Завичај – села и градови

Порекло становништва села Санад, према истраживању Јована Ердељановића у књизи “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић По причању старих људи, прво село било је крај саме Тисе. И сад је тамо та улица, а ту је била и стара црква и њено место било је обележено крстом,…

Порекло становништва насеља Чока, према истраживању Јована Ердељановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић Стари људи причају да је најпре село било тамо где је садашња католичка црква, ”над ритом”. Први су дошли Чокањски, затим Стојанчеви, Мијићи, Бандићи. Ниједан Мађар није био у селу. Зна се да…

Порекло становништва села Копљаре, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на рипањској површи; њу су дубоко усекли потоци Липар и Дубоки Поток, који се у атару овога села састају и чине Суморину. Површ је јако рашчлањена…

Порекло становништва села Банатско Аранђелово, горњи Банат, према делу Јована Ередљановића “Срби у Банату”. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић  Постојало је неко мало село Подлоканице, 3 км јужно од данашњег села. Једно сеоце је било на Жежницама и једно на Малом Сигету. Постоји предање да је фамилија Теованових прва…

Порекло становништва села Рабровац, општина Младеновац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Топографске прилике. Сеоске куће се налазе на таласастом земљишту пиносавске површи, чије се стране благо спуштају у долину Великог Луга и Кубршнице. Кроз село протиче поток Трстена, притока Кубршнице. Село се служи изворима:…

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

Село Петка, општина Пожаревац, стање из 1928. године Село се дели на Српске, Влашке и Циганске махале. Најстарији родови су етнички Срби: Божићи (Нешини) има их сад на 60 куча, славе Св. Јована и Лазетићи којих има око 30 кућа, славе Св. Николу. Прича се да су ова два рода…

Трнава, општина Јагодина, стање из 1930. године Трнава нема старинаца. Данашњи становници су досељеници махом из лесковачке, пиротске, нишке и врањске околине. Бурдељци (7 к., Св. Јован), дошли из врањске околине око 1780. године. Алексићи, Радовановићи (6 к., Св. Никола), дошли из нишке околине кад и Бурдељци. Гусларци (Матићи, Станковићи,…

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

Порекло становништва Сврачковог Села, стање из 1712. године Сврачково Село налази се двадесетак километара северо-западно од Удбине. Из овог села је пореклом свештеник Манојло Грбић (1844-1899), аутор монументалног дела “Карловачко владичанство”. Његов отац је био свештеник у Широкој Кули, где се Монојло Грбић и родио. Попис презимена, крсне славе и…