Порекло
Порекло презимена, село Корман (Пивара-Крагујевац)
Порекло становништва села Корман, Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. Корман је на обема странама Јабучке Реке, која утиче у Лепеницу са десне стране наспрам јовановачке железничке станице. Воде. Село је богато живом…
› више информацијаПорекло презимена, село Комоговина (Банија)
Порекло становништва села Комоговина, данас општина Доњи Кукурузари, а некада Костајница. Према истраживању Милоша Кордића у његовој књизи „Азбучник села Комоговине“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић Настанак села и порекло презимена Некада су брда око села била богата виноградима. А сељани вином. Како нису могли то своје вино да…
› више информацијаНова Црња
Золтан Чемере 1853 – Ungar Zernja, 1854 – Magyar Czernja, 1894 – Magyar Csernya, 1910 – Magyarcsernye, 1922 – Нова Црња, 1943 – Neu Zerne Нова Црња спада у ред најмањих општина Аутономне покрајине Војводине (укупна површина јој је 273 квадратна км, а има 12.705 становника). Осим административног…
› више информацијаНасеље Молин (Нова Црња)
Село је основано 1832. године насељавањем Немаца на имање грофа Ференца Зичи-Ферариса. Први попис из 1836. године регистровао је 558 становника, а већ 1850. године овде је живело 2.130 лица. Иако се становништво повећало, услови за живот су тада били лошији него данас и становништво се исељавало. Највећа исељавања су била…
› више информацијаНасеље Тоба (Нова Црња)
Тоба (мађ. Toba) је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 518 становника. Тоба је насеље настало крајем 18. века, када и околна села Банатска Топола и Торда. Прво насеље на подручју данашње Тобе подиже 1789. године Фелдмаршал Гроф Роберт Зичи-Ферарис (RobertZichy–Ferraris). Зичи-Ферарис је свој посед продао…
› више информацијаНасеље Војвода Степа (Нова Црња)
Војвода Степа је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.374 становника. Првобитно име села је било „Леоновац“. Највећи велепосед у Банату био је Андрије и Александра Чеконића од 35.000 катастарских јутара земљишта. На њему су формирана најбројнија колонистичка села: Војвода Степа, Банатско Карађорђево, Александрово. Првобитно…
› више информацијаАлександрово (Нова Црња)
Александрово је насеље у Србији у општини Нова Црња у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2130 становника. Насеље се раније називало Велике Ливаде. Село је основано 1922. године, и населили су га добровољци из Првог светског рата са подручја Лике и из појединих села источног Баната. Од настанка па до 1943. село је носило назив Александрово,…
› више информацијаПорекло презимена, насеље Корићани (Станово-Крагујевац)
Порекло становништва насеља Корићани, данас у саставу Града Крагујевца, Градска општина Станово, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај насеља. Корићани су на обема странама Лепенице, десно од Чачанског Друма. Сеоске куће су по странама Толићког Брда и…
› више информацијаПорекло презимена, село Кијево (Баточина)
Порекло становништва села Кијево, општина Баточина – Шумадијски округ. Према књигама Тодора Радивојевића „Лепеница“ и „Насеља у Лепеници“. Приредио сарадник Порекла Милодан. Положај села. Кијево се простире са обеју страна Кијевачког Потока на двема косама, од којих десна чини развође између Лепенице и потока Грабовика а лева одваја Кијевачки Поток…
› више информацијаНово у дигиталној библиотеци: Студије о херцеговачким селима
У Дигиталну библиотеку портала Порекло додати су нови вредни наслови. Реч је о студијама објављеним у Ономастичким прилозима у издању САНУ, у којима су обрађена бројна презимена. Ево линкова ка дигитализованим студијама: Саво Пујић – Ономастика Придвораца Требињских Саво Пујић – Ономастика Површи Требињске Неђељко Р. Деретић – Ономастика Ораховца…
› више информација


