Avatar photo

Аутор

Порекло

21. март 2021.

0

Порекло презимена Чејић

Чејића има у Банату, у селу Орешац (код Вршца). Славе Св. Јована. Дошли су из Босне. Занимиљиво је да је сеоска црква подигнута 1825. на имању Чејића (земљу дао Јовица Чејић). У Избишту (општина Вршац) Чејићи славе Аранђеловдан. Дошли су из Павлиша (општина Вршац). У Београду је пре рата Мита…

› више информација

Друштво српских родословаца „Порекло“ објављује позив за тестирање Хајдуквељковића из Дубоне

Позивамо заинтересоване припаднике рода Хајдуквељковића из Дубоне код Младеновца (са славом Аранђеловдан) које занима генетичко порекло да нам се јаве ради договора око узимања узорка (букални брис) и даљег поступка тестирања. Биће тестирано једно лице. Напомињемо да је тестирање бесплатно, а да редовна тржишна цена појединачног тестирања у лабораторији износи…

› више информација

19. март 2021.

0

Објављен чланак “Генетичко порекло племена Бањани” у Зборнику радова “Седам вјекова од помена Бањана (1319-2019)”

Чланак истраживача Српског ДНК пројекта Синише Јерковића, Јовице Кртинића и Милоша Милетића о генетичком пореклу племена Бањани објављен је у Зборнику радова са научног скупа “Седам вјекова помена Бањана (1319-2019)” одржаном у Никшићу 19. октобра 2019. године. Научни скуп, који је одржан у организацији Удружења Бањана и Рудињана “Владика Сава…

› више информација

Порекло презимена, село Доброселица (Чајетина)

Порекло становништва села Доброселица, општина Чајетина. Према књизи Данила Станојевића “Становништво Златибора у XVIII и првој половини XIX века”. У Другој половини ХV в. помиње се као Доброселцо, припада нахији Радохна (Радоиња). Доброселица и Стубло су у саставу Рујанског среза од 1837, а од 1839. имају своју Доброселичку општину. Током…

› више информација

7. март 2021.

0

Порекло презимена Брозичевић

Презиме Брозичевић се појављује у Београду у попису свечара 1908. године. Као свечари Ђурђевдана наведени су Васа и Миливоје Брозичевић (магистар фармације). Миливоје се помиње и у адресару Београда из 1936. као власник апотеке. Презиме је учесталије код католика у Хрватској. Брозичевићи су забележени у Рибнику (код Госпића у Лици),…

› више информација

5. март 2021.

1

Нова књига о пореклу Малешеваца из Дреноваца

Малешевци су старо српско племе с подручја данашње Херцеговине које историјски извори помињу још у 14. веку. Иако су били предмет многих научних радова, нека свеобухватнија студија о Малешевцима до скоро није постојала. Књига „Малешевци из Дреноваца (Ужичка Црна Гора)” у многоме је обухватила и на систематичан начин приказала историју…

› више информација

28. фебруар 2021.

0

Порекло презимена Кокеза

Презиме Кокеза је присутно у Босанској крајини (присутно и са обликом Кокезић). Има их у селима општине Шипово: Мајевац, Драгнић Такође и у селима општине Мркоњић Град: Бараћи, Герзово, Доња Пецка, Строице. Славе Светог Архиђакона Стефана. У Хрватској има католика с овим презименом – у Далмацији (око Сплита, Сиња и…

› више информација

28. фебруар 2021.

0

Порекло презимена Белада

Презиме Белада присутно је у Катунској нахији, у Угнима (Врела). “Садашња стариначка браства угањска зову се: Капе, Беладе, Лагатори и Зубери. Капе (23 куће на Угнима и 7 на Врелима) и Беладе (8 кућа, сви на Врелима, камо су изишли с Угана) су се разгранале од једнога старијег браства, које…

› више информација

23. фебруар 2021.

1

Откриће српског порекла – како је Сузи постала Сузана

Историја балканских простора не може се научити из књиге. О њој сведоче људи који говоре о својим животима и животним искуствима. Захваљујући тим причама, Аустралијанка Сузет је осетила да је део нечега већег од ње саме, већег од свих нас. Kада је 2014. године Сузет Вилијамс из Сиднеја (Аустралија) урадила…

› више информација

16. фебруар 2021.

5

Претплатите се за књигу “Лазаревачка села у Новинама Сербским 1834-1919”

Обавештавамо све љубитеље историје лазаревачког краја да је припремљена за штампу књига “Лазаревачка села у Новинама Сербским од 1834. до 1919.” Књига је резултат десетогодишњег рада чланова Друштва српских родословаца “Порекло” Милана Стојића и Драгана Михаиловића и садржи преко 5.000 докумената на 1.250 страна формата А4. Да би се овај…

› више информација