Како су настала српска презимена

31. јануар 2012.

коментара: 599

Српска презимена су најчешће настајала по имену оца, доста је и оних који су везана за занимања, личне особине, место порекла, племе из којег потичу.

Узимање презимена потпуно се укоренило у српском народу тек у 18. веку. До тог периода, прошло се кроз неколико фаза. Најпре презимена није ни било. Уместо презимена код Срба је било распрострањено да уз име додају назив племена из којег потичу. Касније су се почели користити тзв. патроними, изведени из имена очева – од Петра су настали Петровићи, од Николе Николићи, од Јована Јовановићи…

Мало је познато да је један Милош Обреновић заправо рођен као Милош Теодоровић, а да је 1810. одлучио да узме презиме по имену првог супруга своје мајке Обрена.

У то време настају и бројна друга презимена по следећим принципима:

1. По оцу – најчешће

2. По племену – Васојевић, Дробњак…

3. По звању – Поповић, Капетановић…

4. По занату – Ковачевић, Мајсторовић…

5. По особинама – Мудринић, Бјелоглав…

6. По месту, завичају – Гламочанин, Личанин…

7. По надимку, шпицнамету – Сурла, Затезало

8. По страној речи – Тинтор, Бомештар…

Како је настало ваше презиме, пишите овде и на Форуму Порекло, а наши чланови ће се радо придружити дискусији, и трудиће се допринети откривању порекла вашег презимена.

2. јун 2017. у 05:16

vojislav ananić

МАЈЧИНО ПРЕЗИМЕ

„Презиме углавном насљеђујемо од оца, иако смо зачети у утроби мајке и своју онтогенезу проживјели под њезиним срцом. Пошто смо угледали свијет, наша пупчана врпца (врвица којом се у старом Пољичком статуту, засновану на славенском обичајном праву, означује »насљедност«) још је била везана за матерницу (истог су постања те ријечи).
Гдје су та презимена по имону мајке?
Углавном су творена по имену оца (патронимици). Онај мањи број презимена који не упућује на однос дјетета с оцем (Павловић), него ма везу с мајком зове се метронимиик (Мартић) од грчке ријечи »мати« и »име«.
Метронимици су у нашим презименима рјеђи и млађи. Разлог је тому дуговјеки подређени положај жене у обитељи и у друштву. Тако се то очитује и у презименима других народа.
Особна женска имена врло су касно почела служити за творбу презимена. Жене су врло касно и саме добивале презиме. У феудалном друштву презиме, као социјалноправни инсититут, није им ни било потребно, а жене од нарочитог угледа: царице, краљице, светице, опатице… нису се ни служиле презименом. У нашим стариим документима жена се најчешће идентифицирала особним именом, а ако оно није било довољно, уз женино име додавало се име (или презииме) оца, мужа, брата или сина, већ према томе које је име сродника у том часу било најпогодније и од већег угледа, како би дјелокруг препознавања жене био што пространији, а идентификација прецизнија, једнозначнија…
…Жена се морала нечим особитим одликовати, нечим излучити као јединка да би њезино име постало основом за творбу метронимика. Каткад је томе придонио углед обитељи, али су чешће биле друге (не) прилике: рано удовиштво или »гријех« изванбрачне љубави па је дијете при упису у матице баштинило мајчино име као предложак за презиме.
У данашњим нашим презимена није увијек лако препознати је ли у основи мушко или женско особно име. Каткад су мушка и женска имена, а поготову њихови хипокористици, готово истог облика…, много су чешће творбене основе исте…
…У нашим крајевима многа се мушка имена мијењају и по „женској“ деклинацији… а у другим крајинама нека женска имена добивају облик мушког имена… И код женских муслиманских особних имена та појава није непозната. Све то отежава точну идентификацију метронимика и његово преклапање с патронимиком (презименом насталим од првобитног очевог имена.
Претпостављам да је у тим »мушким« облицима женских особних имена и презимена била дијелом скривена родитељева жудња и туга за нерођеним мушким потомком!
Женска презимена (опет због положаја и улоге жене у друштву) много су рјеђе и много касније потврђена него она од мушких особних имена. Ипак хрватска женска особна имена налазимо записана већ у најстаријим документима од IX до XIII стољећа… врло вјеројатно су настала управо од тих женских имена, од којих су нека била знана и потврђена прије више од тисућу година.
Сличношћу основа и творбе показује се сплитски репертоар женских имена у трећој четвртини XIV стољећа: Белослава, Билча, Болица, Божићна, Буна, Цвита, Десаћа, Деша, Добра, Добрица, Драгна, Драгослава, Драгуна, Драша, Гоја, Гојћица, Гојна, Гојслава, Града, Грубула, Ивана, Јуба, Јурка, Ката, Куница, Љубислава, Марица, Марислава, Мила, Милослава, Мислева, Мира, Нижа, Нижица, Петруша, Приба, Радица, Радослава, Радула, Слава, Стана, Станова, Старовина, Стојина, Стојслава, Убрица, Века, Весела, Вица, Вохиња, Војслава, Волислава… (Успоредба с многим данашњим помодним, накарадним именима била би и социолошки занимљива!)…
…Жене су тек од Тридентског концила (1545—1563) добивале презиме: по очеву кољену дјевојачко, а удајом по мужевљеву. Граматичким средствима истицала се посвојност, а тиме и социјална овисност жене: Мила Гојсалића, Катарина Зринска, Дора Крупићева, Гига Барићева, (Хасанагиница). Тако се и данас творе женска презимена у већини славенских језика: Александра Суперанскаја, Наталија Подољскаја, Јана Плескалова, Ева Резелска, Либуше Оливова, Љупка Станковска, Олга Иванова, Мефкире Моллова… да споменем своје колегице ономастичарке у славенским земљама којих су презимена промјенљива. Моје пријатељице ономастичарке: Хрватица др Весна Јакић-Цестарић, Срппкњe др Милица Грковић и др. Звездана Павловић, те Словенка Аленка Шивиц-Дулар, наравно, не склањају своја презимена.
Но у нас је некад та дистинкција постојала постојала посебно за дјевојачко, а посебно за мужевљево презиме Јурићева (отац је Јурић) — Јурићка (муж је Јурић). Данас се ни у хрватском ни у српском књижевном језику не мијењају женска презимена (осим оних која су женскога рода на -а: Рукавина, Веселица…)
…Очито све мијене и језичне прилагодбе женског презимена (и имена) нису у стању пратити укорак друштвену еманципацију жене, по којој би и женино презиме било језично прилагодљиво попут истог презимена кад га рабе мушкарци. Довољно је споменути како се при именовању улица тражи увијек кратко, прикладно и функционално име: Прерадовићева, Јуришићева, Крашева улица, али Улица Наде Димић, Улица Кате Думбовић, Улица Љубице Геровац итд. Та су имена улица трочлана, дужа и нефункционална, јер одударају од стандардног модела двочланих уличних имена.
Једном смо већ истицали да права патронимичка презимена носе у себи граматички морфем којим се изражава посвојност (-ов -ев, -ин), и завршни морфем -ић. Права патронимичка презимена Марков-ић, Јурјев-ић, Марин-(ић) старија су од презимена која су по поријеклу заправо хипокористични облици особних имена: Ивић, Јурић, Прибић. Таква особна имена нису ни данас ријеткост.
Презимена од женских особних имена углавном су сва хипокористичног постања. Имена настала од миља! И у том се очитују социјални моменти према женском чељадету: умиљатост, изравна приврженост, те прилично касно настајање таквих презимена и не сасвим равноправна њихова језична упорабљивост…“

ИЗВОР: Петар Шимуновић, „НАША ПРЕЗИМЕНА“, поријекло – значење – распрострањеност, Накладни завод Матице Хрватске, Загреб, 1985.

16. јун 2017. у 07:13

Шкава

Са вашег списка презимена недостаје презиме Шкаво. Нашао сам на вашем списку презиме Шкавовић. Шкаво је презиме мог деде по мајчиној линији и почео сам скоро да истражујем своје породичне корене, почевши од вашег сајта. Знам да је рођен у Зворнику 1936 год. и сазнао сам из ваших прилога за сада да по шематизму из 1882 године први пут појављује презиме Шкаво у Травнику са славом Св.Стефана(деда ју је и славио) и да се Травник настанио људима тек тамо негде око 1480 године. Оно што ме буни је да сам на пар докумената у пар наврата наишао да му је писало Шкавовић, истражићу када и зашто се то догодило. Све похвале за ваш сајт, прилоге и документа која се ту налазе. Велики поздрав.

16. јун 2017. у 11:24

Бранко Тодоровић

Шкаво, презиме вам је убачено! 😉

Иначе, ништа необично да се исто презиме јавља у две верзије, са и без наставка -ић… то је понекад било и помодарство, јер неки нису сматрали своје презиме српским ако се не завршава на -ић, што је бесмислица… али није једина, кад неко тако народу стави бубицу у ухо. Дакле, то није никакво чудо, и на вама је само да забележите кад се где и како јавља…

Нешто што сам ја нашао на нашој претраживој дигиталној библиотеци, јесте да се 1916. године помиње извесни Војислав Р. Шкаво, српски добровољац у Одеси, пореклом из Мостара, тачније, највероватније из Преочице код Мостара.

Према попису БиХ из 1991. године, овог презимена је било и у Биљешеву (Какањ), Турбу (Травник), те Крушици, Љубићу и Ријеци (све Витез), и сви су били Срби.

На истом попису помиње се и презиме Шкавић, пописано у Доњим Врбљанима (Кључ).

Ако вас не мрзи, пошаљите коментар на новопостављену везицу о Шкавама, заједно са мојим, или напишите краћи чланак, па ћемо убацити то као ваш ауторски чланак. 😉

Ово је нова везица: Шкаво.

- 17. јун 2017. у 11:12
  
  Шкава
  
  Хвала Вам на одговору и посвећеном времену. Још истражујем, али чим будем имао аргументоване податке, направићу чланак и надовезаћу се на везицу Шкаво, коју сте поставили. Од познатих у породици, био ми је прадеда Јован Шкаво, пушкар, који је стрељан 1946 године од стране ОЗНЕ. Читао сам на Википедији о томе и не знам колико су веродостојни подаци, јер по усменим предањима, прадеда ми је био патриота и није био како су га приказали у филму Метак у леђа. Када будем сазнао више, поставићу чланак. Велики поздрав.

3. јул 2017. у 18:42

Zi

Познајем једног Шкаву. Причао ми је давно да је презиме Шкаво од италијанске ријечи Склаво што би значило Словен. Овај мој Шкаво је из Витеза родом.

16. јул 2017. у 01:19

Šodić

Možete li mi nešto reći o poreklu prezimena Šodić?
Dosta je retko na prostoru Srema i Vojvodine a ni na internetu nema bas nesto.
Pozdrav

22. јул 2017. у 14:56

Miroslav Eric

Dobar Dan dobri ljudi,los Dan losi ljudi…malo o postanku prezimena Eric? Mala pomoc?

22. јул 2017. у 15:47

Бранко Тодоровић

Мирославе, кад сте овако добро упућени, најбоље би било да се јавите на форум… тј. да покренете тему о својим Ерићима, а ми ћемо допунити сазнањима која имамо. 😉

22. јул 2017. у 15:04

Inace znam svoje korene do neke 1760… “Вино пију три српске војводе
у богатој и поносној Мачви,
у лијепу селу Метковићу,
а код двора Петра Херићева.” Pocetak pesme -boj na salasu” od Petra znam svoj rodoslov,a do njegovog Sina Pantelije znam gde su spomenici…no sve dalje od toga ne mogu pronaci….on je sin ili unuk prvog doseljenog iz popovog polja is Hercegovine… Slavimo krsnu slavu Mitrovdan,ona je jako cesta oko Ravnog u Popovom polju…no vidim da see dosta porodica tamo i pokatolicilo tamo…Na vise mesta Sam pronasao da izvesni Pavo dobro zna taj kraj I porekla prezimena Ali ga nigde nisam uspeo kontaktirati…pa sad ako je neko rad pomoci ja bi da idem Jos dublje u svoje korene…unapred hvala….

22. јул 2017. у 15:40

Znaci Erici,selo Metkovic u Macvi…Erici su jedan rod sa Stekicima is Macvanskog Belotica,i of njih Nikolici u Stitaru,I Kokanovici,Tadici I Ignjatovici is sela Klenje…svi poticu of Erica…Inace Erici po Vasiljevicu doseljeni pocetkom 18 veka…moje istrazivanje upucuje da su prezime dobili kada su see doseljavali u Srbiju is Hercegovine prilikom ulaska u Uzicku Nahiju kojom su see najverovatnije doselili..

22. јул 2017. у 16:13

Malo Sam smotan da pokrenem forum…tehnika mi slabija strana ? aj ti pokreni kao admin pa da radimo nesto…Erici Herici,Ere,Here,Erceg,Hercegovine,Ercegovcevici…nismo vezani rodoslovom vec krajem,I znamo da sigurno poticemo iz Hercegovine….e sad ko uspe da nadje pleme I rod on je car ? ja nisam uspeo pa zato train pomoc

22. јул 2017. у 17:00

Бранко Тодоровић

Онда овако:
1. региструјте се
2. сачекајте неки минут да вам одобре регистрацију
3. ово је тема где по регистрацији можете покренути причу о вашим Ерићима

Што се пре региструјете, пре ћете бити одобрени. 🙂

22. јул 2017. у 16:38

Meni je zanimljivija Slava Mitrovdan,sve gore nabrojane porodice (I Koprici is Salasa Crnobarskog) poticu is popovog polja po predanju I slave istu Slavu…tako da bi to mogao na forumu da pokrenem…da vidim poreklo prezimena koje slave Mitrovdan,a nisu is Macve…takodje dnk mapiranje za ova prezimena,no to je bez sponzora preskupa misija 🙂

22. јул 2017. у 17:03

Бранко Тодоровић

Наравно, све наведене податке овде, најбоље је да уклопите у један текст, који ћете објавити као коментар. 😉

25. јул 2017. у 16:34

Opet ja…pisem sa mobilnog pa nemam cirilicu…nadam se da to nece biti problem…. Ono sto mene zanima a sto znam,prilikom doseljavanja srba is Hercegovine u Zapadnu Srbiju od 1720 da 1739 put je isao uz Drinu,desnom obalom… Cvijic je to opisao… No verovatno je na granici izmedju uzicke nahije I valjevskog provizorata negde vodjena evidencija prilikom ulaska doseljenih,verovatno od strane Habsburga… Pitanje da li ko zna ima li takve evidencije I koja literature see moze pogledati…To je karika koja meni nedostaje da povezem svoje poreklo sa Hercegovine,na Tom prelazu smo dobili prezime (H)Eric…pre smo see prezivali najverovatnije Dobroslavici,Djurici ili Kojici….hvala unapred

Како су настала српска презимена

Коментари (599)

Одговорите