Цетина

Порекло презимена, насеље Врлика

Врлика је градић у Далмацији, на западном рубу Врличког поља. У близини је река Цетина, односно Перучко језеро. На брду изнад Врлике налази се средњовековна тврђава Прозор. Врлика се у писаним документима први пут помиње 1069. године. Православна црква Светог Николаја саграђена је 1618. године. Римокатоличка црква Госпе од Ружарија…

› више информација

Порекло презимена, село Отишић (Врлика)

Отишић је село у Далмацији, југоисточно од Врлике, између планине Свилаје и Перучког језера (раније реке Цетине). Територијално припада  Граду Врлици. Отишић је смештен  у малом крашком пољу. У Отишићу се налази православна црква Светог Архангела Михаила из 1889. године (претходила јој црква подигнута 1784. године) На попису 1991. године,…

› више информација

Порекло презимена, село Косоре (Врлика)

Косоре је село у Далмацији, североисточно од Врлике, у Врличком пољу, поред реке Цетине. Насеље територијално припада Граду Врлици. На источном крају села је Косорска градина (469 м). На попису 1991. године, био је 431 становник Косора, од чега 288 Хрвата (66,8%), 140 Срба (32,5%), 1 Југословен, 1 Словенац и…

› више информација

Порекло презимена, село Подосоје (Врлика)

Подосоје је село у Далмацији, југоисточно од Врлике, на Перучком језеру. Територијално припада Граду Врлици. Део села је потопљен подизањем бране на Цетини и формирањем језера 1958. године. На попису 1991. године, било је 512 становника Подосоја, од чега 368 Хрвата (71,9%), 137 Срба (26,7%), 1 Југословен, 3 неопредељена и…

› више информација

Порекло презимена, село Гарјак (Врлика)

Гарјак је село у Далмацији, источно од Врлике, на Перучком језеру. Територијално припада  Граду Врлици. Део села је потопљен подизањем бране на Цетини и формирањем језера 1958. године. На попису 1991. године, био је 141 становник Гарјака, од чега 121 Хрват (85,8%), 8 Срба (5,7%) и 12 непознатих (8,5%). Презимена…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Жрвница (Цетинград)

Презимена у селу Горња Жрвница (општина Цетинград – Кордун), према попису становништва СР Хрватске 1948. године: Слика 1. Топографска мапа села Горња Жрвница у размери 1:25 000 (Кликнути на фотографију ради боље прегледности) Резултати пописа становништва од 1857. до 2011. године за село Горња Жрвница – извор Wikipedia: Год. 2011. 2001. 1991. 1981….

› више информација

Порекло презимена, село Полојски Варош (Цетинград)

Презимена у селу Полојски Варош (општина Цетинград – Кордун), према попису становништва СР Хрватске 1948. године: Слика 1. Топографска мапа села Полојски Варош (размера 1:25 000) Резултати пописа становништва од 1857. до 2011. године за село Полојски Варош – извор Wikipedia: год. 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931….

› више информација

2. децембар 2012.

42

Дигитализоване етнолошке књиге о пореклу становништва Србије, Македоније, Црне Горе, Хрватске и БиХ

Портал Порекло даје вам линкове ка дигитализованим књигама у којима се могу пронаћи бројни вредни подаци о насељима и становништву Србије, Македоније, Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине   НАПОМЕНА: Књиге су у ПДФ формату и морају да се преузму (кликне се на DOWNLOAD) са посебног сајта.   СРБИЈА …

› више информација

Књига крштених, венчаних и умрлих СПЦ за парохију Цетинград (Кордун) из 1827. године; Срби из Цетинграда и околних села на ратним листама губитака аустроугарске војске у Првом Светском рату; Презимена у општинском месту Цетинград на Кордуну, према попису становништва 1948. године

Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1827. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Цетинград – Црква Светих апостола Петра и Павла у Бухачи. Крштења је обављао парох Радосав Пајић или капелан Михајло Кијурина. Цетинград се у то…

› више информација

Порекло презимена, село Вребац (Госпић, Лика)

Порекло становништва села Вребац, као заселака Завође и Павловац Село Вребац са засеоцима Завођем и Павловцем чини једну природну целину. Сва три насеља леже испод Личког средогорја – планинског масива који заузима средишњи део личке висоравни. Централни део Средогорја припада Вребачкој стази, на којој се уздижу врхови Палеж (1239 м),…

› више информација