Ковачевић
Порекло презимена, село Глиница (Вел. Кладуша, Бос. Крајина)
Порекло становништва села Глиница, општина Вел. Кладуша (Бос. Крајина), стање око 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Петар Демић. ПОЛОЖАЈ Где Глиница прима Бојну добива долинско проширење. С десне стране прима веће потоке Буковску и Будримић, а с леве Слапницу и Пецку. Између тих поточних удолина су косе блажих…
› више информацијаПорекло презимена, село Превешт (Рековац)
Порекло становништва села Превешт, општина Рековац. Стање из 1955. године У Превешту имају 94 куће. Породице су: Мирковићи (9), доселили се одавно са Скадра, славе Св. Јована, а преслављају Иван-дан. Јанковићи (9), досељени из Пећи, слава им Св. Јован, а прослава недеље по Петрову-дне. Кандићи (14), досељени из Колашина, …
› више информацијаПорекло презимена, село Змињак (Шабац)
Порекло становништва села Змињак, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Херцеговине су: ВУЈИНОВИЋИ (Арађеловдан, 21-4 к); прво се настанили у Милатовцу (атар села Клења), а по ушоравању Мачве – у Змињак; од њих су Ђаламићи, Грбићи, и Сибинчићи у Клењу, и…
› више информацијаПорекло презимена, село Табановић (Шабац)
Порекло становништва села Табановић, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку БОЖИЋИ (Никољдан, 5 к), НЕШКОВИЋИ (5-З к), и СТОЈАДИНОВИЋИ (2-2 к), од рода су Ружића; досељени из Миличинице, у Подгорини; један су род са Ружићима (Мијатовићи, Тодоровићи, Мичићи, и Жикићи) у Причиновићу,…
› више информацијаПорекло презимена, село Салаш Ноћајски (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Салаш Ноћајски, Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку ЈАДРАНСКИ (Ђурђевдан, 23 к), од рода Перовића, досељеног из Херцеговине у Дворску, а затим – у Мачву; један су род са Вићентићима у Засавици 1, Пејовићима у Црној Бари…
› више информацијаПорекло презимена, село Рибари (Шабац)
Порекло становништва села Рибари, град Шабац. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Црне Горе: БАТАНОВИЋИ (Јовањдан, 13-4 к). ВЕСЕЛИНОВИЋИ (Степањдан, 1-2 к). БОШКОВИЋИ 1 (Никољдан, 12-2 К), звани Панићи; од њих су ЂЕДИЋИ (7 к). Из Херцеговине: МАЛЕТИЋИ (Аранђеловдан, 10-1 к);…
› више информацијаПорекло презимена, село Равње (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Равње, Сремска Митровица. Стање од почетка 19. века до прве половине 20. века Досељени почетком 19. века – од Првог српског устанка до 1829. године Из Црне Горе досељени су: АЋИМОВИЋИ (Јовањдан, 5-1 к); старо име Вукићи. БАКОЧЕВИЋИ (Јовањдан, 5 к); прво, били насељени у Глоговцу….
› више информацијаПорекло презимена, село Ноћај (Сремска Митровица)
Порекло становништва села Ноћај, град Сремска Митровица. Стање од 18. века до прве половине 20. века Досељени у 18. веку Из Црне Горе су: ЂУРИЋИ (Срђевдан, 5 к). ЈОВИЋИ (Никољдан, 7 к), један су род са Јовићима у Богатићу; од њих су Станојчићи у Црној Бари. Из Херцеговине су:…
› више информацијаПорекло презимена, село Коморане (Глоговац, Косово)
Порекло становништва села Коморане, општина Глоговац. Стање из 1935. године Име села Коморана, по традицији код Албанаца овог насеља, тумачи се овако: Кад је била Косовска битка 1389, између Срба и Турака, Вук Бранковић је са својом војском имао шаторе у месту које се данас зове Станковци. Комора Вукове војске…
› више информацијаКњига крштених, венчаних и умрлих СПЦ за парохију Цетинград (Кордун) из 1827. године; Срби из Цетинграда и околних села на ратним листама губитака аустроугарске војске у Првом Светском рату; Презимена у општинском месту Цетинград на Кордуну, према попису становништва 1948. године
Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1827. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Цетинград – Црква Светих апостола Петра и Павла у Бухачи. Крштења је обављао парох Радосав Пајић или капелан Михајло Кијурина. Цетинград се у то…
› више информација


