Траг

ГОРЊА КРАЈИНА – родови који славе Св. Стефана Дечанског (Мратиндан)

Српски родови који славе Мратиндан у Горњој Крајини (Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија) А Агбаба Б Бабић, Бекић, Болић, Борота, Бркић, Будимлија В Вероника, Вујичић Г Галогажа Д Дамјанић, Делић, Демић, Д(и)јаковић, Дракула, Дракулић Ђ / Е / Ж Жунић З / И / Ј Јовановић, Јурас К…

› више информација

1. август 2013.

10

ГОРЊА КРАЈИНА – родови који славе Св. Ђурђа (Ђурђевдан)

Српски родови који славе Ђурђевдан у Горњој Крајини (Лика, Крбава, Гацка, Капелско, Кордун и Банија) А Абрамовић (Аврамовић), Адамовић, Ајдуковић, Алагић, Алинчић, Алуга, Ананић, Андасура, Анђелић, Антонић, Арбутина, Ардала, Ацкета, Аџибаба, Аџић Б Бабић, Бадрић, Бађа (Баџа), Баждар, Ба(ј)ић, Бакић, Балаћ, Балта, Балтић, Балчин, Баљак, Банда, Бандур, Барак, Бараћ, Барбир,…

› више информација

22. јул 2013.

3

Дигитализовано: Пореска књига за срез Карановачки (Краљево) од 22. августа 1839. године

Портал Порекло даје вам линк ка дигитализованој пореској књизи за срез Карановачки од 22. августа 1839. године, који је приредила Вера Вучковић из Историјског архива у Краљеву.  Карановачки срез је, по уставном устројству тадашње турске власти у Србији, спадао у округ Чачански. Како је овим пописом утврђено, у целом карановачком…

› више информација

Дигитална књига: Речник личних имена код Срба

Портал Порекло објављује књигу Милице Грковић “Речник личних имена код Срба”, која је незаобилазан путоказ у трагању за пореклом имена, али и презимена која су из њих проистекла.   “Лична имена, као један од облика народног стваралаштва и део лексичког блага, у себи носе печат историје, културних утицаја и веза,…

› више информација

20. јул 2013.

0

Дигитална књига: Цјеловита топографија Карловачке војне крајине

Портал Порекло објављује “Цјеловиту топографију Карловачке војне крајине” Franza de Paula Julius Frasa, капитално дело за све који вуку корене са простора Лике и Кордуна, али и Горског Котара, Жумберка, приморја.   Реч је о хрватском преводу књиге из 1988. године, која се први пут појавила пред читаоцима давне 1835….

› више информација

17. јул 2013.

165

Комплетна дигитална збирка (47 књига) Насеља и пореклo становништва

Портал Порекло, захваљујући нашем вредном сараднику Паву И. Баруху, објављује комплетну дигитализовану збирку свих 47 књига Српског етнографског зборника у којима су обрађена насеља и порекло становништва. Да бисте прегледали књиге потребно је да кликнете на аутора и наслов, после чега ће се отворити страница са које можете да скинете…

› више информација

16. јул 2013.

5

Дигитализована књига: Село Босут у Срему (1706-2006)

Портал Порекло, уз дозволу аутора Микице Илића, даје вам линк ка дигитализованој књизи: Село Босут у Срему (1706-2006), која представља прави пример и путоказ онима који би да се упусте у састављање монографија о свом завичају. На преко 600 страница ове књиге, сабрани су бројни подаци, документи и фотографије из…

› више информација

9. јул 2013.

1

Арачки тефтер за село Тавник (Краљево) – микрофилмоване стране

Захваљујући нашем сараднику Милораду Маринковићу, објављујемо Арачки тефтер село Тавник  (Краљево) из 1831. године. Тефтер је, иначе, микрофилмован и преузет је из Архива Србије.                      

› више информација

ПРОТОПРЕЗВИТЕРАТ БУДАЧКИ – I (1871. година)

ПРИРЕДИО: Петар Демић, сарадник портала Порекло Литература: ШЕМАТИЗАМ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ ГОРЊО-КАРЛОВАЧКЕ, 1871.   ПАРОХИЈЕ 1. Тушиловић, парохија III. разреда, 5 села: Тушиловић, Церовац, Брезова Глава, Окић, Зимић; 1 црква у Тушиловићу Св. Илије. Парох: Петар Велимировић. Број душа 1172, кућа 102, брачних парова 237, удових 44, вјенчаних парова 7, рођених 52, умрлих 63….

› више информација

1. јун 2013.

3

Дигитализована књига: Нова Србија и Славеносрбија – исељавање Срба у Русију у 18. веку

Портал Порекло објављује допуњено издање студије Мите Костића “Нова Србија и Славеносрбија” из 1923, која обрађује велику сеобу Срба у Руско царство после 1751. године, која је, у већим или мањим групама, трајала до краја шездесетих година истог века.  Преовлађујући део исељеничке масе чинили су Срби из Потиске крајине (Мартоноша,…

› више информација