Zanimljivosti

Retko se može naći tako istorijski star i etnički karakterističan prostor koji, kao vrlo organizovana celina i zajednica, živi preko hiljadu godina, što se potpunije zna, od devetog veka.Drobnjaci su vrlo staro i organizovano pleme, po mnogo čemu karakteristično; oni su mudri i hrabri večiti slobodari i ratnici, učesnici u…

Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić u svom prilogu piše koje su boje bile prve srpske zastaveNajstariji sačuvani podaci o bojama prve srpske zastave odnose se na steg (zastavu) kralja Vladislava I (1232 – 1243) sina Stefana Prvovenčanog, unuka Nemanjinog i sinovca Svetog Save. Kralj Vladislav I je vladao Zahumljem i…

Portal Poreklo objavljuje u celini jednu od najlepših pripovetki Bude Budisavljevića (1843-1919), koja govori o poslednjem velikom ličkom hajduku Lazi Škundriću, ali i prilikama s kraja 19. veka, koje su vladale u Lici i okolnim krajevima. U ovom delu, pisanom kao kakva reportaža, provlači se i priča o Lazinom prethodniku…

Naši preci u stara vremena verovali su da pojave oko njih nose svoje poruke. Tragovi tog zadržali su se do danas. Portal Poreklo donosi neka od zanimljivih sujeverja i praznoverica zabeleženih u knjizi Jovana Pandžića “Ostrvica”.U vezi sa čovekovom sudbinom verovalo se da je uglavnom sve već ranije “zapisano”. “To…

O poreklu prezimena postoje različita predanja. Nešto od tog vrednog narodnog blaga sabrano je u knjizi Vlajka Palavestre “Historijska usmena predanja iz Bosne i Hercegovine”. Portal Poreklo obavljuje predanje o Vujačićima od kojih su, kako se navodi, nastali Delibašići, Bulajići, Đakovići, Vučetići…Evo predanja o Vujačićima, koje je pisano kako je i…

Sticajem okolnosti, velikan iz Tršića (Vuk St. Karadžić) nije znao da su Srbi već 230 godina imali bukvar, i to jedan od najnaprednijih u Evropi, piše za portal Poreklo Vojislav AnanićPrvi srpski buvar je načinio Inok Sava, a štampan je kod mletačkog štampara Đ. A. Rampaceta u Veneciji 1597. godine,…

Većina Srba misli da zna gde je tačno mesto na kojem su spaljene mošti prvog srpskog prosvetitelja. Reći će: tačno tamo gde je Svetosavski hram. Netačno! Pa zar to nije bilo na Vračaru? Jeste, ali gde je tada bio taj Vračar? Na današnjem Tašmajdanu, na mestu gde je danas “Poslednja…

Portal Poreklo objavljuje spisak austrougarskih plemića. Između ostalih, ovde se navode i srpska (među njima i neka hrvatska) plemićka prezimena: Avramović, Adamović, Aleksić, Atanasijević, Atanasković, Avakumović, Babić, Belošević, Bobić, Bogopanjković, Bogunović, Borota, Bošnjak, Brković, Budisavljević, Cvetković, Damjanović, Danilović, Đaković, Dobranić, Dobrić, Dobrinović, Dragić, Dragojlović, Filipović, Đurović, Glavinić, Gojković, Grahovac, Halavanja…

U srpskom narodu postoje razni, veoma arhaični nazivi za pretke, koji su očuvani vekovima, uglavnom kroz usmeno predanje. Ovde nabrajamo nazive muških i ženskih predaka sve do 16. kolena:1 Otac, majka 2 Deda, baba 3 Pradeda, prababa 4 Čukundeda, čukunbaba 5 Navrdeda, navrbaba