Порекло презимена Ћоровић Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ЋОРОВИЋИ (на Пирликтору) Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ ЋОРОВИЋИ (на Пирликтору) Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Ћоровић

Порекло презимена Ћоровић

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЋОРОВИЋИ

(на Пирликтору)

Ћоровићи потичу од Ћосовића. Презиме су добили по Вучићу Радојеву Ћосовићу, који је био мало ћор и звали су га Ћоро. Његови се потомци по њему прозову Ћоровићи.

Вучић се родио и одрастао у селу Маочу, са браћом Заријом и Танасијом. Као двадесетогодишњак убије у Маочу два Турчина, који су чинили зулум, па побјегне у Горњу Морачу, у село Љевишта, гдје се придружио осталим ускоцима с којима је четовао. За неко вријеме пресели се у Тепца, с Потурицама, с којима настави четовање по Затарју. Био је у војсци која је погубила Смаил-агу Ченгића на Мљетичку 1840. године. Након Смаил-агине погибије, склони се у скровито шаранско село Алугу, гдје је остао све до 1862. године, када је добио нешто земље у селу Међужваљу и Селини код Пирликтора, гдје се стално настанио.

Вучић је имао два сина, Лазара и Митра. Оба су били добри јунаци. Лазар је погинуо на Вишњици 1875. године, а остао му је син Раде који је млад умро, тако да од њих није остало потомство.

Митар Вучићев се истакао у Вукаловићевом устанку 1857- 1862. године, а у Херцеговачком устанку 1875-1878. године командује Језеро-шаранским батаљоном; био је јунак и добар командант. Митар је имао три сина: Јевта, Милована и Јована. Јевто је погинуо на Тари 1875. године, Јован-Јоџо се истакао у борбама против Турака у периоду у коме је живио и од њега није остало потомака. Милован је погинуо 1875. године на Бобову заједно са својим стрицем Лазаром. Остала су му три сина: Илија, Никола и Петар. Њих је подизао њихов стриц Јован. Илија и Никола су некуд одселили, вјероватно пут Србије, док је Петар имао сина Момчила. Момчило је учествовао у Првом свјетском рату као гимназијалац добровољац, када је заробљен и као логораш налазио се у логору Неђмеђер у Аустроугарској. Послије уједињења добио је добровољачку земљу у Панчевачком риту. Припадао је лијевом крилу Земљорадничке стране и Омладинском покрету за уједињење Србије и Црне Горе. Тада је био напредан, па је због својих напредних идеја затваран и стално премјештан са службом. Од првих устаничких дана био је на страни НОП-а све до јуна 1942. године, до одступања партизанских јединица за Босну, када је приступио четничком покрету у коме је имао значајну улогу. Убијен је на крајње непопуларан начин испред своје куће. Његов син Миле налазио се у заробљеништву у Њемачкој од 1943. до 1945. године.

Од ове породице сада нико не живи стално на Пирликтору, већ му синови долазе повремено и одржавају имање.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

*    *    *

Ристо Милићевић: Херцеговачка презимена

ЋОРОВИЋ (п). у Мостару, Љубињу, Крушевици и Жабици (Љубиње). Старином су из Ридана, од Угреновића. У Крушевицу су дошли из Браног Дола, а у Жабицу и Љубиње из Крушевице.

Славе Аћимовдан.

Ћоровићи су стара и позната мостарска породица. Од ње потичу Светозар и Владимир Ћоровић. Светозар, књижевник (1875-1919) био је „један од централних фигура свога града и своје земље“, а као писац један од најистакнутијих представника „млађе генерације реалиста“. Владимир, историчар (1885- 1941) био је научник „живог темперамента, велике енергије и свестраног интереса“. Много је радио на критичком објављивању старих текстова. Његово научно дјело је обимно. Резултате својих научних истраживања и своје погледе на наш историјски развитак синтетизовао је у Историји Југославије, првом дјелу „наше историографије које је донело целовит и исцрпан приказ историје свих југословенских народа“. Значајна су му и дјела: Историја Срба и Хисторија Босне I. Трагично је завршио свој живот у априлском рату 1941. године, негдје у Херцеговини, а има и мишљења да је страдао у авионској несрећи на путу за Каиро.


Коментари (1)

  • Војислав Ананић

    ЋОРОВИЋ (п), у Мостару, Љубињу, Крушевици и Жабици (Љубиње). Старином су из Риђана, од Угреновића. У Крушевицу су дошли из Браног Дола, а у Жабицу и Љубиње из Крушевице. Славе Аћимовдан (59:281,287.313), Ћоровићи су стара и позната мостарска породица. Од ње потичу Светозар и Владимир Ћоровић. Светозар, књижевник (1875-1919) био је „један од централних фигура свога града и своје земље“, а као писац један од најистакнутијих представника „млађе генерације реалиста“. Владимир, историчар (1885- 1941) био је научник „живог темперамента, велике енергије и свестраног интереса“. Много је радио на критичком објављивању старих текстова. Његово научно дјело је обимно, Резултате својих научних истраживања и своје погледе на наш историјски развитак синтетизвао је у историји Југославије, првом дјелу „наше историографије које је донело целовит и исцрпан приказ историје свих југословенских народа” (77/2:633.634). Значајна су му и дјела: Историја Срба и Хисторија Босне 1. Трагично је завршио свој живот у априлском рату 1941. године, негдје у Херцеговини, а има и мишљења да је страдао у авионској несрећи на путу за Каиро.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top