Презимена

Мацат је ретко српско презиме из села Булић код Бенковца (Далмација). Крсна слава је Свети Никола. На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Радоша Мацат (Mazut) из Булића. На попису 1948. године, постојала су само 3 Мацата у Булићу.

Ђурендић је ретко српско презиме, које потиче из Бугојна (Босна). Крсна слава је Ђурђевдан. У Бугојну су око 1900. живели Ристо и Вуко Ђурендић. Ристо је 1926. био начелник општине Бугојно и члан Просветног савета из Сарајева. У Сплиту је 1920-их година своју трговачку радњу имао Милорад Ђурендић. На попису…

Презиме Пуљић присутно је на подручју Теслића, у селу Горња Радња. Сви славе Св. Симеона Богопримца (16. јануара), у народу познатог као Симољдан. Према етнолозима Радомиру Ракићу и Вери Станисављевић Ракић, презиме Пуљић је варијанта презимена Пуља. Облици презимена Пуљић и Пуљин су распрострањени углавном у Славонији, али и Дубровнику,…

Куробаса је српско презиме из села Цетина (Врлика) у Далмацији, одакле се проширило на село Халапић (Гламоч) у Босни. Крсна слава је Свети Јован. Јован Куробаса пок. Ђуре, рођен је 1752. године у Цетини. У селу Радунић (Мућ) у Далмацији, постоје Куробасе хрватске националности. На аустријском катастру 1835. уписана је…

Нерловић је српско презиме из села Сичане (Дицмо) у Далмацији. Ранија верзија презимена је била Наериловић, а документована је још током 17. века (Кандијски рат). Крсна слава је Свети Јован. На млетачком катастру из 1709. године, у Сичанима су пописани Мијо Наериловић пок. Вука, Мијо Наериловић пок. Миросава и Никола…

Орошњак је српско презиме из села Вучевица у Далмацији. У оближњем Каштел Сућурцу су католици. Крсна слава је Свети Јован. На млетачком катастру из 1709. године, у Вучевици су пописани Раде Орошњак пок. Јована и Вуле Орошњак пок. Јована. Године 1948. било је 48 Орошњака у Вучевици, 26 у Каштел…

Тробоњача је српско презиме из села Братишковци у Далмацији. Настало је највероватније од презимена Кричка, пошто се у старим матичним књигама јавља верзија Кричка-Тробоњача. Крсна слава је Свети Никола, као и Кричкама. Године 1871. главар села Братишковци био је Андрија Тробоњача, а тад су такође у селу постојали Стеван и…

Митар Искић је први пут поменут под тим презименом 11. јуна 1811. године у Протоколу Шабачког магистрата (Но. 580). Раније, 11. августа 1808. забележен је у истом Протоколу (Но. 327) као Митар Исаилов (Исајлов). Отац му се звао Исаило, у селу зван Иско, што је био корен новонасталог презимена. Порекло…