половина 18. века, Врбић у Рађевини, Нокољдан, уз Мићиће.
-Шарбане, друга половина 18. века, Срем, Ђурђиц, уз Гајиће.
-Бајевац, после 1827. године, Љештанско-округ ужички, Марковдан.
-Бргуле-2, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан.
-Грабовац-2, после 1827. године, Дубица, Никољдан.
-Дрен-3, после 1827. године, Лика, Томиндан, доводци.
-Јабучје, после 1827. године, Тврдојевац у области, Лазаревдан.
-Калиновац, после 1827. године, Костојевићи-округ ужички, Св. Јован Златоусти.
-Лисо Поље, после 1827. године, Отањ код Пожеге, Никољдан.
-Непричава-2, после 1827. године, Годечево-округ ужички, Јовањдан.
-Непричава-3, после 1827. године, Висока-Стари Влах, Ђурђевдан.
-Паљуви-2, после 1827. године, Срем, Никољдан.
-Радљево, после 1827. године, Б. Крајина, Јовањдан.
-Таково, после 1827. године, Красава у Рађевини, Стевањдан.
-Трлић, после 1827. године, Банат, Аранђеловдан, покрштени Цигани-Роми.
-Трстеница, после 1827. године, Слатина код Чачка, Никољдан уљези у Кариће.
-Стублине. после 1827. године, Сијеча Ријека-округ ужички, Никољдан, уљези.
-Црниљево-3, после 1827. године, Матијевац у Посавској Тамнави, Св. Стефан Дечански.
-Ушће, после 1827. године, Власаница у Посавској Тамнави, Алимпијевдан, уљези у Лазиће.
13. август 2013. у 20:02
Nemanja Ilić
Pozdrav svima. Vec duze vrijeme pokusavama da saznam nesto o porijeklu prezimena Ilic, ali sve je proslo bezuspjesno. Slavim „SVETE APOSTOLE PETRA I PAVLA- PETROVDAN“. Ono sto znam da smo par koljena unazad zivjeli na planini OZREN u okolini TUZLE.
Bio bih mnogo zahvlan kada bih mi dali bilo kakvu informaciju o porijeklu moga prozimena.
21. јануар 2016. у 01:36
Ana
Molim vas recite mi nesto o poreklu prezimena Ilic,moj deda Bozidar Ilic je ziveo u Kotrazi kod Guce ,slava Arandjelovdan
16. април 2013. у 05:08
Dragan Ilic
Dragan Ilic
Selo Trubarevo (srez Krusevac). Slava: Sv. Jovan. Po predanju vode poreklo od Djurdjije koji se doselio u ovaj kraj krajem 18-og ili pocetkom 19-og veka. Imao je cetiri sina ( Stajko, Miloje, Ilija i Aleksa) a po jednom od njih Iliji smo dobili prezime Ilic. Pre toga u centralnoj Srbiji prezimena su se cesto menjala (tek uredbom A. KAradjordjevica iz 1851.god uvedena je obaveza stalnih prezimena).
Ilija je verovatno rodjen 1810-1826.god. Najverovatnije su doseljeni iz stare Srbije ili Bugarske. Zahvaljujem za komentar.
31. децембар 2014. у 21:00
Bojana
Prica koju sam cula od prabake se poklapa sa ovim. Mi smo od Dragoljuba Ilica koji se iz Trubareva doselio u Poslon. Slavimo Svetog Jovana. Pozdrav!
19. јануар 2015. у 09:40
Dragan Ilic
Bojana, mi smo rodjaci. Tvoj predaak Dragoljub je rodjeni brat moga pradede Milojka. Imali su brata Stanislava i sestre Staniju udatu u Praskovce i Sandu udatu u Trubarevo. Njihovi roditelji su: Jovan i Jelica a zatim Ilija, Djordjija, Pavle , Stevan. Ovo je uglavnom provereno na osnovu dokumenataDrzavnog arhiva Srbije i delom turskih popisnih knjiga. Napravio sam kartu rodoslova (koji naravno ukljucuje i Dragoljuba). Ukoliko zelis mogu ti poslati ove podatke kao i fotokopije dokumenta iz DAS. pozdrav Dragan ilic e-mail: [email protected]
3. мај 2013. у 16:15
Dalibor Ilic
Dobar dan, voleo bih da saznam sto vise o poreklu svoga prezimena ILIC, otac Stojan, deda Svetozar i pradeda Petar iz Krive Feje kod Vranja, slava Arandjelovdan.
21. децембар 2015. у 23:22
Lazar
Kakva slucajnost poreklo mojih Ilica je iz Cestelina isto kod Vranja mozda smo povezani nekako.Otac Miodrag deda Vasilije i pradeda Stojan
7. фебруар 2017. у 21:23
VLADIMIR ILIĆ
gDalibore Iliću .Moj deda Petar Ilić živio je u Krivoj Feji sa bakom Zagorka Ilić rođ. Milenković, imali sina Ilić Antona poginuo kao vojno lice 1954, i imali su ćerku Staniku ,svi su iz Krive Feje .Vaš pradeda Petar i moj deda isto PETAR to mi je zanimljivo. Vaša slava Aranđelovdan a ja moju neznam zato me sada zanima dali ima moj deda i vaš pradeda išta skupnega. Lp
8. април 2019. у 13:39
Latinka Ilic Maksimovic
Dobar dan i pomaze Bog! I ja sam iz familije Ilic, a znam tako malo o njenom poreklu. Moji Ilici zive u selu Stapari kod Uzica, slave Sv. Arhangela Mihaila. Otac Milos, ziveo i radio u Uzicu, a deda Mihailo koji je kao zarobljenik odveden u Nemacku, a po okonacnju rata otisao za Ameriku. U Stapare se vratio 70-ih godina. U Cikagu je ostao njegov brat koji tamo ima porodicu, o kojoj nista ne znam. Zanima me da li imamo jos rodjaka u Srbiji i sire. Hvala na ovoj divnoj prilici da spoznamo svoje korene.
17. фебруар 2021. у 08:21
Nebojša Ilić
Pozdrav. Ja sam Nebojša Ilić, otac Stanko, deda Stamen, pradeda Aleksa. Rođen sam i živim u Smederevu. Otac rođen u Mališevu, deda i pradeda Topli Dol (Kriva Feja).
3. мај 2013. у 21:48
Jova Ilic
Buo bih zahvalan ako neko zna nesto o Ilicima koji slave slavu Sv.Ilija.Moj deda se u Beograd doselio iz Kragujevca.Zna se da su moji iz Sumadije,ali dalje nista.
Unapred hvala
3. мај 2013. у 21:49
Jova Ilic
Buo bih zahvalan ako neko zna nesto o Ilicima koji slave slavu Sv.Ilija.Moj deda MIlivoje se u Beograd doselio iz Kragujevca.Zna se da su moji iz Sumadije,ali dalje nista.
Unapred hvala
12. мај 2013. у 20:52
Урош
Да ли неко зна нешто о Илићима који живе у селу Суви До код Тутина. Крсна слава је Св. Никола? Унапред хвала.
14. септембар 2014. у 13:28
Jovana
Uroše, ja živim u Podgorici, a moj djed i njegov rodjeni brat, kao i braca od strica su se prije pedesetak godina preselili iz Suvog Dola i došli u Bijelo Polje i Berane… Slavimo Sv. Nikolu i jedino što znam jeste da imamo rođake po Srbiji, mada ne znam gdje tačno..
31. децембар 2015. у 16:51
Nikola Goljović
Većina Ilića se preselila u mesto Metikoš kod Kraljeva. Ukoliko Vam je potrebno više informacija slobodno se javite na [email protected]
11. фебруар 2016. у 15:04
Сладимир
Јована,мој отац се доселио из Сувог Дола у Краљево,71г.
Славимо Светог Николу.
Отац ми се зове Лазар,а деда Јован.
Срдачан поздрав
11. фебруар 2016. у 15:01
Сладимир
Уроше,моји су досељени у Краљево,место Метикош, 71г.,из Сувог Дола,где сам и ја рођен.
Отац Лазар,деда Јован.
Срдачан поздрав
13. мај 2013. у 01:41
Vojislav
Илићи ,Узовница -Љубовија славимо Светог Аврамија,интересује ме порекло ? 🙂
13. мај 2013. у 18:45
Александар Маринковић
Војиславе,
обратите се Млађи, он ће такође бити врло заинтересован за ваше порекло. Врло је могуће да припадате истом роду који живи у Подрињу, али нека вам боље објасни. Свако добро!!!
13. мај 2013. у 19:17
млађо
Здраво Војиславе,
ја тренутно истражујем поријекло породица које славе Аврамијевдан (то је иначе и моја крсна слава), познати су ми Илићи из Узовнице који славе св.Аврамија, можеш ми послати мејл на: [email protected]
20. фебруар 2015. у 19:02
Nenad
Postovanje Vojislave.
I ja sam Ilic. Moji su ispod brda Bodnjika Kod Selanca.Tamo sam isao u prvi razred osnovne skole. Pa je moj otac odselio u macvanski Prnjavor 1963.Ja sam krsten u crkvi u Selancu.U Crkvi u Selancu cemo naci najbolje podatke o nama Ilicima odakle smo i odakle smo dosli.Ja se nameravam naleto da odem u Selanac u crkvu jer tamo u crkvenim knjigama mozemo naci podatke o nama.
I ja slavim sv Avramija.
Pozdrav Nenad.
8. јун 2015. у 13:54
Vojislav
и моји су из Бодњика ја сам праунук прабабе Косе и прадеде Марка,можда си и чуо за њих ,имам и кућу горе ,али сада станујем у Срему .
4. јун 2013. у 18:12
Perica Abadzic
Hvala svima na pruzenoj pomoci.Sto vise trazim podataka dublje padam u ponor.
Citajuci knjigu: Milenko Filipovic Majevica dolazim do podatka da smo se prezivali Todic.A starinom Cirkovic.Sada neznam kuda i kako dalje.Zamolio bih gospodina Jovu Ilica
da mi se javi na e-mail adresu. [email protected] Bilo bi mi zadovoljstvo stupiti sa vama u kontakt.
4. јун 2013. у 18:17
Perica Abadzic
Da nebi doslo do zabune zbog dvojice jova Ilica mislim na Jovana Jovu Ilica.
Hvala
6. јун 2013. у 02:24
Dragan Ilić
Prezivam se Ilić,živim u s.Radalj i slavim sv Jovana i zanima me poreklo i ako ko zna molim vas neka mi odgovori.Unapred hvala………
6. јун 2013. у 16:27
Небојша Новаковић
За Драгана Илића:
Село Радаљ, општина Мали Зворник
Старији су родови: Радићи, дошли пре 150 година у Горње Кошље уз тамошње Тадиће из Пиве, па тек после дошли у ово село. Овде су дошла четири брата: Паун, Мирко,
Бранко и Станко Радићи, чије се презиме и данас, као и Тадића, очувало у Пиви. Сва су се четворица поделила и засновала четири породице на четири брда око садашње школе, управо старе црквине, која је некад била у близини школе.
Мирко није имао мушке деце, још за живота је посинир једног Пауновог сина. Браћа су овде помрла, а деца Паунова се одселе у Табановиће и од њих су Максићи и Радићи тога села, Бранкова оду у мачвавски Причиновић и оставе потомства, а Марков посинак и Станкова деца остану у селу и од њих су породице:
Васићи, Ћирићи, Цвијићи, Станковићи и Лазићи, сви између себе и изван села Радићи (27 к.; Св. Јован).
У старе Жарковиће рударе, одсељене у Олово и Фенек дошли су Кевићи. Кевићи су Кучи и дошли уз своје земљаке Човиће у Вољевце, па их нека Кева довела у Жарковиће под Радаковац. Кева је била у добрим односима са Зворничанима и није се с њима терала, те су се њени потомци само појединачно селили. Овде се између себе зову Кевићи, докле им се цео крај зове Жарковићи, а иначе су Теодоровићи, Јовановићи и Ву-
ковићи (19 к.; Св. Димитрије).
Јокићи су преко Горњих Кошаља и преко Тадића дошли из Пиве и населили се уз
Радиће. Овде су дошла три брата, а потомци једног од њих сишли у Табановић. У селу се зову Зељићи, Давинићи, Крсмановићи и Мићићи, сви између себе и изван села Јокићи (38 к.; Св. Јован).
Живановићи су дошли кумовима Радићима у село и населили се испод Лескове Равни по Лепеници. Они су испели и на брда над Дрином зову се: Илићи, Павловићи
и Марковићи, сви изван села Живановићи. И од њих се једна породица одселила у Табановић (26 к.; Св. Ђурђе).
Лазића предак је хајдуковао по Бирчу и нашим странама, био се стално настанио под Јелечем и отуда га отерали, па су га јатаци овог села довели и високо у планину подигли. Лазић хајдук је био родом из села Пијука код Власенице. Његови су потомци и доцније били немирноги борбеног карактера (18 к.; Св. Ђурђе).
Познији су досељеници: Јовићи према школи у југоисточном правцу више Радића, дошли из Рујевца (9 к.; Св. Јован).
Костадиновићи су добегли од Татића из Горње Љубовиђе (8 к.; Св. Ђурђе).
Гошнићи су дошли из рађевске Церове на имања сродника Жарковића (5 к.; Св. Ђурђе).
Вуковић је из Будишића од Матића (1 к.; Св. Ђурђе).
Пантић је из Борине (1 к.; Св. Никола). Ерић је из Д. Тријешњице (1 к.; Св. Арханђел).
У Радаљу има 11 родова са 153 дома.
Извор: Љуба Павловић, Соколска Нахија, 1930. године
Видимо да се помињу два велика рода која славе Св. Јована. У питању су Радићи и Јокићи. Јовањштаци су још и Јовићи, који су нешто касније стигли у село.
Илићи који се помињу у селу су огранак Живановића и славе Ђурђевдан.