Branko D. Todorović

Kako stara izreka kaže – čizma glavu čuva. Ali, čizme nikada nisu bile obuća koja se koristila u svim prilikama. Češće se nose zimi, ali su obaveza samo u vojsci i drugim dužnostima gde su deo uniforme. Čizmari su nekada koristili kožu, vunu i platno. Čizme mogu biti različite veličine,…

Obućari se mogu podeliti u dve vrste – na one koji prave novu obuću i one koji vrše popravke. Pravili ili popravljali obuću, oni to čine po evropskoj modi – tokom XIX veka cipele polako smenjuju opanke, a obućari (i šusteri) opančare. Izrađivači novih cipela su mogli da imaju radnje…

Juveliri se bave izradom nakita, ukrasnih predmeta, koji su u staro vreme jasno pokazivali nečiji položaj. U izradi nakita se često koriste plemeniti metali (zlato ili srebro) kao osnova, a potom se dodaje drago kamenje ili drugi ukrasni delovi. Nakit od skupocenih materijala su mogli da priušte samo moćni i…

Zlatari (nekada kujundžije) se bave izradom nakita, od zlata, srebra i drugih plemenitih metala. Mogu da koriste i drago kamenje. Zlatari prave prstenje, burme, minđuše, šnale, broševe, ogrlice, narukvice i druge ukrasne predmete. Zanat se može smatrati i primenjenom umetnošću i bio je vrlo cenjen. Naziv zlatari se u Sabornoj…

Rukavice i kape su još od starih vremena bile potreba, a vremenom se javljaju i kao modni  detalji.   Rukavice su se pravile kao muške i ženske, gde su damske odavno modni detalj, a muškarci umeju da ih nose kao deo uniforme, za rad i kao osnovnu potrebu u hladnom…

  Krojači su se u starom Beogradu bavili pravljenjem odeće u novom, evropskom stilu. Iako imaju isti naziv kao i terzije (u prevodu sa turskog – krojač), to su ostala dva posebna zanata, za odeću starog i novog stila. Vremenom su krojači postali brojniji, kako je novi način odevanja bio…

  Bavili su se izradom i ukrašavanjem odeće za gradsko stanovništvo, u starom stilu. Delovi odeće koje su pravili su: anterije, dolame, muški gunjići, ječerme, džemadani, mintani, misarabe, čakšire-poturlije, tozluci ili dizluci, muški i ženski jeleci, džubeta, libade, fistani, kumoši, ćurci, šalvare i škuteljke. Koristili su čoju, somot i atlas,…

  Među raznim novotarijama koje su stigle u Beograd tokom XIX veka, ne mogu se preskočiti šeširdžije. Pravili su šešire za staro i mlado, za dame i gospodu, po meri, želji i poslednjoj modi. Šeširi su potreba, i leti i zimi. Nekada su bili obavezan deo garderobe. Pomoću njih se…

  Najstariji oblik poštanskih usluga je bio organizovan još u tursko doba pomoću tatara, koji su prenosili pošiljke po naređenju vlasti. Na sličan način se pošta prenosila i tokom ustanaka, kada su seoski kmetovi prenosili naređenja. Posle ustanaka je nastavljeno sa tatarskom praksom. 1840. godine se otvara prva javna pošta…

Da li bi bez njih bilo nas? Žene sa neprocenjivo vrednim iskustvom su u staro vreme pomagale pri porođaju i umele su mnogo da učine iako su imale malo toga na raspolaganju. U najstarije vreme su to bile žene koje umeju da sprovedu porođaj, a kasnije se pojavljuju i zvanične,…