Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.
Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…
Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.
У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:
1. По оцу – најчешће
2. По племену – Васојевић, Дробњак…
3. По звању – Поповић, Капетановић…
4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…
5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…
6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…
7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало
8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…
Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.
23. март 2018. у 13:34
Војислав Ананић
Пјаце
Породица Пјаца (Срби) живи у Локвама (Чапљина). Звали су се Милетићи, а најприје су доселили два рођака, Тодор и Јован. Према истраживању Жељка Шакоте, Пјаце су поријеклоин од Милетића из Попова поља. Према предању неки је Милетић носио робу на пијацу у Дубровник и добио надимак Пјаца. Он или његова дјеца доселили су у Локве око 1820. године. Славе Аранђеловдан.
Поријекло презимена долази, можда, од италијанизма, који се чује у нашим крајевима piazza, pijaca, pjaca “трг, трговиште”.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
23. март 2018. у 13:39
Војислав Ананић
Покрајчићи
Покрајчићи (Срби) су настањени у Прењу (Столац). “Покрајчић је прије куге, по прилици прије деведесет година (око 1810. год. оп. а.) из Аладинића прешао на читлук. Славе Шћепањдан.” Имали су гробље поред Зелина харема на Пилети. Гробље је уништено у Другом свјетском рату. За Покрајчиће у Клепцима Дедијер каже да су “прије 100 година доселили на читлук из Заушја у Храсну. Има их у Дубравама, у Прењу и Аладинићима. Има их једна кућа. Славе Ђурђевдан. Нека предања тврде да из ове породице потиче познати астроном и физичар Руђер Бошковић. Наводно, према предању је Бошко Покрајчић, дјед Руђеров, одселио у Дубровник. Тамо се оженио, покатоличио и родио доста дјеце од које је један славни Руђер Бошковић. Милићевић, ипак признаје како је у науци преовлађујући став како су Руђерови ргеци Бошковићи из Орахова Дола у Попову пољу. “Миху Покрајчића, од православних” спомиње Никола Буцоњић као члана првог повјеренства које је ишло на преговоре са усташама у доњим крајевима 1875. у вријеме херцеговачког устанка против Турака.
Презиме Покрајчић, вјероватно, одражава позицију породице у односу на село, у односу на поље или у односу према путу. Неко ко је становао рокрај пута, накрај села или поља, могао је постати Покрајчић.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
24. март 2018. у 04:27
Војислав Ананић
Радоши
Породица Радош (Срби) настањена је у Опличићима. Радоши су поријеклом из Крушева (Столац), а у Крушево су дошли из Љубиња. Љубо Михић пише како су из Црне Горе у Љубиње дошла три брата: “Радиша (Радош), Сердар и Влатко, па су од Радоша Радоши у Поцрњу. Славе Никољдан.” Према Жељку Шакоти Радоши из Крушева су поријеклом од Надаждина из Бјелојевића. Презиме су добили према РадоШу Надаждину.
Презиме Радош је старо, а долази од врло раширене ријечи у антропонимији рад, која се употребљава са помоћним глаголом бити, дакле, бити рад некоме нечему. Отуда у средњовјековниим писаним споменицима антропоним са наставком ош, РадоШ. У овом случају властито име дигнуто је у ранг имена цијелога рода. Презиме Радош носе све три конфесије, односно нације у Херцеговини. Радоши (Хрвати) станују у Горњим Мамићима (Широки Бријег), а поријеклом су из Дувна. Радоши (Бошњаци) станују у Совићима (Јабланица) и чини се да су старосједиоци у селу.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
24. март 2018. у 04:52
Војислав Ананић
Зеленковићи
Породица Зеленковић (Срби) су настањени на Речицама и у Опличићима. На почетку двадесетог вијека Дедијер пише: “Зеленковићи су веома стари, затекли су их Турци овдје, имају и данас своју земљу, а имали су своју планину на Бјелашници, коју су напустили јер не држе много стоке. Има их у Опличићима а има их и у Пазарићу само не знају јесу ли њихов род. Овдје их има 6 кућа. Славе Шћепандан.”
Презиме Зеленковић свакако долази од свеславенске ријечи зелен са цијелом лепезом значења и метафоричних прилагодби. Најчешће се у овом случају мисли на зелене очи (зело, човјек зелених очију) као особеност која је карактеристична до мјере да се уздигне у ранг презимена цијелог рода. Не треба искључити и евентуално поријекло из мјеста које има такву основу, рецимо Зелениковац или сл.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
24. март 2018. у 05:00
Војислав Ананић
ЖИЖАК
Породица Жижак (Срби) настањена је у Опличићима (Чапљина). “Жижак је вјероватно од Милићевића у Билећи. Овдје је дошао из Рјечица, узео Гаћића удовицу. Има их 1 кућа.” У књизи о Милићевићима налазимо потврду како су Жижци поријеклом од Милићевића из Билеће. Најстарији предак им је Сава Милићевић, рођен око 1800. године а умро 1862. године.
Презиме Жижак је зооним, тачније, долази од имена инсекта. Дакле, “жижак – штетни инсект (у граху, пиринчу); фитиљ, мали извор свјетла”. Двије су могућности давања презимена. Прва, давање надимка према карактеристици величине. Зижак је врло мали и врло штетан. Друга према извору свјетла је мање вјероватна, мада ни једну не треба искључити. Неки је Жижак на почетку био мали човјек.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013.
24. март 2018. у 12:36
Војислав Ананић
Радоши
Породица Радош (Срби) настањена је у Опличићима. Радоши су поријеклом из Крушева (Столац), а у Крушево су дошли из Љубиња. Љубо Михић пише како су из Црне Горе у Љубиње дошла три брата: “Радиша (Радош), Сердар и Влатко, па су од Радоша Радоши у Поцрњу. Славе Никољдан.” Према Жељку Шакоти Радоши из Крушева су поријеклом од Надаждина из Бјелојевића. Презиме су добили према РадоШу Надаждину.
Презиме Радош је старо, а долази од врло раширене ријечи у антропонимији рад, која се употребљава са помоћним глаголом бити, дакле, бити рад некоме нечему. Отуда у средњовјековниим писаним споменицима антропоним са наставком ош, РадоШ. У овом случају властито име дигнуто је у ранг имена цијелога рода. Презиме Радош носе све три конфесије, односно нације у Херцеговини. Радоши (Хрвати) станују у Горњим Мамићима (Широки Бријег), а поријеклом су из Дувна. Радоши (Бошњаци) станују у Совићима (Јабланица) и чини се да су старосједиоци у селу.
Извор: Алија Пирић, Дубравски лексикон, Столац, 2013
22. април 2018. у 15:31
Ljiljana
Ljiljana
Ja sam rođena Sučević iz Sučevića Otrić Velika Popina,slave S. Aranđela.Nadam se da neko nešto zna o vezi Sučevića i pokrajine Suceava na tromeđi Rumunije, Ukrajine i Moldaviji, a pripadala je Moldaviji. Cak postoji i neki toponimi Sucevita, a cita se Sućevica. Inace, radi se o istorijskoj pokrajini Bukovina. Tesko da su to slucajnosti. Radovala bih se da mi neko nesto vise kaze. Hvala. Pozdrav
6. јун 2018. у 10:21
Војислав Ананић
О личним именима, њиховом значељу, пореклу и облицима, код нас је сразмерно доста писано, док о презименима посебно, колико је мени познато, није. Овде доносимо списак, рекло би се, ређих презимена, која смо нашли у Извештају гимназије у Пријепољу за школску 1973/4. годину, а која великим делом, као што обично сматрамо да је случај, нису настала од личиих имсна. Утолико пре и могу бити занимљива.
Наш народ иначе, особито у прошлосги, именом детета много шта је хтео да изрази: радост, лепоту, групну припадност итд., или је именом, као у одређеном смислу саставним делом особе, хтео да се зааштити од злих сила. Презименом опет, или надимком (а од надимака често су презимена и настајала), обележава се не само родовска, а понекад и која друга (национална, религиозна) припадност, већ каткад и нека лична особина (Грбовић, Брковнћ, Шапоњић), занимање (Крамарић, Медиговић) или што друго онога коме је надимак био изденут. У неким нашим крајевима надимци су често шаљиве, а понекад и подругљиве садржине. И у пријепољском крају, што ће се и видети из наредних излагања, од таквих надимака постала су многобројна презимена.
Становништво средњега Полимља, као дела старе Рашке сигурно јe сачувало извесне старије или особене појаве у традиционалном животу и схватањима. То се понекад може, сматрамо, закључити и на основу неких породичних имеиа. Међу тим именима сигурно има и оних која су остала од ранијег романизованог или влашког становништва (Bapai’e, ШпапиК, БалтиН, Тумбул), као и старијих словенских (Вукобрат, Грдинић, Зејак). У време Турака и овај крај је, разуме се, примио извесне оријенталне утицаје. То може такође да се запази по народним презименима (Диздаревић, Пилавац, Потурак). Код исламизованог дела становништва има и прсзимена која могу да указују на нова занимања, тј. трговину и занате, и уопште на елеменге са називима оријенталнога порекла (Мутавџић, Ћеваповић, Суџуковић). Нека презимена овога краја сведоче и о томе како се извесна техничка новина ИЛИ која друга појава брже или спорије прихватала (Домазетовић, Карабиновић).
АЈШ пре него донесемо списак презимена, додајмо, као напомену, да сва она вероватно нису баш из овога краја, јер је у пријепољској гимназији и те године, као и иначе, било ђака и из којег другог подручја нашег. Нека опет од презимена, која упућују на коју другу област, могу да буду и потврда о досељавању становништва из тих области (Дробњак, Пивљанин, Васојевић, Рожајац), као што и презиме Лацмановић може да сведочи о усељавању, односно пореклу појединаца са стране. Презиме Влаховљан могло би двојако да се тумачи: да означава староседеоца, човека романизованог пореклa, али и човека православне религије, како су муслимани и хгели да означе рајетина и неверника. Али, поред свега тога, истина је да је већина ђачких презимена из овога извештаја пореклом из пријепољског краја. У сваком случају нека од њих су занимљива и карактеристична, па ће сигурно стручњацима одговарајућих дисциплина моћи да послуже за упоређивање и као елементи за доношење одређених претпоставки или закључака.
Бандука
Бановићи
Баждар
Балтић
Бањица
Безаровић
Бечић
Биберовић
Блечић
Брашњевић
Брковић
Бубања
Бугарин
Буђевац
Бујишић
Буквић
Варагић
Вараклић
Васојевић
Ватазовић
Веруовић
Вижлина
Влаховљан
Вранић
Вукобрат
Гачевић
Главоњић Гомилановћ
Грба
Грдинић
Гребовић
Гујаничић
Дедеић
Дерикоњић
Диздаревић
Домазетовћ
Досковић
Дошљак
Дробњак
Дрчелић
Друловић
Зејак
Зидовић
Змајевић
Иглица
Ирић
Јечменица
Каљевић
Капетановић
Капиџић
Карабиновић
Картановић
Картан
Кастрати
Кашић
Кечевић
Кијановић
Клачар
Козица
Коковић
Конатар
Котлица
Коћало
Крамарић
Крговић
Крештељица
Кријешторац
Крковић
Крповић
Кубуровић
Кувељић
Курћубић
Лацмановић
Лисичић
Лојаница
Лојаничић
Лотрић
Љујић
Љутић
Љуштановић
Мазалица
Малешић
Меденица
Медиговић
Мишар
Морача(нин)
Мосуровић
МРВИН
Мрдаковић
Мутавџић
Негић
Никач
Никезић
Обућина
Опанчина
Опачић
Парандиловић
Пивљанин
Пилавац
Пипер
Пјановић
Пјевац
Плескић
Плесковић
Појатић
Полић
Посркача
Потежица
Потурак
Пузовић
Пурић
Пусулић
Путник
Пушица
Пушкић
Табаш
Тандир
Тешевић
Тмушић
Топовић
Трмчић
Трнчић
Тртовић
Тубић
Тумбул
Ћеваповић
Ћубић
Ћуквић
Ћуковић
Ћуповић
Цаковић
Цицмил
Цвркотић
Чабаркапа
Чакаревић
Чаркиновић
Чаушевић
Чкоњевић
Чоловић
Чочовић
Чпајак(овић)
Чуровић
Цикнић
Џиновић
Шалипур (овић)
Шапоњић
Шаранчић
Шарац
Шекуларац
Шепић
Шиљковић
Шпанић
Шпиртовић
Шпица
Шубарић
Шундек
Шурић.
Извор: М. Р. Барјактаровић – О презименима у Пријепољу и његовој околини
15. децембар 2021. у 21:47
Pilavac Zlatko
Molim nešto više o prezimenu Pilavac ako imate informacija? Nas Pilavaca ima u Bijelom polju potomci Sejda Pilavca , Sulja , Lutva i Hivza.
22. јун 2018. у 19:45
Blago
Презиме Чамур, слава Св. Стефан, околина Сарајева?
27. јун 2018. у 22:43
Milka Šojić
Interesuje me poreklo prezimena Šojić.Krsna slava-Sv. Nikola.