Порекло презимена, село Црквенац (Свилајнац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Црквенац, општина Свилајнац, стање из 1921. године У селу има нешто староседелачких породица и породица које не знају своје порекло. Д Порекло становништва села Црквенац, општина Свилајнац, стање из 1921. године У селу има нешто староседелачких породица и породица које не знају своје порекло. Д Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Црквенац (Свилајнац)

Порекло презимена, село Црквенац (Свилајнац)

Порекло становништва села Црквенац, општина Свилајнац, стање из 1921. године

У селу има нешто староседелачких породица и породица које не знају своје порекло. Досељеници су се досељавали од краја 17. века и касније.

Староседелачки родови:

Скокићи (20 к., Св. Јован), старинци. (Милоја Скоку терали су Турци босог да у зими скаче с камена на камен, па су после по њему и прозвани Скокићима).

Манојловићи (10 к., Св. Никола); старинци.

Протићи-Николићи (5 к., Св. Никола), стари род. Илија Протић био је дуго времена учитељ и преседник у Црквенцу. Они су дали доста свештеника, који су опслуживали доцније порушену цркву у Манстирском Потоку.

Јанковићи (10 к., Митровдан), старинци.

Не зна се одакле су досељени:

Матићи (1 к., Св. Никола).

Јеленићи (5 к., Св. Јован).

Станићи (1 к., Св. Никола).

Адамовићи (5 к., Св. Тодор -Тодорова Субота).

Филиповићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије).

Крстићи (5 к., Св. Никола), доселили се из Видина (Бугарска), два рођена брата Петко и Таско.

Симоновићи-Влајићи (25 к., Св. Симон); доселили из околине Ниша.

Великићи (5 к., Св. Симон), заједничког су порекла са Симоновићима.

Постоловићи (20 к., Св. Арханђео), дошли из Грабовца од рода Лукића, који су у Грабовцу староседеоци.

Стојићи (5 к., Св. Јован); доселили се из преко Мораве.

Маринковићи (20 к., Св. Арханђео); доселили из Тимочке Крајине.

Сесаљчани (15 к., Св. Никола); доселили из Сесаљца у Тимоцкој Крајини.

Катићи (15 к., Ђурђевдан и Св. Ђорђе); доселили се са Великог Косова (садашња шира околина Урошевца-Липљана). Некада су славили обратно (тј, Св. Ђорђе и Ђурђевдан), па су доцније променили славу, да би сакрили траг од Турака. Име су добили по баба Кати, која се доселили са девет синова. Једном код њих падну на конак девет спахија и они их све побију, због тога што је један спахија покушао да им обљуби најмлађу снаху Мирјану. После су се зато исповедали у манастиру Буковици (познат као и М. Миљково), а калуђери су им (по причању) казали, да су боље дело учинили но да су манастир подигли.

Врачарићи (19 к., Св. Никола); доселили се око 1780. године из Илина у Црној Реци.

Богданићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили са Косова.

Милићи (10 к., Видовдан); доселили са Косова.

Турићи (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); дошли са Косова.

Корићани (20 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан); доселили се из Пештера-Бихора.

Ђурићи (20 к., Св. Никола), дошли око 1720. године са Косова.

Јегићи (10 к., Св. Петка); дошли из Тимочке Крајине око 1820. године.

Млађинчићи (5 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко


Коментари (1)

  • Željko Manojlović

    Jako interesantno spešli za mene jer sam u istom selu Crkvenac iz 1921 god.za starosjedioce sela pronašao mamino i tatino to jest moje prezime.Majka mi je Jelenić sa otoka Pašmana, misto Ždrelac, a otac Manojlović iz sela Ivoševci, misto Dubrovari, poznatije kao BUKOVICA. A ja rođen u ZADRU, živim u Zadru, a i moji roditelji također žive u Zadru. Evo još samo da pošaljem pozdrav pokojnim precima prezimena Jelenić i Manojlović. Fala Lipa

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top