Koliko puta ste slušali kako vam dede ili babe pričaju o vašim davnim precima, navodeći njihova imena, kad i gde su živeli i čime su se bavili, a da o tome danas nemate jasnu predstavu.
Krajnje je vreme da ispravite tu nepravdu prema generacijama vaših prethodnika i ostavite pisani trag o njima, u amanet onima koji će tek da dođu na svet.
Sve što treba da uradite je da napravite plan i krenete da ga sprovodite u delo!
Portal POREKLO spreman je da vam u tome pomogne dajući vam niz korisnih saveta, gde i kako da dođete do informacija, koje će upotpuniti sliku vašeg porodičnog stabla.
Nastojaćemo da, u meri u kojoj je to moguće, obezbedimo i odgovore na sva vaša pitanja i dileme, od ljudi koji su dokazani stručnjaci za rodoslovlje.
Registrujte se na Forum Poreklo i postavite temu o svom prezimenu, ili prenesite svoja iskustva o dosadašnjem traganju za svojim korenima, a naši članovi će vam rado izaći u susret i pomoći vam da otkrijete nešto više o vašem poreklu.
Pišite, postavljajte pitanja.
Nemojte da vas razočara ako odgovor ne bude brz.
Važno je da stigne.
Javite se na i-mejl:
20. februar 2013. u 20:51
Marko Princip
Postovani,
veoma bi mi znacila Vasa pomoc oko porekla i izrade porodicnog stabla familije Princip.
Naime, jedini pisani trag na tu temu nasao sam u knjizi Vladimira Dedijera “Sarajevo 1914”u kojoj on opisuje poreklo Gavrila Principa pa smim tim i nase.
Voleo bih da znam da li se Vasi podaci poklapaju sa njegovim.
Dedijer, naime, pise da je nase poreklo iz Crne Gore i da je glasilo Jovicevic. Da su se Jovicevici preselili iz Grahova (CG) u Bosansko Grahovo – Selo Obljaj odakle je I Gavrilo bio.
Tu su dobili nadimak, koji je kasnije postao prezime Ceka, jer su sacekivali pljackase koji su dolazili sa druge strane granice. U XVIII veku Todor Ceka je bio cenjeni staresina, impresivnog izgleda i zato su ga muslimani prozvali Princip.
Inace prema mojim istrazivanjima, Gavrilo Princip (od oca Petra – Pepo) je bio brat od strica od mog pradede Dusana (od Oca Milana).
Srdačan pozdrav / Best regards
Marko Princip
22. februar 2013. u 17:40
arsenije aki
Istrazujem svoje poreklo ,ako bi ste mi mogli reci nesto o Lazićima koji slave sv.Lazara iz Kostolca (okolina Požarevca). U knjizi Pozarevacka Morava u delu o Kostolcu pojavljuju se Sindjelici koji slave svetog Lazara ,Lazarevu Subotu ,ovi Sindjelici se u knjizi navode kao starosedeoci mesta koji su se naselili u 18 veku cak mozda i ranije .Moji preci sa majcine strane su Lazici koji slave Lazarevu Subotu ,zasto je doslo do zamene prezimena iz Sindjelic u Lazic nije mi jasno ,pradeda mog pradede Mihajla zvao se Milos Lazic rodjen je 1820. Postoje izvesne zanimljivosti uvezi te porodice npr unuk tog Miloša je bio u jurisnim cetnickim odredima za vreme kraljevine Jugoslavije..
26. februar 2013. u 19:09
Dejana
Pozdrav svima,,,
zelela bih da saznam odakle poticu moji Kostici, deda se zvao Kosta i ziveo je u selu Spance kod Kursumlije,,,Neka moja saznanja govore da moji preci poticu iz sela Dobrinje kod Tutina, i da smo se tada prezivali Kostovic ili Krstic nisam sigurna,,,inace slavimo Svetog Nikolu…s postovanjem,,,Dejana
28. februar 2013. u 09:46
Vojinka Mijatovic
Pozdrav.
Moji Mijatovici su se naselili u Baranji, selo Bolman, 1921 godine, a dosli su iz Garcina (Madzarska)
Te 1921 g. moj predak Stevan Mijatovic je dosao sa porodicom, sinom Urosem, unukom Vojinom (rodjen 1902g.)
Neman mogucnosti da saznam kako su, i kad, stigli u Garcin niti iz kog dela Srbije su se tamo naselili.
Krsna slava nam je S. Nilola.
Hvala.
3. maj 2015. u 18:21
Branko Todorović
Poštovana Vojinka,
Tih godina je iz Srpskog Garčina odselilo je još osam domaćinstava Mijatovića. Gojko Malović je 2010. godine objavio Spiskove srpskih optanata u Mađarskoj 1920-1931. godine, gde se konkretno za vašu porodicu navodi da su optirali: Mijatović (Stevo) Uroš, rođ. 1883, žena mu Saveta, rođ. 1883, te sinovi im Vojin, rođ. 1905, i Milan, rođ. 1907. godine. Za Vojina sam još jednom proverio, u knjizi piše da je 1905. godište.
Nažalost, ne bih znao reći odakle su mogli doći u sam Garčin, a osim ako po porodičnom predanju ne stoji da ste baš poreklom iz Srbije, moguće je da ste tamo došli i iz drugih krajeva, jer taj prostor u isto vreme naseljavaju Srbi koji dolaze sa Arsenijem III Čarnojevićem, i Srbi iz Bosne i Hrvatske.
Crkva Sv. Arhangela Mihaila u Garčinu srušena je 1973. godine.
2. mart 2013. u 20:30
Miki
Zanima me poreklo porodice Đorđević iz Zaječara. Preci su živeli u Peći na Kosovu, prema nekim pričama. Slavili su Sv.Petku..
3. mart 2013. u 15:42
maja planincic
Opstina Cacak selo Mrsinci .
3. mart 2013. u 20:33
marko kasterovic
Pozdrav svima. Htio bih znati jel ima iko informacije o porijeklu porodica iz Posavine. Konkretno,ja se prezivam Kašterović iz Pelagiceva sam,kod Gradačca(nekad Gornji Žabar) krsna slava je sv. Ignjatije. hvala
6. mart 2013. u 14:27
snezana rajic
Dobar dan ,zovem se Snezana ,devojacki Obradovic ,od oca Rade ,njegovi su se roditelji zvali Mile i Kata Obradovic ,dedini roditelji su se zvali Ilija i Kata Obradovic iz Doljana u Lici ,deda je kolonizacijom dosao u Apatin ,Vojvodina. Zelela bih nesto vise da saznam o poreklu oceve porodice ,odakle poticu ,jer ima raznih prica ,kao iz C. Gore ,Kosova i Hercegovine ,unapred hvala i pozdrav.
6. mart 2013. u 14:55
Nebojša Novaković
Snežana, neophodno je da navedete krsnu slavu ukoliko želite da otkrijete dalje poreklo.
Kako Obradovića ima puno u tom delu Like (preko 40 kuća), pretpostavljam da pripadate plemenu Bogunovića i da slavite Sv. Jovana?
Inače, o Bogunovićima se zna stvarno puno. Poreklom su iz Raške, a jako rano su neke porodice Bogunovića zabaležene i u Popovom Polju (Hercegovina).
Neki autori tvrde da su Bogunovići, na neki način, povezeni sa Nemanjićima.
U Krajini su se razgranali, a osim Obradovića, ima ih i sa sledećim prezimenima : Pjanić, Pašić, Bundalo, Mazalica, Adamović, Anušić, itd. Svi slave Sv. Jovana.
Bogunovići su prvo došli na Zmijanje, pa odatle u Liku i Dalmaciju, a kasnije su se širili i po Bos. krajini.
O Bogunovićima (izvor : Poreklo pravoslavnog naroda severozapadne Bosne, Vladislav Skarić, Pounje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović) :
” Bogunovići su po Vladislavu Skariću od Raške. To sam čuo od njihovih bratstvenika u Lici, da su od Stare Srbije. Nina Kovačević, starac od 75 g. iz Malog Radića priča o poreklu svoga roda ovo:
pre 300 god. “pali” su na Zmijanje pod Bjelaj. Kad su žene nabijale konoplje, izgori im kuća i u njoj tapija. Tad im Turci otmu zemlju i oni se sklone u Dalmaciju, upravo kad je Mletačka istisla Turke iz Dalmacije.
Kad je Stojan Janković isterao Turke iz Like, preseli jedan ogranak u Liku u Zrmanju. Tu ih se brzo narodi toliko da su se morali raseljavati. Iseli ih se 7 braće pre 150 godina u Vranovinu u Bjelajsko Polje. I tu nisu mogli da skrase i presele se u Doljane. Jedan je brat bio kovač. Kovao je zvona za ovce i uzimao je ovcu dvizicu za svako zvono. Tako je zametnuo ovce, koje su mu se triput hiljadile. Potomci njihovi od grane Kovačevića i sad imaju ovce od tih ovaca, koje su uzimali za zvona. Dešavalo im se da im je prelazilo hiljadu i te su odbijali u planinu, da su onoga ko ih nađe. Tad ih je bilo u kući 70 čeljadi. Po kovaču se prozovu njegovi sinovi Kovačevići. Jedan se nosio kao paša pa mu potomke prozovu Pašići, a jedan je od 7 braće rado pio, pa mu potomke prozovu Pjanići. Iz Doljana su najpre jedni preselili preko planine u Veliki Radić. Iz ta dva naselja kao matice rasele se po ovoj oblasti. – Bogunovići su i Bundale i Mazalice, samo ne zna se da li su se razrodili sa posebnim prezimenima u Dalmaciji ili Bosanskoj Krajini. Bogunovići su i Adamovići, Marčete, Stojanovići, Tatići i Grmuše, samo su se prezvali tako u Dalmaciji.
– Čini se da su se u Lici izdvojili:
Cvjetičani, Poznani, Borići, OBRADOVIĆI, Krajinovići, Cvijanovići, Škundrići i Miljuši. O tome se toliko sačuvalo da su “nekako jedno”, pa se eto “razrodilo”. Zbog toga što su se razgranjavali u Dalmaciji, Lici i Bosanskoj Krajini to se pleme Bogunovića može razvrstati u tri grupe rodova. Ni jedan mi slučaj nije poznat da su se između se ženili.
U prvoj su grupi : Bogunovići 21 kuća. u 10 naselja; Kovačevići 97 k. u 21 n.; Pašići 31 k. u 6 naselja; Pjanići 3 k.; Anušići 10 k. u 4 n.; Mazalice 12 k.u 6
n.; Bundale 4 k. u 2 n. Đurašinovici 5 k. svega je od ove grane 183 kuće.
U drugoj su u Dalmaciji razrođenoj grupi najjači Adamovići. Iz Dalmacije su pali pre 200 g u Smoljanu više Bosanskog Petrovca. Tu pobiju Turke, jer su im hteli da provedu silu na slavi, pa pobegnu preko planine u ovu oblast, a jedni u Prekosanje.
U ovoj su grupi: Adamovići 27 k. u 9 n.;Marčete 24 k. u 5 n.; Stojanovići 16 k. u 8 n.; Grmuše 25 k. u 18 n. i Tatići 15 k. u 5 n. svega 107 kuća.
U trećoj su Ličkoj grupi: Miljuši – OBRADOVIĆI i Krajinovići.
Ima ih u ovoj oblasti:
Miljuši 26 kuća. u 13 naselja; OBRADOVIĆA 18 kuća. u 7 naselja.; Cvjetičani 27 k. u 11 n.; Poznana 7 k. u 4 n.; Borića 6 k. u 3 n.;Krajinovića 10 k. u 6 n.;Škundrića 6 k. u 4 n.; Vranješa 5 k. u 2 n.; i Rakića 1 k. Svega je bratstva Bogunovića u ovoj oblasti 396 kuća sa 22 prezimena i svi slave Sv. Jovana.
U Lici je samih Bogunovića 79 k. u 8 naselja. Od poznatih su istaknuti ljudi iz ovih grupa rodova: vojvoda iz Ustanka 1875-78. Trivun Bundalo iz Hašana i pop Vajan Kovačević; zadnji Lički hajdučki harambaša Laza Škundrić, i organizator austrijske žandarmerije u Bosni general Cvjetičanin. Izrazitih je njihovih plemenskih osobina, borbenosti i retke smelosti pop Mile Bogunović iz Vrela, koji je umro 1915., interiran u Aradu. ”
Što se tiče veze Bogunovića i Nemanjića, znam samo da postoji priča o nekom Bogunu (rođak Nemanjića), koji je živeo između Trebinja i Mostara i od njega su nastali Bogunovići (Sv. Jovan), koji su kasnije otišli ka Šibeniku. Od Šibenika su se pomerali ka Pounju i Lici.
7. mart 2013. u 00:39
Nikola Petković
Poštovani,
Već dugo tragam za mestom, literaturom, veb-sajtom, koji bi mogli da mi pruže neke informacije o poreklu moje porodice i mojim korenima. Najzad sam naišao na Vašu stranicu i zaista se prijatno iznenadio tematikom i ažurnošću. Inače, ranije sam se raspitivao po razni drugim sajtovima na ovu temu, ali ni od koga nisam dobio nikakav odgovor.
Rođen sam u Metohiji u opštini Istok. Moja porodica je živela u selu Žakovu kod Istoka do 99-te godine. Čuo sam nekoliko verzija priče o poreklu moje porodice, ali nijedna nije potkrepljena i potvrđena, već su to samo pretpostavke. Jedna je da Petkovići iz Žakova potiču sa Žabljaka, a druga da su bili deo plemena Bjeopavlići. Moja saznanja o precima ne dosežu daleko, otac mi se zvao Živorad-Rade, deda Milić, a pradeda Vukadin. Za pradedu znam da je bio jedan od poznatijih pripadnika srpskog naroda na području Istoka (po priči, bio je neka vrsta današnjeg narodnog poslanika, kažu da je išao na konju do Beograda i od kralja dobio kuburu na dar). U ovom kraju sukobi sa Albancima imaju viševekovnu istoriju, a u tim sukobima učestvovao je i moj pradeda. Iz osvete su mu ubili dva maloletna sina dok su u planini čuvali stoku, a on sam je streljan u selu Rakoš oktobra 1943. godine, zajedno sa još 63 muške glave od strane albanskih fašističkih formacija.
Krsna slava nam je Sveta Petka.
Bio bih vam neizmerno zahvalan na bilo kakvoj informaciji ili pomoći u vezi sa literaturom i istorijskim izvorima u kojima bih mogao da tragam za svojim poreklom.
Ukoliko bilo ko ima informacije o ovoj temi neka mi se javi na e-mail [email protected]
Srdačan pozdrav!