Порекло
Порекло презимена, село Михаљ-Кремена (Метковић)
Михаљ и Кремена су данас два посебна насеља општине Сливно у Далмацији (код Метковића). Према попису становништва из 1991. године, Михаљ је био већински српско насеље, са благом предношћу Срба у односу на Хрвате. Тада је у саставу Михаља била и Кремена. Срби су раније живели у селу Кремена уз…
› више информацијаПорекло презимена, село Бича (Клина)
Порекло становништва у селу Бича, општина Клина. Према Географској енциклопедији насеља Србије (књига 2, Београд, 2001). БИЧА (430 ст.). ратарско-сточарско (55.47 одсто аграрног становништва) сеоско насеље разбијеног типа. На изворишним долинским странама Штупељског потока, леве притоке Белог Дрима, 12 km северно од Клине. Површина атара износи 1.144 hа. Простире се…
› више информацијаПорекло презимена, село Свиб (Имотски)
Свиб је село у Далмацији, између Сињског и Имотског поља. Припада општини Циста Прово. Према наводима имотског пароха Спиридона Маргетића, из Српско-далматинског магазина 1861. године, у другој половини 18. века је хајдук Иван Бушић-Роша убијао православце из Свиба, Аржана и суседних села, који нису прешли у католичанство. Роша је раније…
› више информацијаПорекло презимена, село Аржано (Имотски)
Аржано је село у Далмацији, између Сињског и Имотског поља. Припада општини Циста Прово. Налази се на државној граници Хрватске са Босном и Херцеговином. Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом Српска презимена ВАЖИЋ (4) – (присутни у 18. веку) Миле Важић на челу породице од…
› више информацијаПорекло презимена, села Горња и Доњи Штрпци (Прњавор, Република Српска)
Порекло становништва села Горњи и Доњи Штрпци, општина Прњавор (Република Српска). Према књизи Момчила Продановића „Село Штрпци“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић. Име селу. Настало је по презимену „Штрбац“, односно по породици Штрбац која је давно у селу живела. Географски положај села. Село Штрпци, у општини Прњавор, највеће је…
› више информацијаМанастир Рача и његов скит Сабора србских светитеља на Тари
Данас, на празник Сабора србских светитеља: (извод из путописног ауторског текста „Богиња љепоте“, 2007. године) …Пешачећи по Калуђерским Барама, на једној бандери стоји окачена ручно цртана мапа која намернику показује како стићи до Манастира србских светитеља. Тамо где је сад речени манастир, скит Манастира Рача, некада су биле…
› више информацијаПетриња и околна села
Бачуга, Беговићи, Бијелник, Блиња, Брест Покупски, Велики Шушњар, Вратечко, Глинска Пољана, Гора, Горња Бачуга, Горња Будичина, Горња Млинога, Горња Пастуша, Горње Мокрице, Горске Мокрице, Граберје, Грабовац Бански, Грабовац Горњи, Грабовац Доњи, Деановићи, Додоши, Долчани, Доња Бачуга, Доња Будичина, Доња Млинога, Доња Пастуша, Доње Мокрице, Драготинци, Думаче, Жупић, Јабуковац (Јабуковац Доњи…
› више информацијаПорекло презимена, село Гојаковићи (Пријепоље)
Порекло становништва насеља Гојаковићи, општина Пријепоље – Златиборски округ. Према књизи др Петра Влаховића „Бродарево и његова околина“ – издање Београд 1968. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Православни: -Гојаковићи (21 кућа), Никољдан, досељени 1870. године из Кучи. Укупно 21 породица. Муслимани: -Гојаковићи (35), досељени 1870. године из Кучи. -Дрпљани (2)…
› више информацијаПорекло презимена, село Буковик (Пријепоље)
Порекло становништва насеља Буковик, општина Пријепоље – Златиборски округ. Према књизи др Петра Влаховића „Бродарево и његова околина“ – издање Београд 1968. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Православни: -Пушице (7 кућа), Стевањдан, досељени 1770. године из Мораче. Укупно 7 породица. Муслимани: -Баковићи (8) су досељени из Клисуре Баковића, не зна…
› више информацијаПорекло презимена, насеље Бродарево (Пријепоље)
Порекло становништва насеља Бродарево, општина Пријепоље – Златиборски округ. Према књизи др Петра Влаховића „Бродарево и његова околина“ – издање Београд 1968. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. Православни: -Аџићи, Лучиндан, досељени 1950. године из Колашина. -Богдановићи, Аранђеловда, досељени из Гробнице, на каже се када. -Бубања, Цвети, досељени 1955. године из…
› више информација


