Филиповић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280
Порекло: Јасеница, Зворник, Република Српска
Један род са Васићима, Гајићима / Видовићима, Лазаревићима (Стевиним), Ракановићима, Милошевићима / Петровићима, Лазаревићима (Илијиним)
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Филиповић
Хаплогрупа: I2a DS
Порекло: Узовница, Љубовија, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
14. децембар 2013. у 16:35
Filip
A da, isto mi je pričao da su bila 3 brata koja su se zvali, Filip, Marko i Radovan, pa su se oni odelili i odatle ide i ta prezimena, Filipović, Marković i Radovanović..
25. мај 2019. у 11:59
Игор
Тел.077 415 49 59
14. јануар 2014. у 08:48
Dragana
I ja sam Filipović. Moji su iz Srema, selo Mandjelos. Tamo su par vekova. Slavimo svetog Đorđa.
24. јануар 2014. у 00:05
Miomir Stanković
Molim da mi ko pomogne ako može. Rodom sam iz Kijevca kod Surdulice. Nosim prezime Stanković po navrdedi koji je živeo od 1813-1913. Medjutim on se prezivao Ristić, a po predanju je potomak nekog Riste Filipovića koji je sa svojom braćom Jankom i valjda Milošem pobegao iz nekadašnje Hercegovine zbog ubistva nekog Turčina. Koliko znam ubili su ga da bi sačuvali obraz jer im je oteo sestru. Slavimo svetog Jovana,ali koliko znam Jankovići od te loze slave svetog arhandjela Mihajla. Po onome što znam mogi su se doseliti najranije u 18. veku ,a li verovatnije je da je u pitanju 17.
24. јануар 2014. у 19:38
Шарко
Momire Stankoviću,
Vranjsku Kotlinu je proučavao Dr. Jovan Trifunoski 1962. godine. On je zabeležio Vašu familiju u Kijevcu: U Dželepskoj Mahali žive: Đorđevići (9 k), Spasić (6 k), Ivanović (9 k), Filipović (9 k), Bankovci (5 k) i Radulović (3 k), prva tri roda slave Sv. Arhanđela, a ostali Sv. Jovan. Pomenuti rodovi potiču od pretka Đorđa, Banka, Filipa i Spase, koji su bili braća. Smatraju se kao starinci.
24. јануар 2014. у 23:51
Miomir Stanković
MIslim da je moje uvrstio u ovu porodicu Džukelnci,jer se tako zove mahala gde je rođen moj otac,njegov otac ,deda,pradeda… A pošto nije pomenuo ni prezime Stanković,a nije ranije Ristić a svi spomenici tako govore siguran sam da je tako. Jedino je problem to što kaže da su starosedeoci,medjutim i ja sam znao da su dugo već moji preci živeli tamo,ali siguran sam u ovu priču o ova ti brata koju sam ranije ispričao ,jer mnogi toponimi u selu zvuče baš ovako ” Jankova koliba” ; “Ristin kamen” itd. Došli jesu sigurno , ali odakle su došli ni gospodin Trifunoski nije uspeo da sazna. Očigledno su već dovoljno dugo bili tu pa je i on neka mladja prezimena uvrstio kao posebne familije,dok je više mladjih svrstao u jedno ime ,a u mom slučaju je to ime mahale. Napominjem da se nisam vodio samo ovim delom koji ste dali Vi Šarko već sam pronašao ceo tekst pa sam ovo skapirao. Hvala u svakom slučaju na odvojenom vremenu u želji da mi pomognete. Veliki pozdrav.
7. март 2014. у 15:30
Драган Филиповић
Поздрав свима.
Ја сам Драган, отац Љубисав, деда Владисав ( рођен у Мађарској по имену Лајош), прадеда Љубисав рођен у месту Совљак код Уба, за време 1 светског рата био у заробљеништву у Мађарској. Да би се после заробљеништва оженио мађарицом и вратио у Србију и село Совљак.Данас у Совљаку имају 4-5 кућа Филиповића и сви славе Св. Јована Крститеља. Волео бих да сазнам несто више о мом пореклу, ако неко нешто зна нек напише. Хвала вам унапред.
27. март 2014. у 13:10
Boban Filipović
Da li možete da mi pomognete informacijama odakle potiču Filipovići iz Gnjilana, selo Bilince. Otac Dobrivoje, deda Blaško, pradeda Časlav, zatim Simon..
18. јул 2023. у 13:03
Milan Filipović
Moji su nekada živeli u selu Berivojice, a doselili davno u Gornju Lapašticu blizu Medvedje na jugu. Krsna slava sveti Nikola.
Ne znam da li vam to nešto znači, i da li imate vi neku info. [email protected]
27. март 2014. у 13:14
Boban Filipović
Krsna slava Aranđelovdan.
27. март 2014. у 16:38
Небојша Новаковић
Најинтезивније досељавање српског становништва у Гњилане је било од 1830 до 1880 г., дакле за других педесет година од његова оснивања. Ово јаче досељавање је у вези с јачим привредним развојем ове вароши, а уз то и с тим што је у њој sрпско сељачко становииштво могло наћи склоништа од арбанашких насиља.
Најзнатнији досељенички родови овог времена су досељени поглавито четрдесетих и педесетих година прошлога века. Из горњоморавских села су тада досељени: Крагићи из Пожерања, Поповићи или Џомићи из Подгорца и др.; из изморничких села: Поп-Антићи из Ранилуга (даљом старином из Црне Горе), Биволаревићи из Подграђа, и из Изморника у опште: Трумпићи, Коларци, Фурунци и Симоновићи; из новобрдске Криве Реке: Кећини или Арсићи из Туђевца, Цуцкићи из Мозгова, Шубарци из Стрезовца (даљом старином из Жбевца код Ристовца) и Баримци из Клобукара (даљом старином из Сиринића). Из села непосредне близине су: Цветановићи из Шилова (даљом старином од Прилепа) и Рајчићи из Пасјана (даљом старином из Шумадије).
Из суседних вароши Врања и Приштине има такође досељеника у ово време. Из Врања су досељени: Мицићи (даљом старином од Црне Горе), Менковци, Какарица и Ивковићи, а из Приштине: Божовићи (даљом старином из Старог Колашина) и Нићикушини.
Из удаљенијих крајева су: Гинићи или Чокчићи из Немањице (Овче Поље), Раданци из Ораховице (Радовиште), Димићи из Црне Горе, Нешићи из Босне. Из Призрена су Антићи или Гоге, пореклом Цинцари.
После српско-турског рата 1877—78 г. српско сељачко становништво из околине, притиснуто још јачим арбанашким насиљем, а нарочито од стране досељених мухаџира, пресељавало се у Гњилане, у место сигурније заштите. То досељавање Срба из околних села трајало је све до ослобођења. Презимена ових нових досељеника су обично по селима одакле су досељавали. То су: Могиљанци из Могиле, Ранилужани из Ранилуга, Параловци из Паралова, Жеграни из Жегре, Ливочани из Горњег Ливоча, Добрчанци из Добрчана и др.
Из удаљенијих места су у ово време досељени Сирнићани из Сиринића и Велешанци из велешког Башиног Села.
После Ослобођења, а нарочито после Светскога рата почели су се досељавати Срби из околине Врања, Власотинаца и Прокупља. Сада их има око 50 кућа. Највећим делом су насељени у турском делу вароши, где су купили куће од исељених муслимана у Турску.
У селу Осларе (Бујановац) забележени су ови Филиповићи:
Филиповићи (1 к., Св. Арханђео), име добили по Филипу који је дошао 1915. г на женину кућу из Билинца.
28. март 2014. у 09:11
Boban Filipović
Hvala Nebojša na iscrpnom odgovoru i pomoći. Filipovići iz Bilinca, kod Gnjilala (tj. oko 17km od Gnjilana, potez Maleševo, Ugljare, Podgrađe, Bilince) živeli su tu mnogo pre 1915god. Jer je moj deda Blaško (Blagoje) Filipović rođen 1927god., a tu su rođeni (po mom saznanju) i njegov otac i deda o kojima ja ne znam skoro ništa. Poznati su u tom kraju kao dobri ljudi koji su pomagali siromašno stanovništvo i davali dobrovoljne priloge za srpsku vojsku u vidu hrane (ovce, koze… više stotina komada). Da li postoji neka literatura o tom kraju i gde se može nabaviti? Hvala unapred!
28. март 2014. у 13:02
Шарко
Boban Filipović,
Dr. A. Urošević je proučavao 1929. godine Gornju Moravu i Izmornik. On je zabeležio tri familije
1. Struškovi (1 kuća., slava Sv. Aranđelovdan), starosedeoci iz Zakošnika. (Zakošnik je zaselak u Bilince)
2. Velikići (14., kuće slava Sv. Aranđelovdan), preseljeni iz Mučibabe u Zakošnik tj. u Bilince.
3. Gajtanići (10 k., Sv. Aranđelovdan), doseljeni sa Velikićima iz Mučibabe. (Selo Mučibaba se nalazi blizu Bilince).
Raspitaj se pa nam javi od koje si familije? Prezime Filipović Vam nije staro, Filip po kojem se prezivate je bio otac od tvog čukundede Simona ili njegov deda. Pozdrav
31. март 2014. у 13:51
Boban Filipović
Pozdrav Šarko i veliko hvala. Moja familija potiče od Velikića, da li imaš neke bliže informacije o njima i da li znaš na osnovu čega su dobili to prezime (Velikić). Moguće je da je u pitanju visina jer u familiji u proseku nemamo nikog ispod 180-185cm, a Struškovi i Gajtanići su znatno niži, moguće da je bio nadimak u pitanju. Kasnije su nas zvali zlatanovci po nekom Zlatanu, ali on nije imao potomke. Zlatan je imao dva rođena brata mislim da su se zvali Slavko i Simon.