Завичај – села и градови

Порекло становништва села Сиригојно, општина Чајетина, стање из 1906. године. Село се дели по породицама. Пипаловићи су куће збијене и чине Пипалску Малу. Од села Равни пружају се 3 к., Плашића 2 к., Јањуша 13к., Стамата 16 к., Бјелчића 25 к., Пипала 3 к., Дабовића 4 к., Митровића 16 к.,…

Порекло становништва села Александровац, општина Жабари, стање из 1928. године (Браничевски округ). Село је насељавано од краја 17. века, старог становништва скоро да и нема осим једног рода. Милошевићи (45 к., Св. Трифун). Не знају одакле су пореклом, али држе да су од старине овде, јер су слушали да су…

Села општине Уб, Кожухар, до недавно Кожуар а од 2007. године Кожур. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Кожухар, Кожуар-Кожур је на Вукодражи, на запад од Бањана, неравно, али не и брдовито село, раздељено непресушном речицом Кожухарицом на два поовећа дела. Куће су при врху речице по…

Порекло становништва села Пољана, општина Пожаревац, стање из 1926. године Село се дели на три мале: Српску, Влашку и Рудеж, у последње време Власи се све мање разликују од Срба. Старо Селиште се налази 2 километра западно од данашњег села. По причању мештана ту је био зачетак села. Стари људи…

Порекло становништва села Горња Црнућа, стање из 1909. године (Гружа). Село је разбијеног типа. Растојање између појединих кућа по 80 до 100, 200 и више метара. Село се не дели на крајеве, али има два засеока: Шапоровац и Дуго Поље. У селу има староседелачких породица: Маринковићи (Зероње) 11 к., славе…

Порекло становништва села Глибовац (Јасеница), стање из 1925. године. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Смедеревско Подунавље и Јасеница”, стр. 297-300. Топографска прилике. Између Кусатка и Паланке река Кубршница има пространу долину, којом иде пруга Београд–Лапово–Ниш. Јужно од пруге ова долина је широка, док је на северу врло уска, настаје одсек,…

Порекло становништва села Табановац, стање из 1903. године Ђокинци (Ђокинци 30к., Гуцићи 15 к., Докторовићи 5 к., укупно 50 кућа), у средини села у Ђокинској Мали, досељеници из Сјенице. Славе Св. Јелисија. Досељени у току сеоба.  Многе породице су некад наводиле своје порекло из Сјенице, али, уствари, већина није пореклом…

Порекло становништва села Остојићево, које се раније звало Потиски Свети Никола. Приредио Александар Маринковић по књизи Јована Ердељановића “Срби у Банату” Старо село је било североисточно од садашњег, на 2-3 км, на месту Лишћева умка (сад хумке нема). Тамо је био ред кућа земуница, поред рита, а већ пре око…

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић. Постанак села и порекло становништва У селу Лису, као што се види, нема никаквих остатака, који би непосредно указивали на какво раније насеље и навезу његову са данашњим становништвом (нема селишта ни старих гробаља нити се изоравају какви трагови од…

Портал Порекло наставља да објављује текстове везане за порекло становништва Горњег Баната. Наш сарадник Александар Маринковић приредио је овог пута изводе из дела Јована Ердељановића (“Срби у Банату”) посвећен Новом Кнежевцу.   У време кад је Ердељановић писао своје дело, на подручју данашњег Новог Кнежевца су била два спојена села…