Занимљивости

Ретко се може наћи тако историјски стар и етнички карактеристичан простор који, као врло организована целина и заједница, живи преко хиљаду година, што се потпуније зна, од деветог века. Дробњаци су врло старо и организовано племе, по много чему карактеристично; они су мудри и храбри вечити слободари и ратници, учесници…

Сарадник портала Порекло Војислав Ананић у свом прилогу пише које су боје биле прве српске заставе Најстарији сачувани подаци о бојама прве српске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава I (1232 – 1243) сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног и синовца Светог Саве. Краљ Владислав I је владао Захумљем…

Портал Порекло објављује у целини једну од најлепших приповетки Буде Будисављевића (1843-1919), која говори о последњем великом личком хајдуку Лази Шкундрићу, али и приликама с краја 19. века, које су владале у Лици и околним крајевима. У овом делу, писаном као каква репортажа, провлачи се и прича о Лазином претходнику…

Наши преци у стара времена веровали су да појаве око њих носе своје поруке. Трагови тог задржали су се до данас. Портал Порекло доноси нека од занимљивих сујеверја и празноверица забележених у књизи Јована Панџића “Острвица”. У вези са човековом судбином веровало се да је углавном све већ раније “записано”….

О пореклу презимена постоје различита предања. Нешто од тог вредног народног блага сабрано је у књизи Влајка Палавестре “Хисторијска усмена предања из Босне и Херцеговине”. Портал Порекло обављује предање о Вујачићима од којих су, како се наводи, настали Делибашићи, Булајићи, Ђаковићи, Вучетићи… Ево предања о Вујачићима, које је писано како је…

Стицајем околности, великан из Тршића (Вук Ст. Караџић) није знао да су Срби већ 230 година имали буквар, и то један од најнапреднијих у Европи, пише за портал Порекло Војислав Ананић Први српски бувар је начинио Инок Сава, а штампан је код млетачког штампара Ђ. А. Рампацета у Венецији 1597….

Већина Срба мисли да зна где је тачно место на којем су спаљене мошти првог српског просветитеља. Рећи ће: тачно тамо где је Светосавски храм. Нетачно! Па зар то није било на Врачару? Јесте, али где је тада био тај Врачар? На данашњем Ташмајдану, на месту где је данас “Последња…

Портал Порекло објављује списак аустроугарских племића. Између осталих, овде се наводе и српска (међу њима и нека хрватска) племићка презимена: Аврамовић, Адамовић, Алексић, Атанасијевић, Атанасковић, Авакумовић, Бабић, Белошевић, Бобић, Богопањковић, Богуновић, Борота, Бошњак, Брковић, Будисављевић, Цветковић, Дамјановић, Даниловић, Ђаковић, Добранић, Добрић, Добриновић, Драгић, Драгојловић, Филиповић, Ђуровић, Главинић, Гојковић, Граховац, Халавања…

У српском народу постоје разни, веома архаични називи за претке, који су очувани вековима, углавном кроз усмено предање. Овде набрајамо називе мушких и женских предака све до 16. колена: 1 Отац, мајка 2 Деда, баба 3 Прадеда, прабаба 4 Чукундеда, чукунбаба 5 Наврдеда, наврбаба