Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
23. март 2018. у 07:30
Војислав Ананић
Дулаћи
Дулаћи (Срби) живе у Опличићима (Чапљина) а тамо су доселили из Придвораца (Невесиње). Дулаћи су живјели у Дубљанима (Попово поље), али их је “за вријеме куге нестало”. Исти извор наводи у Дубљанима топоним Дулаћевина.
Презиме Дулаћ потиче од турске ријечи “дулек-думлек – врст диње и бундеве, врста озимске диње која може дуго да се чува, чврста је и није крупна”. Дакле, дулек-дулећ-дулаћ, тако се развијала ова пермутација до презимена Дулаћ.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 07:32
Војислав Ананић
Ђонлаге
Ђонлаге (Срби) станују у Опличићима и тамо имају своје имање. “Ђонлаге су прије 80 година доселили из Лике у Рјечице, па отуда овамо. Причају да имају своје породице негдје код Мостара, који се зову Шпирићи. Има их 2 куће.” Из ове породице долази Милутин Ђонлага, инг. маш. који је био директор столачке фабрике металног намјештаја Метал. Етимологија презимена Ђонлага има упориште у турској ријечи “ђонлага“ заповједник ђонлија; “Заповједници или аге ових џемата звали су се ђонлуаге или ђонлаге, (види Х. Крешевљаковић, Капетаније, 28).” Од овога је настало презиме Ђонлагић и Ђонлага. Презиме упућује на исламску прошлост ове породице у Лици.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 07:35
Војислав Ананић
Ћорлуке
Ћорлуке (Срби) настањени на Пијесцима и Тријебњу (Столац). На почетку двадесетог стољећа, Дедијер налази Ћорлуке на Пијесцима и пише:
“Ћорлуке имају још и сад своје земље у Попову, па су вјероватно отуда. У ово их је село премјестио ага прије 50 година. лма их у Козицама, Тријебњу, Храсну, Чапијини и у Броћњу (католика). Овдје их има 4 куће. Славе Јовањдан.” Породично предање каже како су Ћорлуке од братства Маслеша из Туља (Попово поље). Презиме су добили по родоначелнику, ћоравом Луки Маслеши. Лука је имао три сина и они су се раселили из Попова крајем осамнаестог вијека. Двојица су се населили у западној Херцеговини а трећи у Јасочу (Дубраве). Потомци једног Ћорлуке из западне Херцеговине отишли су у Плехан (Дервента) док је један остао у Херцеговини. Јасочки Ћорлуке прешли су на Читлук у Горње Станојевиће и тамо су живјели око 1840. године. Тамо постоји њихово гробље и остаци кућа. Године 1832. поморила их је колера. Из Станојевића једна кућа се одселила на Пијеске а једна у Козице.
Ћорлуке славе Јовандан и то је њихова слава прије досељења из Попова.
Сахрањују се на гробљима у Козицама и Пијесцима. Ћорлуке имају имање у Дријену. (Према истраживању Жељка Сакоте из Козица.)
Презиме Цорлука има упориште у основи “ћорав – слијеп”. Придјев је индеклинабилан пред личним именом и презименом; Ћорпасоје, Ћорлука; Ћоралијић, Ћорлукић.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 07:38
Војислав Ананић
Чикаре
Чикаре (Срби) су настањени у Локвама (Чапљина). Према Жељку Шакоти, Чикаре су, као и Пјаце, поријеклом од Милетића из Попова и у Локве су се доселили у исто вријеме када и Пјаце. Има их у Далмацији. Славе Аранђеловдан.
Презиме Чикара долази од ријечи “чикара, кикара – филџан, шалица за каву”.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 09:47
Војислав Ананић
Гаћићи
Гаћици (Срби) су настањени у Локвама (Чапљина). На почетку двадесетог вијека Дедијер налази Гаћиће у Домановићима и пише: “Гаћићи су из Локава, гдје их још има, прије 35 година. Има их још у Житомислићима. Славе Ђурђевдан.” Исти извор налази Гаћиће у Благају и Мостару. Локавски Гаћићи су дошли из Житомислића.
Етимологија презимена Гаћић дугује ријечи “гаће – платнено доње одијело, синоними: хлаче, чакшире, панталони”. Неко је носио карактеристичне гаће, правио гаће или сл.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 09:53
Војислав Ананић
Хардомеље
Породица Хардомеље (Срби) живе у Опличићима. Дедијер, на почетку двадесетог вијека, пише: “Хардомеље су давно из Жабице због крви побјегли у Босну, па се опет у Херцеговину вратили. Има их 2 куће. Славе Петковицу.” У попису влашких катуна Јусуф Мулић спомиње село Хардомиље које је насељавало племе Хардомилића. Вјероватно се ради о истом племцну Хардомеља.
Презиме Хардомеља вјероватно долази од ријечи “хардов – бачва, велико буре са два данцета”. Радна именица “хардовар – бачвар”. Можда је некада неко од Хардомеља био бачвар. Именица је балканизам мађарског рорјекла.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 10:22
Војислав Ананић
Јокишићи
Јокишићи (Срби) су настањени у Попратима (Столац). Наводно су дошли из Цме Горе прије 1800. године. Презиме Јокишић је матроним, па су они потомци мајке Јоке.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 13:03
Војислав Ананић
Мићевићи
Мићевићи (Срби) настањени су на Пијесцима (Мостар). Почетком двадесетог вијека, Дедијер пише: “Мићевић је одавно доселио с Удрежња у Житомислић а одатле је прешао прије 15 година на своју земљу (Пијесци, оп.а.). Има их још у Житомислићу. Славе Аранђеловдан. Мићевић је доселио у Житомислић око 1815. године.
Презиме је патроним према имену родоначелника Миће, хипокористик од Милан. Основа је старославенска ријеч мио.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 13:13
Војислав Ананић
Пелкићи
Породица Пелкић (Срби) настањена је у Опличићима (Чапљина). На почетку двадесетог вијека, Дедијер пише: “Пелкић (Црногорац) дошао је прије 70 година из Ортијеша. Мисле да је Цмогорац, али по крсном имену (Игњатдан), он је из Опутне Рудине. Има их 4 куће.”
Презиме Пелкић долази, вјероватно, од славенске ријечи “пелеш – кика, перчин”. Деминутив од пелеш и јесте Пеикић. Аналогно Перчинлић.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 13:18
Војислав Ананић
Пелкићи
В
Породица Пелкић (Срби) настањена је у Опличићима (Чапљина). На почетку двадесетог вијека, Дедијер пише: “Пелкић (Црногорац) дошао је прије 70 година из Ортијеша. Мисле да је Цмогорац, али по крсном имену (Игњатдан), он је из Опутне Рудине. Има их 4 куће.”
Презиме Пелкић долази, вјероватно, од славенске ријечи “пелеш – кика, перчин”. Деминутив од пелеш и јесте Пеикић. Аналогно Перчинлић.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.