Srpska prezimena su najčešće nastajala po imenu oca, dosta je i onih koji su vezana za zanimanja, lične osobine, mesto porekla, pleme iz kojeg potiču.
Uzimanje prezimena potpuno se ukorenilo u srpskom narodu tek u 18. veku. Do tog perioda, prošlo se kroz nekoliko faza. Najpre prezimena nije ni bilo. Umesto prezimena kod Srba je bilo rasprostranjeno da uz ime dodaju naziv plemena iz kojeg potiču. Kasnije su se počeli koristiti tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Petra su nastali Petrovići, od Nikole Nikolići, od Jovana Jovanovići…
Malo je poznato da je jedan Miloš Obrenović zapravo rođen kao Miloš Teodorović, a da je 1810. odlučio da uzme prezime po imenu prvog supruga svoje majke Obrena.
U to vreme nastaju i brojna druga prezimena po sledećim principima:
1. Po ocu – najčešće
2. Po plemenu – Vasojević, Drobnjak…
3. Po zvanju – Popović, Kapetanović…
4. Po zanatu – Kovačević, Majstorović…
5. Po osobinama – Mudrinić, Bjeloglav…
6. Po mestu, zavičaju – Glamočanin, Ličanin…
7. Po nadimku, špicnametu – Surla, Zatezalo
8. Po stranoj reči – Tintor, Bomeštar…
Kako je nastalo vaše prezime, pišite ovde i na Forumu Poreklo, a naši članovi će se rado pridružiti diskusiji, i trudiće se doprineti otkrivanju porekla vašeg prezimena.
2. jun 2017. u 05:16
vojislav ananić
MAJČINO PREZIME
„Prezime uglavnom nasljeđujemo od oca, iako smo začeti u utrobi majke i svoju ontogenezu proživjeli pod njezinim srcom. Pošto smo ugledali svijet, naša pupčana vrpca (vrvica kojom se u starom Poljičkom statutu, zasnovanu na slavenskom običajnom pravu, označuje »nasljednost«) još je bila vezana za maternicu (istog su postanja te riječi).
Gdje su ta prezimena po imonu majke?
Uglavnom su tvorena po imenu oca (patronimici). Onaj manji broj prezimena koji ne upućuje na odnos djeteta s ocem (Pavlović), nego ma vezu s majkom zove se metronimiik (Martić) od grčke riječi »mati« i »ime«.
Metronimici su u našim prezimenima rjeđi i mlađi. Razlog je tomu dugovjeki podređeni položaj žene u obitelji i u društvu. Tako se to očituje i u prezimenima drugih naroda.
Osobna ženska imena vrlo su kasno počela služiti za tvorbu prezimena. Žene su vrlo kasno i same dobivale prezime. U feudalnom društvu prezime, kao socijalnopravni insititut, nije im ni bilo potrebno, a žene od naročitog ugleda: carice, kraljice, svetice, opatice… nisu se ni služile prezimenom. U našim stariim dokumentima žena se najčešće identificirala osobnim imenom, a ako ono nije bilo dovoljno, uz ženino ime dodavalo se ime (ili preziime) oca, muža, brata ili sina, već prema tome koje je ime srodnika u tom času bilo najpogodnije i od većeg ugleda, kako bi djelokrug prepoznavanja žene bio što prostraniji, a identifikacija preciznija, jednoznačnija…
…Žena se morala nečim osobitim odlikovati, nečim izlučiti kao jedinka da bi njezino ime postalo osnovom za tvorbu metronimika. Katkad je tome pridonio ugled obitelji, ali su češće bile druge (ne) prilike: rano udovištvo ili »grijeh« izvanbračne ljubavi pa je dijete pri upisu u matice baštinilo majčino ime kao predložak za prezime.
U današnjim našim prezimena nije uvijek lako prepoznati je li u osnovi muško ili žensko osobno ime. Katkad su muška i ženska imena, a pogotovu njihovi hipokoristici, gotovo istog oblika…, mnogo su češće tvorbene osnove iste…
…U našim krajevima mnoga se muška imena mijenjaju i po „ženskoj“ deklinaciji… a u drugim krajinama neka ženska imena dobivaju oblik muškog imena… I kod ženskih muslimanskih osobnih imena ta pojava nije nepoznata. Sve to otežava točnu identifikaciju metronimika i njegovo preklapanje s patronimikom (prezimenom nastalim od prvobitnog očevog imena.
Pretpostavljam da je u tim »muškim« oblicima ženskih osobnih imena i prezimena bila dijelom skrivena roditeljeva žudnja i tuga za nerođenim muškim potomkom!
Ženska prezimena (opet zbog položaja i uloge žene u društvu) mnogo su rjeđe i mnogo kasnije potvrđena nego ona od muških osobnih imena. Ipak hrvatska ženska osobna imena nalazimo zapisana već u najstarijim dokumentima od IX do XIII stoljeća… vrlo vjerojatno su nastala upravo od tih ženskih imena, od kojih su neka bila znana i potvrđena prije više od tisuću godina.
Sličnošću osnova i tvorbe pokazuje se splitski repertoar ženskih imena u trećoj četvrtini XIV stoljeća: Beloslava, Bilča, Bolica, Božićna, Buna, Cvita, Desaća, Deša, Dobra, Dobrica, Dragna, Dragoslava, Draguna, Draša, Goja, Gojćica, Gojna, Gojslava, Grada, Grubula, Ivana, Juba, Jurka, Kata, Kunica, Ljubislava, Marica, Marislava, Mila, Miloslava, Misleva, Mira, Niža, Nižica, Petruša, Priba, Radica, Radoslava, Radula, Slava, Stana, Stanova, Starovina, Stojina, Stojslava, Ubrica, Veka, Vesela, Vica, Vohinja, Vojslava, Volislava… (Usporedba s mnogim današnjim pomodnim, nakaradnim imenima bila bi i sociološki zanimljiva!)…
…Žene su tek od Tridentskog koncila (1545—1563) dobivale prezime: po očevu koljenu djevojačko, a udajom po muževljevu. Gramatičkim sredstvima isticala se posvojnost, a time i socijalna ovisnost žene: Mila Gojsalića, Katarina Zrinska, Dora Krupićeva, Giga Barićeva, (Hasanaginica). Tako se i danas tvore ženska prezimena u većini slavenskih jezika: Aleksandra Superanskaja, Natalija Podoljskaja, Jana Pleskalova, Eva Rezelska, Libuše Olivova, Ljupka Stankovska, Olga Ivanova, Mefkire Mollova… da spomenem svoje kolegice onomastičarke u slavenskim zemljama kojih su prezimena promjenljiva. Moje prijateljice onomastičarke: Hrvatica dr Vesna Jakić-Cestarić, Srppknje dr Milica Grković i dr. Zvezdana Pavlović, te Slovenka Alenka Šivic-Dular, naravno, ne sklanjaju svoja prezimena.
No u nas je nekad ta distinkcija postojala postojala posebno za djevojačko, a posebno za muževljevo prezime Jurićeva (otac je Jurić) — Jurićka (muž je Jurić). Danas se ni u hrvatskom ni u srpskom književnom jeziku ne mijenjaju ženska prezimena (osim onih koja su ženskoga roda na -a: Rukavina, Veselica…)
…Očito sve mijene i jezične prilagodbe ženskog prezimena (i imena) nisu u stanju pratiti ukorak društvenu emancipaciju žene, po kojoj bi i ženino prezime bilo jezično prilagodljivo poput istog prezimena kad ga rabe muškarci. Dovoljno je spomenuti kako se pri imenovanju ulica traži uvijek kratko, prikladno i funkcionalno ime: Preradovićeva, Jurišićeva, Kraševa ulica, ali Ulica Nade Dimić, Ulica Kate Dumbović, Ulica Ljubice Gerovac itd. Ta su imena ulica tročlana, duža i nefunkcionalna, jer odudaraju od standardnog modela dvočlanih uličnih imena.
Jednom smo već isticali da prava patronimička prezimena nose u sebi gramatički morfem kojim se izražava posvojnost (-ov -ev, -in), i završni morfem -ić. Prava patronimička prezimena Markov-ić, Jurjev-ić, Marin-(ić) starija su od prezimena koja su po porijeklu zapravo hipokoristični oblici osobnih imena: Ivić, Jurić, Pribić. Takva osobna imena nisu ni danas rijetkost.
Prezimena od ženskih osobnih imena uglavnom su sva hipokorističnog postanja. Imena nastala od milja! I u tom se očituju socijalni momenti prema ženskom čeljadetu: umiljatost, izravna privrženost, te prilično kasno nastajanje takvih prezimena i ne sasvim ravnopravna njihova jezična uporabljivost…“
IZVOR: Petar Šimunović, „NAŠA PREZIMENA“, porijeklo – značenje – rasprostranjenost, Nakladni zavod Matice Hrvatske, Zagreb, 1985.
16. jun 2017. u 07:13
Škava
Sa vašeg spiska prezimena nedostaje prezime Škavo. Našao sam na vašem spisku prezime Škavović. Škavo je prezime mog dede po majčinoj liniji i počeo sam skoro da istražujem svoje porodične korene, počevši od vašeg sajta. Znam da je rođen u Zvorniku 1936 god. i saznao sam iz vaših priloga za sada da po šematizmu iz 1882 godine prvi put pojavljuje prezime Škavo u Travniku sa slavom Sv.Stefana(deda ju je i slavio) i da se Travnik nastanio ljudima tek tamo negde oko 1480 godine. Ono što me buni je da sam na par dokumenata u par navrata naišao da mu je pisalo Škavović, istražiću kada i zašto se to dogodilo. Sve pohvale za vaš sajt, priloge i dokumenta koja se tu nalaze. Veliki pozdrav.
16. jun 2017. u 11:24
Branko Todorović
Škavo, prezime vam je ubačeno! 😉
Inače, ništa neobično da se isto prezime javlja u dve verzije, sa i bez nastavka -ić… to je ponekad bilo i pomodarstvo, jer neki nisu smatrali svoje prezime srpskim ako se ne završava na -ić, što je besmislica… ali nije jedina, kad neko tako narodu stavi bubicu u uho. Dakle, to nije nikakvo čudo, i na vama je samo da zabeležite kad se gde i kako javlja…
Nešto što sam ja našao na našoj pretraživoj digitalnoj biblioteci, jeste da se 1916. godine pominje izvesni Vojislav R. Škavo, srpski dobrovoljac u Odesi, poreklom iz Mostara, tačnije, najverovatnije iz Preočice kod Mostara.
Prema popisu BiH iz 1991. godine, ovog prezimena je bilo i u Bilješevu (Kakanj), Turbu (Travnik), te Krušici, Ljubiću i Rijeci (sve Vitez), i svi su bili Srbi.
Na istom popisu pominje se i prezime Škavić, popisano u Donjim Vrbljanima (Ključ).
Ako vas ne mrzi, pošaljite komentar na novopostavljenu vezicu o Škavama, zajedno sa mojim, ili napišite kraći članak, pa ćemo ubaciti to kao vaš autorski članak. 😉
Ovo je nova vezica: Škavo.
17. jun 2017. u 11:12
Škava
Hvala Vam na odgovoru i posvećenom vremenu. Još istražujem, ali čim budem imao argumentovane podatke, napraviću članak i nadovezaću se na vezicu Škavo, koju ste postavili. Od poznatih u porodici, bio mi je pradeda Jovan Škavo, puškar, koji je streljan 1946 godine od strane OZNE. Čitao sam na Vikipediji o tome i ne znam koliko su verodostojni podaci, jer po usmenim predanjima, pradeda mi je bio patriota i nije bio kako su ga prikazali u filmu Metak u leđa. Kada budem saznao više, postaviću članak. Veliki pozdrav.
3. jul 2017. u 18:42
Zi
Poznajem jednog Škavu. Pričao mi je davno da je prezime Škavo od italijanske riječi Sklavo što bi značilo Sloven. Ovaj moj Škavo je iz Viteza rodom.
16. jul 2017. u 01:19
Šodić
Možete li mi nešto reći o poreklu prezimena Šodić?
Dosta je retko na prostoru Srema i Vojvodine a ni na internetu nema bas nesto.
Pozdrav
22. jul 2017. u 14:56
Miroslav Eric
Dobar Dan dobri ljudi,los Dan losi ljudi…malo o postanku prezimena Eric? Mala pomoc?
22. jul 2017. u 15:47
Branko Todorović
Miroslave, kad ste ovako dobro upućeni, najbolje bi bilo da se javite na forum… tj. da pokrenete temu o svojim Erićima, a mi ćemo dopuniti saznanjima koja imamo. 😉
22. jul 2017. u 15:04
Miroslav Eric
Inace znam svoje korene do neke 1760… “Vino piju tri srpske vojvode
u bogatoj i ponosnoj Mačvi,
u lijepu selu Metkoviću,
a kod dvora Petra Herićeva.” Pocetak pesme -boj na salasu” od Petra znam svoj rodoslov,a do njegovog Sina Pantelije znam gde su spomenici…no sve dalje od toga ne mogu pronaci….on je sin ili unuk prvog doseljenog iz popovog polja is Hercegovine… Slavimo krsnu slavu Mitrovdan,ona je jako cesta oko Ravnog u Popovom polju…no vidim da see dosta porodica tamo i pokatolicilo tamo…Na vise mesta Sam pronasao da izvesni Pavo dobro zna taj kraj I porekla prezimena Ali ga nigde nisam uspeo kontaktirati…pa sad ako je neko rad pomoci ja bi da idem Jos dublje u svoje korene…unapred hvala….
22. jul 2017. u 15:40
Miroslav Eric
Znaci Erici,selo Metkovic u Macvi…Erici su jedan rod sa Stekicima is Macvanskog Belotica,i of njih Nikolici u Stitaru,I Kokanovici,Tadici I Ignjatovici is sela Klenje…svi poticu of Erica…Inace Erici po Vasiljevicu doseljeni pocetkom 18 veka…moje istrazivanje upucuje da su prezime dobili kada su see doseljavali u Srbiju is Hercegovine prilikom ulaska u Uzicku Nahiju kojom su see najverovatnije doselili..
22. jul 2017. u 16:13
Miroslav Eric
Malo Sam smotan da pokrenem forum…tehnika mi slabija strana ? aj ti pokreni kao admin pa da radimo nesto…Erici Herici,Ere,Here,Erceg,Hercegovine,Ercegovcevici…nismo vezani rodoslovom vec krajem,I znamo da sigurno poticemo iz Hercegovine….e sad ko uspe da nadje pleme I rod on je car ? ja nisam uspeo pa zato train pomoc
22. jul 2017. u 17:00
Branko Todorović
Onda ovako:
1. registrujte se
2. sačekajte neki minut da vam odobre registraciju
3. ovo je tema gde po registraciji možete pokrenuti priču o vašim Erićima
Što se pre registrujete, pre ćete biti odobreni. 🙂
22. jul 2017. u 16:38
Miroslav Eric
Meni je zanimljivija Slava Mitrovdan,sve gore nabrojane porodice (I Koprici is Salasa Crnobarskog) poticu is popovog polja po predanju I slave istu Slavu…tako da bi to mogao na forumu da pokrenem…da vidim poreklo prezimena koje slave Mitrovdan,a nisu is Macve…takodje dnk mapiranje za ova prezimena,no to je bez sponzora preskupa misija 🙂
22. jul 2017. u 17:03
Branko Todorović
Naravno, sve navedene podatke ovde, najbolje je da uklopite u jedan tekst, koji ćete objaviti kao komentar. 😉
25. jul 2017. u 16:34
Miroslav Eric
Opet ja…pisem sa mobilnog pa nemam cirilicu…nadam se da to nece biti problem…. Ono sto mene zanima a sto znam,prilikom doseljavanja srba is Hercegovine u Zapadnu Srbiju od 1720 da 1739 put je isao uz Drinu,desnom obalom… Cvijic je to opisao… No verovatno je na granici izmedju uzicke nahije I valjevskog provizorata negde vodjena evidencija prilikom ulaska doseljenih,verovatno od strane Habsburga… Pitanje da li ko zna ima li takve evidencije I koja literature see moze pogledati…To je karika koja meni nedostaje da povezem svoje poreklo sa Hercegovine,na Tom prelazu smo dobili prezime (H)Eric…pre smo see prezivali najverovatnije Dobroslavici,Djurici ili Kojici….hvala unapred