Poreklo prezimena Adamović

3. februar 2012.

komentara: 89

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:

Komentari (89)

Odgovorite

89 komentara

  1. 11. decembar 2012. u 16:31

    Marko

    poreklo prezimena Pesevic,slava Sv.Nikola.
    Sanski Most

    Odgovori

  2. 11. decembar 2012. u 16:32

    Marko

    Poreklo prezimena Pesevic.
    Slava Sv.Nikola
    Sanski Most

    Odgovori

  3. 11. decembar 2012. u 18:28

    Nebojša Novaković

    Peševići su ogranak Kneževića (sv. Nikola).
    Ovih Kneževića u tom delu Bos. Krajine ima 49 kuća, a dele se na ogranke :

    Peševiće, Đukiće, Pavloviće, Bibiće i Markićeviće. Svi slave sv. Nikolu.
    Peš bio malen kao pešte, stoga tako i nazvan. Jedan od Peševića odseli se pre Doljanske bune u Pištaline (srez Krupski),a jedni u Bjelaj po okupaciji.

    Peševića ima i u Srpskoj Sanici, slave Nikoljdan. Sva je prilika da su i oni ogranak ovih Peševića koji vode poreklo od Kneževića.

    Inače, ovi Kneževići vode poreklo iz Kruševa (ne navodi se koje Kruševo), pa su zatim stigli u Oton (Dalmacija). Odatle su prešli na Tromeđu, pa se kasnije širili po Krajini.

    Prema A. Bačku, u Oton su Kneževići stigli iz Bosne, tačnije iz Bjelajskog Polja krajem 17. veka.

    On misli da je to Kruševo kraj Obrovca (Lika).(Što ne mora da znači). Ja pre mislim da je njima ostalo u pamćenju da su iz nekog “daljeg” Kruševa. Onog u Hercegovini, ili možda čak onog u Makedoniji.

    Odgovori

  4. 9. februar 2013. u 23:14

    Milodan

    Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlović “Antropogeografije valjevske Tamnave”:
    Mesto življenja-doba doseljavanja-oblasti i mesta odakle su doseljeni-Krsna slava-napomena:
    Poreklo prezimena Adamović:
    -Šarbane*, prva polivina 18. veka, Prizren, Nikoljdan.
    -Tulari, druga polovina 18. veka, Bosanska Krajina, Petrovdan, uljezi u Popoviće.
    -Ljubinić, posle 1827. godine, Srem, Nikoljdan i Lučindan, uljezi u Todoroviće.
    -Ruklada, posle 1827. godine, Štrpci kod Priboja, Lučindan.
    -Skela, posle 1827. godine, obližnje Stubline, Alimpijevdan, dovodac uz mater.
    -Stublenica, posle 1827. godine, Kotešica, Nikoljdan, dovodac uz mater.
    -Stubline, posle 1827. godine, obližnja Vukićevica, Alimpijevdan, predak dovoden uz mater.
    *U brdskim i pograničnim oblastima bivalo je slučajeva za vreme okupacije Beogradskog Pašaluka, da su pojedine porodice bežale u sesedne turske oblasti, ne bi li izbegla namete, kojim su ih bile opteretile austrijske vlasti. Ali nema ni jednog jedinog slučaja, da je ma koja tamnavska porodica izbegla izvan međa svoje oblasti. Ovo je samo po sebi pojmljivo; oblast nije bila pogranična, a susedne oblasti nisu ni onda, kao i danas, imale boljih zemljišta, pa Tamnavci i ne nalaziše razloga da traže nešto bolje, što se nije ni moglo lako naći. Seobe Tamnavaca, pre i posle tog doba, u Austrougarsku bile su iz drugih razloga i nisu imale nikakvih veza sa seobama za vreme okupacije Beogradskog Pašaluka.

    Odgovori

    • 3. maj 2022. u 23:22

      Petar Adamović

      Poštovani, ja sam Adamović iz Stublenice i kako Ste i naveli slavim sv. Nikolu. Možete li mi reći šta znači “dovodac uz mater” što Ste naveli i takođe gde bih mogao više da nađem o mom poreklu. Pozdrav

      Odgovori

  5. 3. maj 2013. u 14:40

    VJEKOSLAV PESEVIC

    Prezimena PESEVIC ima u selu Maslovare, zaseok Lausi, SO Kotor Varos, slave krsnu slavu Svetog Stefana. Nakon najnovijih ratnih dogadjanja ima nas u Srbiji, Hrvatskoj, Grckoj, Kanadi.

    Odgovori

  6. 15. jul 2013. u 22:44

    Marina

    Poreklo prezimena Adamovic, slava sv Nikola
    Smederevo

    Odgovori

    • 15. jul 2013. u 23:25

      Nebojša Novaković

      Adamovići, Sv. Nikola, iz Smedereva i okoline (Radinac) vode poreklo iz Grljana.

      Veliki broj stanovnika ovog kraja vodi poreklo upravo iz crnorečkog okruga (istočna Srbija).

      Adamovića je u Radincu bilo 6 kuća.

      Ovo su podaci iz studije Borivoja M. Drobnjakovića, “Smederevsko Podunavlje i Jasenica” iz 1925. godine.

      Odgovori

    • 15. jul 2013. u 23:49

      Aleksandar Marinković

      Marina,
      u knjizi Borivoja M. Drobnjakovića, ”Smederevsko Podunavlje i Jasenica” stoji:
      – RADINAC: Adamovići, 6 kuća, slava Sv. Nikola. Starinom su iz Grljana (zaječarski, crnorečki).
      Na žalost, u studiji ”Crna Reka (antropološka građa)”, u selu Grljani nisu navedene pojedinačne porodice već se o stanovništvu govori uopšteno. Isti slučaj je i sa radom Dr M. Draškića i Dragomira Antonića ”Zapisi o stanovništvu” Zaječara i okoline.
      Ono što se može pronaći u tim izvorima za selo Grljan je sledeće: Stanovništvo je uglavnom vlaškog porekla iz Rumunije (Stančulovci, iz karavlaškog sela Gurla / Grla), zatim bugarskog (Rašovci iz Vel. Trnove kao i Ignatovci ili Kostadinovci iz Znepolja), a ima i Srba poreklom s Kosova te novijih doseljenika. Najčešća slava je Sv. Nikola (uz Sv. Paraskevu, Sv. Vasilija i Vavedenje). Seoska slava je Sv. Nikola. Iz Grljana je i Todor Kostadinović Toša koji je hajdukovao pod Hajduk Veljkom.
      Ako vam je od pomoći, među najstarijim porodicama u selu (pored Stančulovaca i Kostadinovaca) su i Bogdanovska, Gutjanovska, Slavulovska, Taškovska, Panjavska i Milojkovska.

      Odgovori

  7. 16. jul 2013. u 10:45

    Adamovic B.

    Ja sam Adamovic i moji su iz Bosanske Krupe,tacnije Vojevac,slavimo svi Sv. Jovana.

    Odgovori

    • 16. jul 2013. u 13:26

      Nebojša Novaković

      Vaši Adamovići su ogranak Bogunovića (Sv. Jovan).

      Bogunovići su poreklom su iz Raške, a jako rano su neke porodice Bogunovića zabaležene i u Popovom Polju (Hercegovina).

      Neki autori tvrde da su Bogunovići, na neki način, povezeni sa Nemanjićima.

      U Krajini su se razgranali, a osim Obradovića, ima ih i sa sledećim prezimenima : Pjanić, Pašić, Bundalo, Mazalica, ADAMOVIĆ, Anušić, itd. Svi slave Sv. Jovana.
      Bogunovići su prvo došli na Zmijanje, pa odatle u Liku i Dalmaciju, a kasnije su se širili i po Bos. krajini.

      O Bogunovićima (izvor : Poreklo pravoslavnog naroda severozapadne Bosne, Vladislav Skarić, Pounje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović) :

      “ Bogunovići su po Vladislavu Skariću od Raške. To sam čuo od njihovih bratstvenika u Lici, da su od Stare Srbije. Nina Kovačević, starac od 75 g. iz Malog Radića priča o poreklu svoga roda ovo:
      pre 300 god. „pali“ su na Zmijanje pod Bjelaj. Kad su žene nabijale konoplje, izgori im kuća i u njoj tapija. Tad im Turci otmu zemlju i oni se sklone u Dalmaciju, upravo kad je Mletačka istisla Turke iz Dalmacije.
      Kad je Stojan Janković isterao Turke iz Like, preseli jedan ogranak u Liku u Zrmanju. Tu ih se brzo narodi toliko da su se morali raseljavati. Iseli ih se 7 braće pre 150 godina u Vranovinu u Bjelajsko Polje. I tu nisu mogli da skrase i presele se u Doljane. Jedan je brat bio kovač. Kovao je zvona za ovce i uzimao je ovcu dvizicu za svako zvono. Tako je zametnuo ovce, koje su mu se triput hiljadile. Potomci njihovi od grane Kovačevića i sad imaju ovce od tih ovaca, koje su uzimali za zvona. Dešavalo im se da im je prelazilo hiljadu i te su odbijali u planinu, da su onoga ko ih nađe. Tad ih je bilo u kući 70 čeljadi. Po kovaču se prozovu njegovi sinovi Kovačevići. Jedan se nosio kao paša pa mu potomke prozovu Pašići, a jedan je od 7 braće rado pio, pa mu potomke prozovu Pjanići. Iz Doljana su najpre jedni preselili preko planine u Veliki Radić. Iz ta dva naselja kao matice rasele se po ovoj oblasti. – Bogunovići su i Bundale i Mazalice, samo ne zna se da li su se razrodili sa posebnim prezimenima u Dalmaciji ili Bosanskoj Krajini. Bogunovići su i Adamovići, Marčete, Stojanovići, Tatići i Grmuše, samo su se prezvali tako u Dalmaciji.

      – Čini se da su se u Lici izdvojili:

      Cvjetičani, Poznani, Borići, Obradovići, Krajinovići, Cvijanovići, Škundrići i Miljuši. O tome se toliko sačuvalo da su „nekako jedno“, pa se eto „razrodilo“. Zbog toga što su se razgranjavali u Dalmaciji, Lici i Bosanskoj Krajini to se pleme Bogunovića može razvrstati u tri grupe rodova. Ni jedan mi slučaj nije poznat da su se između se ženili.

      U prvoj su grupi : Bogunovići 21 kuća. u 10 naselja; Kovačevići 97 k. u 21 n.; Pašići 31 k. u 6 naselja; Pjanići 3 k.; Anušići 10 k. u 4 n.; Mazalice 12 k.u 6
      n.; Bundale 4 k. u 2 n. Đurašinovici 5 k. svega je od ove grane 183 kuće.

      U drugoj su u Dalmaciji razrođenoj grupi najjači Adamovići. Iz Dalmacije su pali pre 200 g u Smoljanu više Bosanskog Petrovca. Tu pobiju Turke, jer su im hteli da provedu silu na slavi, pa pobegnu preko planine u ovu oblast, a jedni u Prekosanje.
      U ovoj su grupi: Adamovići 27 k. u 9 n.;Marčete 24 k. u 5 n.; Stojanovići 16 k. u 8 n.; Grmuše 25 k. u 18 n. i Tatići 15 k. u 5 n. svega 107 kuća.

      U trećoj su Ličkoj grupi: Miljuši – Obradovići i Krajinovići.

      Ima ih u ovoj oblasti:

      Miljuši 26 kuća. u 13 naselja; Obradovića 18 kuća. u 7 naselja.; Cvjetičani 27 k. u 11 n.; Poznana 7 k. u 4 n.; Borića 6 k. u 3 n.;Krajinovića 10 k. u 6 n.;Škundrića 6 k. u 4 n.; Vranješa 5 k. u 2 n.; i Rakića 1 k. Svega je bratstva Bogunovića u ovoj oblasti 396 kuća sa 22 prezimena i svi slave Sv. Jovana.

      U Lici je samih Bogunovića 79 k. u 8 naselja. Od poznatih su istaknuti ljudi iz ovih grupa rodova: vojvoda iz Ustanka 1875-78. Trivun Bundalo iz Hašana i pop Vajan Kovačević; zadnji Lički hajdučki harambaša Laza Škundrić, i organizator austrijske žandarmerije u Bosni general Cvjetičanin. Izrazitih je njihovih plemenskih osobina, borbenosti i retke smelosti pop Mile Bogunović iz Vrela, koji je umro 1915., interiran u Aradu. “

      Što se tiče veze Bogunovića i Nemanjića, znam samo da postoji priča o nekom Bogunu (rođak Nemanjića), koji je živeo između Trebinja i Mostara i od njega su nastali Bogunovići (Sv. Jovan), koji su kasnije otišli ka Šibeniku. Od Šibenika su se pomerali ka Pounju i Lici.

      Odgovori

    • 9. februar 2016. u 00:03

      Adamović D.

      I moji isto. Deda Jovo Adamović. Slavimo Sv.Jovana. Krupa, Vojevac.

      Odgovori

  8. 6. avgust 2013. u 17:32

    n. adamovic

    Pozdrav, vec dugo istrazujem porijeklo svojih predaka ali nikako da dodjem do pouzdanih informacija. Moji Adamovici zive u Bistrici i Kostenici kod Bijelog Polja, i slavimo Djurdjevdan. Ima nas vise porodica, po zaseocima. Jedna grupa zna svog pretka i vjeruju da su doselili iz Drobnjaka, dok sa ostalima se zajednicki predak ne zna, a svi slavimo istu slavu. Ako vi imate nekih podataka o Adamovicima koji su doselili na sjever Crne Gore, bio bih Vam zaista zahvalan.

    Odgovori

  9. 8. avgust 2013. u 02:46

    Nikola Adamovic

    Cao, ja sa od ovih Adamovica iz Ruklade sto ste napisali gore i slavim SV.Luku..moze nesto detaljnije??? 😀

    Odgovori

  10. 15. oktobar 2013. u 22:33

    Milodan

    Porodice-familiji u Šumadijskoj Kolubari, Adamović. Prema knjizi Petra Ž. Petrovića “Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige “Šumadija i Šumadijska Kolubara” – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Adamović, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta, koji su postavljeni ili će biti postavljeni.

    -Mislođin
    -Vrbovno
    -Županjac
    -Jasenak
    -Tulež

    Odgovori
1 2 3 … 5