Митровић

Порекло становништва села Курјак, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године У југозападном делу Крбавске жупе налази се Курјачко поље на коме се у дотурско време развило јаче насеље. Назив Курјак потиче од племена Могоровића из 13. века. Име је добило по жупану Курјаку (1322-1349). На подручју данашњег…

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

Порекло становништва села Сиригојно, општина Чајетина, стање из 1906. године. Село се дели по породицама. Пипаловићи су куће збијене и чине Пипалску Малу. Од села Равни пружају се 3 к., Плашића 2 к., Јањуша 13к., Стамата 16 к., Бјелчића 25 к., Пипала 3 к., Дабовића 4 к., Митровића 16 к.,…

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

Село Кусадак, општина Смедеревска Паланка, стање из 1925. године Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка, ту у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје. Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку: Стојаковићи (Митровићи, Марковићи,…

Село Прибој, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Прибој је био некада седиште општине. Данашње становништво чине досељеници, скоро су сви из Херцеговине. Према народном предању прича се да су на месту Шкриљевцу живели неки Сремци, па се то место и сада зове Сријемци-Сријемачке њиве. Преци појединих родова су…

Село Подгора, општина Лопаре, Реп.Српска, стање из 1969. године Терзићи (4.к св. Никола), један од најстаријих родова у селу, за даљу старину не знају. Јовановићи или Орловци (8.к св. Никола), исто као и Терзићи. Тришићи (12.к) од којег је: Митровић (5.к)- (укупно 17.к св. Никола) један од најстаријих родова у…

Село Трновче, општина Петровац на Млави, стање из 1905. године Живковићи од којих су: Јосићи (18.к), Војиновићи (10.к), Милојковићи (10.к), Папићи (8.к), Митровићи (10.к), славе св. Арханђео), доселили са Косова. Тенићи од којих су: Ивковићи (2.к), Живковићи (8.к), Ранисављевићи (10.к), Петровићи (6.к), славе св. Арханђео), доселили из Црне Горе. Кршићи…

Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна. Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара. Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после…

Село Голобок, општина Смедеревска Паланка, стање од 1925 године. Голобок је насеље разбијеног типа шумадијске врсте. Дели се на крајеве мале: Жабарски, Бисенићски, Шилопајски Поток, Зузалићу и Паучину. Између крајева су имања, а обично их раздвајају потоци. Село је основано у Позоку, ту су биле прве куће, и први су…