Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
7. март 2013. у 20:38
Nikola Petković
Заправо, поткрала ми се значајна грешка при писању адресе електронске поште, уместо [email protected] треба да стоји [email protected]
Извињавам се на превиду
9. март 2013. у 08:41
Lazar
Pozdrav,zovem se Lazar Kostic,zivim u Kragujevcu.
Ja trazim poreklo moje porodice Kostic koja potice iz sela Smilov laz na planini Rogozni kod Novog Pazara. O mom poreklu znam sve informacije o zadnjih pet kolena. Moj “navrdeda“ (mog dede pradeda) zvao KOSTO, imao je kolko ja znam jednog brata MARKA ( i Markovi potomci se prezivaju Kostic) a Kostov i Markov otac se valjda zvao MILENKO. Po pricanju moga dede nasi Kostici poticu iz sela Lopate u Crnoj Gori, i znam da kada su se doseljavali da su se doselili vise brata koji su naselili sela Bube, Zagradje, Lukov do, Smilov laz (sva sela su na planini Rogozni). Po pricanju, nas je predak valjda pobegao iz crne gore zbog krvne osvete zato sto je ucestvovao u ubistvu ili cak i ubio Smail-agu Cengica (za ovo nisam siguran) a i cuo sam da su se ti moji preci (u nekom periodu) prezivali i Radivojevici ili Radojevici. Znam da se iz Smilovog laza (neznam u kom periodu, a znam sigurno da nisu Kostovi i Markovi potomci) odselio jedan odeljak u selo Vrbolaz (kod manastira Djurdjevi Stupovi) kod Novog Pazara. Oni se jednim delom prezivaju Smilovac po Smilovom lazu, a drugi se prezivaju Jankovic valjda po nekom pretku Janku. Krsna slava nam je Sveti Jovan (20. januar) a preslava 7.juli (ali svi mi to slavimo u prvu nedelju posle Petrovdana, valjda zbog neke osvete od turaka da bi zavarali trag). Voleo bih, ako je moguce, da saznam moje “pravo poreklo“, od kog plemena poticem,ko je i kad naselio Smilov laz i sto sta jos drugo. Unapred veliko HVALA ma koliko mi pomogli u ostvarenju ovog cilja, moj e-mail je [email protected]
9. март 2013. у 19:30
Стефан
Поштовани,
Већ две године истражујем своје порекло, али се бојим да без помоћи никад нећу успети. Успео сам да откријем податке о чукундедином деди, али се то своди само на име. Он се звао Иван Петковић и доселио се у Горачиће (Драгачево) половином 19. века из Сјенице. Од његове деце знам само за Јована, који је мој директни предак, а чији је син, Јездимир, учествовао у Првом светском рату (1882.-1918.). Крсна слава нам је Никољдан. Било каква информација о пореклу пре Ивана или о књизи у којој бих могао да нађем податке би била од великог значаја. Унапред хвала.
9. март 2013. у 20:10
Небојша Новаковић
Стефане, ово је податак из књиге Димитрија Јањића, “Споменица Јелисава Јањића, 1867-1915”. Не знам колико ови Петковићи имају везе са Вашом граном, али можда може да буде од користи :
Јањићи су у Горачиће (Драгачево) досељени око 1730. године “однекуд со границе Херцеговине и Црне Горе”. Помиње се, као њихов завичај, неко село Подстијење, али је то најпре Љубиње у Херцеговини, где и данас има Јањића и Трашевића. Досељена су три брата: Јанаћко, звани Јањо, Петко и Тривун, кога су звали Траш, што је, можда, и старо презиме овог рода. Јањови потомци су Јањићи, Петкови — Петковићи, а потомци Тривуна Траша — Трашевићи. Неки тврде да је заједничко презиме овог рода било и Милићевићи, како се, све до 1830. године, потписивао један од свештеника из рода Петковића — Давид, који је службовао у црквици под Градином на планини Јелици. По досељавању настанили су се са обе стране потока Рајинац: Петковићи на десној, а Јањићи и Трашевићи на левој страни ове речице, испод стене Врањоча.
Јањићи су се у 19. веку потписивали и као Недељковићи и Димтријевићи, као потомци Димитрија и Недељка, учесника у првом и другом српском устанку.
10. март 2013. у 13:32
Aljoša
Pozdrav!
Zovem se Aljoša Rebrača, i potećem od Rebrača iz Gline (Banija), od kojih sad većina živi u Beogradu. Takodjer znam, da su moji pretci od nekud došli na Baniju i to je pitanje na koje odgovor nemam, pa se obraćam vama, ako možete nekako da mi pomognete ili da me uputite nekome koji može da mi pomogne. Ja imam dve teorije, po jednoj Rebrače potićemo iz Crne Gore, a po drugoj iz Hercegovine… U svakom slučaju svi sa prezimenom Rebrača su rod, naći nema različitih izvora… Naša slava je Srdjevdan.
Hvala vam na odgovorima
10. март 2013. у 20:08
Петар M. Демић
Поздрав, Аљоша.
И ја сам са Баније. Имам понешто о Ребрачама.
Јавите се на: [email protected]
Петар
11. март 2013. у 10:18
Aljoša
Pozdrav, Petar!
Hvala Vam što ste se javili povodom rodoslova. Ja se unapred izvinjavam za sve gramatičke greške jer sam rodjen i živim u Sloveniji. Bilo bi vrlo ljubazno, da mi kažete sve što znate o Rebračama i ako poznajete nekoga, koji se time bavi ili mislite da zna još nešto više da mi javite. Ja sam vam slao mail ali nisam siguran dali je došao.Moj mail je [email protected]
Puno pozdrava i hvala Vam
Aljoša Rebrača
10. март 2013. у 18:07
Petar Petrović
Postovani veoma mi se svidja vas sajt pa me interesuje poreklo stanovnika sela Ramace kod Stragara.Obzirom da moja porodica slavi svete Vraceve kao krsnu slavu konkretno me zanima poreklo moje porodice ,obzirom na price da poticemo iz bratstva Matejica koji su poreklom iz okoline Sjenice
10. март 2013. у 21:21
Небојша Новаковић
У Рамаћу, пореклом из Крајиновића (околина Сјенице) :
Матејићи, велики род, 1911. године имао 117 кућа, од којих Матејића у ужем смилу 47 (Пауновићи 17, Мићаковићи 9, Баћићи/Стевановићи 5, Гушићи / Милутиновићи 4, Максимовићи 4, Раковићи 3, Филиповићи 3, Божурчевићи 2), а у оквиру њих огранци Мулића (Стевановића) 9 и Јоксимовића (Маринандића) 7, затим Перишића 17, Ђокића 16, Мијајловића 15 и Гавриловића 6.
Извор: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”
Једини род који у Страгарима слави Св. Враче јесте род Ћулумовића (18 кућа), досељени из Батота у крушевачком округу. Једна су породица са Јаћовцима из Орловца, у Милутовцу и Велике Дренове.
Извор: Станоје М. Мијатовић, “Темнић”, 1905. године
Иначе, у Рамаћи, становништво је пореклом из пет области. Из Старе Србије два рода, а остале области су дале по један род, и то : Голијска Моравица, Срем, Гружа и Нишава. Четири рода су дошла овамо у збегове, један на женино имање, а један пореклом од печалбара.
Извор: Т. Радивојевић, “Насеља у Лепеници”
– Ко је дошао у Страгаре –
Досељене породице често су се делиле и разилазиле
Очито, као што се са више страна стекну различите породице у једном селу, тако се једна породица раслојава и дроби насељавајући се у неколико места. Понекад је томе разлог бројност породице и величина сточног иметка, кад је тешко сместити се у неко насеље где већ постоје старе породице па је недовољно слободне земље за придошлице, понекад и то што се селило у млазевима и поступно, понекад што су у самом путу искрсавале различите прилике које су утицале на поделе и разилазак породица у потрази за новим стаништима.
У овако подељеним породицама су памћени порекло и сродство и чувана иста крсна слава као њихова залога и доказ.
Попут Спасића, Симића и Благојевића, насељавала се и група фамилија Карајовића. Карајовићи су матично насељени у Гледић, где су дошли пре Првог српског устанка из Ибарског Колашина, од њих су Карајовићи у Бајчетини (дошли ту крајем прошлог века), а род су са Косовцима, Ивановићима, Богдановићима и Јовановићима у Милаковцу и Милетићима и Божовићима у Годачици. Ове фамилије имају још једне заједничке сроднике – Карапанџиће у Ерчегама у Моравици (Драгачево), што само потврђује правац њиховог досељавања у Шумадију. Осим породичног сећања, које је почетком овог века било још свеже, све ове фамилије су очувале и исту славу – Митровдан.
У Страгарима је 1735. године свештеник Веселин Борисављевић, пореклом из Трудова, код Нове Вароши. Од Нове Вароши, из села Косатице, потиче и стара страгарска породица Рајића, досељена почетком XVIII века. По другој верзији су од Пипера, а били су пре доласка у Страгаре насељени у Велењу (?) у околини Новог Пазара. Рајићи у Страгарима имају сроднике у Гледићу (1921. је девет кућа Рајића у овом селу), у Бањици код Чачка и у Гучи. По овом размештају се најбоље види правац њиховог насељавања у Шумадију. Од ове фамилије су Танаско Рајић, барјактар Првога српског устанка (погинуо у боју на Љубићу 1815), и значајни српски песник Велимир Рајић (1879-1915).
У Страгаре су, кад и Рајићи, дошли од Сјенице преци Цицића (17 кућа) и Марковића (3 куће). Тад долазе и Вересићи, чији се предак Петар Вересија помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу 1812. године. У исто време (око 1735) долази и Павле Гужва, родоначелник Гужвића (од којих је чувени тополски свештеник Стеван Гужвић и аранђеловачки лекар Милан Гужвић). И знаменити страгарски Тодоровићи, чији су данашњи огранци Богојевићи, Јевтићи, Марковићи и Миловановићи (1923. укупно 11 кућа), такође су дошли кад и Рајићи, али из Вранеша код Пријепоља. Из ове породице је Марко Тодоровић, буљукбаша у Првом устанку, а од њиховог сродника, одсељеног у Паланку, потичу чувени новинар и књижевник Пера Тодоровић (1852-1907), сарадник Светозара Марковића, ухапшен због Црвеног барјака у Крагујевцу (1876), а због Тимочке буне (1883) осуђен на смрт, па помилован, и хумориста Миодраг Тодоровић (умро 1995).
Стање и састав становништва Шумадије под аустријском окупацијом (око 1735. године) су врло важни да би се разумео данашњи његов састав. Јер ово, претежно досељеничко, становништво је, уз малоброј но староседелачко становништво, основа на којој ће настати савремени тип Шумадинца.
Предео Лепенице је познат по врло разноликом саставу становништва, које потиче из многих области. Најактивнија област за насељавање Лепенице, према истраживању Тоше Радивојевића (1911. године), била је Стара Србија, која је дала петину становништва Лепенице, док од осталих области Тимок има 8,5 одсто, а друге мање од по пет одсто удела у становништву.
ИЗВОР: Миле Недељковић, “Ко су Шумадинци”, Глас јавности 3. април 2001. године
11. март 2013. у 11:43
Ненад
Da li neko moze nesto vise da mi kaze o Nikićima koji su se sa Kopaonika odselili u selo Vladovo,pa onda u selo Partes, opstina Gnjilane, ali pre selidbe. Od selidbe na ovamo je poznato skoro sve ali me interesuje pre toga i da li postoje neke porodice koje su ostale…Nikic -Melez (1.k sv. Nikola), Starinom sa Kopaonika, kao i njegov rod u Partesu-opstina Gnjilane. Doselili su se 1910 sa Kopaonika. Zna se prvo za Zivka koji ima sina Stojana rodj.1840.(zene:Smiljana 1840 i Stana1845).Stojan ima decu: Manasije, Milena, Cvetko,Jelena, Zora, Zivko, Stojanka, Marija, Mladena. Ostalo mogu u daljoj prepisci da pisem. Hvala puno svima Nenad
11. март 2013. у 13:21
Bojan
Moлим вас, ако има неко било каквих сазнање о Пантићима. Слава Св.Архангел Михаил.На Романију смо дошли око 1870. године из околине Колашина. По причама старијих наводно смо се презивали Гаврић. Презиме смо промијенили али је слава остала иста.
13. март 2013. у 00:31
Prijić
Prijići potječu iz Šumadije odakle doseljavaju u Žepče deo porodice prima islam I ostaju u srednjoj Bosni a deo porodica odlazi put Knina. U Kninu i okolini ostaje deo porodica svi isključivo pravoslavne vere. Posle slede dela porodica iz Knina najvećim delom u Mijače kod Pakraca a manji deo porodica u Bjelovar I Koprivnicu. Iz okolice Koprivnice neke porodice odlaze za Košku u Slavoniju a neke u okolicu Slavonske Požege. Noviju povest nastavit će mlađi.