Порекло

1. новембар 2012.

3

На данашњи дан: Прва српска армија ослободила Београд 1918.

1. новембра 1918. – Прва српска армија под командом војводе Петра Бојовића у Првом светском рату ослободила је Београд, прешавши после пробоја Солунског фронта 500 километара под борбом за само 45 дана. Београд је под аустријском окупацијом био у периоду од 1. до 15. децембра 1914. године, а затим и…

› више информација

Књига крштених СПЦ за парохију Крстиња (Кордун) из 1832. године и списак становника бивше општине Крстиња на листама губитака Аустроугарске војске у Првом Светском рату

Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1832. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Крстиња – Црква Ваведења пресвете Богородице у Широкој Ријеци. Крштења је обављао капелан и администратор Јаков Живковић   (датум рођења, име детета, имена родитеља, место…

› више информација

Војнић и околна села

Брдо Утињско · Буковица Утињска · Војишница · Војнић · Гаћеша Село · Гејковац · Горња Брусовача · Доња Брусовача · Дуњак · Живковић Коса · Јагровац · Јохово · Јурга · Карталије · Кестеновац · Клокоч · Клупица · Кључар · Кнежевић Коса · Кокирево · Коларић · Криваја…

› више информација

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)

Порекло презимена, село Клокоч (општина Војнић)   Презимена у Клокочу 1725. године – Насељавање војнићко-слуњске области (Подаци за 1725. годину преузети су из књиге „Карловачки генералат“ Војина С. Дабића) Клокоч и засеоци који ће се касније развити у посебна села (Дуњак, Кестеновац, Липовац Крстињски…): Барак Буњевац Бусовић Владић Вуиновић (2)…

› више информација

Књига крштених, венчаних и умрлих СПЦ за парохију Цетинград (Кордун) из 1827. године; Срби из Цетинграда и околних села на ратним листама губитака аустроугарске војске у Првом Светском рату; Презимена у општинском месту Цетинград на Кордуну, према попису становништва 1948. године

Сарадник портала Порекло Јован Ерор приредио је списак крштене деце, њихових родитеља и кумова који су 1827. године уписани у књигу крштених Српске Православне Цркве за парохију Цетинград – Црква Светих апостола Петра и Павла у Бухачи. Крштења је обављао парох Радосав Пајић или капелан Михајло Кијурина. Цетинград се у то…

› више информација

Цетинград и околна села

Батнога · Бегово Брдо · Било · Боговоља · Бухача · Глинице · Гнојнице · Гојковац · Горња Жрвница · Горње Гнојнице · Грабарска · Делић Пољана · Доња Жрвница · Доње Гнојнице · Ђурин Поток · Капљув · Кестење · Комесарац · Крушковача · Кук · Луке · Маљевац…

› више информација

Банија – литература за проучавање досељавања, насеља и презимена

Портал Порекло објављује списак литературе за период од досељавања на Банију до 1948. године: [1] Манојло Грбић, Карловачко владичанство, Карловац, 1891-1893. – основни извор података о насељавању Срба [2] Др Славко Гавриловић, Грађа за историју Војне крајине у XVIII. вијеку; Банска Крајина XVII-XVIII. вијек (две књиге), Београд, 1997. – архивска грађа о…

› више информација

Порекло презимена, село Липолист (Шабац, Мачва)

Порекло становништва село Липолист (Шабац, Мачва). Стање од 18. века до прве половине 20. века  Досељени у 18. веку Из Херцеговине дошли: БЕЉИЋИ (Никољдан, 52-3 к), од рода Стопоња, и један су род са Ћенадићима, Лукићима, Гатићима (Даниловићи), Станојчићима (Новаковићи), Стојнићима, и Пајићима, – у Клењу. МИЈАИЛОВИЋИ (Степањдан, 17-1 к), и од њих…

› више информација

Порекло презимена, село Клење (Богатић, Мачва)

Порекло становништва села Клење, општина Богатић. Стање од краја 17. века до прве половине 20. века  Досељени крајем 17. века КОЈИЋИ (Врачи, 61 К), из Драчева у Херцеговини од њих су ИСАЈЛОВИЋИ (3 к), ГАЈИЋИ (9 к), и ЈАНКОВИЋИ у Липолисту. Досељени у 18. веку Из Херцеговине: СТОПОЊЕ, од Гацког. По…

› више информација

31. октобар 2012.

0

Свети апостол и јеванђелиста Лука – Лучиндан

Српска православна црква и верници 31. октобра (18. октобра по јулијанском) славе Светог апостола и јеванђелисту Луку. Портал Порекло жели срећну славу свима који славе. Празник је у народу познат као Лучиндан и честа је слава српских православних породица, а верници га славе и као исцелитеља и заштитника појединих заната. Као…

› више информација