Колико пута сте слушали како вам деде или бабе причају о вашим давним прецима, наводећи њихова имена, кад и где су живели и чиме су се бавили, а да о томе данас немате јасну представу.
Крајње је време да исправите ту неправду према генерацијама ваших претходника и оставите писани траг о њима, у аманет онима који ће тек да дођу на свет.
Све што треба да урадите је да направите план и кренете да га спроводите у дело!
Портал ПОРЕКЛО спреман је да вам у томе помогне дајући вам низ корисних савета, где и како да дођете до информација, које ће употпунити слику вашег породичног стабла.
Настојаћемо да, у мери у којој је то могуће, обезбедимо и одговоре на сва ваша питања и дилеме, од људи који су доказани стручњаци за родословље.
Региструјте се на Форум Порекло и поставите тему о свом презимену, или пренесите своја искуства о досадашњем трагању за својим коренима, а наши чланови ће вам радо изаћи у сусрет и помоћи вам да откријете нешто више о вашем пореклу.
Пишите, постављајте питања.
Немојте да вас разочара ако одговор не буде брз.
Важно је да стигне.
Јавите се на и-мејл:
20. фебруар 2013. у 20:51
Marko Princip
Postovani,
veoma bi mi znacila Vasa pomoc oko porekla i izrade porodicnog stabla familije Princip.
Naime, jedini pisani trag na tu temu nasao sam u knjizi Vladimira Dedijera “Sarajevo 1914”u kojoj on opisuje poreklo Gavrila Principa pa smim tim i nase.
Voleo bih da znam da li se Vasi podaci poklapaju sa njegovim.
Dedijer, naime, pise da je nase poreklo iz Crne Gore i da je glasilo Jovicevic. Da su se Jovicevici preselili iz Grahova (CG) u Bosansko Grahovo – Selo Obljaj odakle je I Gavrilo bio.
Tu su dobili nadimak, koji je kasnije postao prezime Ceka, jer su sacekivali pljackase koji su dolazili sa druge strane granice. U XVIII veku Todor Ceka je bio cenjeni staresina, impresivnog izgleda i zato su ga muslimani prozvali Princip.
Inace prema mojim istrazivanjima, Gavrilo Princip (od oca Petra – Pepo) je bio brat od strica od mog pradede Dusana (od Oca Milana).
Srdačan pozdrav / Best regards
Marko Princip
22. фебруар 2013. у 17:40
arsenije aki
Istrazujem svoje poreklo ,ako bi ste mi mogli reci nesto o Lazićima koji slave sv.Lazara iz Kostolca (okolina Požarevca). U knjizi Pozarevacka Morava u delu o Kostolcu pojavljuju se Sindjelici koji slave svetog Lazara ,Lazarevu Subotu ,ovi Sindjelici se u knjizi navode kao starosedeoci mesta koji su se naselili u 18 veku cak mozda i ranije .Moji preci sa majcine strane su Lazici koji slave Lazarevu Subotu ,zasto je doslo do zamene prezimena iz Sindjelic u Lazic nije mi jasno ,pradeda mog pradede Mihajla zvao se Milos Lazic rodjen je 1820. Postoje izvesne zanimljivosti uvezi te porodice npr unuk tog Miloša je bio u jurisnim cetnickim odredima za vreme kraljevine Jugoslavije..
26. фебруар 2013. у 19:09
Dejana
Pozdrav svima,,,
zelela bih da saznam odakle poticu moji Kostici, deda se zvao Kosta i ziveo je u selu Spance kod Kursumlije,,,Neka moja saznanja govore da moji preci poticu iz sela Dobrinje kod Tutina, i da smo se tada prezivali Kostovic ili Krstic nisam sigurna,,,inace slavimo Svetog Nikolu…s postovanjem,,,Dejana
28. фебруар 2013. у 09:46
Vojinka Mijatovic
Pozdrav.
Moji Mijatovici su se naselili u Baranji, selo Bolman, 1921 godine, a dosli su iz Garcina (Madzarska)
Te 1921 g. moj predak Stevan Mijatovic je dosao sa porodicom, sinom Urosem, unukom Vojinom (rodjen 1902g.)
Neman mogucnosti da saznam kako su, i kad, stigli u Garcin niti iz kog dela Srbije su se tamo naselili.
Krsna slava nam je S. Nilola.
Hvala.
3. мај 2015. у 18:21
Бранко Тодоровић
Поштована Војинка,
Тих година је из Српског Гарчина одселило је још осам домаћинстава Мијатовића. Гојко Маловић је 2010. године објавио Спискове српских оптаната у Мађарској 1920-1931. године, где се конкретно за вашу породицу наводи да су оптирали: Мијатовић (Стево) Урош, рођ. 1883, жена му Савета, рођ. 1883, те синови им Војин, рођ. 1905, и Милан, рођ. 1907. године. За Војина сам још једном проверио, у књизи пише да је 1905. годиште.
Нажалост, не бих знао рећи одакле су могли доћи у сам Гарчин, а осим ако по породичном предању не стоји да сте баш пореклом из Србије, могуће је да сте тамо дошли и из других крајева, јер тај простор у исто време насељавају Срби који долазе са Арсенијем III Чарнојевићем, и Срби из Босне и Хрватске.
Црква Св. Архангела Михаила у Гарчину срушена је 1973. године.
2. март 2013. у 20:30
Мики
Занима ме порекло породице Ђорђевић из Зајечара. Преци су живели у Пећи на Косову, према неким причама. Славили су Св.Петку..
3. март 2013. у 15:42
maja planincic
Opstina Cacak selo Mrsinci .
3. март 2013. у 20:33
marko kasterovic
Pozdrav svima. Htio bih znati jel ima iko informacije o porijeklu porodica iz Posavine. Konkretno,ja se prezivam Kašterović iz Pelagiceva sam,kod Gradačca(nekad Gornji Žabar) krsna slava je sv. Ignjatije. hvala
6. март 2013. у 14:27
snezana rajic
Dobar dan ,zovem se Snezana ,devojacki Obradovic ,od oca Rade ,njegovi su se roditelji zvali Mile i Kata Obradovic ,dedini roditelji su se zvali Ilija i Kata Obradovic iz Doljana u Lici ,deda je kolonizacijom dosao u Apatin ,Vojvodina. Zelela bih nesto vise da saznam o poreklu oceve porodice ,odakle poticu ,jer ima raznih prica ,kao iz C. Gore ,Kosova i Hercegovine ,unapred hvala i pozdrav.
6. март 2013. у 14:55
Небојша Новаковић
Снежана, неопходно је да наведете крсну славу уколико желите да откријете даље порекло.
Како Обрадовића има пуно у том делу Лике (преко 40 кућа), претпостављам да припадате племену Богуновића и да славите Св. Јована?
Иначе, о Богуновићима се зна стварно пуно. Пореклом су из Рашке, а јако рано су неке породице Богуновића забалежене и у Поповом Пољу (Херцеговина).
Неки аутори тврде да су Богуновићи, на неки начин, повезени са Немањићима.
У Крајини су се разгранали, а осим Обрадовића, има их и са следећим презименима : Пјанић, Пашић, Бундало, Мазалица, Адамовић, Анушић, итд. Сви славе Св. Јована.
Богуновићи су прво дошли на Змијање, па одатле у Лику и Далмацију, а касније су се ширили и по Бос. крајини.
О Богуновићима (извор : Порекло православног народа северозападне Босне, Владислав Скарић, Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић) :
” Богуновићи су по Владиславу Скарићу од Рашке. То сам чуо од њихових братственика у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 г. из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово:
пре 300 год. “пали” су на Змијање под Бјелај. Кад су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапија. Тад им Турци отму земљу и они се склоне у Далмацију, управо кад је Млетачка истисла Турке из Далмације.
Кад је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их се 7 браће пре 150 година у Врановину у Бјелајско Поље. И ту нису могли да скрасе и преселе се у Дољане. Један је брат био ковач. Ковао је звона за овце и узимао је овцу двизицу за свако звоно. Тако је заметнуо овце, које су му се трипут хиљадиле. Потомци њихови од гране Ковачевића и сад имају овце од тих оваца, које су узимали за звона. Дешавало им се да им је прелазило хиљаду и те су одбијали у планину, да су онога ко их нађе. Тад их је било у кући 70 чељади. По ковачу се прозову његови синови Ковачевићи. Један се носио као паша па му потомке прозову Пашићи, а један је од 7 браће радо пио, па му потомке прозову Пјанићи. Из Дољана су најпре једни преселили преко планине у Велики Радић. Из та два насеља као матице раселе се по овој области. – Богуновићи су и Бундале и Мазалице, само не зна се да ли су се разродили са посебним презименима у Далмацији или Босанској Крајини. Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији.
– Чини се да су се у Лици издвојили:
Цвјетичани, Познани, Борићи, ОБРАДОВИЋИ, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундрићи и Миљуши. О томе се толико сачувало да су “некако једно”, па се ето “разродило”. Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми случај није познат да су се између се женили.
У првој су групи : Богуновићи 21 кућа. у 10 насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 насеља; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к.у 6
н.; Бундале 4 к. у 2 н. Ђурашиновици 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.;Марчете 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. свега 107 кућа.
У трећој су Личкој групи: Миљуши – ОБРАДОВИЋИ и Крајиновићи.
Има их у овој области:
Миљуши 26 кућа. у 13 насеља; ОБРАДОВИЋА 18 кућа. у 7 насеља.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.;Крајиновића 10 к. у 6 н.;Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н.; и Ракића 1 к. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована.
У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнути људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хашана и поп Вајан Ковачевић; задњи Лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интериран у Араду. ”
Што се тиче везе Богуновића и Немањића, знам само да постоји прича о неком Богуну (рођак Немањића), који је живео између Требиња и Мостара и од њега су настали Богуновићи (Св. Јован), који су касније отишли ка Шибенику. Од Шибеника су се померали ка Поуњу и Лици.
7. март 2013. у 00:39
Nikola Petković
Poštovani,
Već dugo tragam za mestom, literaturom, veb-sajtom, koji bi mogli da mi pruže neke informacije o poreklu moje porodice i mojim korenima. Najzad sam naišao na Vašu stranicu i zaista se prijatno iznenadio tematikom i ažurnošću. Inače, ranije sam se raspitivao po razni drugim sajtovima na ovu temu, ali ni od koga nisam dobio nikakav odgovor.
Rođen sam u Metohiji u opštini Istok. Moja porodica je živela u selu Žakovu kod Istoka do 99-te godine. Čuo sam nekoliko verzija priče o poreklu moje porodice, ali nijedna nije potkrepljena i potvrđena, već su to samo pretpostavke. Jedna je da Petkovići iz Žakova potiču sa Žabljaka, a druga da su bili deo plemena Bjeopavlići. Moja saznanja o precima ne dosežu daleko, otac mi se zvao Živorad-Rade, deda Milić, a pradeda Vukadin. Za pradedu znam da je bio jedan od poznatijih pripadnika srpskog naroda na području Istoka (po priči, bio je neka vrsta današnjeg narodnog poslanika, kažu da je išao na konju do Beograda i od kralja dobio kuburu na dar). U ovom kraju sukobi sa Albancima imaju viševekovnu istoriju, a u tim sukobima učestvovao je i moj pradeda. Iz osvete su mu ubili dva maloletna sina dok su u planini čuvali stoku, a on sam je streljan u selu Rakoš oktobra 1943. godine, zajedno sa još 63 muške glave od strane albanskih fašističkih formacija.
Krsna slava nam je Sveta Petka.
Bio bih vam neizmerno zahvalan na bilo kakvoj informaciji ili pomoći u vezi sa literaturom i istorijskim izvorima u kojima bih mogao da tragam za svojim poreklom.
Ukoliko bilo ko ima informacije o ovoj temi neka mi se javi na e-mail [email protected]
Srdačan pozdrav!