Порекло презимена Адамовић

89 коментара

1. 11. децембар 2012. у 16:31

   Marko

   poreklo prezimena Pesevic,slava Sv.Nikola.
   Sanski Most

   Одговори

2. 11. децембар 2012. у 16:32

   Marko

   Poreklo prezimena Pesevic.
   Slava Sv.Nikola
   Sanski Most

   Одговори

3. 11. децембар 2012. у 18:28

   Небојша Новаковић

   Пешевићи су огранак Кнежевића (св. Никола).
   Ових Кнежевића у том делу Бос. Крајине има 49 кућа, а деле се на огранке :

   Пешевиће, Ђукиће, Павловиће, Бибиће и Маркићевиће. Сви славе св. Николу.
   Пеш био мален као пеште, стога тако и назван. Један од Пешевића одсели се пре Дољанске буне у Пишталине (срез Крупски),а једни у Бјелај по окупацији.

   Пешевића има и у Српској Саници, славе Никољдан. Сва је прилика да су и они огранак ових Пешевића који воде порекло од Кнежевића.

   Иначе, ови Кнежевићи воде порекло из Крушева (не наводи се које Крушево), па су затим стигли у Отон (Далмација). Одатле су прешли на Тромеђу, па се касније ширили по Крајини.

   Према А. Бачку, у Отон су Кнежевићи стигли из Босне, тачније из Бјелајског Поља крајем 17. века.

   Он мисли да је то Крушево крај Обровца (Лика).(Што не мора да значи). Ја пре мислим да је њима остало у памћењу да су из неког “даљег” Крушева. Оног у Херцеговини, или можда чак оног у Македонији.

   Одговори

4. 9. фебруар 2013. у 23:14

   Милодан

   Према књизи Љубомира Љубе Павловић “Антропогеографије ваљевске Тамнаве”:
   Место живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
   Порекло презимена Адамовић:
   -Шарбане*, прва поливина 18. века, Призрен, Никољдан.
   -Тулари, друга половина 18. века, Босанска Крајина, Петровдан, уљези у Поповиће.
   -Љубинић, после 1827. године, Срем, Никољдан и Лучиндан, уљези у Тодоровиће.
   -Руклада, после 1827. године, Штрпци код Прибоја, Лучиндан.
   -Скела, после 1827. године, оближње Стублине, Алимпијевдан, доводац уз матер.
   -Стубленица, после 1827. године, Котешица, Никољдан, доводац уз матер.
   -Стублине, после 1827. године, оближња Вукићевица, Алимпијевдан, предак доводен уз матер.
   *У брдским и пограничним областима бивало је случајева за време окупације Београдског Пашалука, да су поједине породице бежале у сеседне турске области, не би ли избегла намете, којим су их биле оптеретиле аустријске власти. Али нема ни једног јединог случаја, да је ма која тамнавска породица избегла изван међа своје области. Ово је само по себи појмљиво; област није била погранична, а суседне области нису ни онда, као и данас, имале бољих земљишта, па Тамнавци и не налазише разлога да траже нешто боље, што се није ни могло лако наћи. Сеобе Тамнаваца, пре и после тог доба, у Аустроугарску биле су из других разлога и нису имале никаквих веза са сеобама за време окупације Београдског Пашалука.

   Одговори

   • 3. мај 2022. у 23:22

     Петар Адамовић

     Поштовани, ја сам Адамовић из Стубленице и како Сте и навели славим св. Николу. Можете ли ми рећи шта значи “доводац уз матер” што Сте навели и такође где бих могао више да нађем о мом пореклу. Поздрав

     Одговори

5. 3. мај 2013. у 14:40

   VJEKOSLAV PESEVIC

   Prezimena PESEVIC ima u selu Maslovare, zaseok Lausi, SO Kotor Varos, slave krsnu slavu Svetog Stefana. Nakon najnovijih ratnih dogadjanja ima nas u Srbiji, Hrvatskoj, Grckoj, Kanadi.

   Одговори

6. 15. јул 2013. у 22:44

   Marina

   Poreklo prezimena Adamovic, slava sv Nikola
   Smederevo

   Одговори

   • 15. јул 2013. у 23:25

     Небојша Новаковић

     Адамовићи, Св. Никола, из Смедерева и околине (Радинац) воде порекло из Грљана.

     Велики број становника овог краја води порекло управо из црноречког округа (источна Србија).

     Адамовића је у Радинцу било 6 кућа.

     Ово су подаци из студије Боривоја М. Дробњаковића, “Смедеревско Подунавље и Јасеница” из 1925. године.

     Одговори

   • 15. јул 2013. у 23:49

     Александар Маринковић

     Марина,
     у књизи Боривоја М. Дробњаковића, ”Смедеревско Подунавље и Јасеница” стоји:
     – РАДИНАЦ: Адамовићи, 6 кућа, слава Св. Никола. Старином су из Грљана (зајечарски, црноречки).
     На жалост, у студији ”Црна Река (антрополошка грађа)”, у селу Грљани нису наведене појединачне породице већ се о становништву говори уопштено. Исти случај је и са радом Др М. Драшкића и Драгомира Антонића ”Записи о становништву” Зајечара и околине.
     Оно што се може пронаћи у тим изворима за село Грљан је следеће: Становништво је углавном влашког порекла из Румуније (Станчуловци, из каравлашког села Гурла / Грла), затим бугарског (Рашовци из Вел. Трнове као и Игнатовци или Костадиновци из Знепоља), а има и Срба пореклом с Косова те новијих досељеника. Најчешћа слава је Св. Никола (уз Св. Параскеву, Св. Василија и Ваведење). Сеоска слава је Св. Никола. Из Грљана је и Тодор Костадиновић Тоша који је хајдуковао под Хајдук Вељком.
     Ако вам је од помоћи, међу најстаријим породицама у селу (поред Станчуловаца и Костадиноваца) су и Богдановска, Гутјановска, Славуловска, Ташковска, Пањавска и Милојковска.

     Одговори

7. 16. јул 2013. у 10:45

   Adamovic B.

   Ja sam Adamovic i moji su iz Bosanske Krupe,tacnije Vojevac,slavimo svi Sv. Jovana.

   Одговори

   • 16. јул 2013. у 13:26

     Небојша Новаковић

     Ваши Адамовићи су огранак Богуновића (Св. Јован).

     Богуновићи су пореклом су из Рашке, а јако рано су неке породице Богуновића забалежене и у Поповом Пољу (Херцеговина).

     Неки аутори тврде да су Богуновићи, на неки начин, повезени са Немањићима.

     У Крајини су се разгранали, а осим Обрадовића, има их и са следећим презименима : Пјанић, Пашић, Бундало, Мазалица, АДАМОВИЋ, Анушић, итд. Сви славе Св. Јована.
     Богуновићи су прво дошли на Змијање, па одатле у Лику и Далмацију, а касније су се ширили и по Бос. крајини.

     О Богуновићима (извор : Порекло православног народа северозападне Босне, Владислав Скарић, Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић) :

     “ Богуновићи су по Владиславу Скарићу од Рашке. То сам чуо од њихових братственика у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 г. из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово:
     пре 300 год. „пали“ су на Змијање под Бјелај. Кад су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапија. Тад им Турци отму земљу и они се склоне у Далмацију, управо кад је Млетачка истисла Турке из Далмације.
     Кад је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их се 7 браће пре 150 година у Врановину у Бјелајско Поље. И ту нису могли да скрасе и преселе се у Дољане. Један је брат био ковач. Ковао је звона за овце и узимао је овцу двизицу за свако звоно. Тако је заметнуо овце, које су му се трипут хиљадиле. Потомци њихови од гране Ковачевића и сад имају овце од тих оваца, које су узимали за звона. Дешавало им се да им је прелазило хиљаду и те су одбијали у планину, да су онога ко их нађе. Тад их је било у кући 70 чељади. По ковачу се прозову његови синови Ковачевићи. Један се носио као паша па му потомке прозову Пашићи, а један је од 7 браће радо пио, па му потомке прозову Пјанићи. Из Дољана су најпре једни преселили преко планине у Велики Радић. Из та два насеља као матице раселе се по овој области. – Богуновићи су и Бундале и Мазалице, само не зна се да ли су се разродили са посебним презименима у Далмацији или Босанској Крајини. Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији.

     – Чини се да су се у Лици издвојили:

     Цвјетичани, Познани, Борићи, Обрадовићи, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундрићи и Миљуши. О томе се толико сачувало да су „некако једно“, па се ето „разродило“. Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми случај није познат да су се између се женили.

     У првој су групи : Богуновићи 21 кућа. у 10 насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 насеља; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к.у 6
     н.; Бундале 4 к. у 2 н. Ђурашиновици 5 к. свега је од ове гране 183 куће.

     У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
     У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.;Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. свега 107 кућа.

     У трећој су Личкој групи: Миљуши – Обрадовићи и Крајиновићи.

     Има их у овој области:

     Миљуши 26 кућа. у 13 насеља; Обрадовића 18 кућа. у 7 насеља.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.;Крајиновића 10 к. у 6 н.;Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н.; и Ракића 1 к. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована.

     У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнути људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хашана и поп Вајан Ковачевић; задњи Лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интериран у Араду. “

     Што се тиче везе Богуновића и Немањића, знам само да постоји прича о неком Богуну (рођак Немањића), који је живео између Требиња и Мостара и од њега су настали Богуновићи (Св. Јован), који су касније отишли ка Шибенику. Од Шибеника су се померали ка Поуњу и Лици.

     Одговори

   • 9. фебруар 2016. у 00:03

     Adamović D.

     I moji isto. Deda Jovo Adamović. Slavimo Sv.Jovana. Krupa, Vojevac.

     Одговори

8. 6. август 2013. у 17:32

   n. adamovic

   Pozdrav, vec dugo istrazujem porijeklo svojih predaka ali nikako da dodjem do pouzdanih informacija. Moji Adamovici zive u Bistrici i Kostenici kod Bijelog Polja, i slavimo Djurdjevdan. Ima nas vise porodica, po zaseocima. Jedna grupa zna svog pretka i vjeruju da su doselili iz Drobnjaka, dok sa ostalima se zajednicki predak ne zna, a svi slavimo istu slavu. Ako vi imate nekih podataka o Adamovicima koji su doselili na sjever Crne Gore, bio bih Vam zaista zahvalan.

   Одговори

9. 8. август 2013. у 02:46

   Nikola Adamovic

   Cao, ja sa od ovih Adamovica iz Ruklade sto ste napisali gore i slavim SV.Luku..moze nesto detaljnije??? 😀

   Одговори

   • 5. фебруар 2023. у 21:05

     Петар Адамовић

     Поздрав Никола, и ја славим Светог Луку!
     Моји су пореклом из Паљува колико сам упућен, село у близини Уба!

     Одговори

10. 15. октобар 2013. у 22:33

    Милодан

    Породице-фамилији у Шумадијској Колубари, Адамовић. Према књизи Петра Ж. Петровића “Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге “Шумадија и Шумадијска Колубара” – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Адамовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити постављени.

    -Мислођин
    -Врбовно
    -Жупањац
    -Јасенак
    -Тулеж

    Одговори