Ђурић

Порекло презимена, село Доње Вуковско (Купрес, ФБиХ)

Порекло становништва села Доње Вуковско, општина Купрес, Федерација БиХ Раније су овде живели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. Пре куге су живели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овде, одселили су пре Аустрије у Мрчај и у околину Травника. Живанићи, Дујмићи, Аскићи,…

› више информација

Порекло презимена, село Црквенац (Свилајнац)

Порекло становништва села Црквенац, општина Свилајнац, стање из 1921. године У селу има нешто староседелачких породица и породица које не знају своје порекло. Досељеници су се досељавали од краја 17. века и касније. Староседелачки родови: Скокићи (20 к., Св. Јован), старинци. (Милоја Скоку терали су Турци босог да у зими…

› више информација

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (44)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Невољне сеобе Племенско друштво битна основа у развитку српског бића Осим ових Максимовића, који са Ђурићима чине род Штављана, у Брњици су још једни Максимовићи. Ове друге Максимовиће…

› више информација

19. јул 2012.

0

Фељтон: Ко су Шумадинци (43)

Портал Порекло објављује фељтон Миодрага Недељковића „Ко су Шумадинци“, који је први пут публикован 2001. године у дневном листу „Глас јавности“   Преполовљена јабука Узмицало се у два правца: долином Ибра или преко Голије А наша прича заправо почиње овде. Са Горње Пештери, као што воде теку, сливало се и…

› више информација

Порекло презимена, село Беревце (Штрпце, КиМ)

Порекло становништва по родовима села Беревце, стање из 1938. године Ђурићи (13 кућа, Св. Никола), староседеоци. Мутавџићи (1 кућа, Св. Никола), староседеоци. Шаркочевићи (13 кућа, Св. Никола) су непознате старине. Ковачевићи (11 кућа, Ваведење), досељени из околине Качаника. Поповићи (6 кућа), Крпачевићи (4 кућа) и Бошкоћи (5 кућа): сва три…

› више информација

Порекло презимена, село Мајур (Шабац)

Порекло становништва села Мајур код Шапца Досељени у 18. веку: БЕЉИЋИ (Аранђеловдан, 10-5 к), из Херцеговине. ИСКИЋИ (Јовањ­ дан, 10-2 к), из Босанске Крајине; пред сам устанак, доселили у Стражу (Јадар), и Мајур. МАРКОВИЋИ II (Никољдан, 3 к), раније се звали Секулићи; дошли из Херцеговине у Семберију, а затим –…

› више информација

8. јун 2012.

3

Порекло Ивана Клајнa

РОЂЕН: У Београду, 31. јануара 1937. године. РОДИТЕЉИ: Отац Хуго Клајн (1894-1981), рођен у Вуковару, психоаналитичар и позоришни редитељ, професор Универзитета; мајка Стана (1905-1986), рођена у Београду, девојачко Ђурић, музиколог. КРСНА СЛАВА: Свети Јован (Ђурићи) О ПРЕЦИМА: Отац Хуго Клајн је рођен у Вуковару, од оца Самуила (трговца) и мајке…

› више информација

Порекло презимена, село Плавно (Книн)

Порекло становништва села Плавно, стање из 1920. године Налази се на граници, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Лежи на узвиситој равници, при брдском подножју. Куће су поредане уокруг, док је скоро усред села црква Св. Ђорђа, саграђена 1618. Село храни 83 коња, 628 говеда, 4.220 оваца, 144 свиње и 1.922…

› више информација

Презимена, село Рушањ (Чукарица)

Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна. Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара. Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после…

› више информација

Презимена, Мионица (Ваљево)

Порекло презимена из Колубарске Мионице код Ваљева, стање из 1905. године  Досељеници од 1860. године: Ружичић, досељен из околине Мионице. Св. Ђурђиц Кевић, досељен из околине Ваљева. Св. Трифун Деспотовић, досељен из околине Горњег Милановца. Св. Арханђел Поповић, досељен из околине Ваљева. Св. Ђурђиц Божић, досељен из околине Ужица. Св….

› више информација