Ковачевић

Порекло становништва насеља Велико Село, општина Мало Црниће, стање из 1921. године (Браницевски округ) Село је збијеног, тимочког типа и има две махале: Српску и Влашку. Најстарији помен о овом селу је на Ленгеровој карти 1717-39 год. забележено као Wilko selle), а из 1733. године у извештају ексарха Радаковића (имало…

Порекло становништва села Курјак, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године У југозападном делу Крбавске жупе налази се Курјачко поље на коме се у дотурско време развило јаче насеље. Назив Курјак потиче од племена Могоровића из 13. века. Име је добило по жупану Курјаку (1322-1349). На подручју данашњег…

Порекло становништва села Висућ (Удбина), према попису из 1712. године Висућ се налази југоисточно од Удбине, смештен је у Висућком пољу, кој је југоисточни изданак Крбавског поља. Поље је усечено у Личку Пљешевицу, а простире се уз пут Удбина-Доњи Лапац. Урбани део Висућа чини једанаест засеока, а то су: Буковац,…

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације. Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан). Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра. Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини. Ђиласи су пореклом из…

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић Постанак села и порекло становништва Дучаловићи ће по свом постанку и старини становништва бити једно од најстаријих села у Доњем Драгачеву. Осамдесетогодишњи, веома разборити старац Радосав Шибинац тврди да има на триста година како су најстарије дучаловачке породице засновале ово…

Порекло становништва по родовима села Беревце, стање из 1938. године Ђурићи (13 кућа, Св. Никола), староседеоци. Мутавџићи (1 кућа, Св. Никола), староседеоци. Шаркочевићи (13 кућа, Св. Никола) су непознате старине. Ковачевићи (11 кућа, Ваведење), досељени из околине Качаника. Поповићи (6 кућа), Крпачевићи (4 кућа) и Бошкоћи (5 кућа): сва три…

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

Порекло становништва села Риђане, стање из 1920. године Село Риђане се дели на: Шаровац, Карановац и Риђане, који су по 1/2 сата, међусобно удаљени. Ово село припада селима Косова Поља (далматинског). Предање народно хоће, да су и ово, као и остала села книнскопољска, населили Срби са Косова поља, у XV и XVI в.,…

Порекло становништва села Отон, Книнска крајина, стање из 1920. године Налази се у Пољу и Бендеру, као и у граду, управ између Радљевца и Старе Страже. Граничи са Ликом. Дели се на: Бендер, Вишекружна варош, Отон и Кобилица. Врела су: Пађеновац, Севрнић, Буковача, и Чардак турски, а североисточно тече и Радљевац, поток,…

У граду Книну почетком двадесетих година прошлог века, према запису проте Сава Накићеновића, живели су следећи родови:  Православне породице у Книну Берић, (1 кућа), дошли из Варивода (Далмација) има 60 година, славе Јовањдан; Војводић, (1) дошли из Срба (Лика) прије 50 г., славе Никољдан; Боровић, (1), дошли из Голубића прије…