Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
7. mart 2013. u 20:38
Nikola Petković
Zapravo, potkrala mi se značajna greška pri pisanju adrese elektronske pošte, umesto [email protected] treba da stoji [email protected]
Izvinjavam se na previdu
9. mart 2013. u 08:41
Lazar
Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam sve informacije o zadnjih pet kolena. Moj “navrdeda“ (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje “pravo poreklo“, od kog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja, moj e-mail je [email protected]
9. mart 2013. u 19:30
Stefan
Poštovani,
Već dve godine istražujem svoje poreklo, ali se bojim da bez pomoći nikad neću uspeti. Uspeo sam da otkrijem podatke o čukundedinom dedi, ali se to svodi samo na ime. On se zvao Ivan Petković i doselio se u Goračiće (Dragačevo) polovinom 19. veka iz Sjenice. Od njegove dece znam samo za Jovana, koji je moj direktni predak, a čiji je sin, Jezdimir, učestvovao u Prvom svetskom ratu (1882.-1918.). Krsna slava nam je Nikoljdan. Bilo kakva informacija o poreklu pre Ivana ili o knjizi u kojoj bih mogao da nađem podatke bi bila od velikog značaja. Unapred hvala.
9. mart 2013. u 20:10
Nebojša Novaković
Stefane, ovo je podatak iz knjige Dimitrija Janjića, “Spomenica Jelisava Janjića, 1867-1915”. Ne znam koliko ovi Petkovići imaju veze sa Vašom granom, ali možda može da bude od koristi :
Janjići su u Goračiće (Dragačevo) doseljeni oko 1730. godine “odnekud so granice Hercegovine i Crne Gore”. Pominje se, kao njihov zavičaj, neko selo Podstijenje, ali je to najpre Ljubinje u Hercegovini, gde i danas ima Janjića i Traševića. Doseljena su tri brata: Janaćko, zvani Janjo, Petko i Trivun, koga su zvali Traš, što je, možda, i staro prezime ovog roda. Janjovi potomci su Janjići, Petkovi — Petkovići, a potomci Trivuna Traša — Traševići. Neki tvrde da je zajedničko prezime ovog roda bilo i Milićevići, kako se, sve do 1830. godine, potpisivao jedan od sveštenika iz roda Petkovića — David, koji je službovao u crkvici pod Gradinom na planini Jelici. Po doseljavanju nastanili su se sa obe strane potoka Rajinac: Petkovići na desnoj, a Janjići i Traševići na levoj strani ove rečice, ispod stene Vranjoča.
Janjići su se u 19. veku potpisivali i kao Nedeljkovići i Dimtrijevići, kao potomci Dimitrija i Nedeljka, učesnika u prvom i drugom srpskom ustanku.
10. mart 2013. u 13:32
Aljoša
Pozdrav!
Zovem se Aljoša Rebrača, i potećem od Rebrača iz Gline (Banija), od kojih sad većina živi u Beogradu. Takodjer znam, da su moji pretci od nekud došli na Baniju i to je pitanje na koje odgovor nemam, pa se obraćam vama, ako možete nekako da mi pomognete ili da me uputite nekome koji može da mi pomogne. Ja imam dve teorije, po jednoj Rebrače potićemo iz Crne Gore, a po drugoj iz Hercegovine… U svakom slučaju svi sa prezimenom Rebrača su rod, naći nema različitih izvora… Naša slava je Srdjevdan.
Hvala vam na odgovorima
10. mart 2013. u 20:08
Petar M. Demić
Pozdrav, Aljoša.
I ja sam sa Banije. Imam ponešto o Rebračama.
Javite se na: [email protected]
Petar
11. mart 2013. u 10:18
Aljoša
Pozdrav, Petar!
Hvala Vam što ste se javili povodom rodoslova. Ja se unapred izvinjavam za sve gramatičke greške jer sam rodjen i živim u Sloveniji. Bilo bi vrlo ljubazno, da mi kažete sve što znate o Rebračama i ako poznajete nekoga, koji se time bavi ili mislite da zna još nešto više da mi javite. Ja sam vam slao mail ali nisam siguran dali je došao.Moj mail je [email protected]
Puno pozdrava i hvala Vam
Aljoša Rebrača
10. mart 2013. u 18:07
Petar Petrović
Postovani veoma mi se svidja vas sajt pa me interesuje poreklo stanovnika sela Ramace kod Stragara.Obzirom da moja porodica slavi svete Vraceve kao krsnu slavu konkretno me zanima poreklo moje porodice ,obzirom na price da poticemo iz bratstva Matejica koji su poreklom iz okoline Sjenice
10. mart 2013. u 21:21
Nebojša Novaković
U Ramaću, poreklom iz Krajinovića (okolina Sjenice) :
Matejići, veliki rod, 1911. godine imao 117 kuća, od kojih Matejića u užem smilu 47 (Paunovići 17, Mićakovići 9, Baćići/Stevanovići 5, Gušići / Milutinovići 4, Maksimovići 4, Rakovići 3, Filipovići 3, Božurčevići 2), a u okviru njih ogranci Mulića (Stevanovića) 9 i Joksimovića (Marinandića) 7, zatim Perišića 17, Đokića 16, Mijajlovića 15 i Gavrilovića 6.
Izvor: Mile Nedeljković, “Ko su Šumadinci”
Jedini rod koji u Stragarima slavi Sv. Vrače jeste rod Ćulumovića (18 kuća), doseljeni iz Batota u kruševačkom okrugu. Jedna su porodica sa Jaćovcima iz Orlovca, u Milutovcu i Velike Drenove.
Izvor: Stanoje M. Mijatović, “Temnić”, 1905. godine
Inače, u Ramaći, stanovništvo je poreklom iz pet oblasti. Iz Stare Srbije dva roda, a ostale oblasti su dale po jedan rod, i to : Golijska Moravica, Srem, Gruža i Nišava. Četiri roda su došla ovamo u zbegove, jedan na ženino imanje, a jedan poreklom od pečalbara.
Izvor: T. Radivojević, “Naselja u Lepenici”
– Ko je došao u Stragare –
Doseljene porodice često su se delile i razilazile
Očito, kao što se sa više strana steknu različite porodice u jednom selu, tako se jedna porodica raslojava i drobi naseljavajući se u nekoliko mesta. Ponekad je tome razlog brojnost porodice i veličina stočnog imetka, kad je teško smestiti se u neko naselje gde već postoje stare porodice pa je nedovoljno slobodne zemlje za pridošlice, ponekad i to što se selilo u mlazevima i postupno, ponekad što su u samom putu iskrsavale različite prilike koje su uticale na podele i razilazak porodica u potrazi za novim staništima.
U ovako podeljenim porodicama su pamćeni poreklo i srodstvo i čuvana ista krsna slava kao njihova zaloga i dokaz.
Poput Spasića, Simića i Blagojevića, naseljavala se i grupa familija Karajovića. Karajovići su matično naseljeni u Gledić, gde su došli pre Prvog srpskog ustanka iz Ibarskog Kolašina, od njih su Karajovići u Bajčetini (došli tu krajem prošlog veka), a rod su sa Kosovcima, Ivanovićima, Bogdanovićima i Jovanovićima u Milakovcu i Miletićima i Božovićima u Godačici. Ove familije imaju još jedne zajedničke srodnike – Karapandžiće u Erčegama u Moravici (Dragačevo), što samo potvrđuje pravac njihovog doseljavanja u Šumadiju. Osim porodičnog sećanja, koje je početkom ovog veka bilo još sveže, sve ove familije su očuvale i istu slavu – Mitrovdan.
U Stragarima je 1735. godine sveštenik Veselin Borisavljević, poreklom iz Trudova, kod Nove Varoši. Od Nove Varoši, iz sela Kosatice, potiče i stara stragarska porodica Rajića, doseljena početkom XVIII veka. Po drugoj verziji su od Pipera, a bili su pre dolaska u Stragare naseljeni u Velenju (?) u okolini Novog Pazara. Rajići u Stragarima imaju srodnike u Glediću (1921. je devet kuća Rajića u ovom selu), u Banjici kod Čačka i u Guči. Po ovom razmeštaju se najbolje vidi pravac njihovog naseljavanja u Šumadiju. Od ove familije su Tanasko Rajić, barjaktar Prvoga srpskog ustanka (poginuo u boju na Ljubiću 1815), i značajni srpski pesnik Velimir Rajić (1879-1915).
U Stragare su, kad i Rajići, došli od Sjenice preci Cicića (17 kuća) i Markovića (3 kuće). Tad dolaze i Veresići, čiji se predak Petar Veresija pominje u Karađorđevom Delovodnom protokolu 1812. godine. U isto vreme (oko 1735) dolazi i Pavle Gužva, rodonačelnik Gužvića (od kojih je čuveni topolski sveštenik Stevan Gužvić i aranđelovački lekar Milan Gužvić). I znameniti stragarski Todorovići, čiji su današnji ogranci Bogojevići, Jevtići, Markovići i Milovanovići (1923. ukupno 11 kuća), takođe su došli kad i Rajići, ali iz Vraneša kod Prijepolja. Iz ove porodice je Marko Todorović, buljukbaša u Prvom ustanku, a od njihovog srodnika, odseljenog u Palanku, potiču čuveni novinar i književnik Pera Todorović (1852-1907), saradnik Svetozara Markovića, uhapšen zbog Crvenog barjaka u Kragujevcu (1876), a zbog Timočke bune (1883) osuđen na smrt, pa pomilovan, i humorista Miodrag Todorović (umro 1995).
Stanje i sastav stanovništva Šumadije pod austrijskom okupacijom (oko 1735. godine) su vrlo važni da bi se razumeo današnji njegov sastav. Jer ovo, pretežno doseljeničko, stanovništvo je, uz malobroj no starosedelačko stanovništvo, osnova na kojoj će nastati savremeni tip Šumadinca.
Predeo Lepenice je poznat po vrlo raznolikom sastavu stanovništva, koje potiče iz mnogih oblasti. Najaktivnija oblast za naseljavanje Lepenice, prema istraživanju Toše Radivojevića (1911. godine), bila je Stara Srbija, koja je dala petinu stanovništva Lepenice, dok od ostalih oblasti Timok ima 8,5 odsto, a druge manje od po pet odsto udela u stanovništvu.
IZVOR: Mile Nedeljković, “Ko su Šumadinci”, Glas javnosti 3. april 2001. godine
11. mart 2013. u 11:43
Nenad
Da li neko moze nesto vise da mi kaze o Nikićima koji su se sa Kopaonika odselili u selo Vladovo,pa onda u selo Partes, opstina Gnjilane, ali pre selidbe. Od selidbe na ovamo je poznato skoro sve ali me interesuje pre toga i da li postoje neke porodice koje su ostale…Nikic -Melez (1.k sv. Nikola), Starinom sa Kopaonika, kao i njegov rod u Partesu-opstina Gnjilane. Doselili su se 1910 sa Kopaonika. Zna se prvo za Zivka koji ima sina Stojana rodj.1840.(zene:Smiljana 1840 i Stana1845).Stojan ima decu: Manasije, Milena, Cvetko,Jelena, Zora, Zivko, Stojanka, Marija, Mladena. Ostalo mogu u daljoj prepisci da pisem. Hvala puno svima Nenad
11. mart 2013. u 13:21
Bojan
Molim vas, ako ima neko bilo kakvih saznanje o Pantićima. Slava Sv.Arhangel Mihail.Na Romaniju smo došli oko 1870. godine iz okoline Kolašina. Po pričama starijih navodno smo se prezivali Gavrić. Prezime smo promijenili ali je slava ostala ista.
13. mart 2013. u 00:31
Prijić
Prijići potječu iz Šumadije odakle doseljavaju u Žepče deo porodice prima islam I ostaju u srednjoj Bosni a deo porodica odlazi put Knina. U Kninu i okolini ostaje deo porodica svi isključivo pravoslavne vere. Posle slede dela porodica iz Knina najvećim delom u Mijače kod Pakraca a manji deo porodica u Bjelovar I Koprivnicu. Iz okolice Koprivnice neke porodice odlaze za Košku u Slavoniju a neke u okolicu Slavonske Požege. Noviju povest nastavit će mlađi.