Порекло презимена, Книн

2. јуна 2012.

коментара: 1

У граду Книну почетком двадесетих година прошлог века, према запису проте Сава Накићеновића, живели су следећи родови: 

Православне породице у Книну

Берић, (1 кућа), дошли из Варивода (Далмација) има 60 година, славе Јовањдан;

Војводић, (1) дошли из Срба (Лика) прије 50 г., славе Никољдан;

Боровић, (1), дошли из Голубића прије 50 г., славе Св. Архангела Михајла;

Покрајац, (5), дошли из Промине прије 30 г., славе Никољдан;

Новаковић, (2), дошли из Книнског Поља прије 100 г., славе Јовањдан;

Синобад, (3), дошли из Книнског Поља прије 120 г., славе Ђурђевдан;

Омчикус, (1), дошли из Радучића прије 70 година (старином из Црне Горе), славе Ђурђевдан;

Добрић, (1), дошли из Косова прије 70 г., зову их и »Париђини«, славе Никољдан;

Мирковић, (1), дошли из Полаче прије 60 г., славе Св. Димитрија;

Јовић, (1), дошли из Дрниша прије 60 г., славе Св. Илију;

Вученовић, (1), дошли из Косова назад 16 г., славе Никољдан;

Шибић, (2), који се зову и Иваз, дошли назад 50 г. из Далмације, славе Никољдан;

Катић, дошли из Бискупије назад 150 г. Истрачили се, а славили Јовањдан;

Бечкер, (1), дошли с Косова назад 60 г. Зову се право Дабићи, славе Никољдан;

Медаковић, дошли из Книнског поља назад 100 г. Истрачили се, а славили Ђурђевдан;

Шеат, дошли с Врбника назад 50 г., славе Никољдан;

Дукић, (1), дошли из Срба (Лика) има 25 г., славе Стевањдан;

Петковић, (1), дошли из Врлике назад 10 г., славе Никољдан;

Будимир, (1), дошли из Лике назад 40 г., славе Никољдан;

Бједов, (1), дошли из Оћестова, а 1 породица из Скрадина од скора, славе Ђурђевдан;

Јовичић, (1), дошли из Косова има 40 г., славе Никољдан;

Панић, (1), дошли из Отона назад 50 г., славе Стевањдан;

Сладић, (1), дошли из Бискупије назад 40 г., славе Дмитровдан;

Џепина, (1), дошли из Голубића, а ту из Мачве (Србија) у XVI в., славе Јовањдан;

Радонић, (1), дошли из Косова од скора, а на Косово с Његуша (Црна Гора) побјегли од крви у XVII в., славе

Никољдан;

Перић, (1), дошли из Оћестова назад 20 г., славе Ђурђевдан;

Рељић, (1), дошли из Смоковића крај Задра недавно, славе Стевањдан;

Ширко, (1), дошли од скора из Стрмице, славе Ђурђевдан;

Бачко, (2), дошли од скора из Косова, славе Св. Архангела Михајла;

Растовић, (2), дошли из Отона од скора, славе Јовањдан;

Марић, (2), дошли од скора из Голубића, славе Св. Архангела Михајла;

Крстановић, (2), дошли из Косова назад 50 г., славе Ђурђевдан;

Касум, (1), дошли од скора из Оћестова, славе Ђурђевдан;

Чимбур, (1), дошли од скора из Полаче, славе Никољдан;

Јевтовић, (1), дошли од скора из Србије, славе Ђурђевдан;

Христић, (1), дошли од скора из Србије, славе Никољдан;

Илић, (1), дошли од скора из Пађена, славе Ђурђевдан;

Радић, (2), дошли од скора из Уздоља, славе Никољдан;

Јелић, (1), дошли од скора из Дрниша, славе Часне Вериге;

Ђурђевић, (1), дошли од скора из Мокрог Поља, славе Ђурђевдан;

Маринчић, (1), дошли од скора из Косова, славе Стевањдан;

Вукадин, (1), дошли од скора с Брбника, славе Никољдан;

Убовић, (1), дошли из Бискупије назад 40 г., а ту дошли са Уба (Србија), славе Св. Архангела Михајла;

Мијаковац, (1), дошли од скоро из Врпоља, славе Стевањдан;

Поповић, (2), дошли из Бискупије иазад 50 г., славе Стевањдан;

Ковачевић, (1), дошли од скора из Промине, славе Стевањдан;

Кукољ, (1), дошли из Жагровића, славе Ђурђевдан;

Дурбаба, (1), дошли из Ковачића, славе Св. Архангела Михајла;

Милошевић, (1), дошли из Мостара, славе Јовањдан;

Чолаковић, (1), дошли с Врбника, славе Никољдан;

Слијепчевић, (1), дошли из Косова, славе Никољдан;

Мартић, (1), дошли из Жагровића, славе Јовањдан;

Пупавац, (1), дошли из Задра, славе Ђурђевдан;

Кућица, (1), дошли из Бискупије, славе Јовањдан;

Медић, (1), дошли из Ковачића, славе Ђурђевдан;

Грубор, (1), дошли из Босне, славе Ђурђевдан;

Асановић, (1), дошли из Кадине Главице (Дрниш), славе Јовањдан;

Зец, (1), дошли из Мостара, славе Јовањдан;

Гргић, (1), дошли из Косова, славе Јовањдан;

Чеко, (1), дошли из Полаче, славе Ђурђевдан;

Ђаковић, (1), дошли с Врбника, славе Никољдан;

Веригић, (1), дошли из Босне, славе Ђурђевдан;

Ђудић, (1), дошли из Ковачевића, славе Никољдан;

Грчић, (1), дошли из Ивошевца, славе Никољдан;

Петојевић, (2), дошли с Врбника, славе Никољдан;

Дмитровић, (1), дошли из Жагровића, а 1 породица из Бискупије, славе Св. Архангела Михајла;

Дамјановић, (1), дошли из Врбника, славе Никољдан;

У предграђу книнском Љубач, а то је преко Крке, до Атлагића моста, станују:

Марјановић, (17 к.), дошли су у XVIII вијеку из Босне, славе Никољдан;

Орловић, (12), дошли из Босне у XVI в., славе Ђурђевдан;

Цвијановић, (8), дошли из Босне у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Чолак, (4), дошли из Врбника у XVIII в., славе Никољдан;

Даничић, (2), дошли из Врбника назад 80 година, славе Никољдан;

Свега је у Книну православних племена 76, а породица 125, од којих је из Далмације 68 породица, из Босне 26,

из Лике 3, из Србије 3 и 1 из Херцеговине. У самом Книну нема ниједна православна породица, насељена

пре 120 година, изузев оне на Љубачу, предграђу преко Крке, где живе племена Марјановићи, Орловићи,

Цвијановићи, Чолак и Даничић, а која су поодавно ту насељена и која живе сеоским животом. Значи, да за

Млечића у Книну вароши није било Срба, православне вере, већ да су они у Книн почели насељавати

најраније назад 120-150 година.

Дакле православно книнско (варошко) становништво врло је младо а то се види по цркви коју су тек 1866.

озидали.

Римокатоличке породице насељене за последњих 100 година:

Ајдешек, (1), из Требељина (Крањска);

Анић, (4), из Босне;

Бајан, из Кијева (Далмација), узумрли;

Балић, (1), из Книнског Поља;

Барић, (1), из Кијева;

Баришић, (1), из Матаси-Промина;

Батић, (1), из Задра;

Билић, из Херцеговине, назад 140 година били православни, те превјерили;

Биготи, (1), из Италије;

Боглић, (1), из Хвара;

Боровић, (1), из Голубића, славили Св. Архангела Михајла, отац им био православни;

Бралић, (2), из Далмације;

Булат, (2), из Шибеника;

Буданко, (1) из Каштела;

Цоти, (2), из Пралине;

Кесар, (1), из Шибеника, а старином из Мађарске;

Цибулка, (1), из Дронобица (Галиција);

Чавка, (2), из Промине;

Делош, (2), из Промине;

Драчар, (2), из Бола;

Добрић, (1), овдје био дошао из Карлобага (Хрватска);

Дрезга, (1), из Шибеника;

Џаја, (1), из Промине;

Џепина, (1), из Поткања;

Франц, (1), Нијемац, у Ластови, у Петковиће се населио;

Гајтан, (1), из Херцеговине;

Гамбирожа, (2), из Покања;

Гампарић, (1), из Примоштена (Шибеник);

Гргуревић, (2), из Промине;

Гргић, (1), из Книнског Поља;

Гризељ, (1), из Врлике;

Крица, (1), из Окљаја;

Јарамаз, (1), из Далмације;

Јукић, (1), из Мућа;

Јуричић, (1), из Лукара;

Калигарна, (1), из Бешана (Италија);

Карамушић, (1), из Лабина;

Карета, (1), из Врпоља. Био православни, те нејак покатоличен;

Крупан, (1), из Врпоља;

Крвавица, (5), из Ковачића;

Куртовић, (1), из Дрниша;

Лалић, (1), из Дрниша;

Марић, (1), из Шибеника;

Матас, (1), из Промине;

Матковић, (1), из Врбања;

Мелада, (2), из Каштела;

Млинар, (1), из Промине;

Монти, (2), из Бергама (Италија), један је римокатолик, а други је крстио дјецу у православној вјери;

Мусић, (1), из Херцеговине;

Николић, (1), из Задра;

Пантиера, (1), из Дрниша;

Перица, (1), из Станковаца;

Перковић, (1), из Скрадина;

Пилипић, (1), из Карлобага;

Рогић, (1), из Рибника;

Шарић, (1), из Лукара;

Секанина, (2), из Мађарске;

Шара, (1), из Дрниша;

Шешо, (1), из Промине;

Шевељевић, (1), из Спљета;

Шимић, (1), из Голубића;

Шимуновић, (2), из Врпоља;

Шкарица, (1), из Богетића (Промина);

Филић, (2), из Спљета;

Фрељић, (2), из Промине;

Ујаковић, (1), из Лукара;

Видовић, (1), из Бискупије;

Вуковић, (1), из Врлике;

Вишић, (1), из Миљеваца;

Златир, (1), из Повља (Брач);

Здунић, (1), из Земуника;

Шонић, (1), из Промине;

Балушић, (1), из Љуботића (Грахово);

Фумиш, који су некад били православни, а дошли са Крита у XVII веку, истрачили се;

Кнез, (1), досељени у XVIII в. из Босне;

Љубичић, (3), дошли из Херцеговине у XVIII в;

Мусић, (1), дошли у XVIII в. из Босне.

И сва римокатоличка племена (84), осим Фумиш, Кнез, Љубичић и Мусић, као и православна, доселила су се у

Книн почев од 1800. Дакле, варошко книнско становништво врло је младо. Значи, да су до 1797. (пада

Млетачке републике), у Книну (граду, односно вароши) становале само млетачке војне и политичке власти.

Под Млечићем (1688–1797) он је био као и остали далматински градови војно-политичко место, у коме су

становали војска и млетачко чиновништво, као и представник римокатоличке цркве. Они су становали у

утврђеном месту, а народ уоколо по селима. Тако је било и у Херцегновом у Боки, јер су и тамо

војно-политичке власти становале у граду, као и у Книну, а народ уоколо, те, као што су Новљани имали своју

народну самоуправу – општину на Топлој у цркви Св. Спаса, тако су и Книњани имали своју народну

самоуправу – општину у Книнском Пољу, у цркви Св. Георгија. У Книнском Пољу са околицом народом су

заповедали сердари из куће Синобада.

У Книну данас има насељених породица (православних и римокатоличких): из Далмације 144, из Хрватске 6,

из Босне 30, из Херцеговине 11, из Италије 4, из Крањске 1, из Мађарске 3, из Србије 3, и по 1 из Грчке,

Њемачке као и Пољске. По племенима је досељено: из Далмације 124 племена, из Хрватске 2, из Херцеговине

6, из Италије 3, из Пољске 1, из Њемачке 1, из Мађарске 1, из Грчке 1 и из Србије 3.

ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 28-32), Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Книнска Крајина обухвата предјео око града Книна у Сјеверној Далмацији. Налази се између области Буковице на југозападу, Цетинске Крајине на југоистоку, Лике на сјеверозападу, Дрнишке Крајине југу и Завршја у Босни на истоку. Припадају јој насеља: Бискупија, Голубић, Книнско Поље, Ковачић, Љубач, Марковац, Оћестово, Орлић, Отон, Пађене, Плавно, Полача, Поткоње, Радљевац, Риђане, Стрмица, Уздоље, Врбник, Врпоље, Звјеринац, Жагровић и град Книн.

    Извор: Тромеђа Далмације, Лике и Босне