Порекло презимена Филиповић

3. фебруар 2012.

коментара: 186

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ФИЛИПОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Филиповић

Хаплогрупа: R1a Z280 L1280

Порекло: Јасеница, Зворник, Република Српска
Један род са Васићима, Гајићима / Видовићима, Лазаревићима (Стевиним), Ракановићима, Милошевићима / Петровићима, Лазаревићима (Илијиним)

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Филиповић

Хаплогрупа: I2a DS

Порекло: Узовница, Љубовија, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (186)

Одговорите

186 коментара

  1. Djordje FILIPOVIC

    Zdravo svima,moji su iz sela Bare,opstina Novi Pazar,deda mi se zvao Radomir,pradeda Djordje,krsna slava SVETI TOMA,zeleo bih da saznam nesto vise o svom prezimenu,pozdrav za sve FILIPOVICE

  2. Đorđe

    Moji su iz Velje Glave, župski Aleksandrovac. Slavimo Svetog Tomu, ali mislim da je tu slavu otac uzeo a da je slava familijei Sveti Aranđel.

  3. vojislav ananić

    ФИЛИПОВИЋ
    беговска породица

    Филиповићи улазе у ред најзначајнијих муслиманских беговских породица у Босни и Херцеговини.
    Читалац из Бањалуке интересује се за поријекио свог презимена – Филиповић. Зна да им је старина у селу Растока код Кључа.
    На основу доступне литературе може се рећи да Филиповићи улазе у ред најзначајнијих муслиманских беговских породица у Босни и Херцеговини.
    Поред предања о њиховом поријеклу данас се на основу историјских извора може пратити активност ове породице од 1570. године до данас.
    Још крајем прошлог вијека забиљежено је предање да су за вријеме великих турских освајања живјела тројица браће Филиповића, од којих су се двојица преселила у Мађарску, а трећи је постао оснивач беговске породице Филиповић, прешавши на ислам.

    Историјски извори
    На основу историјских извора утврђено је да је родоначелник ове породице био загребачки каноник Фрањо Филиповић, којега су због храбрости звали “Дели папаз” (храбри поп). Заробљен је 1570. године код Иванић Града, приликом једне турске провале, да би 1753. или 1754. године прихватио ислам и узео име Мехмед. Добио је посјед – зијамет у вриједности од 30.000 акчи и настанио се у Гламочу, који се у то вријеме налазио на граничном поручју Турске. Мехмед-бег је у данашњем селу Оџак које се налази у централном дијелу Гламочког поља, саградио кулу и оџак и ту је до пред крај деветнаестог вијека било сједиште главне лозе Филиповића.
    Поред наведене Филиповићи су посједовали и друге куле. У кулама у Мјеховини код Калиновика и Црнотини у Сарајевском пољу и данас живе Филиповићи. Кулу у Мјеховини градили сн Ченгићи, а ону у Црнотини Шарићи. Обје куле дошле су у посјед Филиповића путем мираза. У селу Привреће, на десној страни пута Доњи Вакуф- Прусац, Филиповићи су посједовали кулу коју су саградили Атлагићи. У Гламочком пољу, у селу Јакиру Филиповићи су посједовали кулу коју је саградио Ејуб Јакирлић, а у селу Бунићу налазила се кула коју је саградио Дервиш-бег Филиповић.

    Потомци
    Данас Филиповића има широм Босне и Херцеговине и сви су они потомци поменутог Мехмед-бега. Од полазног имања вриједног у другој половини шеснаестог вијека 30.000 акчи, Филиповићи су своја имања током турске владавине знатно увећали, да би тридесетих година овог вијека доживјели судбину осталих велепосједника у Босни и Херцеговини и тако потпали под одредбе Закона о аграрној реформи и остали без својих посједа.
    Процес смањивања посједа одвијао се постепено и на основу једног пописа из 1920. године Филиповићи су посједовали 12.248 дунума земље. Земља се налазила у котарима: Кључ, Гламоч и Јајце. Власници су били Филиповић Сулејман-бег син покојног Дервиш-бега;
    Ћамил-бег син Али-бега, Хафиз Осман-бег син Заим- бега, Адем-бег син Заим-бега и други из Растокe. На крају напомињемо да су се Филиповићи у Растоку (Кључ) доселили из Гламоча. У Растоку се из Оџака преселио један од двојице браће Али-бег Филиповић (1673 – 1745) са синовима: Бећир-бегом, Мустај-бегом и Мехмед-алајбегом. Други брат, хаџи Мехмед-алајбег остао је у Оџаку и послије његове смрти и смрти његовог сина Сулејман-бега, Бећир-бег се оженио удовицом свог стричевића поменутог Сулејман-бега и преселио у Оџак. Према томе расточки, односно кључки Филиповићи и њихове раселице на другим мјестима потомци су Али- бегових синова Мустај-бега и Мехмед-алајбега.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    • Tobs

      Laž i propaganda neviđena da u Glamočki i okolni muslimani Filipoviću nastali od tobož nekog fra Franje Filipovića. U Glamoču je od srednjeg vijeka bila naseljena glamočka vlastelinske porodica sa dva brata Radojicom i Pilipom. Pilip je prešao u islam i nazvaše se Pilipovići, kasnije Filipovići. I to sve i jedan Srbin zna iz Glamočkog polja.

  4. Bojan Gvozdic

    Pozdrav vodim poreklo od Filipovica iz Crne Gore,okolina mojkovac i kolasin.slava djurdjevdan i sveti Ilija.prezime nosim od Gvozda T Filipovica koji se doselio u Zvecan ,umro je 1900 god.zanima me dali jos ima plemena u CG.

  5. Svetlana rođena Filipović

    Moji Filipovići su iz Srema, selo Sase tj Novi Karlovci. Deda je uvek pričao da vode poreklo pet vekova unazad iz Crne Gore. Rođaci iz tog sela takođe nose crnogorska prezimena kao npr Vukičević. U knjigama davno našla sam podatak da je jedna od najranijih migracija pred Turcima iz C.G. bila 1510.godine što se poklapa sa dedinom pričom. Krsna slava im je bila Sv Alimpije

  6. Filipovići u Bjelopavlićima potiču od Filipa Brajovog praunuka,tj.Brajov sin Vuloš imao je Lala a ovaj Filipa(Mila),Jova-Jovovići i Ika od koga su Ikovići.Njihovo najstarije selo bilo je Laće i Gostilje Brajovića.God.1852.odselili su u Kosić oko deset km. dalje preko r.Zete. Do tada su se svi Brajovi potomci prezivali Brajovići.Nešto malo kasnije pojedine porodice uzimaju prezimena po Brajovim potomcima, ali ne svi. Primjer Zorana Filipovića i Voja Brajovića Vulevi sin i unuk iz Kosića i md.Filipovići su bili poznati kao dobre megdandzije Filip, Stojan, Toko.Stevan Điknić – Filipović(dobio prezime po babi Đikni koja je podizala đecu svojih poginulih sinova)plemenski kapetan je za vrijeme Petra Ii.General pukovnik Petar Brajović nar.heroja,vajara svjetskog glasa Janka Brajovića, Dragutina Simova pukovnikaJNA njegova sina Slobodana ministra u vl.CG jednu izuzetnu ličnost i mnoge druge .Dragutin je ostavio pisanu zaostavštinu koja će biti objavljena u knjizi o Brajovićima za koju prikupljam građu i rodoslove.Svaki podarak, rodoslov i pisani trag koji imate o Brajovićima ja dobro došao.Budo BrajovićJelenak Danilovgrad CG

  7. Oliver

    Prilično veliki broj komentara, drago mi je. Ipak nisam dobio bližu informaciju odakle su u Duškovce dosli Filipovići, odnosno njihovo poreklo. Da li je to Crna Gora, Hercegovina…. ?

  8. Ratko

    Pozdrav,
    interesuje me poreklo moje familije. Živim u Srbobranu, slavimo Djurdjevdan. Jedino što znam da je pradeda došao iz Smedareva….

  9. Predrag Filipovic

    Zovem se Predrag Filipović.

    Naša porodica je poreklom iz sela Kamenovo, opština Petrovac na Mlavi. Jedan deo porodice ostao je u Kamenovu, drugi se preselio u obližnji Svilajnac.

    Krsna slava nam je Sabor Svetog Jovana Krstitelja.

    Da li neko zna nešto više o poreklu Filipovića iz Kamenovo odnosno opštine Petrovac na Mlavi?

    Srdačan pozdrav.

  10. Војислав Ананић

    ФИЛИПОВИЋ (к.п). Филиповићи (к), у Турковићима и Требимљи (Попово). Спомињу се у Турковићима 1709. године. Било их је и у Доњем Грацу (Широки Бријег), гдје се спомињу 1749. године. (214/3:143:84:164) Има их настањених и у Мостару. Филиповићи (п), у Наданићима (Гацко). Доселили су у Наданиће из Буковице „с пивске планине” у 19. вијеку (147:598).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.