Порекло презимена Одавић

3. фебруара 2012.

коментара: 1

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ОДАВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Одавић

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Имотски, Хрватска

Крсна слава: Стевањдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Одавић је из Херцеговине и има га у Требињу и Лугу (Подбрђе, Требиње). Како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима”, старо презиме Одавића је Митриновић. Преци данашњих Одавића доселили су средином 17. века у Рапти (Зупци), одакле су прешли у Рапти (Бобани), а затим у Дријењане (Зупци), где их и данас има. И Дријењана су тројица браће Митриновића прешли у Луг. Један од њих (Филип) стално се настанио у овом месту, други је одселио у Имотски, трећи на Романију. Породично предање каже да су презиме Одавић добили по томе што су им преци много “одали” (селили се). Неко време су се звали Митриновић-Одавићи, а затим се усталило садашње презиме. Славе Шћепандан (Саопштио Ђорђо Одавић из Требиња).

По другом предању преци су им дошли из села Рожат код Дубровника. У Луг су доселила два брата са мајком. Када су се окућили наишли су “Турци арамије” и од њих затражили новац којег нису имали. Тада су их Турци заробили. Пошто су браћа имала рођаке у околини Дубровника, надали су се да ће од њих добити новац за откупнину. Турци су пристали да их пусте, али под условом да паре донесу пре заласка сунца. Браћа су трком отишли и на време се вратили с новцем, мада је пут био далек. Тада је један од Турака њиховој мајци рекао: “Ови твоји одаше, одаше, али и доодаше” (из биографије Риста Ј. Одавића, Архив Србије, Архив Војводине, Нови Сад 1997.)

Ристо Ј. Одавић (1870-1932), својевремено познати песник-патриота, син је некада чувеног београдског трговца и родољуба Јована Одавића, рођеног у селу Луг “на реци Требишњици”. Забележено је да је Ристо био “коловођа за све родољубиве покрете у земљи и ван ње”. Објављивао је песме у Бранкову колу, Босанској вили, мостарској Зори итд. Његове песме биле су штампане у разним дечјим листовима тог времена, а познати часопис Отаџбина је објављивао његове радове.

КРСНА СЛАВА: Свети Стефан

ПОЗНАТИ: Ђорђе Одавић, новинар

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ОДАВИЋ (п). у Лугу (Подбрђе, Требиње) и у Требињу. Поријеклом су из Црне Горе. Старо им је презиме Митриновић. Преци данашњих Одавића доселили су средином 17. вијека у Рапти (Зупци), одакле су прешли у Рапти (Бобани), а затим у Дријењане (Попово), гдје их и данас има. Из Дријењана су тројица браће Митриновића прешли у Луг. Један од њих (Филип) стално се настанио у овом мјесту, други је одселио у Имотски, трећи на Романију. Породично предање каже да су презиме Одавић добили по томе што су им преци много “одали” (селили се). Неко вријеме су се звали Митриновићи-Одавићи, а затим се усталило садашње презиме. Славе Шћепандан. (Саопштио Ђорђо Одавић из Требиња). По другом предању, преци су им дошли из села Рожат код Дубровника. У Луг су доселила два брата са мајком. Када су се окућили наишли су “Турци арамије” и од њих затражили новац којег нису имали. Тада су их Турци заробили. Пошто су браћа имала рођаке у околини Дубровника, надали су се да ће од њих добити новац за откупнину. Турци су пристали да их пусте, али под условом да паре донесу прије заласка сунца. Браћа су трком отишли и на вријеме се вратили са новцем, мада је пут био далек. Тада је један од Турака њиховој мајци рекао: “Ови твоји одаше. одаше, али и доодаше.” (Из биографије Ристе Ј. Одавића. Архив Србије. Архив Војводине, Нови Сад. 1997, стр.8). Ристо Ј. Одавић (1870-1932), својевремено познати пјесник-патриота, син је некада чувеног београдског трговца и родољуба Јована Одавића, рођеног у селу Луг “на реци Требишњици”. Забиљежено је да је Ристо био “коловођа за све родољубиве покрете у земљи и ван ње”. Објављивао је пјесме у Бранкову колу, Босанској вили, мостарској Зори,… Његове прве пјесме биле су штампане у разним дјечјим листовима тога времена, а познати часопис Отаџбина објављивао је његове радове. (Исто, стр. 8 и 9).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.