Poreklo prezimena Đurić

3. februar 2012.

komentara: 114

Prezimena

[toggle title=”TESTIRANI ĐURIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU”]

Đurić

Haplogrupa: I2a

Poreklo:

Krsna slava: 
_________________________

Đurić

Haplogrupa: R1a Z280 L1280

Poreklo: Vrelo, Šekovići, Republika Srpska

Krsna slava: Avramijevdan

Kontakt:
_________________________

KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (114)

Odgovorite

114 komentara

  1. 18. avgust 2014. u 19:24

    Milodan

    Familije-prezimena Đurić, po mestima prebivališta. Prema knjizi Borivoja Drobnjakovića “Kosmaj”.

    -Đurinci
    -Koraćica
    -Nemenikuće
    -Rajkovac
    -Sopot
    -Trešnjevica, srez jasenički.

    Odgovori

  2. 20. avgust 2014. u 16:19

    Igor

    Hitno mi treba ako neko zna poreklo porodice djuric iz zvecana…hvala unapred

    Odgovori

  3. 5. novembar 2014. u 19:27

    Milodan

    Familije-prezimena Đurić, po mestima prebivališta. Prema knjizi Todora Radivojevića „Lepenica“.

    -Drača
    -Žirovnica
    -Lapovo
    -Petrovac
    -Batočina

    Odgovori

  4. 6. novembar 2014. u 18:34

    Letopan

    Molim za pomoć: Da li igde iko išta zna o Teodoru Đuriću, barjaktaru jaseničke vojske koja je ratovala u Prvom srpskom ustanku? Rodom je iz Trešnjevice pod Rudnikom. Pomenut je kod Konstantina Nenadovića, ali nigde više. U predanju postoji i Petar Barjaktar (Petrović ?) koji je, navodno, takođe bio barjaktar jaseničke vojske, ratovao sa Karađorđevim vojvodom Petrom Karom i poginuo pri oslobađanju Jagodine, u martu-aprilu 1804. Ali nigde pisane reči, ni jedne o njemu.

    Odgovori

  5. 18. novembar 2015. u 10:53

    Predrag

    Po mojim nekim saznanjima svi (da li baš svi) Đurići potiču iz sela Pecka kod Valjeva. Vertikalom su se spuštali do mora tako da ih ima na Kosovu i Crnoj Gori. Onda su se horizontalom selili po rimorju sve do Splita. U Dubrovniku ima prezimena Jurić sa pravoslavnim imenima a promenuli su prezime iz Đurić u Jurić. Od splita su se kretali vertikalom i oko nje sve do sela Đurića u Mađarskoj nedaleko od mesta Rastina (oština Sombor). Inače moji potiču iz Sela Gornja Pecka (opština Mrkonjić grad) a slava mi je Đurđevdan.

    Odgovori

  6. 10. decembar 2015. u 19:22

    Mario

    Poštovani!

    Zanima me poreklo Đurića iz Borkovića pored Banjaluke. Slava: Đurđevdan.

    Hvala.

    Odgovori

  7. 4. februar 2016. u 13:47

    Goran Djuric

    Moje ime je Goran Djuric.
    Otac Milutin rodom iz cela Veliko Bonjince, opstina Babusnica.
    Deda Dusan.
    Pradeda Milten iz istog sela, po prici nosioc Karadjodjeve zvezde iz Balkanckog rata.
    Cukun deda se zvao Djuradj.
    Slavimo Svetog Luku.
    To je sve sto znam.
    Ako iko zna nesto vise, javite mi.
    Hvala unapred.

    Odgovori

    • 27. februar 2020. u 21:00

      Miroslav B Mladenoviç Mirac

      Đurinci(s. Šišava, Vlasotince):-. Po kazivanju Zorana B. Dinića, a na osnovu priče Stojana Dinića (rođenog 1912.g., rodonačelnik familije je Đura. Došli su sa Kosova pa su se naselili u selu Guberevcu, a zatim prešli u Šišavu. Đura je imao dva sina: Coju Sojilka. Coja (vidi familiju Stojanovci) nije imao dece pa posinio Stojana iz Kruševice.

      Prezimena: Đurić, Cojić, Stojilković, Kostadinović i Dinić.

      Krsna slava: Sveti Stevan (9 januar)

      Poznati ovakav rodoslov: Đura-Coja (Stojan-vidi familiju Stojanovci), Stojilko;

      Stojilko:-Kostadin-Dina (oko 1848-1940.g. i žena Jana), Coja, Tasa, prokopije, Stanka;

      Kostadin-Jana:-Hristifor (1872-1939.g. i njegova žena Sanda Milenković (Mladenovci-Šišava) oko 1872-1955.g.), Julka, Mihajlo, Roska, Vlajko (1888-1967.g), Vaska;

      Hristifor-Sanda:-Vladimir (1893.), lazar81895-1979.g), leposava 81898-1992.g.), zarije 81900-1903.g.), Srećko (19003), Todor (1906-1911), Toma 1906-1909), Bosiljka 81909-1911), Dobrunka 81911-1951), Veljko (1915)…
      *
      Iz sela zavidince(Baušnica) ŠURIĆI su iz Peći(poreklom CRNOGORCI), koji su prilikom seobe SRBA od Turaka pod Čarnojevićem, se prvo doselili u selo Ostatovica(Zapanje), pa onda u Zavidince(Zaplanje-Babušnica) i Bonjince(Zaplanje-Babušnica). U selima:Zavidince, Grabovnica(Leskovac) i Šišava(Vlasotince) slave Sv.Stevan(9 januar)-dodeljuje se slava bratu koji se odeli iz kuče; dok jedna grana se zaselila u selo Krivi Del(C.Trava) a odatle se raselila pored Vlasine u selo Dejan(krs-sl. “SV.Đorđe-posni”-Sv.Alimpije(9 desembar)-sagrađena dva hrama istog dana za dva sveca 9 decembar u Rusiji i Grškoj, pa se zato slvi kao jedan svetac. Inače izvorna slava je sv.Jovan.
      Što se tiče raseljavanja i uzimanja drugih slava to je druga tema za raspravu.
      Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac, etnolog i etnograf Vlasotince Srbija

      Odgovori

    • 27. februar 2020. u 21:03

      Miroslav B Mladenoviç Mirac

      Miroslav B Mladenoviç Mirac

      27. februara 2020. u 21:00

      Đurinci(s. Šišava, Vlasotince):-. Po kazivanju Zorana B. Dinića, a na osnovu priče Stojana Dinića (rođenog 1912.g., rodonačelnik familije je Đura. Došli su sa Kosova pa su se naselili u selu Guberevcu, a zatim prešli u Šišavu. Đura je imao dva sina: Coju Sojilka. Coja (vidi familiju Stojanovci) nije imao dece pa posinio Stojana iz Kruševice.

      Prezimena: Đurić, Cojić, Stojilković, Kostadinović i Dinić.

      Krsna slava: Sveti Stevan (9 januar)

      Poznati ovakav rodoslov: Đura-Coja (Stojan-vidi familiju Stojanovci), Stojilko;

      Stojilko:-Kostadin-Dina (oko 1848-1940.g. i žena Jana), Coja, Tasa, prokopije, Stanka;

      Kostadin-Jana:-Hristifor (1872-1939.g. i njegova žena Sanda Milenković (Mladenovci-Šišava) oko 1872-1955.g.), Julka, Mihajlo, Roska, Vlajko (1888-1967.g), Vaska;

      Hristifor-Sanda:-Vladimir (1893.), lazar81895-1979.g), leposava 81898-1992.g.), zarije 81900-1903.g.), Srećko (19003), Todor (1906-1911), Toma 1906-1909), Bosiljka 81909-1911), Dobrunka 81911-1951), Veljko (1915)…
      *
      Iz sela zavidince(Baušnica) ĐURIĆI su iz Peći(poreklom CRNOGORCI), koji su prilikom seobe SRBA od Turaka pod Čarnojevićem, se prvo doselili u selo Ostatovica(Zapanje), pa onda u Zavidince(Zaplanje-Babušnica) i Bonjince(Zaplanje-Babušnica). U selima:Zavidince, Grabovnica(Leskovac) i Šišava(Vlasotince) slave Sv.Stevan(9 januar)-dodeljuje se slava bratu koji se odeli iz kuče; dok jedna grana se zaselila u selo Krivi Del(C.Trava) a odatle se raselila pored Vlasine u selo Dejan(krs-sl. „SV.Đorđe-posni“-Sv.Alimpije(9 desembar)-sagrađena dva hrama istog dana za dva sveca 9 decembar u Rusiji i Grčkoj, pa se zato slvi kao jedan svetac. Inače izvorna slava ĐURIĐA je sv.Jovan.
      Što se tiče raseljavanja i uzimanja drugih slava to je druga tema za raspravu.
      Zabeležio: Miroslav B Mladenović Mirac, etnolog i etnograf Vlasotince Srbija

      Odgovori

      • 28. februar 2020. u 13:24

        Miroslav B Mladenoviç Mirac

        ISPRAVKA i DOPUNA za ĐURIĆE:-Sa Kosova doseljeni u selo GUBEREVAC(greška Grabovnica) opština Leskovac(a jedana grana u s. Šišava-Vlasotince) sa istom krsnom SVETI STEFAN (9 januar); dok jedna grana “prelazeći” potok(ubili Turčina iz KRIVI DEL(Crna Trava) naselili se u G.Dejan(m.Đorđine) i selo Sredor) sa slavom:”Sv.Đorđe “posna”-Sv-Alimpije)-istog dana sagrađena dva hrama u Grčkoj i Rusiji i tako se dva sveca slave u istom danu kao JEDAN 9 decembar.
        Zabeležio:Miroslav B Mladenović Mirac etnolog i etnograf Vlasotince, Srbuija

        Odgovori

  8. 28. maj 2016. u 04:47

    Milos

    Zanima me poreklo porodice Djuric selo Pudarci? Hvala unapred

    Odgovori

  9. 23. jun 2016. u 15:03

    Duško

    Poštovani,
    interesujeme porijeklo porodice Đurić iz sela LipniK,Sanski Most,Bosna i Hercegovina.Krsna slava nam je Sv. Georgije.Po pričama djeda (nažalost imao sam 5 godina kada je preminuo, pa ne znam mnogo) porijeklom smo sa prostora između Knina i Bos. Grahova, a na Grmeč smo došli nakon ubistva bega.Imam 16 godina i veoma me interesuje porijeklo, ali nažalost nemam koga da pitam (i stric i otac su mi umrli, a nisu ni znali mnogo).

    Odgovori

    • 11. jun 2019. u 23:45

      Rada

      Djurići iz sela Plavna, kod Knina doseljeni iz okoline Bos.Grahova, više na sajtu zavičajnog udruženja Plavno, Plavanjsko ognjište, a ima i na fb. Crkva u selu je Sv.Georgija. Mislim da je zajedničko poreklo. Nadji na fb mr. Milorada Kuraicu, ima ih dvojica, onog bez brade, on sve zna. Dragi dečko, lepo od tebe što se interesuješ. Želim ti da nadješ svoje poreklo i svako dobro ti želim.
      Pozdrav
      Rada Djurić

      Odgovori

    • 9. januar 2020. u 01:55

      Ivana Djuric

      Ovaj komentar me je zainteresovao. Moj deda Milan je rodjen u Plavnu kod Knina. Kasnije je dosao u Sabac. Njegov otac se zvao Petar.Cela familija slavi Svetog Stefana, a citajuci komentare ovde nisam naisla ni na jedan da slave istu slavu. Vidim da je Dusko napisao da slavi Svetog Georgija, ali isto mesto a razlicita slava su me zbunili.

      Odgovori

      • 16. decembar 2021. u 12:33

        Danijela

        Poštovana,

        Familija moga muža je iz Strmice, kod Knina. Koliko znam, oni su poreklom iz Plavna i njihova izvorna slava je Sveti Stevan. Sada slave Svetog Jovana jer je njihov pradeda nasledio imenje jedne porodice iz Strmice koja nije imala potomaka, a da bi se krsna slava te kuće nastavila.

        Odgovori

      • 16. jun 2023. u 18:26

        Ivana djuric

        Moj deda Todor je iz plavna kas se doselio u Sabac ostatak po Batajnici sv stevan slava ali ima ih jos puno u Plavnu najvece selo koliko znam je tamo Djurica

        Odgovori

  10. 21. avgust 2016. u 23:47

    Željko Đurić

    Zanima me porijeklo prezimena Đurić grad Teslić, Republika Srpska. Krsna slava Đurđev dan. Ako može na: [email protected]

    Hvala.

    Odgovori
1 2 3 4 … 6