Порекло презимена, село Коморане (Глоговац, Косово)

4. новембар 2012.

коментара: 2

Порекло становништва села Коморане, општина Глоговац. Стање из 1935. године

Име села Коморана, по традицији код Албанаца овог насеља, тумачи се овако: Кад је била Косовска битка 1389, између Срба и Турака, Вук Бранковић је са својом војском имао шаторе у месту које се данас зове Станковци. Комора Вукове војске била је ту где се данас налази село Коморане, по које је село добило то име. Једна махала села Коморана, зове се Вуковце. Арбанашко народно предање у Коморану каже да је на томе месту био шатор Вука Бранковића уочи Косовске битке.

Први помен села Коморана свакако потиче из 1330. године. Те године је српски краљ Стефан Дечански приложио манастиру Печанима четири села у пределу Дреници, међу којима се наводи и село “Коморах”, што је свакако данашње Коморане.

Према статистичким подацима из 1914, Коморане је имало 423 становника.

Према попису становништва из 1921, Коморане је имало 592 становника са 86 домова.

Према проучавањима насеља и порекла становништва 1935, у Коморану су обитавали следећи родови:

Срби и Црногорци (колонисти):

Род Бачевић, 1 кућа. Досељени су из села Маћедонаца у Јабланици као колонисти 1928, старином су из села Гораждевца – Метохија, а пореклом су Црногорци, одакле су досељени у Метохију 1715. годиине. Славе Св. Арханђела Михаила, а прислужују Св. Арханђела Гаврила.

Род Букарица, 1 кућа. Досељени су из села Хашени – Босанска Крупа, као колонисти 1922. године. Славе Св. Стефана Дечанског.

Род Лајић, 2 куће, досељени су из села Бјелаја – Босански Петровац 1922. године, као колонисти. Славе Ђурђевдан.

Род Бабић, 13 кућа, досељени су из села Трубара – Босански Петровац 1922. године, као колонисти. Славе Св. Јована Крститеља.

Род Јаничић, 3 куће, досељени су из Броћанца – Грахово, славе Св. Луку.

Род Радуловић, 1 кућа. Пореклом су из Кривошија – Црна Гора, одакле су се доселили као колонисти 1932. године. Славе Св. Стевана 9. јануар.

Род Буцало, 3 куће, старином су из села Тишковца – Босанско Грахово, одакле су досељени као колонисти 1932. године. Славе Ђурђевдан.

Род Бикић, 2 куће, пореклом су из села Тишковца – Босанско Грахово, одакле су досељени као колонисти 1922. године. Славе Ђурђевдан.

Род Дрљача, 1 кућа, пореклом су из села Орашког Брда – Босанска Крупа, одакле су досељени као колонисти 1922. године. Славе Св. Трифуна.

Род Црномуд, 1 кућа, старином су из села Бастаса – Босански Петровац, одакле су досељени као колонисти 1922. године. Славе Петровдан.

Род Бобић, 1 кућа, старином су из села Пећи – Босанско Грахово, као колонисти досељени су 1922. године. Славе Св. Николу.

Род Срдић, 2 куће, старином су из села Бастаса – Босански Петровац, одакле су доселили као колонисти 1922. године. Славе Св. Николу.

Род Родић, 4 куће, старином су из села Трубара – Босански Петровац, као колонисти досељени су 1922. године. Славе Св. Арханђела Михаила.

Род Бајић, 1 кућа, пореклом су из села Ресановца – Босанско Грахово. После Првог светског рата колонизовани су прво у Овче Поље – Македонија, одакле су 1924. пресељени у Коморане. Славе Св. Јована Крститеља.

Род Бакић, 1 кућа, пореклом су из села Грђевца – Славонија, као колонисти досељени 1924. Славе Св. Срђа.

Род Карановић, 2 куће, старином су из села Бабаљушанаца – Босански Петровац, досељени су као колонисти 1927. године. Славе Ђурђевдан.

Род Букољ, 4 куће, пореклом су из села Бастаса – Босански Петровац, досељени су као колонисти 1924. године. Славе Св. Јована Крститеља.

Род Грубор, 2 куће, пореклом су из села Бастаса – Босански Петровац, као колонисти досељени 1924. године. Славе Ђурђевдан.

Род Шевић, 2 куће, старином су из села Бастаса – Босански Петровац, досељени као колонисти 1922. године, славе Св. Луку.

Род Триван, 1 кућа, пореклом су из Бастаса, досељени као колонисти 1924. године. Славе Св. Стевана 9. јануар.

Род Радојковић, 1 кућа. Пореклом су из села Тишковца – Босанско Грахово, одакле су досељени као колонисти 1922. године. Славе Ђурђевдан.

Род Кнежевић, 1 кућа, пореклом су из Трубала – Босански Петровац, као колонисти досељени су 1922. године. Славе Св. Николу.

Род Поповић, 3 куће, пореклом су из села Трубара, одакле су досељени као колонисти 1922. године. Славе Св. Илију.

Род Шиановић, 1 кућа, пореклом су из села Рисовца – Босански Петровац, досељени су као колонисти 1922. године. Славе Св. Арханђела Михаила.

Род Шушница, 1 кућа, пореклом су из села Тишковца, досељени као колонисти 1922. године. Славе Св. Стефана Дечанског.

Род Станковић, 1 кућа. Пореклом су из Вучја – Лексовац, досељени као колонисти 1922. године. Славе Св. Николу.

Род Мрђа, 2 куће, пореклом су из села Смаљана – Босански Петровац, досељени су као колонисти 1922. године. Славе Св. Пантелију.

Род Бекић, 1 кућа, пореклом су из села Великог Стјењања – Босански Петровац, досељени су као колонисти 1925. године. Славе Св. Стефана Дечанског.

Род Милићевић, 1 кућа. Пореклом су из Пустог Шилова – Јабланица, досељени су као колонисти 1924. године. Славе Св. Николу. Род је старином из околине Књажевца, одакле се доселио у Јабланицу крајем 19. века.

Род Стојковић, 1 кућа. Пореклом су из села Богуновца у Јабланици, досељени су 1924. године као колонисти. Старином су из Метохије. Славе Св. Николу. Прислужују Св. Николу Летњег.

Род Недељковић, 2 кућа. Пореклом су из Власине – Лесковац, одакле су досељени као колонисти 1932. године. Славе Св. Арханђела Михаила, прислуђују Св. Арханђела Гаврила.

Род Димитријевић, 1 кућа, пореклом су из села Маћедонца – Јабланица, одакле су досељени 1932. године, као колонисти. Славе Св. Стефана Дечанског.

Род Ковачевић, 1 кућа, пореклом су из Невесиња – Херцеговина, одакле су досељени као колонисти 1934. године. Славе Св. Јована Крститеља.

Род Делибашић, 2 куће. Пореклом су из села Трмке – Косаница, одакле су насељени као колонисти 1930. године. Старином су из Никшића – Црна Гора. Славе Св. Николу, прислужују Св. Тому.

Род Стевановић, 1 кућа, пореклом су из села Петриља – Јабланица, одакле су досељени као колонисти 1928. године. Славе Св. Николу, прислужују Св. Тому. Старином су из Истока у Метохији, одакле су прешли у Јабланицу крајем 19. века.

Род Вуковић, 1 кућа. Пореклом су из Медвеђе у Јабланици, одакле су се доселили као колонисти 1928. године. Старином су из Роваца у Црној Гори, одакле су пресељени у Јабланицу крајем 19. века. Славе Св. Луку.

Колонистичка насеобина има своју сеоску славу Духове. Уз колонистичко насеље налази се и православно гробље.

Арбанаси:

Котило Бужаља, фис Гаш, 4 куће. Овај се род доселио 1835. године из Лапушника, на купљено имање. По родовској традицији воде порекло од Бужаље – Арбанија.

Котило Сакић или као и Цакић, фис Зог, 6 кућа. Према родовској традицији воде порекло из Арбаније, одакле се доселила једна кућа 1755. године.

Котило Нишор, фис Битић, 2 куће, доселили су се 1855. године, 1 кућа из села Нишора, Призрен.

Котило Обриња, фис Куч, 3 куће. Пореклом су из села Слатине на Косову одакле су се доселили у Коморане 1845. године, а пре тога су обитовали у селу Обрињу осам година. Од старине је њихов род познат као Смакић.

Котило Нишор, фис Битић, 11 кућа. Воде порекло из села Нишора, Призре, одакле су им се преци доселили 1795. године.

Котило Мустафовић, фис Куч, 1 кућа. Пореклом су из села Ладровца – Призрен. Старином су Васојевићи, а ислам су примили 1735. године. У Коморане су досељени као чифчије 1895. године.

Котило Виљаки, фис Зогај, 3 куће. Пореклом су из Арбаније, одакле су њихови преци досељени 1815. године.

Котило Ибић, фис Ељшан, 13 кућа. Према народној традицији, овај је род српског порекла, од Срба јерлија – старинаца. На ислам су прешли 1805. године, а потом су поарбанасили.

Котило Хаџовић, фис Гаш, 2 куће. Порекло воде од котила Ороз из Петраштице у Дреници, одакле су се доселили 1895. године.

Котило Ахметовић, фис Зог, 8 кућа. Старином су из Селогражда – Призренски Подгор, одакле су се доселиле 2 куће 1865. године. Према родовској традицији овај род је пореклом из Арбаније, одакле су се доселили у Селогражде 1765. године.

Котило Нишор, фис Битић, 2 куће, пореклом су из села Нишора – Призрен, одакле су се доселили 1855. године.

Цигани (Мађупи):

Ова група Цигана у селу Коморану чини прелаз између Мађупа и Габеља, али пошто се издају за Мађупе, тако их и призказујемо.

“Хашкалије”, 1 кућа, као скитачи досељени 1934. године, матерњи језик им је језик албански.

Котило Безјак, 1 кућа, припада фису Шаљ. Од стрине су живели у Дреници као скитачи.

Котило Фетовић, 1 кућа, Цигани мухаџири, којима је цигански језик матерњи, а примили су арбанашки фис Гаш. У Коморане су досељени 1879. године из Власе у Топлици.

 

Према изнетоме, у селу Коморану било је 1935. године следеће популационо стање:

Срби и Црногорци колонисти: родова 38, са 70 кућа.

Арбанашких родова има 11, са 55 кућа. Од тога су 2 рода српског порекла, са 14 кућа.

Цигани – Мађупи: родова 3, са 3 куће.

 

Према попису становништва из 1948. године, Коморане је имало 805 становника, од тога 412 мушких и 393 женских, са 126 домаћинстава.

 

ИЗВОР: Татомир Вукановић, “Дреница – Друга српска Света Гора”, стр. 307-310 (издање Музеја у Приштини, 2005. године)

 

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. danilo

    tragajuci za znacenjem-pojmom reči “NIŠOR” Naišao sam na razna nepotpuna tumačenja. smatram da je reč nišor orijentalnog porekla. U pirotskom kraju ova reč se koristi kao ogradjeni prostor na kome se čuva stoka. Proplanak,zaravan koji je osunčan,provetren na kome se rado zadrzava stoka na ispašu i pladnovanje. Slično čairu,ogradnji ili salašu.
    Naziv sela Nišor kod Pirota nastao je migracijom stada koja su išla iz nekadašnje naseobine “Zevnici”(Podrumi) smeštene oko kilometra ispod sadašnjeg sela Nišor. Pošto se stada nisu vraćala nakon ispaše , vlasnici su uvideli da životinje znaju da odaberu povoljno stanište pa su počeli da im grade plevnje a kasnije i kuće za sebe. Ubedjen sam da reč “nišor” ima upravo opisano značenje. Voleo bih da saznam koren ove reči (“Nišor”) i njeno poreklo; persijsko, grčko,tursko ili možda egipatsko.

  2. danilo

    Na temu trazenja porekla ili ti korena reči “Nišor”, dodajem da postoje nazivi mesta; Jarišor, Arišor, Erišor i sva ona predstavljaju proplanke ili uzvišenja kao i osunčane kamenjare.
    Neki smatraju da reč nišor znači – “selo na brdu”.
    pozdrav