Порекло

Ландол, општина Смедерево, стање из 1925. године Добровићи (Стојадиновићи, Костадиновићи, Николићи, Васићи, Јовановићи, Марковићи (26 к., Св. Ђурђиц). Доселио им се прадед из околине Пожаревца из неког села Арнаутпоповца. Прадед Витор дошао са два брата у Коларе, одакле их Турци пошаљу на своја ланишта. По овим лаништима село и добило…

Село Блажуј, општина Илиџа (данас Федерација БиХ), стање из 1908. године Човићи, старином из Старе Горе код Колашина. У Босну се доселио Стојан Човић са синовима: Миленком, Маринком, Савом, Нешом и Илијом и то најпре у муслиманско село Грац, где му Турци подметну да је убио некаква млинара, те он…

Портал Порекло објављује изводе из дела ”ПИВА И ПИВЉАНИ” аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31). У прилогу је и списак свих презимена са крсним славама и пореклом. Приредио Александар Маринковић Пива као жупа, тј. као насељен крај, помиње се у 12. веку…

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ЧОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору и у Баји, од 1715.год.; некад у Лици мухамеданци и једни се покатоличили, а други се као мухамеданци…

Нови добитник књиге из акције коју заједно организују издавачка кућа Прометеј и портал Порекло је наша сарадница из Београда Катарина Вуковић. Захваљујући њој на страницама нашег сајта можете да читате веома занимљиве детаље из биографија познатих личности (Бора Дугић, Војкан Борисављевић, Миња Субота,  Мики Јевремовић…). Шаљите своје прилоге, фотографије, документа,…

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић ”ЦВЕТОВИЋИ” / ЦВЈЕТОВИЋИ – ”Цветовићи” у Суботици, од 1779.год.; католици у Босни и њихови исељеници у јужној Далмацији. У средњој Босни муслиманско-православно село Цвјетовићи, а у…

Село Жагровић, Книнска Крајина, стање из двадесетих година 20. века Насеље се дели на: Доњани (Кршје, Крш), Милекино брдо, Опрљај, Тук и Стара Стража. Зашто се Жагровић назвао, не зна се. Село зову и Опрљај. Стара Стража се зове јер је ту била стража под Млечићем. У селу су ове…

Село Оћестово, у Книнској Крајини, стање из двадесетих година 20. века Налази се међу селима Радучић, Мокро Поље, Пађене и Жагровић, а припадају парохији Пађенској. Оћестово народ назива Ново Пађене, јер је данашње становништво прво дошло у Пађене, а одатле у Оћестово. Ћулум племе слави Никољдан, док сви Оћестовљани славе…

Село Мокро Поље налази се између Пађена, Оћестова, Радучића и Лике, а дели се на Завође, Ком, Превјес, Буковицу и Мокро поље. Село је саставни део кршне Буковице, којој припада и добар део книнске општине, а овуда су се боље сачували народни обичаји, него ли код осталих Срба, православне вере,…

Cело Книнско Поље, стање из 1920. и неке године Село Книнско Поље налази се између Козјака, од истока, Динаре, од северо-истока; Пљешивице, од севера; и Промине, од југо-запада. Книнско Поље је предргађе Книна. Породице су: Синобад, дошли из Босне 1568. године, славе Ђурђевдан; Грубнић, дошли из Голубића назад 40 година,…