Завичај – села и градови

Порекло презимена, село Трнава (Топола)

Порекло становништва села Трнава (Горња и Доња Трнава), општина Топола. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.   Село је разбијеног типа, дели се на Горњу и Доњу Трнаву. У Горњој Трнави су крајеви: Врлаје, Ракићевца, Мамутовац, Прекобучје и неколико крајева са породичним именима. У Доњој Трнави…

› више информација

Порекло презимена, село Петка (Пожаревац)

Село Петка, општина Пожаревац, стање из 1928. године Село се дели на Српске, Влашке и Циганске махале. Најстарији родови су етнички Срби: Божићи (Нешини) има их сад на 60 куча, славе Св. Јована и Лазетићи којих има око 30 кућа, славе Св. Николу. Прича се да су ова два рода…

› више информација

Порекло презимена, село Трнава (Јагодина)

Трнава, општина Јагодина, стање из 1930. године Трнава нема старинаца. Данашњи становници су досељеници махом из лесковачке, пиротске, нишке и врањске околине. Бурдељци (7 к., Св. Јован), дошли из врањске околине око 1780. године. Алексићи, Радовановићи (6 к., Св. Никола), дошли из нишке околине кад и Бурдељци. Гусларци (Матићи, Станковићи,…

› више информација

Порекло презимена, село Велика Крсна (Младеновац)

Велика Крсна, општина Младеновац, стање из 1925. године (Јасеница). Порекло породица и старине. Прве куће били су у Геци, где су се настанили најстарији досељеници Влајићи. Влајићи (Николићи) 133 к., славе св. Ђурђиц. Њихови чукундедови Владислав (Влаја), Владимир и Радисав дошли из Црне Горе. За овима су дошли преци данашњих…

› више информација

Порекло презимена, Сврачково Село (Лика)

Порекло становништва Сврачковог Села, стање из 1712. године Сврачково Село налази се двадесетак километара северо-западно од Удбине. Из овог села је пореклом свештеник Манојло Грбић (1844-1899), аутор монументалног дела “Карловачко владичанство”. Његов отац је био свештеник у Широкој Кули, где се Монојло Грбић и родио. Попис презимена, крсне славе и…

› више информација

Порекло презимена, село Сирогојно (Чајетина)

Порекло становништва села Сиригојно, општина Чајетина, стање из 1906. године. Село се дели по породицама. Пипаловићи су куће збијене и чине Пипалску Малу. Од села Равни пружају се 3 к., Плашића 2 к., Јањуша 13к., Стамата 16 к., Бјелчића 25 к., Пипала 3 к., Дабовића 4 к., Митровића 16 к.,…

› више информација

Порекло презимена, село Александровац (Жабари)

Порекло становништва села Александровац, општина Жабари, стање из 1928. године (Браничевски округ). Село је насељавано од краја 17. века, старог становништва скоро да и нема осим једног рода. Милошевићи (45 к., Св. Трифун). Не знају одакле су пореклом, али држе да су од старине овде, јер су слушали да су…

› више информација

Порекло презимена, село Кожуар (Уб)

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

› више информација

Порекло презимена, село Пољана (Пожаревац)

Порекло становништва села Пољана, општина Пожаревац, стање из 1926. године Село се дели на три мале: Српску, Влашку и Рудеж, у последње време Власи се све мање разликују од Срба. Старо Селиште се налази 2 километра западно од данашњег села. По причању мештана ту је био зачетак села. Стари људи…

› више информација

Порекло презимена, село Горња Црнућа (Г. Милановац)

Порекло становништва села Горња Црнућа, стање из 1909. године (Гружа). Село је разбијеног типа. Растојање између појединих кућа по 80 до 100, 200 и више метара. Село се не дели на крајеве, али има два засеока: Шапоровац и Дуго Поље. У селу има староседелачких породица: Маринковићи (Зероње) 11 к., славе…

› више информација