Буцало

АУТОР: Владимир Бурсаћ Подаци који ће бити изнети овде су пронађени у следећем извору: ”Протокол крешћаемих, венчаемих и умиравших парохије осредачке за лето 1831.” Ово је на жалост једина за сада доступна матична књига Српске православне цркве за парохију Осредци  (Лички). Oна се физички налази у Државном архиву у Госпићу,…

Простор Тромеђе ријека Бутижница раздваја на три дијела: источни (Босанска Крајина) припада босанским планинама, западни (Лика) личкој висији, а јужни (Далмација) далматинским планинама. Тромеђа је Бутижницом повезана са Далмацијом, а на сјеверу Уном са Босанском Крајином. Тромеђа обухвата села: Тишковац, Дреновац – насеље Црни Потоци, Плавно, Дрвар, Книн, Срб, Грацац…

Порекло становништва села Трњинића Бријег (данас Трнинић Бријег), општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Трњинића Бријег је као и сва села Доњег Унца дуго а уско село! Но дужина села не иде истим правцем којим и дужина Уначке Жупе него се с овом унакрсно сече….

Порекло становништва села Шиповљани, општина Дрвар. Према истраживању Петра Рађеновића „Унац“ из 1933-34. године.   Ово село лежи главним својим делом у Уначкој Жупи т.ј. у самој котлини Жупе а другим делом се уздигло на таванасту висораван поврх десне стране Унчеве котлине. Тако допире до највишег врха Клековаче. Граница му…

Порекло становништва Мачванске Митровице. Стање од средине 19. века до прве половине 20. века   Досељени између 1829. и 1863. године ЈОВИЧИЋИ (Ђурђевдан, 1-1 к), не знају порекло. ЧУПИЋИ I (Аврамије, 2 к), из Чумића, код Крагујевца. MИЛОВАНЧЕВИЋИ (Аранђеловдан, 4 к), одсељени од засавичких.   Досељени крајем 19. и почетком…

Порекло становништва села Коморане, општина Глоговац. Стање из 1935. године Име села Коморана, по традицији код Албанаца овог насеља, тумачи се овако: Кад је била Косовска битка 1389, између Срба и Турака, Вук Бранковић је са својом војском имао шаторе у месту које се данас зове Станковци. Комора Вукове војске…

Порекло становништва места Бадовинци, општина Богатић, од 18. века до данашњих дана Досељени у 18. веку Из Црне Горе: АЋИМОВИЋИ (М. Госпојина, 9 к), и од њих ИЛИЈАШЕВИЋИ (6 к), од рода су Ројевића из околине Никшића, исти су са Савићима у Прњавору, Глишићима у Бранковини (Подгорина), и Амајлијама у Семберији. Из Херцеговине: ЈЕВТИЋИ…

Порекло становништва села Пађене, стање из 1920. године Село Пађене се налази испод Дебелог Брда, међу Отоном, Оћестовом и Мокрим пољем. Пађене се дели на Илићеве наслоне и Пађене. Све су куће у племенским скупинама, које зову »вароши«, а удаљене 100-400 корака, без икаква реда и типа. Улаз обично с пута. Крај Пађена пролази…

Село Оћестово, у Книнској Крајини, стање из двадесетих година 20. века Налази се међу селима Радучић, Мокро Поље, Пађене и Жагровић, а припадају парохији Пађенској. Оћестово народ назива Ново Пађене, јер је данашње становништво прво дошло у Пађене, а одатле у Оћестово. Ћулум племе слави Никољдан, док сви Оћестовљани славе…

Бањац, Буцало, Врањеш, Грбић, Даљевић, Драгишић, Ђумић, Зорић, Инђић, Јеличић, Керкез, Кецман, Ковачевић, Крајиновић, Крагуљ, Крчмар, Латиновић, Мајсторовић, Марјановић, Марић, Маринковић, Мрђа, Праштало, Прошић, Радишић, Раковић, Смољана, Стојановић, Ступар, Шербула Смољана је велико, протегнуто село. До севера и истока опасано је планином. То су избочине Грмеча. Доњи ишчлањени и огољени…