У граду Книну почетком двадесетих година прошлог века, према запису проте Сава Накићеновића, живели су следећи родови:
Православне породице у Книну
Берић, (1 кућа), дошли из Варивода (Далмација) има 60 година, славе Јовањдан;
Војводић, (1) дошли из Срба (Лика) прије 50 г., славе Никољдан;
Боровић, (1), дошли из Голубића прије 50 г., славе Св. Архангела Михајла;
Покрајац, (5), дошли из Промине прије 30 г., славе Никољдан;
Новаковић, (2), дошли из Книнског Поља прије 100 г., славе Јовањдан;
Синобад, (3), дошли из Книнског Поља прије 120 г., славе Ђурђевдан;
Омчикус, (1), дошли из Радучића прије 70 година (старином из Црне Горе), славе Ђурђевдан;
Добрић, (1), дошли из Косова прије 70 г., зову их и »Париђини«, славе Никољдан;
Мирковић, (1), дошли из Полаче прије 60 г., славе Св. Димитрија;
Јовић, (1), дошли из Дрниша прије 60 г., славе Св. Илију;
Вученовић, (1), дошли из Косова назад 16 г., славе Никољдан;
Шибић, (2), који се зову и Иваз, дошли назад 50 г. из Далмације, славе Никољдан;
Катић, дошли из Бискупије назад 150 г. Истрачили се, а славили Јовањдан;
Бечкер, (1), дошли с Косова назад 60 г. Зову се право Дабићи, славе Никољдан;
Медаковић, дошли из Книнског поља назад 100 г. Истрачили се, а славили Ђурђевдан;
Шеат, дошли с Врбника назад 50 г., славе Никољдан;
Дукић, (1), дошли из Срба (Лика) има 25 г., славе Стевањдан;
Петковић, (1), дошли из Врлике назад 10 г., славе Никољдан;
Будимир, (1), дошли из Лике назад 40 г., славе Никољдан;
Бједов, (1), дошли из Оћестова, а 1 породица из Скрадина од скора, славе Ђурђевдан;
Јовичић, (1), дошли из Косова има 40 г., славе Никољдан;
Панић, (1), дошли из Отона назад 50 г., славе Стевањдан;
Сладић, (1), дошли из Бискупије назад 40 г., славе Дмитровдан;
Џепина, (1), дошли из Голубића, а ту из Мачве (Србија) у XVI в., славе Јовањдан;
Радонић, (1), дошли из Косова од скора, а на Косово с Његуша (Црна Гора) побјегли од крви у XVII в., славе
Никољдан;
Перић, (1), дошли из Оћестова назад 20 г., славе Ђурђевдан;
Рељић, (1), дошли из Смоковића крај Задра недавно, славе Стевањдан;
Ширко, (1), дошли од скора из Стрмице, славе Ђурђевдан;
Бачко, (2), дошли од скора из Косова, славе Св. Архангела Михајла;
Растовић, (2), дошли из Отона од скора, славе Јовањдан;
Марић, (2), дошли од скора из Голубића, славе Св. Архангела Михајла;
Крстановић, (2), дошли из Косова назад 50 г., славе Ђурђевдан;
Касум, (1), дошли од скора из Оћестова, славе Ђурђевдан;
Чимбур, (1), дошли од скора из Полаче, славе Никољдан;
Јевтовић, (1), дошли од скора из Србије, славе Ђурђевдан;
Христић, (1), дошли од скора из Србије, славе Никољдан;
Илић, (1), дошли од скора из Пађена, славе Ђурђевдан;
Радић, (2), дошли од скора из Уздоља, славе Никољдан;
Јелић, (1), дошли од скора из Дрниша, славе Часне Вериге;
Ђурђевић, (1), дошли од скора из Мокрог Поља, славе Ђурђевдан;
Маринчић, (1), дошли од скора из Косова, славе Стевањдан;
Вукадин, (1), дошли од скора с Брбника, славе Никољдан;
Убовић, (1), дошли из Бискупије назад 40 г., а ту дошли са Уба (Србија), славе Св. Архангела Михајла;
Мијаковац, (1), дошли од скоро из Врпоља, славе Стевањдан;
Поповић, (2), дошли из Бискупије иазад 50 г., славе Стевањдан;
Ковачевић, (1), дошли од скора из Промине, славе Стевањдан;
Кукољ, (1), дошли из Жагровића, славе Ђурђевдан;
Дурбаба, (1), дошли из Ковачића, славе Св. Архангела Михајла;
Милошевић, (1), дошли из Мостара, славе Јовањдан;
Чолаковић, (1), дошли с Врбника, славе Никољдан;
Слијепчевић, (1), дошли из Косова, славе Никољдан;
Мартић, (1), дошли из Жагровића, славе Јовањдан;
Пупавац, (1), дошли из Задра, славе Ђурђевдан;
Кућица, (1), дошли из Бискупије, славе Јовањдан;
Медић, (1), дошли из Ковачића, славе Ђурђевдан;
Грубор, (1), дошли из Босне, славе Ђурђевдан;
Асановић, (1), дошли из Кадине Главице (Дрниш), славе Јовањдан;
Зец, (1), дошли из Мостара, славе Јовањдан;
Гргић, (1), дошли из Косова, славе Јовањдан;
Чеко, (1), дошли из Полаче, славе Ђурђевдан;
Ђаковић, (1), дошли с Врбника, славе Никољдан;
Веригић, (1), дошли из Босне, славе Ђурђевдан;
Ђудић, (1), дошли из Ковачевића, славе Никољдан;
Грчић, (1), дошли из Ивошевца, славе Никољдан;
Петојевић, (2), дошли с Врбника, славе Никољдан;
Дмитровић, (1), дошли из Жагровића, а 1 породица из Бискупије, славе Св. Архангела Михајла;
Дамјановић, (1), дошли из Врбника, славе Никољдан;
У предграђу книнском Љубач, а то је преко Крке, до Атлагића моста, станују:
Марјановић, (17 к.), дошли су у XVIII вијеку из Босне, славе Никољдан;
Орловић, (12), дошли из Босне у XVI в., славе Ђурђевдан;
Цвијановић, (8), дошли из Босне у XVIII в., славе Ђурђевдан;
Чолак, (4), дошли из Врбника у XVIII в., славе Никољдан;
Даничић, (2), дошли из Врбника назад 80 година, славе Никољдан;
Свега је у Книну православних племена 76, а породица 125, од којих је из Далмације 68 породица, из Босне 26,
из Лике 3, из Србије 3 и 1 из Херцеговине. У самом Книну нема ниједна православна породица, насељена
пре 120 година, изузев оне на Љубачу, предграђу преко Крке, где живе племена Марјановићи, Орловићи,
Цвијановићи, Чолак и Даничић, а која су поодавно ту насељена и која живе сеоским животом. Значи, да за
Млечића у Книну вароши није било Срба, православне вере, већ да су они у Книн почели насељавати
најраније назад 120-150 година.
Дакле православно книнско (варошко) становништво врло је младо а то се види по цркви коју су тек 1866.
озидали.
Римокатоличке породице насељене за последњих 100 година:
Ајдешек, (1), из Требељина (Крањска);
Анић, (4), из Босне;
Бајан, из Кијева (Далмација), узумрли;
Балић, (1), из Книнског Поља;
Барић, (1), из Кијева;
Баришић, (1), из Матаси-Промина;
Батић, (1), из Задра;
Билић, из Херцеговине, назад 140 година били православни, те превјерили;
Биготи, (1), из Италије;
Боглић, (1), из Хвара;
Боровић, (1), из Голубића, славили Св. Архангела Михајла, отац им био православни;
Бралић, (2), из Далмације;
Булат, (2), из Шибеника;
Буданко, (1) из Каштела;
Цоти, (2), из Пралине;
Кесар, (1), из Шибеника, а старином из Мађарске;
Цибулка, (1), из Дронобица (Галиција);
Чавка, (2), из Промине;
Делош, (2), из Промине;
Драчар, (2), из Бола;
Добрић, (1), овдје био дошао из Карлобага (Хрватска);
Дрезга, (1), из Шибеника;
Џаја, (1), из Промине;
Џепина, (1), из Поткања;
Франц, (1), Нијемац, у Ластови, у Петковиће се населио;
Гајтан, (1), из Херцеговине;
Гамбирожа, (2), из Покања;
Гампарић, (1), из Примоштена (Шибеник);
Гргуревић, (2), из Промине;
Гргић, (1), из Книнског Поља;
Гризељ, (1), из Врлике;
Крица, (1), из Окљаја;
Јарамаз, (1), из Далмације;
Јукић, (1), из Мућа;
Јуричић, (1), из Лукара;
Калигарна, (1), из Бешана (Италија);
Карамушић, (1), из Лабина;
Карета, (1), из Врпоља. Био православни, те нејак покатоличен;
Крупан, (1), из Врпоља;
Крвавица, (5), из Ковачића;
Куртовић, (1), из Дрниша;
Лалић, (1), из Дрниша;
Марић, (1), из Шибеника;
Матас, (1), из Промине;
Матковић, (1), из Врбања;
Мелада, (2), из Каштела;
Млинар, (1), из Промине;
Монти, (2), из Бергама (Италија), један је римокатолик, а други је крстио дјецу у православној вјери;
Мусић, (1), из Херцеговине;
Николић, (1), из Задра;
Пантиера, (1), из Дрниша;
Перица, (1), из Станковаца;
Перковић, (1), из Скрадина;
Пилипић, (1), из Карлобага;
Рогић, (1), из Рибника;
Шарић, (1), из Лукара;
Секанина, (2), из Мађарске;
Шара, (1), из Дрниша;
Шешо, (1), из Промине;
Шевељевић, (1), из Спљета;
Шимић, (1), из Голубића;
Шимуновић, (2), из Врпоља;
Шкарица, (1), из Богетића (Промина);
Филић, (2), из Спљета;
Фрељић, (2), из Промине;
Ујаковић, (1), из Лукара;
Видовић, (1), из Бискупије;
Вуковић, (1), из Врлике;
Вишић, (1), из Миљеваца;
Златир, (1), из Повља (Брач);
Здунић, (1), из Земуника;
Шонић, (1), из Промине;
Балушић, (1), из Љуботића (Грахово);
Фумиш, који су некад били православни, а дошли са Крита у XVII веку, истрачили се;
Кнез, (1), досељени у XVIII в. из Босне;
Љубичић, (3), дошли из Херцеговине у XVIII в;
Мусић, (1), дошли у XVIII в. из Босне.
И сва римокатоличка племена (84), осим Фумиш, Кнез, Љубичић и Мусић, као и православна, доселила су се у
Книн почев од 1800. Дакле, варошко книнско становништво врло је младо. Значи, да су до 1797. (пада
Млетачке републике), у Книну (граду, односно вароши) становале само млетачке војне и политичке власти.
Под Млечићем (1688–1797) он је био као и остали далматински градови војно-политичко место, у коме су
становали војска и млетачко чиновништво, као и представник римокатоличке цркве. Они су становали у
утврђеном месту, а народ уоколо по селима. Тако је било и у Херцегновом у Боки, јер су и тамо
војно-политичке власти становале у граду, као и у Книну, а народ уоколо, те, као што су Новљани имали своју
народну самоуправу – општину на Топлој у цркви Св. Спаса, тако су и Книњани имали своју народну
самоуправу – општину у Книнском Пољу, у цркви Св. Георгија. У Книнском Пољу са околицом народом су
заповедали сердари из куће Синобада.
У Книну данас има насељених породица (православних и римокатоличких): из Далмације 144, из Хрватске 6,
из Босне 30, из Херцеговине 11, из Италије 4, из Крањске 1, из Мађарске 3, из Србије 3, и по 1 из Грчке,
Њемачке као и Пољске. По племенима је досељено: из Далмације 124 племена, из Хрватске 2, из Херцеговине
6, из Италије 3, из Пољске 1, из Њемачке 1, из Мађарске 1, из Грчке 1 и из Србије 3.
ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 28-32), Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић
1. мај 2018. у 12:18
Војислав Ананић
Книнска Крајина обухвата предјео око града Книна у Сјеверној Далмацији. Налази се између области Буковице на југозападу, Цетинске Крајине на југоистоку, Лике на сјеверозападу, Дрнишке Крајине југу и Завршја у Босни на истоку. Припадају јој насеља: Бискупија, Голубић, Книнско Поље, Ковачић, Љубач, Марковац, Оћестово, Орлић, Отон, Пађене, Плавно, Полача, Поткоње, Радљевац, Риђане, Стрмица, Уздоље, Врбник, Врпоље, Звјеринац, Жагровић и град Книн.
Извор: Тромеђа Далмације, Лике и Босне