Порекло презимена, село Плавно (Книн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Плавно, стање из 1920. године Налази се на граници, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Лежи на узвиситој равници, при брдском подножј Порекло становништва села Плавно, стање из 1920. године Налази се на граници, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Лежи на узвиситој равници, при брдском подножј Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Плавно (Книн)

Порекло презимена, село Плавно (Книн)

Порекло становништва села Плавно, стање из 1920. године

Налази се на граници, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. Лежи на узвиситој равници, при брдском подножју. Куће су поредане уокруг, док је скоро усред села црква Св. Ђорђа, саграђена 1618.

Село храни 83 коња, 628 говеда, 4.220 оваца, 144 свиње и 1.922 козе. Село је подељено на четири краја, која се зову овдје »Чавушљуци«, бива по броју бирања сеоских чавуша (гласника) и то су: Зорићи, Ћурићи, Бојанићи и Торбице. Чавушљуци су удаљени по 1/2 сата један од другога, а растављени су потоком Брашинцем и Вилесовицом. Куће су једна од друге у растојању од 1-100 м., збијене, без икаква поретка.

У народу нема живе успомене, којом се тумачи име села, а поједини одломци добили су име по племену, које у њима станује. Село је постојало и пре доласка Срба у ове крајеве. Предање вели, да је постојало још у римско доба, а неки веле, да му је имену основа у латинској речи »плумбум« (олово), те да се током времена изменило у Плавно.

Од Плавна, северно, по прилици 1 1/2 сат хода од цркве, на босанској граници вијуга се »Црни Поток«. Приповедају, да се назвао црним, јер много пута ту Турци пострадали. Године 1875. овде је био Петар Мркоњић (Краљ Петар I) и јуначки устанак потпомагао против турског господства у Босни. Овај је поток, по свом положају, сама природа створила врло згодним за одбрану. Турцима је било немогуће освојити Црне Потоке, ако не би зашли с леђа од стране аустријске и личке. Ту су били и војвода Голуб Бабић, а касније и Милета Деспотовић. Ту се и многи Книњани борили. Срби су подлећи морали, јер су им Турци зашли с леђа, с аустријске стране.

Цело Плавно броји душа 2.294 (мушких 1254, женских 1.040) и сви су Срби, православне вере. Свега је 422 куће. Плавањску парохију састављају Плавно и Радљевац. Плавно село дели се на Плавно, Црни Поток, Орловицу, Превија и Дошница.

У Плавну има доста појата, а некоји сељаци имају и по две. Цело Плавно има око 200 појата. Од чланова породице баве се код појата једино мушкарци, а то обично волари и чобани. Сељаци не праве колибе у пољу, већ их граде на брду, у гају, у својој огради. Зими у њима презими благо. Има тамо још и добрих пашњака. Лети, кад у селу настану врућине и кад се забрани паша у пољу поред усева, благо се јави или гони у планину, где има изобиља траве и хладовине. Осим чобана, у већим и богатијим колибама има и по једно женско, коју зову мајом или планинком. Она спрема јела за чобане, пере рубље, музе благо, сири сир, мете масло итд.

У селу постоје развале старе градине из доба млетачког господства (1688–1797). У њој је била стража. Озидана је на брежуљку, на начин, да се из ње види друга градина у селу Отону, а од ове се опет виђа трећа итд. У она времена овим су се начином из градина давали знакови.

О старом становништву у Плавну не зна се ништа. Говоре, да су овде некад били Римљани и Илири. А Плавно село је добило име можда и по положају, јер земљиште пловно и плавно од воде, јер овуда пролазе потоци: Дошница и Башинац, који често поље Плавањско поплављују.

За време хрватског становништва овуда зна се за неког Ђорђа Бојничића из Плавна. У Плавну спомиње се стари утврђени замак, који се 1451. означује као домовина хрватског бана Тома Бојничића.

Плавањско данашње становништво је доста старо, јер је скоро сво насељено у XVI в. из оближње Босне и то населили их Турци, да им земље раде. Само се племе Шимића населило из Голубића у XVIII в. и овде се покрстило, а и данас их зову »Буњевци«.

Племена су:

Алфировић, (9);

Бурсаћ, (49), зову их и Грбонић и Лемешевић;

Драгишић, (8);

Дубајић, (9);

Двокић, (7);

Чупковић, (1);

Камбер, (7);

Перић, (10);

Шакан, (7);

Цвијановић, (6);

Јанкелић, (3);

Оруч, (2);

Јовичић, (8);

Лалић, (1);

Јапалац, (5);

Пајић, (5);

Петровић, (5), зову их и Зорић;

Савић, (12), зову их и Зорић;

Вукобрат (43). Они су населили из Оћестова назад 300 година, а звали се Кнежевићи;

Вундук, (8);

Грубор, (6);

Маринковић, (9), зову их и Зорић;

Маркелић, (14);

Зарач, (1).

Сва ова напред набројана племена славе Ђурђевдан.

Од горњих Јанкелића су, по предању, и Опачићи у Радучићу. Један од њих, веле, да је слатко јео »омач« траву, те га зато прозвали »Омач-Кус«, а његово потомство Омчикус у Лици, који такођер славе Св. Ђорђа. Савиће, Петровиће и Маринковиће зову Зорићи, јер се тако некад звали, а по браћи Саву, Петру и Маринку прозвати данашњим презименима. Периће зову и Шалаварде и Кижелићи; Савиће зову и Брицићи.

Бјелинић, (3), славе Св. Архангела Михајла;

Бојанић, (8), славе Св. Архангела Михајла;

Родић, (13), које зову Ракић али и Скалановићи, славе Св. Архангела Михајла;

Русић, (25), које зову Вештровићи, славе Св. Архангела Михајла;

Ћумић, (6), славе Св. Архангела Михајла;

Новаковић, (3), славе Св. Архангела Михајла;

Старчевић, (3), славе Св. Архангела Михајла;

Стојаковић, (17), славе Св. Архаигела Михајла;

Радиновић, (1), који је дошао из Голубића назад 50 година;

Карановић, (7), славе Никољдан;

Курајица, (7), славе Стевањдан;

Ђурић, (34), који имају надимке: Шпркенда, Драгаш и Кивелић, славе Стевањдан;

Торбица, (30), који имају надимке: Робић, Стругић и Клепић, славе Стевањдан;

Кривошија, (1), славе Јовањдан;

Грмуша, (8), славе Јовањдан;

Кантар, (4), славе Лучиндан;

Опачић, (33), које зову и Мушимагарац, славе Лучиндан;

Пинтар, (10), славе Св. Кузму и Дамјана;

Штрбац, (1), дошли из Прекраја (Босна) од скоро, славе Св. Кузму и Дамјана;

Шимић, (7), дошли из Голубића, славе Никољдан;

Вејновић, (1), дошли из Мокрог Поља, славе Св. Василија;

Карна, (1), дошли из Босне скоро, славе Св. Архангела Михајла.

Племена има у Плавну 45, и су сви, осим два, досељени из Босне.

ИЗВОР: Книнска крајина (стр. 45-47), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић

*

ДОДАТАК: Владимир Н. Бурсаћ – Становништво села Плавно у Далмацији средином 19. вијека – према матичним књигама 1845-1859. године


Коментари (10)

  • nada bojanic damjanovic

    Otac mi je Luka Bojanic, rodjen 1919. godine, u selu Plavnu kod Knina od oca Milosa i majke Marije. Bio je u zarobljenistvu u Nemackoj od 1941. do 1945.godine, gde je dobio i sina sa jednom Nemicom. Njegovu sliku cuvamo i trazili smo ga nas 5-toro njegove dece koja su iz braka sa zenom kojom je bio ozenjen pre zarobljenistva. Zarobljen je u Sloveniji i odveden u Nemacku. Bila bi nam velika zelja kad bi ga mogli pronaci, mislim da sada ima oko 69. godina.Ako neko od njegovih ili od drugih Bojanica ima saznanje o tom mom bratu po ocu moze mi poslati na e-mail [email protected].
    Takodje neka mi se jave Bojanici koji su poreklom iz Plavna od 1940. godine pa na dalje.

    Одговори
  • Bursac

    Evo ja sam od Bursaca i nas jos zovu i Vujici,a takodje ima i Bazala i Lukisica. Da li to moze nekako da se ubaci u tekst?

    Одговори
  • Mirko Novakovic

    Hvala na lepoj istoriji naseg zavicaja, Znam da se seljani uvjek doseljavali iz kraja u kraj i sela u sela na tromedji u vreme turskog zuluma, volio bi znati ako ima ikakvog dokaza da su danasnji Novakovici stigli iz Velike Popine pre 150-200 godina? Moja licna istraga i ispitanja nasi doselenika u Kanadi sve vodi na ovo ali nemam nikakvi dokaz nego stare price i legende.
    Hvala vam na paznji i pozdrav svima Plavancima u kraju i u inostranstvu.
    Mirko Novakovic Hamilton, Canada

    Одговори
    • Небојша

      Ови Новаковићи највероватније јесу из Велике Попине. Да ли сте размишљали о генетском тестирању? То је данас једини поуздан начин да се открије даље порекло.

      Поздрав

      Одговори
  • Ђуро

    Моји су из Ђумића, постојала су три назовимо племена Ђумића ( Прчеви, Ћелићи и Швелјићи ), колико знам Прчеви су доселили у Плавно из Суваје, а тамо су дошли опет из Далмације, за ова два друга племена нисам сигуран, али мој отац ми је рекао да је био једном приликом у Суваји и да је тамо у разговору са Ђумићима сазнао да је нјегов ђед Миланјац у плавно стигао из Суваје, исти је имао четри сина: Петар, Јован, Дане и Милан. Петар је погинуо на Сремском фронту, Дане је умро у Плавну, Јован је у Олуји отишао у Србију, одакле се вратио и умро у Плавну а Милан, мој ђед је колонизован у славонију у село Семелјци код Ђакова (после 2. светског рата) где је и умро 1992. гоодине, природном смрћу, као и бака Милица 2000. Тренутно живим са породицом у Србији. Поздрав свим Плаванјцима!

    Одговори
    • Нина

      Моја је покојна бака Марија,од Ђумића. Дошла је са дедом Ђуром Триваном из Стожишта,колонизацијом после ИИ св.рата у Банат,у село Наково код Кикинде. Бака је родом из Тишковца.
      А тетка ми је била удата за Миленка Русића, у Чепин,село код Осијека.

      Одговори
  • miloš rusić

    Evo,još jedan Plavanjac,moje Prezime i dvije kuće bivaju između Rodića,i gradinjara,gde su prezimena Novaković,Vidović,Bjelinić i Rusić njih je posle Rusića iznad crkve najviše pod gradinom,a Rusića možda ima više nego Đurića. Nado Bojanić i moja malenkost je pomagal tvom bratu,da dođemo do pronalaska ovog ti brata po ćaći i nije nam uspjelo.Probajte preko neke njemačke agencije.

    Одговори
  • Bursac Dragan - Vujic

    Veliki pozdrav mom Plavanjskom rodu iz daleke Canade

    Одговори
  • Vuk Bursac

    Ja sam Bursac, moj pradeda je Miloš, otisao oko1911 ili 1912 za Cikago da radi pa se vratio na Solunski front, ima li neko vise informacija?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top