Ђорђевић
Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)
Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи…
› више информацијаПорекло презимена, село Кусадак (Смед. Паланка)
Село Кусадак, општина Смедеревска Паланка, стање из 1925. године Некада је село било у Селишту, северно од данашњег Кусатка, ту у близини и стара црква Пиносава. Због помора који је завладао почну се расељавати и заузимати данашње положаје. Најстарије породице досељене су у 17. и 18. веку: Стојаковићи (Митровићи, Марковићи,…
› више информацијаПрезимена, село Рушањ (Чукарица)
Порекло презимена из села Рушањ, код Београда, стање из 1905. године Вукичевићи, од којих су Чучулићи, Милићачевићи, Тодоровићи и Јоцићи, (св. Ђурђиц), највећи и најстарији род у селу, доселили са Косова из околине Вучитрна. Ружићи, (Митровдан), доселили крајем 18. века из околине Новог Пазара. Врчићи, (св. Тодор), доселили са Косова, после…
› више информацијаПрезимена, село Средска (Призрен)
Нешто више о пореклу становништва села Средске код Призрена и о познатим личностима из овог села, о пореклу чувеног српског војводе, харамбаше Вука Мандушића, који је хајдучио по Далмацији. Испитивање је спровео 1947. год. др Татомир Вукановић. У међуратном периоду и после Другог светског рата повезује се седам заселака: Ракочи…
› више информацијаПрезимена, село Кораћица (Младеновац)
Село Кораћица, општина Младеновац, стање из 1930. године. Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи,…
› више информацијаПрезимена, село Рибаре (Јагодина)
Село Рибаре, општина Јагодина. Родови: Стајићи (10 к., св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1750. године као први досељеници. Дацковићи (10 к.,) слава и старина иста. Заједничког су порекла са Стајићима. Ђорђевићи, Радосављевићи (18 к., Петровдан и Петрове Верижице), доселили око 1770. године из Горње Ресаве, а тамо…
› више информацијаПородице у Лепеници пореклом из околине Врања, Призрена и Тетова
Врањанци у Лепеници 1903 год. Дамњановићи (25 к., св. Никола), досељени између 1690-1736. године у Ботуњу (општина Пивара код Крагујевца). Ђерићи (4 к., Ђурђевдан), досељени измедју 1690-1736. год у Трмбасу (општина Пивара). Бајићи (4 к., св. Никола), досељени између 1788-1803. године у Теферићу (општина Пивара). Гајићи (1 к., св. Никола),…
› више информацијаПрезимена, село Вољавче (Јагодина)
Село Вољавче, општина Јагодина 1948. год. Митровићи, Ђорђевићи, Недељковићи (30 к., Св. Ђорђе); доселили се из нишке околине око 1790. године. Лазићи, Ђокићи, Стојановићи (36 к., св. Арханђео), доселили се из нишке околине кад и Митровићи. Живадиновићи, Милановићи (8 к., св. Јован), доселили се из Сврљига око 1820. године. Живановићи,…
› више информацијаПорекло презимена Остраћанин
Презиме Остраћанин среће се у подручју Ибра. Вредан прилог о фамилији која носи ово презиме послао је Милорад Остраћанин. Његов текст објављујемо у целини: Поузданих података о времену и разлозима насељавања наше фамилије у Павлици нема. Према усменом предању при сеоби наших предака, дошло је до исељавања свих житеља…
› више информација