Порекло презимена Бабић

3. фебруар 2012.

коментара: 194

Презиме Бабић у Херцеговини припада једној од најстаријих породица у Плани (Билећа). Према “Херцеговачким презименима” Риста Милићевића, Бабићи су се из Плане расељавали у друга билећка села: Фатницу, Врбицу, Меку Груду, Трновицу… Из Трновице су неке породице прешле у Кошуту (Невесиње). Славе Лазаревдан.

Живели су у Орашју (Површ, Требиње). У овом селу се налазе неке омеђине, “за које се прича да су у њима становали Бабићи, који су ту и смрли”.

О постанку овог презимена предање каже да је један од тројице браће Кресојевића који су доселили у Билећке Рудине из црногорског села Шаранци био мало погурен па су га мештани звали баба. Од њега су настали Бабићи.

Према другом предању, два брата Бабића су били хајдуци у чети Јанковић Стојана. Једног су Турци погубили, а други је побегао у Котаре, одакле је отишао у Витину, где се Бабићи сматрају староседиоцима. Има их и у Аладинићима, где су се доселили из Чавша, као и у Требимљу из Дубрава (Столац). Славили су Никољдан. У Тријебањ су дошли из Јабланице. Славили су Ђурђевдан.

КРСНА СЛАВА: Лазаревдан, Никољдан, Ђурђевдан.
ПОЗНАТИ:

___________________________________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (194)

Одговорите

194 коментара

  1. Небојша Бабић

    Није избрисано.
    Овако је теже наћи неки корен.
    Можда би требало да потражиш неку везу с Шаренцима, где има Бабића, а има и исламизираних огранака.
    Погледај и наш форум где имамо одличну тему о Шаренцима. А и друге изворе.

  2. Небојша Бабић

    Апсолутно. Препоручујем тестирање, то у највећем броју случајева даје потпун одговор.

  3. Nenad Babić

    Moj pokojni otac je malo istraživao o Babićima. Došao je do nekih podataka da poreklo naše loze Babića vodi od Goluba Babića. Bežeći od Turaka naselili su okolinu Drvara – Trubar. Krsna slava nam je sveti Jovan krstitelj.

  4. Tatjana Babić

    Mojи славе Ђурђевдан, а славили су и Свету Петку. Са Баније су, из села Свинице. Отац ми је Јово покојни, деда Павле, прадеда Сава, а 7. колено од мене био је свештеник Павле, који је 1846. саградио цркву Свете Петке на нашем имању у селу Свиници, Банија, и његов брат Марко, учитељ, који је саградио школу у селу. Да ли су дошли из Далмације, Црне Горе…не знам?

  5. Небојша Бабић

    Татјана, твоја рођака је монахиња Стефанида Бабић из Манастира Михољска Превлака код Тивта. Имао сам прилике да је упознам и разговарам с њом о пореклу. Занимало ме због истог презимена које носимо.
    Према њеним сазнањима, свинички Бабићи су из Бјелопавлића. Раније су славили Свету Петку којој су подигли и храм у селу.

  6. Војислав Ананић

    БАБИЋИ

    Бабићи су, вјероватно, добили презиме према прастарој, интемационалној ријечи баба “стара жена, дједова жена”. Могуће је како је дјецу коју је усљед изостанка родитеља одгојила баба (аналогно Дедићи). Прењски су Бабићи са дугим узлазним акцентом на првом слогу, па је могуће да они вуку презиме од ријечи баба – бабо “отац”. У оба случаја основа је иста.
    Бабићи (Срби) су настањени у Локвама (Чапљина) и Прењу (Столац). У списку важнијих влашких племена Мулић биљежи Бабиће као припаднике арбанашког племена Бјелопавлића. Према породичном предању, које је забиљежио Жељко Шакота, Бабићи су поријеклом из Површи Требињске и немају родне везе са Бабићима из Плане код Билеће. Имају надимак Допелаши (они који су допелали/доселили, оп. а.). Живјели су најприје у Локвама, у засеоку Добој, али их је бег преселио тамо гдје су сада. Са тога мјеста је претходно отјерао Тојаге, који су се населили на Пијеске на локалитет Кљештине. Бег Шуње је у Добој довео Свињаре из засеока Смарловина (Локве).

    Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.

  7. Goran Babić

    Ima i Babića koji slave Sv:Stefan.Moji pretci stigoše u selo Orubica pokraj Save, sadašnja opština Gradiška,RS,sredinom XIX vijeka.Nisu mjenjali ni prezime , slavu ni vjeru , od kad su na ovom prostoru.Prema predanju, došli smo iz Crne Gore,a neki su spominjali i Smederevo i Zeleznik.Ako neko zna više,molim da mi javi..Pozdrav svima..

  8. Војислав Ананић

    Б А Б И Ћ И, на Крсцу

    Дошао је Мирко Милованов Бабић из Колешка, из Невесиња 1882. године, када је Стојан Ковачевић дигао устанак против Аустроугарске, тзв. “Стојанове године”. Настанио се на Крсцу и оженио кћерком Гаврила Лаловића. Одмах је почео трговати и убрзо се обогатио. Као добар радиша, а још бољи штедиша, почео је куповати земљу по Крсцу и Чарађу, направио на Крсцу добру кућу и стане све више трговати. Кроз 20 година постане најбогатији домаћин, и са новцем и са имањем, у Голији.
    Имао је четири сина: Димитрија, Милована, Јована (Јоза) и Михаила. Димитрије је умро од “шпањолске грознице”, нежењен. Милован је био виши финансијски инспектор, његов син сада живи у Београду. Јован (Јозо) је имао два сина — Слободана и Мирка, а Мирко има сина Јована и Михаила, четврти Мирков син, грађевински је инжењер, живи у Никшићу и није се оженио.
    По доказу, дјед Мирков, а отац Милованов, утекао је од крви, с Пивске планине у Невесиње и населио се у селу Колешку, одакле је Мирко, као што смо видјели, прешао у Голију. На Пивској планини и данас живи породица Бабића, од којих они потичу. Кућа Мирка Бабића у Крсцу, била је једна од најбогатијих и најотменијих кућа у Голији, све до другог свјетског рата. У њој су ноћивали и најотменији главари и службеници за вријеме Црне Горе и бивше Југославије. Иако се Мирко сматрао тврдицом, у случају сваке нужде и невоље, свакоме је притекао у помоћ. Славили су Шћепан дан, 8. јануара.
    Генеалогија — пасови: Јован, Мирко, Јозо, Мирко и Милован.

    Б А Б И Ћ И, у Сриједама

    Негдје, око 1820. године, живио је у Бјелицама Живко Бабић. Био је храбар, жив и отресит, а физички неугледан, права журица. На његову несрећу, ожени се изванредно лијепом женом; на њу, још у првој години брака баци око неки Шунда Кривокапић, Цуца. Момак кршан и наочит и најпослије је иза њега жива поведе. Живко самац, у инокосну братству није смио ништа да покуша против Шунда, који је уза се имао јако, јуначко племе Кривокапића. Пошто не могне да трпи такву тешку моралну увреду, побјегне из Бјелица у Голију, код Канкараша, који су били комшије у Бјелицама, његовом оцу. Канкараши, Вукић са браћом, наговоре Живка да позове Шунда на мегдан, да би опрао част и увреду. Обећавају му да ће га они и сви Голијани помоћи. Живко радо пристане и пошаље Шунди писмо у коме га позове на мегдан у Ријечане. Канкараши организују пратњу и набаве му мач у Драга Перингића, који је био скоро једини у Гацку и поведу око 20-так Голијана, најпоузданијих момака. Одреде му два дјевера: Рада Канкараша и Живка Вишњића. Кад Голијани стигну на Ријечане, нађу и Цуце, са Шундом. Било их је око 50. Вукић Канкараш, као паметан и увиђаван човјек, први дан је пошао код кнеза Васиља Баћова, на Кпенак и испричао му све о чему се ради. Замопи Васиља да му дадне неколико Бањана, да би посредовали ако дође до покоља између Цуца и Голијана. Кнез Васиљ на брзу руку скупи 50 момака и на челу са Радом Божовим Миљанићем, пошаље им помоћ, на Ријечане. Нареди им да се не казују Цуцама. Мегданџије са својим пратњама заноће са двије стране око Ријечанског дола, на коме се требало одиграти мегдан. Стану се напрема се дозивати и разговарати. Један Цуца запита:
    »Чији је мач вашег мегданџије?«
    »Драга Перишића, из Казанаца«, одговори Вукић.
    »Колико је до сада добио мегдана?«
    Шеснаест, па ће и седамнаести, у над бога и правде!«
    »А чији је мач вашега мегданџије?«
    »Петра Шаиновића, од Колашина«, одговорише му.
    »Колико је до сада добио мегдана?«
    »Четрнаест, па ће и петнаести, у здравље нашега Шунде«
    На то ће му, акобогда — стати и постати, наш је мач до сада вазда био срећан на мегдану«, одговори Вукић.
    (Стари су људи вјеровали да је мач Перишића био срећан на мегдану).
    Чим сване, прије изпаска сунца, Живко исуче го мач и хитро се заигра до на дно Дола. Пободе го мач у ледину и зовне Шунда. На велико чудо, а на задовољство Живкове дружине, мећу Цуцама настане неко -комешање. Шундо, поред свог физичког изгледа и конструкције није био јунак, што се ријетко коме дешавало у овом јуначком братству. Најпослије, хладна срца, одвоји се од дружине и пође Живку, само споро, а не хитро и весело као Живко. Пошто му приђе на неколико корака, Живко тргне мач и рече му: »Удри прије, да ти жао није!« Шунда се укочи као колац, ни да мрдне, а Жнвко му оружи лијеву руку да му је пољуби и мач, као побједнику. А Шунда, видећи го мач и крвнички поглед свога противника, крену да пољуби и мач и руку. У том моменту искоче два Шундина дјевера, са ножевима и завичу: »Стој, Шунда, не срамоти нас!« У истом моменту два Живкова дјевера, полете са исуканим ножевима, у помоћ Живку. Све Цуце скоче и лате се оружја, а Вукић, својијем, не дадне. У истом моменту искочи Раде Божов, са 50 Бањана и строго завиче: »Стојте, сви!«
    Састале се обадвије странке заједно, да донесу усмену пресуду и Голијани затраже за увреду и част, Шундине токе и џефердар Драга Гиљана. Драго то категорички одби. Раде Божов пресуди: »Нека жена остане Шунди, а Шунда да да Шивку токе, леденицу и један лијеп џефердар, који је имао неки Шундин братственик. Обадвије стране на то пристану и разиђу се, благодарећи Бањанима.
    По доказу старих људи, ово је био посљедњи мегдан у овим крајевима, а то се могло десити око 1825— 30. године. Пошто Живко прими залоге од Цуца, одмах прода токе Вучићу Канкарашу. Након, неколико Година, Вукићев син Дука, убије нехотично Андрију Радова Докнића, мислећи да му је крвник Мумовић, те Дука ове токе дадне за крв Милошу, брату Андријину. Милош их послије продао своме роћаку Пеју Лaкову Докнићу, а сада се налазе код синова Илије Докнића, у Врбасу.
    Живко се по други пут ожени и имао је сина Тодора. Тодор је имао синове Трипка, Ђура и Благоја. Од Трипка и Благоја нема никога, а Ђуро је имао два сина — Петра и Новицу. Петар се није женио и убијен је на правди бога а Новица живи са синовима, у Сриједама, има тројицу: Рајка, Бранка и Радомана.
    Иако су дошли у Голију у трагу 150 година и данас их је само једна кућа. Славе Петков дан, 27. октобар.
    Генеалогија — пасови: Рајко, Новица, Ђуро, Тодор, Живко.

    Извор: Обрад Вишњић – Голија и Голијани, Требиње, 1987.

  9. Војислав Ананић

    БАБИЋ (Мало Двориште, Доњи Јеловац, Горња Градина, Читлук), стара породица поријеклом из билећког краја. Према многим предањима, Бабићи су настали од именице баба (очева или материна мајка). Именица баба постоји у грчком, румунском, мађарском и још неким језицима. За разлику од муслимана Бабића, према турском бабо, Срби Бабићи постајали су у оним случајевима када је баба била принуђена да преузме старјешинство у породици или роду. Од словенске ријечи баба среће се у документима од XV вијека породица Бабић (бабина чељад). Има доста и насеља Бабића (34, 30-31). Бабићи из Унца и Кнешпоља “улазе у ред старијих родова” (34, 31), а непосредно су се досељавали из Далмације. Из Унца су се селили у друга крајишка села, а Петар Рађеновић наводи како је отуда нека удовица (“баба”) повела осморицу синова, по којој се прозову Бабићима (12, 273). Бабићи славе Никољдан, а само у Читлуку Јовањдан, што значи да ипак нису од исте лозе.

  10. Denis Babic

    pomaze bog. ime mi je denis babic, zivim u austriji, a poreklom (sa oceve strane) sam iz dervente, tacno jedno malo selo mala socanica se zove. moj stric je slikar i pisac, i napisao je jednu knjigu o nasem selu, i kako je saznao, mi smo se doselili jednom iz crne gore – odaklen tacno nije ni on mogao naci. slavimo svetoga iliju, mada tu kod nas na selu, susedno selo ima isto babica, koji slave nikoljdan. ako neko nesto zna o babicama koji slave ilindan, nek mi se javi. moj otac bogoljub babic, njegov otac pokojni branko babic, a njegov otac je pokojni aleksa babic.