Порекло

Порекло становништва, насеље Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Стара Пазова (17.110 ст.), градско насеље (6,3% аграрног ст.) и центар истоимене општине (351 квадратни километар, 9 насеља и 57.291 ст.), с обе стране (на 83 m а.в.) старог пута Београд–Нови Сад, поред железничке…

Порекло становништва насеља Нови Бановци, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Нови Бановци (6.354 ст.), развијено (2,7% аграрног ст.) насеље панонског типа, на (92 m) десној обали Дунава, с обе стране пута Земун–Сурдук–Стари Сланкамен, 2 km северно од ауто-пута Београд–Нови Сад–Суботица, 12…

Порекло становништва Нове Пазове, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Нова Пазова (16.016 ст.), развијено (1,9% аграрног ст.) насеље панонског типа, с обе стране (на 84 m а.в.) старог пута Београд–Нови Сад, поред ауто-пута и железничке пруге Београд–Нови Сад, 7 km југоисточно…

Порекло становништва села Голубинци, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Голубинци (4.497 ст.), ратарско (28,8% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (84 т) сремској дилувијалној (лесној) тераси и делу крњешевачке депресије, 4 km источно од железничке пруге Инђија– Рума, 8 km…

Порекло становништва села Војка, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Војка (4.642 ст.), ратарско—сточарско (22,5% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, на (83 т) најнижем делу сремске дилувијалне (лесне) терасе (крњешевачка депресија), с обе стране пута ка општинском центру и ауто–путу Београд–Загреб,…

Порекло становништва села Белегиш, општина Стара Пазова. Према Географској енциклопедији насеља Србије IV, Стручна књига, Београд, 2002. године. Белегиш (2.605 ст.), ратарско (31,4% аграрног ст.) сеоско насеље збијеног типа, поред (на 84 т а.в.) десне обале Дунава, с обе стране регионалног пута Стари Бановци—Сурдук, 12 km СИ од Старе Пазове….

Настало од личног имена Срдија (савремено Срђан). Присутно у Босанској Крајини, у селу Шеховићи (општина Мркоњић Град) где славе Св. Николу. Интересантно је да и Срдићи у Босанској Крајини славе Св. Николу.

Пајдићи у селу Врањак (код Модриче): Род Пајдића у Врањак се доселио из Кожуха. Пајдићи су са Цетиња, одакле се у Кожухе доселио њихов предак Мишо по коме су их прозвали Мишићима. Мишо је имао два сина: Тодора, од кога су се касније изродили Тодоровићи и Пеју од кога насташе…

Прњати из Крушевица код Херцег Новог су, према предању, пореклом од Прњавора из Босне. “Сви су изгледи да су напустили Прњавор због вјере. Наиме, у вријеме тих великих сеоба, вршен је притисак на становништво, да из православне пређу у мухамеданску (муслиманску) вјеру. Они који то нијесу жељели да прихвате били…

ПИШЕ: Александар Довраговић Прво име за Мачву било је Мочва (мочвара), тек касније када је претворена у равницу Мачва је добила данашње име. Надморска висина Maчве је између 78 и 90 m. По административно-територијалној подели Мачва има 35 насеља које припадају општинама: Шабац (14), Богатић (14) и Сремска Митровица (7). По теренским истраживањима порекла становништва, која су обављана од…