стара херцеговина

Зборник Горана Комара “Ћирилични натписи Старе Херцеговине” (са прегледом крстова), Подгорица 2016, представља треће знатно допуњено и измењено издање у односу на претходна два. Књигу вредног сарадника портала Порекло објавила је Књижевна задруга Српског националног савјета у Подгорици. На 635 страница великог формата доноси факсимиле преко 350 ћириличких натписа на простору…

12. октобра 1865. – Рођен је српски научник, географ Јован Цвијић, председник Српске краљевске академије од 1921. до смрти (1927.), професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Бавио се подједнако друштвеном и физичком географијом,геоморфологијом, етнографијом, геологијом, антропологијом и историјом. Сматра се утемељивачем српске географије….

Порекло становништва у селима општине Уб (Колубарски округ) Бањани:  – славе св. Николу, св. Јована и др. Становништво је углавном досељено из Ваљевске Подгорине, рудничког краја, Рађевине и Јадра и др. (У Засеоку Иверић налази се највеће ромско насеље у убској општини. Богдановица: – славе св. Петку, Ђурђевдан и др….

Село Мало Орашје, општина Смедерево, стање од 1925 године. Први је ударио колац селу Симон предак Матејића. Он се населио код данашње општинске суднице и ту је основао село. Искрчио је мало земље и настанио се. Свуда около било много шуме и дивљачи. Нарочито било много ораха, по чему је…

Презиме Таминџија присутно је код Срба у у Старој Херцеговини. Таминџије или Таминџићи су насељени у Кљену и Бежђеђу. Предање каже да су потомци попа Таминџије који је био пореклом из Врањских и старином из Риђана, а презивали су се Кашиковић.У Кљену је живела породица попа Сава Таминџића који је…

Презиме Орељ, како пише наша сарадница Б. Орељ, потиче из Старе Херцеговине.  Према њеним посредним сазнањима, Орељи су се раније (наводно) презивали Баждаревић, али су “због напада на неког Тручина, морали побећи, па су променили презиме да заметну траг”. Орељи којима припада наша сарадница воде порекло из Лике, из места…

Презиме Лучић, како пише Ристо Милићевић у “Херцеговачким презименима”, појављује се у Чварићима (Љубомир), Диклићима (Бобани), Мркоњићима (Попово), Југовићима (Невесиње), Крушчици (Љубиње) и Ускопљу (Шума требињска). У Љубомиру су врло стара породица и не памти се када су се и одакле доселили. Славе Аћимовдан. У Диклићима су их прозвали Пичете,…